Albanija i tzv. Kosovo ukinuće graničnu kontrolu.Ova vest, i najave pojedinih zvaničnika da je to pravi put do toga da se "ne doživljavaju kao dve različite države" prošle su potpuno mimo radara Evropske unije, i svi onih koji pozivaju na saradnju i upozoravaju da je regionalna stabilnost prioritet Zapadnog Balkana.Priština olakšava prolaz Tirani, a Beogradu uvodi mere reciprociteta oko registarskih tablica, pa je logično pitanje: treba li da se zabrinemo zbog ovih najava, posumnjamo da je to korak ka "velikoj Albaniji", ili je to proces koji olakšava Zapadnom Balkanu? Vlade tzv. Kosova i Albanije održale su pre pet dana zajedničku sednicu na kojoj je potpisano 13 sporazuma, i doneta odluka da će granične kontrole biti ukinute. Ostaje da se to i sprovede u delo, i da pre toga ministarstva završe proces kompletiranja dokumentacije, navodi "Blic". I možda to, mada je malo verovatno, ne bi bilo vredno spomena da jedan od zvaničnika koji je bio na sednici nije rekao da veruje da je to korak ka tome da Prištinu i Tiranu doživljavaju kao deo jedne države. I to ministar albanske policije Bledar Čuči, dok je objašnjavao kako će zamisao izgledati na terenu, da će na graničnim punktovima biti postavljene kamere koje će služiti za praćenje ulazaka i izlazaka. "Verujem da smo na pravom putu da počnemo da doživljavamo olakšanu cirkulaciju, a da nas ne doživljavaju kao dve različite države". rekao je Čuči, a preneo albanski Juronjuz. U istom "paketu", istoga dana, došla je i najava o ujedinjenju Prištine i Tirane, i to od premijera Albanije Edi Rame. Rekao je kako veruje da će se Albanija ujediniti sa Kosovom, otkrio da bi glasao za to na referendumu, ali da ne zna kada će se to dogoditi. "Ako me pitate hipotetički o mirnom referendumu o nacionalnom jedinstvu, prekršio bih zakon o tajnosti glasanja, kažem otvoreno, glasao bih za. U slučaju da pitate da li će se ovo desiti ili ne, pošto me provocirate, to će se desiti, kada – ne znam, ali će se desiti jednog dana", rekao je Rama na zajedničkoj konferenciji sa premijerom tzv. Kosova Albinom Kurtijem. Albanski premijer naglasio je i da onima koji tu njegovu izjavu mogu tumačiti kao “zahtev” za stvaranje velike Albanije treba reći da se “gatarama ne sudi”, a Kurti rekao da "nacionalno ujedinjenje nije nešto što se rešava, već se bira". Sve ovo se čuje i dešava tek što su Priština i Beograd stavili tačku na krizu koja je izbila zbog uvođenja mera reciprociteta za vozila iz Srbije, i uprkos dobro poznatoj činjenici da Beograd ima granicu samo sa Albanijom. Upadljivo je ćutanje Evropske unije o ovoj temi, mada Tirana pokušava da postane deo EU, a pitanje granica je tema koja uvek postaje pretnja po stabilnost. Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku kaže za Blic da postoje dva aspekta priče. "Ukidanje graničnih kontrola između Albanije i Kosova moglo bi da se podvede pod inicijativu Otvoreni Balkan da je Kosovo država sa međunarodno priznatim granicama. Pošto nije, ovaj potez je samo rezultat dogovora Rame i Kurtija u svrhu poboljšanja međusobnih odnosa i olakšanog kretanja ljudi i robe", istakla je Suzana Grubješić. Za razliku od nje, Dušan Janjić kaže za "Blic" da je ovo korak ka ulasku Prištine u "Otvoreni Balkan". "Nema razloga za brigu. Članstva u EU nema bez ozbiljnih priprema, a meni se čini da je ovo korak ka tome. Ovo je dobro za ekonomiju, jača celu regiju, i priprema sve aktere za uazak u EU", napominje Janjić. Priča da je to korak do velike Albanije je nerealna, smatra Janjić.
