Prva Srpska Televizija :: Životne priče http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/rss.html sr http://www.prva.rs/img/logo.png Prva Srpska Televizija :: Životne priče http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/rss.html Gordost ili predrasude: Misterija seksualnog života Džejn Ostin http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/126442/gordost-ili-predrasude-misterija-seksualnog-zivota-dzejn-ostin.html 16. decembra 1775. godine rođena je jedna od najomiljenijih spsiateljica ikada.

Džejn Ostin, engleska spisateljica, poznata je najviše po svojih šest romana, od kojih su neki više puta ekranizovani. Manje je poznato da je odrasla u vrlo podsticajnoj porodici, čiji su članovi negovali skladne i složne odnose. Posvećeni jedni drugima, bili su međusobno najbolji prijatelji. Ostinovi su se smejali svetu sa osobenom duhovitošću i visprenošću.

Detinjstvo i mladost

Džejn Ostin je rođena 1775. godine. Najviše uticaja na njen život verovatno je imala njena složna porodica. Džejn je mirno i bezbrižno odrastala u Stiventonu, maloj, izolovanoj varošici. U romanima koje će kasnije napisati nema tragova unutrašnjih nemira koji su često sastavni deo ostvarenja velikih književnika.

Njen otac Džordž Ostin bio je glavni paroh, pa je religija imala veliki uticaj na buduću spisateljicu. Kao mala, Džejn se igrala u crkvi, upisujući u knjigu venčanih izmišljene brakove.

Pored neuspešne godine provedene u internatu, crkva u Stiventonu bila je nešto najpribližnije javnoj ustanovi sa kojom se Džejn ikad susrela. Nije imala formalno obrazovanje, ali ju je otac od najranijih dana podsticao da čita. Džejn se divila Fani Barni, Semjuelu Džonsonu, Henriju Fildingu.

Život mladih dama bio je vrlo lagodan. Malom kočijom odlazile su na balove i svečanosti, ćaskale, šile, pisale pisma. Učile su da crtaju, slikaju i sviraju neki instrument, i uz to da vode domaćinstvo. Ono što se zna o privatnom životu Džejn Ostin zasniva se isključivo na pismima koje je pisala sestri Kasandri kada su bile razdvojene.

Njihovi rođaci imali su kuću u Batu, gde su Džejn i njena sestra Kasandra, koje su inače bile nerazdvojne, prvi put zavirile u veliki spoljni svet. Izgleda da se Džejn tada zabavljala, iako je lako prozrela svu taštinu tamošnjeg bogatog društva.

Sa dva brata u mornarici, Džejn je bila svesna stalne opasnosti koja je pretila na moru. Ipak, sa uživanjem je čitala njihova često zabavna pisma, u kojima opisuju svoja putovanja i avanture. Ona su joj takođe bila i izvor informacija koje će kasnije utkati u svoje romane.

Idilu Džejninog odrastanja i devojaštva prekinula je afera koja je pogodila celu porodicu. Li Peret, njena bogata tetka iz Bata, bila je uhapšena i optužena za krađu komadića čipke iz prodavnice, a krađa se tada kažnjavala smrću ili progonom u Australiju.

Na sreću, oslobođena je posle osam meseci i dozvoljeno joj je da se vrati u zgradu Paragon, u kojoj je živela. Upravo u tetkinu kuću doselila se Džejn sa sestrom i roditeljima kad su konačno napustili Stiventon, 1801. godine.

Stvaralaštvo i privatni život
Džejn se tada već odavno bavila svojim budućim zanimanjem ‒ pisanjem. Još ništa nije objavila, ali su se nazirali zameci njene suptilne ironije, verovatno podstaknute boravkom u Batu. Ubrzo je njen roman „Lejdi Suzan" prodat izdavaču, ali nije objavljen. Otkupila ga je nazad mnogo godina kasnije, a objavljen je pod naslovom „Nortangerska opatija" nedugo posle njene smrti.
U to vreme, u njenom privatnom životu dogodili su se važni događaji o kojima se vrlo malo zna. Pretpostavlja se da se zaljubila tokom odmora u priobalnom gradiću Sidmutu u Devonu.

Godine 1804. Ostinovi se sele u drugu kuću u Batu, u kojoj otac Džordž iznenada umire. Nedugo zatim ponovo se sele, da bi se skrasili u selu Čotonu, nedaleko od Stiventona, što je bilo idealno mesto za udovicu Ostin i njene neudate ćerke.

Kuća je bila u vlasništvu Edvarda Ostina, koji je nekoliko godina pre ujakove smrti uzeo prezime Najt kao deo svog nasleđa. Upravo u toj kući, Džejn će provesti ostatak svog života i ostvariti se kao pisac.

Dve godine pošto se nastanila u Čotonu, oktobra 1811. godine, objavljen je njen roman „Razum i osećajnost". Ime autora nije objavljeno, već je stajalo da ga je „napisala dama". Niko sem njene porodice nije znao da je ona autor, a roman se dobro prodavao, i doživeo i drugo izdanje, donevši joj ne malu zaradu.

Pored šetnji, sviranja klavira, poseta veličanstvenom Edvardovom domu u Kentu i odlazaka u London, većinu svog vremena Džejn je posvećivala pisanju. Između 1811. i 1815. objavila je četiri romana.

Tokom 1816. počinju njeni problemi sa zdravljem. I dalje je pisala, pa je uspela da završi roman „Pod tuđim uticajem". Godine 1817. započela je „Sanditon", međutim, toliko se razbolela da se ubrzo preselila u Vinčester, gde se o njoj starala Kasandra. Pisma svedoče da se hrabro nosila sa bolešću, kao i da je bila okružena pažnjom i ljubavlju.

