Prva Srpska Televizija :: Životne priče http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/rss.html sr http://www.prva.rs/img/logo.png Prva Srpska Televizija :: Životne priče http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/rss.html Žalosna ispovest majke ukradenog novorođenčeta: Zamišljam je, rumena, gromkog glasa... To neću zaboraviti nikada! http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/123524/zalosna-ispovest-majke-ukradenog-novorodjenceta-zamisljam-je-rumena-gromkog-glasa-to-necu-zaboraviti-nikada.html Trgovina bebama je jedna od najvećih misterija na našim prostorima, čija praksa datira još iz komunizma. Kako bi se ovaj problem istražio i iskorenio iz našeg društva, formirana je Beogradska grupa roditelja čijim mrtvim novorođenčetima i dalje nema traga.

Posle godina i godina borbe sa zdravstvenim osobljem, zaposlenima u Centrima za socijalni rad, matičnim službama, sudovima i policijom, roditelji nestalih beba ne gube nadu, već žele da vrate svoju decu pravom domu i skinu ljagu sa profesija koje su umeštane u ovu vrstu organizovanog kriminala. U oktobru 2005. u Skupštini Republike Srbije formiran je Anketni odbor radi utvrđivanja istine o novorođenoj deci nestaloj iz porodilišta, sa izvanrednim i produktivnim predlozima, koji nažalost nikada nisu primenjeni... Najmanje je 700 porodica koje tragaju za svojom otetom decom, a sada pitamo Srbiju, kao jednu pravno uređenu državu, na koji način će se pobrinuti da stvori mehanizme za iskorenjivanje trgovine bebama...

]]>
Fri, 20 Oct 2017 12:48:00 +0100 Životne priče http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/123524/zalosna-ispovest-majke-ukradenog-novorodjenceta-zamisljam-je-rumena-gromkog-glasa-to-necu-zaboraviti-nikada.html
"Secite tu nogu. Mama, nemoj slučajno da plačeš..." http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/123474/secite-tu-nogu-mama-nemoj-slucajno-da-places.html Biljana Stojković imala je 12 godina kada se prijavila u jednu modnu agenciju. Nasmejana i pametna, ona ipak nije kao sve druge tinejdžerke...

Sa samo osam godina potvrđena dijagnoza jednog od najtežih oblika raka kostiju – osteo sarkom, zbog kojeg je izgubila nogu.

Više nema rak, ali nema ni deo noge, koja je amputirana. To međutim ovu mladu damu ne sprečava da vodi ispunjeniji i srećniji život od mnogih njenih vršnjaka. Jer, Biljana zna koliko je vredan život.

Majka Dragana i otac Miroljub otkrili su autorki emisije "Život priča", Tanji Vojtehovski, kako je Biljana 2012. godine jednog dana došla sa gimnastike i rekla da je boli noga, i da je prošlo samo 15 dana do momenta kada je potvrđena dijagnoza jednog od najtežih oblika kancera kostiju - osteo sarkom.

Sa dijagnozom, prepisane su i prve hemioterapije. Roditelji kažu da je bilo momenata kada su psihički potonuli, kada su se strašno plašili, ali da im je to ujedno davalo snagu da idu dalje. Krenuli su u maju 2012. na prvu hemioterapiju, a da nisu znali ni šta je to zapravo. Onda su gledali svoje dete kako joj opada imunitet, kosa, počinje borba za svaki trombocit.

Na onkologiji je atmosfera sama po sebi strašna, hladna i neizvesna.

Kako je Biljani opadala kosa, tako je ona nju kidala, čupala i na kraju je skroz odsekla. Sačuvala je svoje vlasi, da nikada ne zaboravi. Sada kaže ima kosu lepšu nego ikada, na čemu, u šali kaže, može da zahvali samo hemioterapijama.

