Kako je Nemačka srušila hrvatski plan za rampu Srbiji

Beograd -- Države članice Evropske unije sapliću zemlje kandidate gotovo na svakom koraku, a ova nefer praksa mogla bi da se promeni ukidanjem prava veta.Upravo ovu mogućnost, pre dva dana, ponovo je vratio u igru nemački kancelar Olaf Šolc, pozvavši partnere da napuste pravo veta u nizu ključnih oblasti.&quot;Promena glasačke prakse mogla bi pomoći razvoju EU, s obzirom na to da trenutno svaka članica bloka može staviti veto na pristupanje zemlje kandidata. Tamo gde se danas zahteva jednoglasnost, rizik da pojedinačna zemlja upotrebi veto i spreči sve druge da napreduju povećava se sa svakom dodatnom državom članicom&quot;, rekao je nemački kancelar i predložio da se uvede većinsko glasanje o brojnim hitnim pitanjima, uključujući sankcije, ljudska prava, oporezivanje i spoljnu politiku. Negativne strane principa odlučivanja konsenzusom najviše se odražavaju na zemlje koje žele u EU, jer njihovi susedi koriste svaku priliku da unesu nerešena bilateralna pitanja u proces pristupanja i zaustave ga, pišu Novosti. U ovom kontekstu, izmena sistema mogla bi Hrvatskoj da izbije iz ruku siguran adut za ucene Srbije. Naime, poslednjih dana iz Zagreba stižu poruke tamošnjih zvaničnika da se neće libiti da Beograd saplete kada god budu mogli. Kao &quot;razloge&quot; navode pitanja nestalih, odnos prema manjinama, a posebno su ljuti posle podizanja optužnice naše zemlje protiv hrvatskih pilota zbog granatiranja kolone proteranih Srba na Petrovačkoj cesti 1995. godine i ubijanja nedužnih civila, te najavljuju da će iskoristiti pravo veta, ako je ne povučemo. Potpredsednik hrvatske vlade i ministar branitelja Tomo Medved ponovo je juče optužio Srbiju za nesaradnju po pitanju nestalih, što je, kako je rekao, uslov Zagreba i Brisela za pristupanje naše zemlje EU. &quot;Hrvatska je kao preduslov za ulazak Srbije u EU jasno stavila svoje uslove koji i danas važe. To su saradnja u procesu traženja nestalih osoba, obeštećenje logoraša srpskih koncentracionih logora i povlačenje iz procedure Zakona o tzv. regionalnoj ili univerzalnoj jurisdikciji&quot;, rekao je Medved, koji je i prethodnih dana kritikovao Srbiju zbog traženja pravde za žrtve zločinačke akcije &quot;Oluja&quot;. Prema rečima Suzane Grubješić, iz Centra za spoljnu politiku, da bi došlo do promene sistema glasanja potrebno je da se sa tim saglase sve članice: &quot;Moguće je da će se sada oko ove teme više pričati, ali je teško da će se promena pravila glasanja desiti u skorije vreme. Predsednik Francuske Makron ju je ranije više puta pominjao u okviru promene metodologije proširenja. Teško je očekivati da se manje države odreknu prava veta, jer tako gube samostalnost. Zadržavanje prava veta državama članicama daje neograničena prava u blokiranju kandidata, kao što je Grčka decenijama radila Severnoj Makedoniji, a onda je to preuzela i Bugarska, blokirajući Albaniju.&quot; Grubješićeva dodaje da bi pitanje postojanja veta moglo dodatno da zakomplikuje stvari i kada zemlje Zapadnog Balkana, uz Moldaviju, Gruziju i Ukrajinu, uđu u EU. Tada bi se &quot;zabrane&quot; koristile svaki čas, jer su neslaganja između &quot;novajlija&quot; velike.