Umrla je 18. jula 1817. u četrdeset drugoj godini. Romani „Pod tuđim uticajem" i „Nortangerska opatija" objavljeni su nedugo potom, a prvo kompletno izdanje njenih dela 1833. Slava danas jedne od najomiljenijih engleskih književnica postepeno je rasla.

Njen rođak Edvard Ostin napisao je 1870. godine njenu biografiju. U njoj je zabeležio sledeće: „I najmanja vrlina njenih predivnih likova bila je istinski odraz njene blage naravi i dobrote."

Ali, ljudi često žele da znaju da li je večita usedelica ikada iskusila seks sa muškarcem. Odgovor je skoro sigurno da nije, kaže istoričarka Lusi Vorsli.

Istoričarka Vorsli dodaje da su veće verovatnoće da je, umesto sa muškarcem, Ostinova upražnjavala seks sa ženama, prenosi britanski "Independent". Ona potkrepljuje svoje tvrdnje činjenicom da je u to, džordžijansko vreme, u Velikoj Britaniji postojao strog klasni sistem.
U knjizi "Džejn Ostin kod kuće: Biografija" (Jane Austen at Home: A Biography) Vorslijeva kaže da je Džejn Ostin bila ćerka dvoje uvaženih članova zajednice i da je njena porodica bila pripadnik nižeg plemstva - buržoaske srednje klase koja se sastojala od staleža gospode i takozvane buržoaske klase zemljoposednika.
Vorslijeva potom objašnjava da su žene "na nižoj društvenoj lestvici" od Ostinove često imale seks pre braka dok su one iznad nje "prilično slobodno shvatale afere i bračne prevare". Ali, dodaje, "za člana nižeg plemstva ili pseudoplemstva, trudnoća van braka bi bila smak sveta".
Zato autorka smatra da je bilo izvesnije da je Ostinova imala "lezbijski seks". Ona to potkrepljuje činjenicom da je književnica, poznata po romanima "Gordost i predrasuda", "Razum i osećajnost" i drugima, često pisala o tome kako spava sa drugaricama. "Ljudi su, generalno, manje brinuli o lezbijskom seksu", kaže istoričarka.
"Džejn je mnogo više od drugih razumela šta se u to vreme podrazumevalo neprikladnim seksom", ističe Vorslijeva, i objašnjava da je Ostinova kao tinejdžerka "rado zbijala šale na račun sodomije".
Iako knjige Džejn Ostin nisu bile mnogo poznate za njenog života, vremenom su postale klasici. Džejn je u njima oštro i pronicljivo komentarisala britansko društvo, naročito zavisnost žene od braka kojim je morala da održi finasijsku stabilnost i društveni status.

Izvor: RTS, Blic

]]>
Sat, 16 Dec 2017 12:09:00 +0100 Životne priče http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/126442/gordost-ili-predrasude-misterija-seksualnog-zivota-dzejn-ostin.html
Oborio nevidljivi F117, ostao bez unapređenja! http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/126485/oborio-nevidljivi-f117-ostao-bez-unapredjenja.html Potpukovik Đorđe Aničić, jedan od šestorice ljudi iz tima koji je oborio američki nevidljivi avion F 117 za vreme bombardovanja 1999. godine, priča o tome kako je ostao jedini oficir koji nije unapređen zbog tog podviga.

Iznoseći dokumentovane činjenice, Aničić govori kako je kasnije prekrojena istorija, kako su pokušali da ga izbace sa spiska članova borbene posluge koja je oborila avion i da na njegovo mesto stave drugog oficira.

Aničić se izborio da istina izađe na videlo, iako i danas neki od članova borbene posluge, a pre svih tadašnji komandant 3.raketnog diviziona Zoltan Dani, pokušavaju da u javnost iznesu svoju istinu, koja glasi da Aničić te večeri 27.marta 1999. kada je oboren stelt jeste bio u kabini za rukovođenje gađanjem, ali da nije učestvovao u komandovanju, pa samim tim i ne može biti zaslužan za obaranje aviona.

U istom kontekstu, Aničić se pojavljuje i u knjizi autra Slaviše Golubovića "Pad noćnog sokola", čije je izdavanje podržalo direktno Ministarstvo odbrane Republike Srbije.

Uprkos svemu tome, Aničićevi saborci, koji su bili živi svedoci tog velikog podviga naše PVO, takođe svedoče u emisiji koliko je njegov doprinos bio u obaranju F117.

Celu emisiju "Život priča: Čovek kome su ukrali slavu" možete da gledate OVDE

]]>
Fri, 15 Dec 2017 09:56:00 +0100 Životne priče http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/126485/oborio-nevidljivi-f117-ostao-bez-unapredjenja.html
Ispaliio u njega 15 metaka, sreli se posle 25 godina: "Brate, ja sam tebe ubio!" http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/126455/ispaliio-u-njega-15-metaka-sreli-se-posle-25-godina-brate-ja-sam-tebe-ubio.html Jovan Dučić je rekao da su neprijatelji samo naši prerušeni prijatelji koje od nas deli nesporazum ili predrasuda. Daneta i Dauta rat je prerušio u vojnike na suprotnim stranama fronta. Nesporazumom onih koji su vukli konce, stvorene su predrasude, zbog kojih su dvojnika vojnika postali jedno drugom krvnici. Ali, ovo su specifični krajevi. I ovo je priča koja bi i Jovana Dučića ostavila nemim.