Roditeljima je posle šeste hemioterapije, predloženo da se uradi zamena potkolenične kosti. Kost stiže iz Bolonje, i roditelji puni strepnje, straha i nade gledaju svoje dete od osam godina koje odlazi u operacionu salu, a ona im kaže: “Mama, nemoj slučajno da plačeš, ti - dok mene operišu – crtaj“!

Operacija je trajala osam sati, a oni su čekali i samo se uzdali u boga, jer kažu u tim trenucima samo vam to pada na pamet.

Rezultati su bili odlični – ostalo je samo 5 odsto kancerogenih ćelija, što je kažu izuzetan rezultat. Svi su se obradovali, a Biljana taj period pamti najviše po tome što je dobijala puno poklona od roditelja.

Došla je i druga tura hemioterapija, koju su predložili lekari. Kada je otac pitao zašto 12 hemioterapija, kada je rezultat tako dobar, doktori su rekli da je to protokol. Nisu se usudili da to i ne urade, pa su pristali, a uporedo s tim su koristili i alternativnu medicinu da bi Biljani podigli imuno sistem.

Biljana kaže da nije imala kad da razmišlja o tome da li je moglo nešto loše da joj se dogodi.

Biljana je otvorila svoj Youtube kanal pod nazivom „I create my life“. To je neka vrsta vodiča za bolesne, gde Biljana porukama i iskustvom daje snagu ljudima sličnim njoj, ali i zdravima, da poštuju život, sebe i situaciju u kojoj se nalaze.

Ali, da nevolja bude veća, Biljana je nedugo posle presađivanja kosti pala i slomila butnu kost te noge. I tada lekari predlažu amputaciju. Svi lekari su bili iznenađeni otkud recidiv, posebno sa tako dobrim rezultatima.

Otac je u jednom momentu Biljanine rezultate poslao u kliniku u Segedinu, gde su mu potvrdili da ona zapravo ne boluje od osteo sarkoma, već od tumora velikih ćelija. To je tumor koji se leči injekcijama i uopšte nije maligni. Tek onda Stojkovići nisu znali gde su, i šta dalje!

Ipak, nisu imali vremena za čekanje, morali su da se odluče – za amputaciju, jer su u pitanju bili dani, a njihovo dete mesec dana trpi nesnosne bolove!

Biljani je tu vest saopštio doktor, a ona je samo odgovorila – “secite tu nogu“.

Kaže da je bila srećna što su joj amputirali nogu jer nije više trpela nesnosne bolove.

Veliki podstrek joj je dala poseta Nataše Kovačević u bolnici, za koju njeni roditelji kažu da je Biljani mnogo pomogla.

Posle amputacije noge i propisane nove doze hemioterapije, roditelji su počeli da razmisljaju o tome da bi ipak trebalo da se obrate nekoj klinici u inostranstvu. Odlaze u Milano gde su im rekli da je Biljani potrebno 4 hemioterapije, a ne 12.

Oni počinju da skupljaju novac za lečenje u Milanu i za kratko vreme su skupili 16.000 evra za put u Milano.

U Milanu na kontrolnim snimcima, rentgen pokazuje da Biljana ima nekoliko metastaza na plućima. Kreće nova hemioterapija, ponovo joj otpada kosa. Srećom, Biljana odlično reaguje na njih i posle četvrte hemioterapije rezultat pokazuje da na plućima nema ništa.

Biljana je posle prve hemioterapije uhvaćena u pokušaju da pobegne iz bolnice, jer je htela da vidi Duomo. Doktorka je pustila da ode, a ona je posle toga otišla u jedan restoran i tamo uzela mikrofon i pevala im na francuskom. Tu se zatekla jedna gospođa iz Milanske skale, koja je bila opčinjena Biljanom i ponudila joj besplatan ulaz u Milansku skalu kada god poželi i na koju god predstavu poželi.

