Ruska osveta: Šalju vojnu opremu u američko dvorište?

"Ne vidim smisla, niti osnove da se pregovori sa Sjedinjenim Državama nastave u bliskoj budućnosti."

Izvor: B92, Jutarnji list
Podeli
EPA-EFE/MAXIM SHIPENKOV
EPA-EFE/MAXIM SHIPENKOV

To je izjavio je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov posle odbijanja SAD da uzme u razmatranje ruske zahteve.

Naime, Vašington je odbio ključni ruski zahtev u pregovorima o "bezbednosnim garancijama za Rusiju" – odustajanje od daljeg proširenja NATO-a na istok, odnosno prijem nekoliko postsovjetskih država koje su se odmetnule od Moskve: Ukrajine, Gruzije i Moldavije.

U intervjuu za RTVI, Rjabkov je rekao da Moskva nije krila da je ispunjavanje zahteva ključna stavka od koje zavise sve druge tačke o kojima su bili spremni da razgovaraju "i ako ne dobiju pismene pravne garancije" za taj uslov, onda nema razlog za pregovore.

On smatra da je glavni problem to što SAD i NATO ne žele da prihvate ovaj fundamentalni ruski zahtev.

Rusija nema pravo veta u NATO

Pročitajte još:

Zelenski traži sastanak sa Putinom i Bajdenom

Borelj: EU mobiliše sve snage

Bela kuća i NATO saopštili su da "Rusija nema pravo veta u NATO-u" i da Moskva ne može da određuje prioritete Severnoatlantske alijanse, niti da nameće volju suverenih država njihovim strateškim odlukama.

Prvi Putinov diplomata, Sergej Lavrov, rekao je da će Rusija znati kako da se zaštiti i da neće večno čekati da Zapad promeni svoju politiku.

"Razvijamo vojnu i vojno-tehničku saradnju sa našim partnerima i saveznicima. Prisutni smo u mnogim delovima sveta", upozorio je Lavrov.

Njegov zamenik Rjabkov, na spekulacije da bi Rusija mogla da "postavi svoju vojnu infrastrukturu" na Kubi ili u Venecueli kao odgovor na neuspele razgovore sa Sjedinjenim Državama, kratko je rekao da "ne želi ništa da prejudicira" i da takvu mogućnost ne potvrđuje niti odbacuje.

Lavrov je napomenuo i da je Rusija spremna na svaku vrstu ekonomskih sankcija i da zna kako da ih zaobiđe.

Kremlj je trostruke rusko-zapadne pregovore u Moskvi opisao kao "pregovore sa kolektivnim Zapadom" – u Ženevi sa SAD, u Briselu sa NATO-om i u Beču sa OEBS-om – kao neuspešne, a ruski mediji navode da su "pregovori zaglavili u ćorsokak ".

Ali izgleda da bi Rusi uskoro mogli da iznesu novi predlog.

Novi ruski predlog

EPA/EFE/Toms Kalnins
EPA/EFE/Toms Kalnins

U komentaru za Komersant u Moskvi, Aleksej Gromiko, direktor Instituta za Evropu pri Ruskoj akademiji nauka, unuk bivšeg dugogodišnjeg sovjetskog ministra spoljnih poslova Andreja Gromika, rekao je da bi najbolja opcija bila "neutralnost Ukrajine, Gruzije i Moldavije, "kao što su Austrija i Finska i Švajcarska."

"To bi bila pametna alternativa", rekao je Aleksej Gromiko.

Tvrdi i da je Zapad prevario Rusiju još devedesetih godina prošlog veka dajući joj verbalna uveravanja da se neće širiti na istočnu Evropu, a posebno ne na bivši SSSR.

"Zapad se pravi glup, ali tako je bilo“, kaže Gromiko.

NATO samo kaže da član 10 Statuta NATO kaže da "svaka evropska država koja želi može postati članica".

Ali Gromiko navodi da je to napisano 1949. godine, kada niko nije ni pomislio da bi to mogle postati istočnoevropske države koje su tada bile u sovjetskoj (ruskoj) sferi uticaja.

Rusija ne može da podnese sužavanje svog prostora kao supersila kakva bi želela da bude.

Prokremljanski mediji navode i da je nastavak pregovora nepotreban bez ispunjenja glavnog uslova – Ukrajine bez NATO-a.

Ukrajinski politikolog Gordej Belov, pak, kaže da Rusija svojim ponašanjem gura ne samo Ukrajinu, već i Finsku i Švedsku ka NATO-u.

"Politika Rusije da preti Ukrajini, zvecka oružjem duž granice i zauzme ukrajinsku teritoriju, naterala je Kijev da se okrene na drugu stranu", rekao je Belov ruskim medijima, rekavši da "ako Rusija ima" crvenu liniju "koja ne sme da se pređe, onda je ima Ukrajina, a to su njene granice, pre 2014.

Na povlačenje Moskve iz daljih pregovora reagovali su u Beloj kući, gde je Džek Salivan, savetnik američkog predsednika Džoa Bajdena za nacionalnu bezbednost, rekao da "nema datuma za novu rundu pregovora".

On je napomenuo da je situacija na ukrajinskoj granici i dalje napeta, ali nema obaveštajnih podataka koji bi potvrdili da se Rusija sprema za intervenciju u Ukrajini.

Neki ruski analitičari smatraju da će Rusija nastaviti da stvara tenzije oko Ukrajine i igrati igru "rat je moguć" kako bi naterala Zapad da popusti jer je, kako kaže Putinov portparol Dmitrij Peskov, "članstvo Ukrajine pitanje života i smrti". .

Ivesno je da Rusija neće odustati od svojih zahteva u tom pogledu.

Peskov je naveo da manevri duž ukrajinske granice nemaju veze s pregovorima te da Rusija "na svojoj teritoriji ima pravo da sprovodi vežbe kako i kada hoće".

Na sve to reagovala i moskovska berza koja je pala za dva posto, a i rublja je dodatno pala u odnosu na dolar i euro.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 409 idi na stranu