Rok četiri nedelje

Politički lideri BiH imaju još četiri sedmice do roka koji im je dao visoki predstavnik Kristijan Šmit da se dogovore o izmenama Izbornog zakona.Bisera zakomplikovalaPre dve sedmice Šmit je odredio rok od šest sedmica kada bi, politički predstavnici Bošnjaka i Hrvata u Federaciji BiH, trebalo da mu predlože izmene Izbornog zakona, po mogućnosti usuglašenim, uz napomenu da će ih u protivnom on nametnuti.&quot;Neka pripreme ideje, a onda ćemo u avgustu ili septembru videti. Nadam se da će neke stvari, poput blokade (vlasti u Federaciji) biti rešene. A onda će i druge stvari biti rešene. Onda ćemo u odgovarajuće vreme doneti odluku - orijentisaću se na ono što je važno za građane. Ja sam optimista&quot;, kazao tada Šmit za Federalnu TV, podseća mostarski portal Dnevnik. Naveo je da nije odustao od nametanja političkog dela izmjena Izbornog zakona i da će tome pristupiti ukoliko izostane dogovor glavnih aktera i pregovarača. Portal podseća i da je Šmit nekoliko dana pre nametanja tehničkih izmena Izbornog zakona u javnost pušten dokument s razmatranim izmenama Izbornog zakona i Ustava Federacije. Bošnjačka javnost je, navodi se, agresivno reagovala na sam spomen vraćanja Hrvatima tek dela u Dejtonu dogovorenih, a kasnije ukradenih prava. Dodaje se da je posebnu brigu među unitaristima izazvalo razmatranje izmena modela popunjavanja Doma naroda FBiH kojim bi bilo onemogućeno pojedinačno delegiranje u klub Hrvata izaslanika izabranih bošnjačkim glasovima iz županija s manje od tri odsto Hrvata, a time i planirano te javno najavljivano političko eliminiranje hrvatskog konstitutivnog naroda. Pritisak na Šmita je, kažu, očito delovao pa je odlučio da da još jednu šansu izmenama Izbornog zakona bez njegove intervencije. Šmit je, podsećaju, tada nametnuo samo tehničke izmene i dodaju da je mogućnost dogovora u naredne četiri smednice blizu nule. Stoga se krajem avgusta ili najkasnije početkom septembra može očekivati novi potez nemačkog diplomate. Šefovi bošnjačkih stranaka, piše Dnevnik, ni ne pomišljaju na ono što zovu &quot;ustupkom&quot; Hrvatima, a zapravo je implementacija dogovorenog i potpisanog &acute;95. te odluke Ustavnog suda, posebno dva meseca pre izbora, dok su hrvatski politički predstavnici ostali bez nada i iluzija da je dogovor sa suprotnom stranom moguć.