Vlasnici tog restorana i ta gospođa iz Milanske skale takođe su ponudili finansijsku pomoć Biljani i njenim roditeljima ukoliko joj bude trebalo za dalje lečenje. Srećom novac nije bio potreban. Vlasnici restorana su joj ponudili besplatne obroke, po njenoj želji, svaki dan do kraja njenog lečenja u Milanu.

Biljana se vraća u Beograd, već je dobila protezu, za koju kaže da je odmah zavolela. I danas kaže ne voli kada ima kozmetiku za preko proteze. Voli da pokaže tu šipku, jer ona nju ne definiše, ona je samo deo nje.

Biljana pliva, jaše, može da trči, da skače. Puna je optimizma, veliki je borac, nikada nije bila depresivna, samo ljuta, ali ta ljutina joj je samo davala dodatnu snagu.

“I da mogu, nijedan trenutak svog života ne bih menjala“, kaže Biljana.

]]>
Fri, 20 Oct 2017 09:32:00 +0100 Životne priče http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/123474/secite-tu-nogu-mama-nemoj-slucajno-da-places.html
Dvostruki šampion Jugoslavije sada stolar i ugostitelj! Upoznajte drugačijeg Željka Topalovića! http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/123430/dvostruki-sampion-jugoslavije-sada-stolar-i-ugostitelj-upoznajte-drugacijeg-zeljka-topalovica.html Posle sjajne karijere u Crvenoj zvezdi i Budućnosti, dvostruki šampion Jugoslavije Željko Topalović je danas zanatlija i ugostitelj. Kada se penzionisao u košarci, odlučio je da uz pomoć oca i majke, otvori stolarsku radionicu iz koje je kasnije nikao hotel na Zlataru, od 2 000 kvadrata. Ispostavilo se da njegova ljubav nije samo košarka, već je spretnost i talenat pokazao i u zanatu i ugostiteljstvu.

Pratite nas i na Viberu!

]]>
Thu, 19 Oct 2017 12:00:00 +0100 Životne priče http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/123430/dvostruki-sampion-jugoslavije-sada-stolar-i-ugostitelj-upoznajte-drugacijeg-zeljka-topalovica.html
Ceca Bojković: „U boemskoj dokolici su se uvek rađale sjajne ideje. Komuniciralo se, maštalo“ http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/123404/ceca-bojkovic-u-boemskoj-dokolici-su-se-uvek-radjale-sjajne-ideje-komuniciralo-se-mastalo.html Gostujući u emisiji „150 minuta“ glumica Ceca Bojković pričala je o humorističkom serijalu „Mamini sinovi“ koji upravo gledamo na Prvoj televiziji. Uloga blago senilne Rose, majke dvojice odraslih sinova odlično joj je legla, iako nismo naučili Cecu da gledamo u takvim ulogama.

Pored razgovora o aktuelnom tv projektu koji je publika momentalno zavolela, Ceca je dotakla brojne teme vezane za glumački i privatni život.

Pričala je o glumačkim druženjima, boemiji, dokolici iz koje su se često rađale sjajne ideje, životnim uverenjima kojih se drži, a osvrnula se i na svoj život u Finskoj. Zašto je nervira diskiminacija pušaša i gde je bio njen Bermudski trougao u finskoj, saznajte u nastavku.

]]>
Wed, 18 Oct 2017 16:00:00 +0100 Životne priče http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/123404/ceca-bojkovic-u-boemskoj-dokolici-su-se-uvek-radjale-sjajne-ideje-komuniciralo-se-mastalo.html
Oglasili se dobrovoljni davaoci krvi: Gde završava donirana krv i zašto se naplaćuje? http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/123382/oglasili-se-dobrovoljni-davaoci-krvi-gde-zavrsava-donirana-krv-i-zasto-se-naplacuje.html Ekipa "Exploziva" se pozabavila da odgovori na pitanje gde nestaje krv davaoca i da li je zaista državne klinike ili transfuzije krvi naplaćaju privatnim? Kako bi se rešilo pitanje od društvenog značaja, oglasile su se neke privatne klinike, kao i nadležni iz Transfuzije krvi Republike Srbije.