]]>
Fri, 15 Dec 2017 08:19:00 +0100 Životne priče http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/126455/ispaliio-u-njega-15-metaka-sreli-se-posle-25-godina-brate-ja-sam-tebe-ubio.html
Maloj Ani je potrebno 4 000 evra za operaciju u ponedeljak! Pomozimo! http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/126393/maloj-ani-je-potrebno-4-000-evra-za-operaciju-u-ponedeljak-pomozimo.html Često se žalimo na loše vreme, gužvu u saobraćaju, rupu u novčaniku, a kada vidimo kako se porodice bore sa nekim istinskim problemima, shvatimo koliko smo u stvari bezbrižni. Borbu sa cerebralnom paralizom i epilepsijom, borbu za prvi korak, prikazaće vam naša buduća reporterka, osmogodišnja Ana Iris Filiposki koja se javlja iz Pančeva. Osmogodišnjoj Ani hitno je potrebno 4000 evra za operaciju u Turskoj. Ana bi trebalo da bude operisana u ponedeljak.

Pomoć možete uputiti na ove načine:

SMS sadržine 253 pošaljite na 3030

žiro računi:

Dinarski: 160-463449-30

Devizni: 00-540-0001941.3

IBAN broj: RS35160005400001941358

Detaljne informacije: http://www.budihuman.rs/sr/korisnik/253/ana-iris-filiposki​

]]>
Thu, 14 Dec 2017 08:12:00 +0100 Životne priče http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/126393/maloj-ani-je-potrebno-4-000-evra-za-operaciju-u-ponedeljak-pomozimo.html
Srpski CSI: Ovde se rešavaju najteži zločini! http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/126345/srpski-csi-ovde-se-resavaju-najtezi-zlocini.html Jedan od najbolje opremljenih forenzičkih centara na Balkanu nalazi se u Užicu. Sve što gledate u forenzičkim serijama, vrlo slično se izvodi i kod nas. Tragove tumači najsavremenija oprema, a kiminalce i ubice otkrivaju inženjeri hemije, mašinstva i metalurgije. Exploziv je zavirio u "srpski CSI" i sada i vi imate tu priliku.

]]>
Wed, 13 Dec 2017 12:00:00 +0100 Životne priče http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/126345/srpski-csi-ovde-se-resavaju-najtezi-zlocini.html
Moramo pomoći Slađani da ostane uz svoju decu! http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/126239/moramo-pomoci-sladjani-da-ostane-uz-svoju-decu-.html Sladjana Stojanović ima 21 godinu. Iako je prošla četiri ture hemioterapije, leukemija se vratila. Jedini način da ostane pored svoja tri sina i supruga je transplantacija kostne srži, za koju njena porodica nema dovoljno novca.

Ova mlada žena je borac i potrebna je svojoj deci. Pomozimo joj da živi!

Računi za pomoć Slađani:

Dinarski: 160-486156-03
Devizni: 00-540-0002362.3
IBAN broj: RS35160005400002362338
Broj za SMS poruke je 413 na 3030
ili za inostranstvo 413 na 455

]]>
Tue, 12 Dec 2017 12:00:00 +0100 Životne priče http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/126239/moramo-pomoci-sladjani-da-ostane-uz-svoju-decu-.html
Exploziv i narod pomogli Zorici da sačuva kuću od izvršitelja! http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/126189/exploziv-i-narod-pomogli-zorici-da-sacuva-kucu-od-izvrsitelja.html Poslednji je mesec ove godine i po pravilu podvaličimo crtu, svodimo račune. Neke želje su ispunjene i mirnije možemo dalje - to su reči majke Zorice, koja je pre nekoliko meseci strahovala da će joj zbog dugova za struju izvršitelji oduzeti kuću. Exploziv je pokrenuo akciju, a pomogli ste vi. Ovo je priča o njihovim nadanjima, željama i životu koji danas žive.

]]>
Mon, 11 Dec 2017 12:00:00 +0100 Životne priče http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/126189/exploziv-i-narod-pomogli-zorici-da-sacuva-kucu-od-izvrsitelja.html
Imaju po 90 godina i nikad lekara nisu videli! http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/126036/imaju-po-90-godina-i-nikad-lekara-nisu-videli.html U ljubinskom selu Bančići žive stogodišnjaci. Neđo i Vasiljka prešli su devedestu. A njihovi preci prebacili su i preko 100. Kažu, verovatno je u pitanju klima jer su meštani sela češće bili gladni nego siti.

]]>
Sun, 10 Dec 2017 11:33:00 +0100 Životne priče http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/126036/imaju-po-90-godina-i-nikad-lekara-nisu-videli.html
Najslađi prizor koji ćete danas videti: Najmlađi pastir u Srbiji sa svojim jarićima! http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/126100/najsladji-prizor-koji-cete-danas-videti-najmladji-pastir-u-srbiji-sa-svojim-jaricima.html Ako koza laže, rog ne laže! Uverili smo se da u selu Bobovo kod Svilajnca jedan petogodišnjak više voli da vreme provodi u prirodi, nego ispred računara. Mali Milutin obožava da se igra sa jarićima, da bere pečurke i da čuva svoje koze. Pažljivo odgledajte ovu priču i razmislite kako danas gajimo decu.

]]>
Sat, 9 Dec 2017 12:00:00 +0100 Životne priče http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/126100/najsladji-prizor-koji-cete-danas-videti-najmladji-pastir-u-srbiji-sa-svojim-jaricima.html
Žena "Zvezdine" zvezde Mičela Donalda: "Poludim kad gledam "Partizan!" http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/126089/zena-zvezdine-zvezde-micela-donalda-poludim-kad-gledam-partizan.html "Crvena zvezda" sinoće pobedila u jednom od možda najvažnijih mečeva u ovom veku. U meču protiv Kelna, od koga je zavislo da li će se na Marakani evropski fudbal gledati i tokom proleća. Jedan od igrača koji je predvodio crveno-bele je Mičel Donald, prvi stranac koji je poneo kapitensku traku kluba iz Ljutice Bogdana. Exploziv je imao privilegiju da sa njim i njegovom suprugom provede nekoliko dana. U narednim minutima otkrivamo kako izgleda život porodice Donald u Beogradu.

