Omikron definitivno neće biti poslednja verzija koronavirusa, upozoravaju naučnici.Spremite se da naučite još grčkih slova – naučnici su upozorili da vrtoglavi napredak soja omikron praktično obezbeđuje da on neće biti poslednja verzija koronavirusa koja će zabrinuti svet.Svaka infekcija pruža virusu šansu da mutira a omikron ima prednost nad svojim prethodnicima – širi se daleko brže uprkos što se pojavio u vreme kad je globalni imunitet od vakcina i prethodnih bolesti ojačao. To znači više ljudi u kojima virus može dalje da evoluira. Stručnjaci ne znaju kako bi sledeći soj mogao da izgleda ili kako bi mogao da oblikuje pandemiju, ali ističu da nema garancija da će naslednici omikrona uzrokovati blažu bolest niti da će postojeće vakcine biti efikasne protiv njih. Oni zato urgiraju na širu vakcinaciju, dok današnje vakcine i dalje funkcionišu. "Što se brže omikron širi, ima više prilika za mutaciju, što potencijalno može dovesti do više varijanti", rekao je AP-u Leonardo Martinez, epidemiolog Univerziteta Boston. Otkako se pojavio sredinom novembra, omikron je poharao globusom kao požar kroz suvu travu. Istraživanja pokazuju da je varijanta najmanje dvostruko zaraznija od delte a najmanje četiri puta od originalne verzije virusa. Za omikron je verovatnije nego za deltu da će ponovo zaraziti pojedince koji su prethodno imali kovid i uzrokovati “probojnu infekciju” kod vakcinisanih, dok takođe napada nevakcinisane. Svetska zdravstvena organizacija izvestila je o rekordnih 15 miliona novih slučajeva zaraze u nedelje od 3. do 9. januara, što je povećanje od 55 odsto u odnosu na prethodnu nedelju. Lakoća sa kojom se novi soj širi povećava šanse da će virus zaraziti i zadržati se u ljudima sa oslabljenim imunitetom dajući sebi više vremena da razvije potentne mutacije. "Deluje se da su duže, uporne infekcije, najverovatnije tlo za razmnožavanje novih sojeva. Tek kad imate veoma raširenu infekciju obezbedićete priliku da se to dogodi", ističe dr Stjuart Kembel Rej, stručnjak za infektivne bolesti Univerziteta Džon Hopkins, prenosi "Blic". Zbog blažih simptoma u odnosu na deltu, omikron je podstakao nade da to znači početak trenda kad će virus postati poput obične prehlade. To jeste mogućnost, kako ukazuju stručnjaci, s obzirom na to da se virusi ne šire dobro ako brzo ubiju svog domaćina. Ali virusi ne postaju uvek manje smrtonosni tokom vremena. Soj bi takođe mogao da postigne svoj glavni cilj – replikovanje – ako zaraženi razviju inicijalno blaže simptome, rašire virus u interakciji s drugima a posle teško obole. "Ljudi se pitaju da li će virus evoluirati u blažu formu. Ali nema određenog razloga da to uradi. Mislim da ne možemo biti sigurni da će virus vremenom postati manje smrtonosan", ističe dr Rej. Postepeno poboljšanje u zaobilaženju imuniteta pomaže virusu da preživi tokom dužih perioda. Kad se prvi put pojavio SARS-CoV-2, niko nije bio imun. Ali infekcije i vakcine su donele bar određeni imunitet većini sveta pa virus mora da se adaptira. A za svoju evoluciju ima više mogućih puteva. Životinje bi mogle potencijalno da inkubiraju i oslobađaju nove sojeve. Kućni ljubimbci, jeleni i kune iz uzgajivačnica samo su neke od životinja ranjivih na koronavirus, koji može potencijalno da mutira u njima i skoči nazad na ljude. Drugi potencijalni put je da sa omikronom i deltom u cirkulaciji ljudi mogu da dobiju dvostruke infekcije koje bi mogle da dovedu do, kako je rekao dr Rej, “frankenvarijanti” (Frankenštajn + varijanta), hibrida sa karakteristikama oba soja. Kad se nove varijante razviju, teško je reći kakve bi mogle da se pojave. Na primer, omikron ima mnogo više mutacija od prethodnih sojeva, oko 30 u šiljatom protein kojim se kači za ljudske ćelije. Ali takozvana IHU varijanta identifikovana u Francuskoj ima 46 mutacija i deluje da se nije mnogo proširila. Naučnici stalno ukazuju na javne zdravstvene mere, poput maski i vakcina, radi obuzdavanja pojave novih sojeva. Iako je omikron bolji u izbegavanju imunog sistema od delte, vakcine i dalje nude zaštitu i busteri uvelike smanjuju verovatnoću od teškog oboljenja, hospitalizacije i smrti. Dr Rej je rekao da su vakcine kao oklop za čovečanstvo koji uvelike sprečava širenje virusa iako ga ne zaustavlja u potpunosti. Za virus koji se eksponencijalno širi, kako je rekao, sve što obuzdava njegov prenos može da ima veliki efekat. Takođe, kad vakcinisani obole, njihovi simptomi su obično blaži i infekcija brže prođe, što ostavlja manje vremena da se stvore opasnije varijante. Stručnjaci smatraju da virus neće postati endemski poput gripa sve dok su stope globalne vakcinacije niske. Generalni direktor SZO Tedros Adanom Gebrejesus rekao je da zaštita ljudi od budućih sojeva – uključujući onih koji bi možda biti potpuno otporni na današnje tretmane – zavisi od okončanja globalne nejednakosti u raspodeli vakcina. Tedros Gebrejesus bi voleo da se do sredine ove godine vakciniše najmanje 70 odsto stanovnika svake nacije. Ima više desetina zemalja u kojima je potpuno vakcinisano manje od četvrt populacije, prema podacima Univerziteta Džon Hopkins. U međuvremenu, pojava novih sojeva je neizbežna, kako je istakao direktor Instituta molekularne virusologije Univerziteta Minesota Luis Menski. "Sa toliko nevakcinisanih ljudi, virus i dalje ima svojevrsnu kontrolu nad onim što se dešava", zaključio je.