]]>
Wed, 18 Oct 2017 13:00:00 +0100 Životne priče http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/123382/oglasili-se-dobrovoljni-davaoci-krvi-gde-zavrsava-donirana-krv-i-zasto-se-naplacuje.html
Na čudotvornom izvoru manastira Stjenik: Progovorili ljudi koji su bolovali od raka, epilepsije, infarkta... http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/123339/na-cudotvornom-izvoru-manastira-stjenik-progovorili-ljudi-koji-su-bolovali-od-raka-epilepsije-infarkta-.html Kažu da se u manastiru Stjenik dešavaju čuda! Smešten je u selu Banjica, nadomak Čačka. Posvećen je svetom Jovanu Stjeničkom, a čudotvorni izvor koji se nalazi u brdu iznad manastira obilazi ko god stigne.

Gordana Stevanović je pre 21 godinu doživela infarkt, zbog čega su joj ugradili tri bajpasa. Međutim, posle osam godina kada je trebalo da ode na drugu operaciju, lekari su doživeli prijatan šok. Ustanovili su da su se Gordani u međuvremenu stvorili prirodni bajpasevi i da je ona kompletno zdrava. Zapravo, Gordana se za to vreme potpuno predala veri u manastiru Stjenik... I ona nije jedina! Bez obzira na to da li imate zdravstvenih problema, molimo vas da poslušate sledeću priču... 

Pratite nas i na Viberu!

]]>
Tue, 17 Oct 2017 11:06:00 +0100 Životne priče http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/123339/na-cudotvornom-izvoru-manastira-stjenik-progovorili-ljudi-koji-su-bolovali-od-raka-epilepsije-infarkta-.html
Tošetova devojka jecala na sahrani: “Da sam mu bar dete rodila...“ http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/123262/tosetova-devojka-jecala-na-sahrani-da-sam-mu-bar-dete-rodila-.html Danas se navršava 10 godina od smrti popularnog pevača.

U 27. godini u saobraćajnoj nesreći na autoputu kod Nove Gradiške život je 16. oktobra 2007. izgubio Toše Proeski.

Toše je, osim što je bio magičan muzičar, bio i veliki filantrop i dobrotvor, a njegovi kolege sa estrade do danas nisu prebolele njegovu smrt.

Neprilagođena brzina dovela je do toga da se automobil zabio u tegljač, okrenuo na bok i zaleteo u lim. Toše je poginuo na mestu, a navodno niko u automobilu nije bio vezan. U automobilu tada nije bila njegova devojka Andrijana Budimir s kojom je Toše, navodno, planirao da se oženi iako su mu menadžeri sugerisali da je je to loše za karijeru.

„O Bože, zašto mu dete nisam rodila da imam to od njega, da bar tako moj Toše nastavi da živi“, jecala je Andrijana na sahrani u makedonskom gradu Kruševu.

Jedna od najvećih muzičkih zvezda rođen je u Makedoniji, 25. januara 1981. godine. Oduvek se izdvajao svojom posebnošću, darom da peva iz duše i uživa u muzici, dobrodušnošću i humanošću. Ostavio je trag svojim pesmama i skromnošću, kao i dobrotom, kojom je plenio. Svaki ton koji je proizvodio, budio je neku novu emociju.

Prvi koraci koje je napravio na svom muzičkom putu bili su na dečjem festivalu “Zlatno Slavejče” 1992. godine. Profesionalno je počeo da se bavi muzikom 1997. godine, kada je nastupao na festivalu “Melfest” i “Mekfest”. Sarađivao je sa makedonskim kompozitorom Grigorom Koprovim, koji je ujedno bio i autor Tošetova prva dva hita. Posle dve godine, objavio je svoj prvi album sa jedanaest pesama i iste godine, 1999. održao je prvi koncert… I zvezda je bila rođena. Zahvaljujući inspiraciji, već 2000. godine, iznedrio je i svoj drugi po redu album “Sinom Božji”.