]]>
Fri, 8 Dec 2017 12:00:00 +0100 Životne priče http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/126089/zena-zvezdine-zvezde-micela-donalda-poludim-kad-gledam-partizan.html
Spasavao devojčice, dobio metak, 13 godina traži krivca http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/126098/spasavao-devojcice-dobio-metak-13-godina-trazi-krivca.html Stranački sukob tokom jedne predizborne kampanje prikovao je profesora fizike Ćamila Jukovića iz Novog Pazara za kolica. Profesor je 11. septembra 2004. upucan nasred ulice kada je krenuo na imanje da obiđe pčelinjake.

Prolazio je ulicom u blizini sedišta Sandžačke demokratske partije Rasima Ljajića. Ispred su bili aktivisti Liste za Sandžak Sulejmana Ugljanina. Krenulo je šenlučenje, pucali su i jedni i drugi, istrčali huligani sa motkama, ispričao je Juković u emisiji “Život priča”. 
Profesor Ćamil, kao slučajni prolaznik, krenuo je da zaštiti grupu devojčica koje su pošle da vide šta se dešava i tada ga pogađa metak pored ključne kosti, koji se spustio niz leđa i zario u kičmu. 
“Osećam krv, a noge ne osećam. Počeh da dozivam za pomoć, ranjen sam. Neko je čuo i vuknuo: poginu čovek, poginu čovek”, priča Ćamil. 
U bolnici konstatuju paraplegiju. Profesor je ostao potpuno nepokretan. Već 12 godina je vezan za krevet i za kateter. I dalje se muči sa ranama na leđima od ležanja i sa potpunim invaliditetom, zavistan od tuđe nege i pomoći. 
Niko od pristalica obe stranke nije prišao da mu pomogne tog dana...

Dok je ležao u Beogradu, Rasim Ljajić je nekoliko puta došao da mu pomogne, i obećao mu je da će mu obezbediti doktore, fizioterapeute, apartmane, lekove, da će profesor ustati na noge. Ali, pošto Ćamil nikada nije upro prstom u nekoga ko bi mogao bitidirektni krivac za njegovo ranjavanje, svaka obećana pomoć je izostala. 
Opštinsko javno tužilaštvo Novog Pazara je podiglo optužnicu protiv trojice stranačkih aktivista koji su toga dana pucnjavom ugrozili živote ljudi na javnom mestu. Ali, pošto se taj akt dogodio prilikom, kao je sud definisao, javnih demonstracija i manifestacija, za povrede Ćamila Jukovića odgovara država, čiji su organi, po važećim propisima, bili dužni da spreče takvu štetu. 
Do danas, sud nije utvrdio ko je upucao Ćamila Jukovića. Zrno koje je izvađeno iz kičme Ćamila Jukovića nije se poklapalo ni sa jednim pištoljem ljudi koji su u tom momentu pucali tokom sukoba. 
Molio je sve ove godine razne rehabilitacione centre, zdravstvene ustanove da mu pomognu, ali niko se nije zainteresovao. Obraćao se i direktno Ljajiću, Jukovićeva žena mu je i na vrata kucala, ali je Ljajić odbio da mu pomogne. 
“Ja vam ga nisam ranio, eto vam suda, pa tužite,” rekao je Ljajić Mersiji Juković. 
“Svi su mi savetovali da bi bilo dobro da se priklonim jednoj od te dve stranke, jer ću onda dobiti neophodnu pomoć”, navodi on. 
Međutim, profesoru to “nije padalo na pamet”. 
Ćamil je dugo živeo u nadi da će sigurno prohodati jer je tako rekao i doktor koji ga je operisao, u Beogradu, kao i doktor u novopazarskoj banji. On je osećao noge, i danas može da klati noge iz sedećeg položaja. Ali, kaže, nije smešten u rehabilitacioni centar i nije imao adekvatan tretman, da bi dobio šansu da prohoda.

Ćamilu je u to vreme umirao sin, a on je u celoj muci izbačen iz banje jer je istekao tretman koji je dobio od Zavoda za rehabilitaciju. Dalji tretman trebalo je platiti, ali on nije imao odakle. To se nikoga nije ticalo. 
Gubitak sina ga je dotukao. Molio je za eutanaziju. 
Na petogodišnjicu svog stradanja želeo je da izvrši samoubistvo. Isplanirao je da se samozapali, na trgu u Novom Pazaru. Ipak, prijatelji su ga odvratili od toga, ubeđujući ga da nikoga time neće probuditi, da neće dirnuti savest političara jer oni, kako veruje, savesti nemaju. 
Četiri godine posle ranjavanja, profesor Juković je uspeo da dobije nadoknadu nematerijalne štete, koju je sud odredio da treba da mu isplati država, odnosno Ministarstvo unutrašnjih poslova. 
Ćamil je državu tužio i za nadoknadu materijalne štete, ali je ta tužba odbijena kao neosnovana. Pod materijalnom štetom, profesor je naveo višegodišnje lečenje u zemlji i inostranstvu, prevoz, hotele u kojima je boravio dok se lečio, smeštaj u bolnici u Nemačkoj i bolnici u Novom Pazaru. 
U obrazloženju odluke, državno Javno pravobranilaštvo navodi da troškovi lečenja profesora van sistema obaveznog zdravstvenog osiguranja u Srbiji nisu bili nužni, odnosno opravdani, kao i da su njegovi zahtevi zastareli. 
Profesor i dan danas živi u novopazarskoj banji jer uslova za lečenje nema u kući. Troškove plaća sam.