Stvorio je veliki broj hitova i uvukao se u srca ljubitelja pop i makedonske narodne muzike.

“Ne želim da mi skidate kapu, samo želim da se ponosite mnome”

Treći album je snimio u saradnji sa produkcijskom kućom “BK Sound” i počašćen je Oskarom popularnosti na prostoru bivših jugoslovenskih republika. U saradnji sa novom menadžerkom, snima pesme i u Atini. Pevao je na makedonskom, srpskom, italijanskom i engleskom jeziku. Pored Oskara popularnosti, dobitnik je mnogih drugih priznanja, koje su mu donele pobeda na Beoviziji i osvojeno četrnaesto mesto na Evroviziji u Turskoj. Posthumno mu je dodeljena tutila počasnog građanina Republike Makedonije i nagrada za životno delo na Beoviziji.

Njegovu humanost dokazuje i to što je 2004. godine imenovan za regionalnog Ambasadora dobre volje UNICEF. Pomagao je svima, ali nije želeo da se eksponira, pa samim tim mnogo plemenitih dela koje je učinio nisu poznata široj javnosti.

Privatni život je uspevao da sačuva od pogleda i komentara. Trudio se da plasira samo svoje stvaralaštvo, dok je intimu ostavljao samo za sebe. Tragično je poginuo u saobraćajnoj nesreći 2007. godine i 17. oktobar svi pamte kao Dan žalosti. 

“Samo nek mi Bog čuva ljude koji me slušaju, muziku i inspiraciju… “

Iza sebe je ostavio uspomenu vrednu izuzetnog poštovanja i pesme koje se i danas pevaju, nagoveštavajući da ga javnost nije zaboravila. Tošetova plemenitost i humanost služe kao uzor i vodilja onima koji umeju da prepoznaju i cene iskrene i značajne vrednosti čoveka.

Rekli su o Tošetu:

“Jednom je spavao u sobi pored mene. Probudio me je njegov anđeoski glas.” –Nina Badrić

“Ponosni smo na sve što je postigao. Otišao je na vrhuncu slave.” – Branko Pajić

Toše Proeski citati:

“Meni je nezamislivo da neko ko može da nešto pruži onima koji imaju malo ili nimalo, zatvara oči i ne pruža ruku.”

“Cilj mog života nije karijera, nego kontakt sa ljudima, ta mogućnost da sa njima razmjenjujem energiju. Želim na sve oko sebe pozitivno pozitivno utičem, to je moja misija.”

“Svaka, ali svaka žena na ovom svetu zaslužuje, da u očima bar jednoga muškarca u jednom trenu, u jednoj sekundi, pa makar to bilo samo jednom u životu, oseti da je najpoželjnija žena na svetu i ako mi celi život prođe u tome, znat ću, da ga nisam uzalud potrošio.”

“Zvezde ne postoje, osim onih na nebu. Ja samo radim svoj posao, a što sam popularan samo me čini uspešnim.”

Izvor: Wannabe, Dnevno.rs, 24sata.hr

]]>
Mon, 16 Oct 2017 09:29:00 +0100 Životne priče http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/123262/tosetova-devojka-jecala-na-sahrani-da-sam-mu-bar-dete-rodila-.html
Najdanov krug, velika srpska misterija http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/123056/najdanov-krug-velika-srpska-misterija.html Od kada je pre 18 godina Najdan Rakić, opštinski refenrent iz Bele Palanke, pasionirani tragač za iskonskim silama i, kako je sebe nazivao, samouki ekstrasens psihotronike, iscrtao krug u Maloj Krsni kod Smedereva, tvrdeći da zračenje iz njega isceljuje skoro svaku boljku, pa čak i sidu, kroz ovo biloško polje prošlo je, tvrde meštani, više od milion ljudi. Exploziv je otišao do Najdanovih krugova da vide da li je u pitanju Božji dar ili priroda.