Celu emisiju "Život priča: Demokratija nije samo r(ij)eč" pogledajte OVDE

 

]]>
Fri, 8 Dec 2017 09:44:00 +0100 Životne priče http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/126098/spasavao-devojcice-dobio-metak-13-godina-trazi-krivca.html
Zašto je Arsen Đurović bio omiljen profesor na Filozofskom? http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/126030/zasto-je-arsen-djurovic-bio-omiljen-profesor-na-filozofskom.html Retki su profesori koji se ozare kada im student uđe u kabinet. I retki su studenti koji se sa osmehom sećaju svog profesora. Arsen Đurović, profesor Filozofskog fakulteta u beogradu, jedan je od najomiljenijih, iako je preminuo pre nekoliko godina. U njegovu čast, kolege i studenti svake godine organizuju prelep memorijalni turnir...

]]>
Thu, 7 Dec 2017 12:00:00 +0100 Životne priče http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/126030/zasto-je-arsen-djurovic-bio-omiljen-profesor-na-filozofskom.html
Venčali se u biblioteci: Došao je sa knjigom i ružom u ruci http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/125947/vencali-se-u-biblioteci-dosao-je-sa-knjigom-i-ruzom-u-ruci.html Harisa i Nurudin upoznali su se pre dve godine među knjigama. I zato su svoju ljubav krunisali brakom baš na mestu gde stanuju knjige. Ona voli Dostojevskog i njega, on mešu Selimovića i nju...

]]>
Wed, 6 Dec 2017 17:00:00 +0100 Životne priče http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/125947/vencali-se-u-biblioteci-dosao-je-sa-knjigom-i-ruzom-u-ruci.html
Ove nožice bi hodale, ali prvo moraju na operaciju... http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/125944/ove-nozice-bi-hodale-ali-prvo-moraju-na-operaciju-.html Kao prevremeno rođena beba, u osmom mesecu, Ognjen (3) je prvih mesec dana života proveo u inkubatoru. Nedostatak kiseonika i krvarenje u mozgu, iako najblažeg stepena, na žalost ostavili su posledice, pa u osmom mesecu, Ognjen dobija epileptične napade. Ognjen ne može da sedi bez nečije pomoći, ne hoda, ne puzi. Ognjenu je potrebna pomoć. Ustani, Srbijo!


Humanitarna fondacija BUDI HUMAN – Aleksandar Šapić prikuplja novčana sredstva za Ognjena Jovanovića (2014). Pomozimo Ognjenu! Upišimo 403 i pošaljimo SMS na 3030. Njemu možemo pomoći uplatom na dinarski ili devizni račun,

Uplati na račune:
Dinarski: 160-486163-79
Devizni: 00-540-0002352.6
IBAN broj: RS35160005400002352638
Upiši 403 i pošalji SMS na 3030
Cena poruke je 200 din (PDV se ne naplaćuje)
Upiši human403 i pošalji SMS na 455
Cena poruke je 20 CHF

]]>
Wed, 6 Dec 2017 12:00:00 +0100 Životne priče http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/125944/ove-nozice-bi-hodale-ali-prvo-moraju-na-operaciju-.html
Šta bi dao da si na njihovom mestu: Rajski život u Dubaiju http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/125878/sta-bi-dao-da-si-na-njihovom-mestu-rajski-zivot-u-dubaiju.html Binasa Radončić i njen suprug već sedam godina žive i rade u Dubaiju. Kažu, život je mnogo opušteniji jer nikoga ne interesuje ko si, šta si i odakle si, već kakav si čovek. Ali, Dubai nije uvek bio raj na zemlji. Nekada se tamo živelo veoma teško...

]]>
Tue, 5 Dec 2017 12:00:00 +0100 Životne priče http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/125878/sta-bi-dao-da-si-na-njihovom-mestu-rajski-zivot-u-dubaiju.html
UROŠ, POSLEDNJI NEMANJIĆ, JAK ZA SIROMAŠNE, NEJAK ZA VLAST http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/125842/uros-poslednji-nemanjic-jak-za-siromasne-nejak-za-vlast.html Na današnji dan 1371. godine najverovatnije je umro car Uroš Nemanjić, sin cara Dušana Silnog i jedini naslednik velikog srpskog srednjovekovnog carstva.

Sin Dušana Silnog, car Stefan Uroš Nemanjić V poznatiji kao Uroš Nejaki je veoma mlad i neiskusan sa osamnaest godina nasledio presto u velikoj državi bez unutrašnjeg jedinstva i čvršće povezanosti. Dušanov polubrat Simeon samovlasno se proglasio novim carem, pa je sabor u Skoplju 1357. godine za srpskog cara proglasio Uroša, a Simeon se otcepio od Epira i Tesalije napravio sebi drugu državu.

To su počelida čine i druge velmože, tako da je centralna vlast naglo oslabila. Nestalo je jezgro oko kojeg bi se pojedini krajevi čvrsto okpili i povezali u celinu, pa su kao mali delovi postali turski plen.

Smrću cara Uroša 1371. godine ugasila se vladavina loze Nemanjića i otpočela agonija srpske države i naroda.