]]>
Sun, 15 Oct 2017 12:00:00 +0100 Životne priče http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/123056/najdanov-krug-velika-srpska-misterija.html
Izgledaju kao svaki mladi par, ali uopšte nisu kao svi http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/123147/izgledaju-kao-svaki-mladi-par-ali-uopste-nisu-kao-svi.html Zorica i Rade su posebni zbog jedne odluke koju su doneli.

]]>
Sat, 14 Oct 2017 11:34:00 +0100 Životne priče http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/123147/izgledaju-kao-svaki-mladi-par-ali-uopste-nisu-kao-svi.html
Amir je spasao 45 Srba, a tri dana ranije spalili su mu majku i šest članova porodice! http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/123216/amir-je-spasao-45-srba-a-tri-dana-ranije-spalili-su-mu-majku-i-sest-clanova-porodice.html "Slobodni ste ako vam je savest čista". Gete.

Amir Reko iz sela Gudelj kod Goražda, bivši je oficir JNA, spasao je 45 srpskih civila iz sela Bučje od sigurne smrti. Reko je to učinio samo tri dana nakon što mu je srpska strana u kući spalila majku i nekoliko članova porodice.

Amir Reko rođen je u malom selu Gudelj, kod Foče, u kojem su živeli i Srbi i Muslimani. Tu je rastao, a majka ga je učila da bude fino vaspitan, da postuje starije, da bude čovek. Da upiše Vojnu akademiju, Amir je želeo još kao mali, vodili su ga njegova borbenost i želja za pravdom, ali i želja da na njega budu ponosni roditelji, selo, meštani. 
A onda se desilo da je SFRJ počela da se raspada. Amira je to zadesilo u Zaječaru, a rat u Bosni ga zatiče na mestu oficira JNA. S jedne strane, imao je potrebu da čuva bratstvo i jedinstvo, da bude veran JNA, ali situacija na terenu je bila nešto sasvim drugo. Ostao je u armiji sve dok se rat nije prelio na teritoriju BiH, i dok borbena dejstva nisu počela u njegovom rodnom mestu. 
Dobija informaciju da su srpske snage okupirale Foču i njegovo selo koje je blizu. I tada je doneo odluku da dezertira. 
„To je teška odluka i nju donosite potpuno sami“, kaže Amir.

Odluku je saopštio svojim prijateljima, pre svega Draganu Simiću koji je tada bio u Nišu. Da odlazi u svoje selo da bude sa svojim roditeljima i familijom. 
Dragan ga je, bez ikakve osude, pitao: „Šta ti mogu pomoći?"

Rekao mu je da će mu pomoći da prođe teritorije koje su pod srpskom komandom, ali da posle mora sam da se snalazi. 
Dvojica prijatelja i dvojica oficira kreću zajedno ka Bosni, na teritoriju na kojoj obojica mogu biti ubijeni. Amir - jer je musliman, a Dragan - jer pomaže muslimanu. 
Došli su do Ustiprače, tačnije do mosta na Limu, ali je vojska koju su tu zatekli donela odluku da ih ne pusti, već da moraju da idu u glavnu komandu. To je značilo da je Amir, dezerter, trebalo da se sretne sa svim glavnokomandujućima za napad na Goražde. 
Tokom vrlo neprijatnog razgovora sa dvojicom vojnika na mostu, a zahvaljujući Draganovom odsečnom nastupu, vojnici su spustili oružje i pustili ih da prođu tu deonicu puta. Sledećeg dana, na putu ka Ustiprači, nisu više bili sigurni da će preživeti. 
Dragan Simić svedoči da je znao šta mogu da očekuju, da je bilo opasno, ali da zna šta njegovom prijatelju znači da bude sa svojom porodicom. Tražili su od Dragana da ubije svog prijatelja, ili će oni. Ali, nisu. Dragan je Amiru spasao život. Dvojica prijatelja se tu rastaju, ne znajući da li će se ikada više videti i da li će njegov prijatelj stići do sela živ. Jer, ako ga nisu ubili sa ove strane mosta, ne znači da ga neće ubiti njegovi na pola mosta, ne znajući ko je. 
Amir nije imao izbora. Ako pripucaju, skočiće u vodu, to je jedina misao koju je imao. U tim trenucima, strah je normalan, ali je jača misao o majci, o svojim najbližima, i to ga je jedino vodilo napred. 
Nije se desilo ništa. Amir je prešao most. Mahnuo je prijatelju i to je za 25 godina bilo poslednji put da su se videli i znali nešto jedan o drugome. 
Stigao je u Goražde. Mislio je da tamo postoji komanda kojoj će se prijaviti, ali je zatekao samo anarhiju i beznađe. 
Amir je vrlo brzo preuzeo komandu.