Vladavina Uroša, sina cara Dušana, bila je gotovo u svakom pogledu suprotna vladavini njegovog oca. I sudbina i istorija ponekad igraju nemilosrdne igre. Tako je prvi potomak cara Dušana poneo nadimak Uroš Nejaki.
Novi srpski car, koji je titulu nasledio od oca, nije uspevao da zaštiti svoju državu, ni od spoljnih napada, ni od unutrašnjih potresa.

I kako je već bilo pravilo u srednjem veku, i Uroš je morao da vodi bitku za svoja nasledna prava. Najozbiljniji protivnik mu je bio Simeon Nemanjić, Dušanov polubrat. Iako je celokupna srpska vlastela i crkva stala na Uroševu stranu, Simeon, vojno daleko snažniji, sebi je dodelio carske dostojanstvene oznake i zavladao Epirom i Tesalijom 1359.

Mladi Uroš je uz podršku svoje majke Jelene, državnog sabora održanog u Skoplju i Dubrovčana uspeo da spase svoje vladalačko nasleđe.

Ubrzo, srpska država se podelila na dva carstva, Uroševo i Simeonovo. U većem delu, koji je obuhvatao sve stare srpske zemlje, vladao je Uroš. Pretpostavlja se da je umro 2. ili 4. decembra 1371. godine, verovatno posle Maričke bitke, kao poslednji srpski car.

Za vreme njegove vladavine, 1365. godine za savladara je krunisan kralj Vukašin Mrnjavčević sa očekivanjem da će njegovi potomci (Marko Mrnjavčević) naslediti carski presto jer Uroš nije imao potomaka.

Te godine Vukašinov brat Uglješa preuzima od carice Jelene (Uroševe majke) vlast u Seru.

Posle velikih Dušanovih osvajanja, car Uroš postaje žrtva bahatosti vlastele koja se naglo obogatila u prethodnim ratovima i pljačkama. Infrastrukturna nepovezanost novih teritorija carevine sa jezgrom otežala je uspostavljanje reda i državnih instrumenata.

Uroš Nejaki je proglašen za svetitelja 211 godina posle smrti. Njegove mošti se nalaze u fruškogorskom manastiru Novi Jazak. 

Sin cara Dušana, poslednji potomak dinastije Nemanjića. Krotak, pobožan i blag, on nije hteo silom potčinjavati neobuzdane velikaše, među kojima je najneobuzdaniji bio Vukašin.

Smrću cara Uroša 1371. godine ugasila se vladavina loze Nemanjića.

Izvor: Dnevno, In4s.net

 

]]>
Mon, 4 Dec 2017 14:43:00 +0100 Životne priče http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/125842/uros-poslednji-nemanjic-jak-za-siromasne-nejak-za-vlast.html
Sa terena iza zgrade pravo u svetski vrh: Zemunci prvaci u basketu 3 na 3! http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/125764/sa-terena-iza-zgrade-pravo-u-svetski-vrh-zemunci-prvaci-u-basketu-3-na-3.html Basket tim iz Zemuna Nikola Vuković, Bogdan Dragović, Lazar Rašić i Marko Dugošija slavio je protiv tima Al Vahda iz Novog Sada sa 19:17 u finalu Mastersa u Pekingu u okviru Fiba 3 na 3 Svetskog tura. Exploziv je sa svetskim prvacima obišao teren sa kog je sve krenulo...

]]>
Sat, 2 Dec 2017 09:01:00 +0100 Životne priče http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/125764/sa-terena-iza-zgrade-pravo-u-svetski-vrh-zemunci-prvaci-u-basketu-3-na-3.html
"Bolujem od side. Heroin je moja najveća greška." http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/125751/bolujem-od-side-heroin-je-moja-najveca-greska.html Sandra iskreno i samokritično govori o tome šta je dovelo do toga da se zarazi. Za "B92“ je pristala da govori uprkos lošem zdravstvenom stanju prethodnih dana.

Sandra Mančić je predsednica Udruženja građana „Sunce“ koje punih 12 godina pruža podršku i savete obolelima od HIV. Poslednje dve godine sa Udruženjem učestvuje u sprovođenju realizacije projekta koji finansira DEU u Srbiji, kao jedna od sedam partnerskih lokalnih samouprava koje vode osobe koje žive sa HIV.

U isto vreme bori se da jugostiočna Srbija, kao mesto sa jedinim Udruženjem za obolele od HIV i AIDS dobije podršku lokalne samouprave i potrebna sredstva za rad.

Sandra iskreno i samokritično govori o tome šta je dovelo do toga da se zarazi. Za “B92“ je pristala da govori uprkos lošem zdravstvenom stanju prethodnih dana.

“Heroin sam prvi put probala sa 12 godina, nakon smrti majke koja je bolovala od leukemije. Ostala sam sama sa ocem. To je bio sam početak devedesetih i heroin je u našu zemlju „ušao“ na velika vrata. Postao je moderan, dostupan, a u školama i medijima nije se puno govorilo o tome. U 17. godini sam postala intravenski zavisnik od heroina i odmah iste godine, 1994. bila pozitivna na hepatitis C, koji sam dobila putem tuđe igle. Nije se mnogo pazilo u društvu da li delimo igle i pribor međusobno. Jednostavno, nismo imali svest o rizicima prenosa infektivnih bolesti, a zatim i od HIV.“, počinje priču Sandra Mančić.