Jednog jutra je došao kurir da podnese izveštaj s fronta. Ne znajući kome raportira, kurir je rekao da su u selu Gudelj srpske snage smestile meštane u jednu kuću i žive ih zapalili. Počeo je da nabraja imena porodice Reko, sedmoro njih, među kojima i ime Amirove majke. 
„Postoji li veća kazna za nekoga nego da mu majku zapale živu? Može li se čoveku nešto teže desiti, nego da mu neko izgori u živoj vatri“ objašnjava Amir kako se u tom trenutku osećao. Amir zna ko su ljudi koji su počinili to zlodelo. Jedan od njih živi u Kanadi.

Nekoliko dana kasnije, Amir kao glavnokomandujući, dobija naređenje da uđe u selo Bučje, u kojem je tog momenta bilo 45 Srba. Komanda je glasila: „Očistite selo!“ 
Dobio je zamerku što se toga nije i sam setio ranije, a on je provokativno pitao: „Šta to znači očistiti? Hoćete decu da pobijem?"

Rekli su mu: "Da." 
Rekao je da on to neće izvršiti. Poslali su drugu brigadu da to uradi, oni su krenuli, ali je Amir rekao da će poći sa njima. S namerom da spreči pokolj. Naredio je da ne sme nijedan metak da bude ispaljen dok on ne završi razgovor sa Srbima. Došla su trojica Srba i rekao im je u kakvoj su situaciji, da se moraju predati i da im on može obezbediti da se spasu. 
Poverovali su mu, plakali su i odlučili da predaju oružje. Amir im je rekao da će ih pobiti vojnici kojima su porodice žive spaljene. Amir im je vojničkim tonom naredio da se sklone i da niko ne sme ništa da kaže i uradi bez njegove komande. Srbima je rekao da imaju dve opcije: da predaju oružje i da će im pomoći da odu, ili će biti ubijeni. 
Sin jednog od trojice Srba sa kojima je Amir pregovarao Milivoje Čarapić, svedoči za "Život priča" da su Bučjani, među njima i on, tada ostali živi samo zahvaljujući bogu i Amiru Reku. 
Amir ne smatra da je to junačko delo, samo delo čoveka i da ga to ne razlikuje od drugih Ljudi, sa velikim Lj. Zato veruje da ova priča treba da ostane samo kao neka poruka, a ne kao neko herojstvo. 
Želju za osvetom nije imao jer mu je sve vreme pred očima bila majka, njeno vaspitavanje, njene reči i poruke. Uprkos slici da je izgorela jer su je zapalili ljudski izrodi. Kaže da mu je majka šapnula da uradi to što je uradio. Jer dobrota mora pobediti, drugo ništa nema smisla. 
Zbog toga što je spasao Srbe, Amir dobija informaciju da hoće da ga likvidiraju muslimani. Nalogodavci njegovog ubistva su i danas na vlasti.