„Bila sam jako vezana za oca. On je bio prosvetni radnik, nastavnik matematike u Osnovnoj školi u Niškoj Banji gde sam se i ja školovala. Bio je od onih omiljenih nastavnika koji ne daju jedinice i koji ne teraju decu da uče matematiku ako primeti da neko nema talenta već savetuje da se opredeli za neku drugu oblast. Imao je dobre pedagoške metode, ali je kao roditelj meni više bio prijatelj sa veoma malo autoriteta. A u tim buntovnim godinama, ja sam prilično zloupotrebljavala ljubav i pažnju svog oca. Bila sam buntovni tinejdžer, željna svega novog, otac suviše popustljiv i blag, a ulice i parkovi puni heroina. Sasvim dovoljno za jedan mlad život željan dokazivanja u starijem društvu. Bila sam naivna u nameri da sve probam, a da onda uredno završim školu, fakultet i udam se... Međutim, to ne ide tako. Umesto toga, heroin je preuzeo kontrolu nad mojim životom. Nakon saznanja da imam hepatitis C, svake godine sam radila test na HIV koji je uvek bio negativan. U to vreme, HIV je za mene i ljude u mom okruženju bio neka bolest iz američkih filmova koja meni ne može da se desi. Međutim, u 23. godini saznala sam i da sam HIV pozitivna."

Ne zna kako se tačno inficirala, niti ko je u njenoj blizini bio HIV pozitivan. Zna samo da je do rizičnog kontakta došlo u periodu između februara i aprila 2000. godine. Njen poslednji HIV negativan test bio je u novembru 1999. godine.

"Kada sam saznala da sam HIV pozitivna nalazila sam se u istražnom zatvoru u Nišu. Nisam umela da se bavim kriminalom i nisam bila iz kriminogene grupacije heroinskih zavisnika, ali nažalost dogodilo se da je u mojoj kući preminuo od predoziranja dečko kojeg sam slabo poznavala. U Srbiji je kažnjivo delo omogućavanje korišćenja droge koje množe da dovede do smrtnog ishoda, a posebno jer se to desilo u mojoj kući. Tog dana taj poznanik je došao sa molbom da mu moj tadašnji momak pomogne da pronađe način da nabavi heroin. Niko nije pretpostavljao kako će se to završiti. U mojoj devojačkoj sobi, nakon što smo svo troje uzeli jednake količine heroina, on je počeo da „stondira“ i tada sam ga pitala „Da li me čuješ D.?“ Odgovora više nije bilo. Te večeri se slabo sećam, pamtim da sam izašla na terasu i vikala „Upomoć, zovite Hitnu“, a moja draga komšika teta Branka, medicinka sestra u to vreme, izašla je i pitala me je: „Sanja, šta je bilo?“ ’Teta Branka, zovite Hitnu pomoć kod mene, izgleda da dečko umire od droge’. Sećam se ekipe Hitne pomoći i neke crvene tečnosti koju su mu ubrizgali, aparata... Dok je on ležao, doktorka je samo rekla „Vreme smrti je...“ i pogledala u sat na zidu moje sobe“, priseća se...

Nastavak Sandrine ispovesti pročitajte OVDE

]]>
Fri, 1 Dec 2017 13:00:00 +0100 Životne priče http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/125751/bolujem-od-side-heroin-je-moja-najveca-greska.html
Krvavi pir ispred Centra za socijalni rad: Niko nije hteo da pomogne izbodenoj ženi! http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/125727/krvavi-pir-ispred-centra-za-socijalni-rad-niko-nije-hteo-da-pomogne-izbodenoj-zeni.html U nastavku emisije Život priča o slučaju ubistva majke i deteta ispred Centra za socijalni rad u Rakovici, sestra ubijene govori o tragičnom i danima pre njega.

Maja Đorđević je godinama pokušavala da zaštiti svoje dete i sebe, obraćajući se svim relevantnim institucijama ove države. Pisala je molbe, predstavke sa oznakama hitno, gde je upozoravala da nije bezbedna, da su im ugroženi životi.

Isto toliko dugo, institucije su se međusobno preganjale i donosile mišljenja, na koji način i koliko Marko Nikolić, osvedočeni zlostavljač, može da viđa svog sina. Maja je pokušavala da ih upozori da dete ne sme kod takvog oca, da se to neće dobro završiti, ali izgleda da njoj niko nije verovao. Četiri godine je čekala da počne suđenje za nasilje u porodici, koje nikako nije počinjalo. Živela je u konstantnom strahu. 
12. jula 2017 godine Marko Nikolić je po odluci nadležnih institucija bio sa sinom van kontorilisanih uslova. Ubio ga je davljenjem. Mrtvog sina je doneo u CZR Rakovica i bacio ispred zaposlenih i majke Maje. Izvadio je nož i ubio i Maju Đorđević. 
Nema kome se Maja nije žalila, kome nije pisala, koga nije molila, koga nije upozoravala da će se ovo loše završiti. Pošto je imala sudsku odluku da dete mora da daje ocu, rešila je da svesno prekrši zakon. Zato ju je sud nemilosrdno novčano kažnjavao. Pre smrti je imala 600 000 dinara duga za kazne zbog kršenja odluka suda oko davanja deteta ocu. Bojala se da će otići u zatvor, ali ne zbog sebe, već zbog deteta, da će, do je ona u zatvoru, dete uzeti otac. 
Maja nije dočekala ni zvaničnu odluku o starateljstvu, pa tako nije primala ni alimentaciju, nijednu. 
Koordinacija između sudova u različitim sudskim procesima apsolutno nije postojala. Sud koji je odlučivao o kaznama, uopšte nije tražio spise i dokumenta koje je imao sud u odnosu na veštačenje i odluke o starateljstvu. Tako je i odlučio da novčano kažnjava majku, a da se nisu zaintresovali zašto ona ne daje dete ocu. 
Maja se požalila i tadašnjem predsedniku vlade, pa je tako njen slučaj došao i do nadležnog Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koje je ustanovilo niz nepravilnosti u radu CSR Rakovica. Utvrdilo je manjkavosti i propuste u radu CSR, ali se Centar oglušio o preporuke i obaveze koje im je naložilo Ministarstvo.

Ekipa Život priča se obratila Ministarstvu za rad pitanjima da li će biti pojedinačne odgovornosti u CSR za postupanje u ovom predmetu, koje su sankcije i da li će biti oduzimanja licenci, ali odgovor nismo dobili. 
Milena Vasić, pravna savetnica Komiteta pravnika za ljudska prava Yucom kaže da je Ministarstvo u obavezi da novinarima odgovori na sva pitanja jer je ovaj slučaj, u kome je i dete žrtva nasilja, od javnog interesa i duboko je uznemirio javnost. 
Uprkos svim ignorisanjima institucija, Maja i dalje neumorno piše svim institucijama, moleći za pomoć i upozoravajući da će se tragedija dogoditi. Prijavljivala je da prati nju i njenu sestru, sve ljude koji su bilo kako povezani sa njih dve i da svima preti smrću. 
Prvo ročište po optužnom predlogu za nasilje u porodici zakazano je za 24. maj ove godine, četiri godine pošto je ona podnela krivičnu prijavu. Kraj suđenja nije dočekala. 
Dan posle ubistva majke u CSR Novi Beograd, Maju su zvali da joj saopšte da su pooštrene mere bezbednosti u Centrima za socijalni rad. To je bilo nedelju dana pre nego što su Maja i Mihailo ubijeni. 
Tog kobnog dana, Marko Nikolić je ranije nego inače, doveo dete u CSR držeći ga u naručju. Radnici CSR su mislili da dete spava, ali je dete već bilo mrtvo. Kada se majka pojavila, on je mrtvo dete bacio majci pod noge i ono je udarilo glavom o pod, pri čemu mu je pukla lobanja. 
Imao je nož u ruci. Napao je Maju nožem, usput je povredio i radnike CSR koji su pokušali da joj pomognu. Maja je teško povređena uspela da pobegne iz CSR, vikala za pomoć, ali niko joj na ulici nije pomogao. Tu su bili i radnici obezbeđenja obližnje banke, koji Maji nisu pružili pomoć jer nisu hteli da se mešaju i nisu smeli da napuste svoje radno mesto. 
Branislava je za tragediju saznala na ulici, od dečka, koji je telefonom rekao da je čuo da se ispred CSR Rakovica desilo dvostruko ubistvo. Znala je odmah da je reč o njenom sestriću i sestri. 
Kada je ušla u stan, videla je već na portalima, i pre nego što su se pojavili inicijali, da su ubijeni majka i dete. Konačnu potvrdu je dobila kada je videla inicijale. 
Požurila je da javi bivšem zetu, da zaštiti Majinog starijeg sina jer se uplašila da bi i njega mogao da ubije.

Ministar rada Zoran Đorđević je, posle ubistva, izjavio da je stručna procena komisije bila neadekvatna i da nije u dovoljnoj meri prepoznala disfunkciju ličnosti Marka Nikolića. On smatra da su zakazale institucije sistema, u prvom planu policija, koje su imale zadatak da CSR pruže informacije o nasilju u porodici i time pruže pomoć i podršku u proceni nasilja. 
Povodom ubistva, oglasio se i predsednik Aleksandar Vučić koji je rekao da je neophodan oštriji zakon i oštrije kazne za nasilnike u porodici, ali je odbio ideju o uvođenju policijske zaštite u Centre za socijalni rad. 
Oglasio se i psihoterapeut Zoran Milivojević, koji je zaključio: da majka nije ignorisala više odluka i sprečavala oca da viđa dete, možda se ova tragedija ne bi desila. 
Branislava kaže da je svesna da nije na njima dvema bilo da se same štite, ali da je činjenica da je sve što su same uradile da bi se zaštitile, bilo i jedino. Tog kobnog dana, kao da su se opustile jer su čekale sutradan kada će sud, verovale su, konačno doneti odluku po optužnom predlogu za porodično nasilje. 
Veruje da je trebalo da budu na većem oprezu tog dana, da ne vode dete u vrtić, u CSR. 
Maja nije dočekala da se završi suđenje za nasilje u porodici. Ironično, taj proces još nije završen, iako Maje više nema. 
Njena sestra nije dočekala ni najprostiju stvar u celoj svojoj borbi: da dobije starateljstvo nad sinom. 
Branislava kaže da će do svog poslednjeg dana tražiti pojedinačnu odgovornost za ovu tragediju. Za emisiju Život priča je govorila, kaže, samo zato što je njenoj sestri bila želja da jednog dana dođe u emisiju i ispriča svetu svoju muku, da je svi čuju.

Ni to nije doživela. Branislava kaže da joj je makar tu želju ispunila.

Celu emisiju Život priča možete da pogledate OVDE.

]]>
Fri, 1 Dec 2017 09:32:00 +0100 Životne priče http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/125727/krvavi-pir-ispred-centra-za-socijalni-rad-niko-nije-hteo-da-pomogne-izbodenoj-zeni.html
Ova devojka je najbrža brzohodačica u Srbiji! http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/125658/ova-devojka-je-najbrza-brzohodacica-u-srbiji.html 1000 metara za četiri minuta 39 sekundi. Prvakinja Kupa Srbije u brzom hodanju. Barbara Stanković. Atletičarka. Državna rekorederka. Ali, na njenom putu isprečilo se nekoliko problema...

]]>
Thu, 30 Nov 2017 12:00:00 +0100 Životne priče http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/125658/ova-devojka-je-najbrza-brzohodacica-u-srbiji.html