Posle svega toga, Amir se obreo u Danskoj, kao izbeglica. Takav kakav je, neustrašiv i uporan, snašao se, počeo veliki i unosan biznis. Osniva porodicu, dobija dve ćerke, ali mu brak ne opstaje. 
2008. godine odlučuje da se vrati u Bosnu. I sudbina ponovo upliće prste. Kada je, kao mladić, otišao na Vojnu akademiju, Amir je srce ostavio lepoj Azri, ljubavi svog života. Poštar se propisno umorio razmenjujući pisma, ali kada je jednom došao na odsustvo i želeo da vidi Azru, rekli su mu da se udala. 
Godine su prolazile, Azra i Amir su živeli svoje živote, a da ništa jedno o drugom nisu znali. Rat je oboma doneo porodičnu tragediju – Amiru je spaljeno sedam članova porodice, Azri je rat odneo muža. U velikim i pravim ljubavima postoji jedno pravilo – ako nisu zauvek, onda to i nisu prave ljubavi. Posle 25 godina, Azra i Amir su se ponovo sreli. 
Amir je 2008. godine došao u Sarajevo i sedeo sa jednim drugom. Sa njima su bile dve žene. Kada su otišli, drug mu je rekao: „Znaš li, Amire, ko je ona starija žena? To je majka tvoje bivše devojke Azre." 
Rekao mu je i da Azra ima sina i ćerku, da joj je muž poginuo. On je poželeo da vidi Azru. I video ju je. Nedugo zatim, poželeli su da se venčaju. To su i uradili. Danas su u braku, presrećni.

Iako nikad nije razmišljao da se bavi politikom, Amir je osnovao narodni pokret „Most 21“ koji treba da povezuje sve narode koji žive na prostoru BiH, otvoren za svakoga koji poštuje temeljna načela zajedničke države.

Iako mnogi sumnjaju u njegove dobre namere, Amir veruje da „Most 21“ mora da služi jedino za sastajanje, za uspostavljanje pokidanih veza i da kao nova snaga pokrene promene na Balkanu.

"Slobodni ste ako vam je savest čista".

Gete.

Celu emisiju o Amiru Reku možete da gledate OVDE

 

]]>
Fri, 13 Oct 2017 12:00:00 +0100 Životne priče http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/123216/amir-je-spasao-45-srba-a-tri-dana-ranije-spalili-su-mu-majku-i-sest-clanova-porodice.html
Pomozimo da Vladimir pobedi kancer! http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/123189/pomozimo-da-vladimir-pobedi-kancer.html Humanitarna fondacija BUDI HUMAN – Aleksandar Šapić prikuplja novčana sredstva za Vladimira Čarapića (1981). Dva meseca posle operacije tumora u butnom mišiću 2016. godine, Vladimiru su na snimanju uočene promene na plućima. Tada je ustanovljena metastaza Synovio sarkoma na oba plućna krila.

Narednih šest meseci, Vladimir prolazi koz 9 ciklusa hemioterapije. Nakon završenih terapija, operativno su uklonjenje meta promene u desnom plućnom krilu. Zatim slede još dva ciklusa hemioterapije, koji su dali pozitivne rezultate, i ovaj redak oblik tumora mekog i vezivnog tkiva se smanjio.

Ove godine u maju, na snimku su ponovo registrovane meta promene, na oba plućna krila i Vladimir se trenutno nalazi na terapiji.

Pomozimo Vladimiru! Upišimo 390 i pošaljimo SMS na 3030. Njemu možemo pomoći uplatom na dinarski ili devizni račun, kao i putem linka e-doniraj.

Da Vladimir pobedi kancer! Budimo humani!

Napomena: Korisnik je u mogućnosti da raspolaže sa novcem prikupljenim od SMS poruka, tek od momenta kada operater mobilne telefonije uplati novac na račune Fondacije. Operater na račun Fondacije uplaćuje samo sredstva koja je sam uspeo da naplati od donatora i to u periodu od 2 do 3 meseca od slanja SMS poruke.



]]>
Thu, 12 Oct 2017 20:57:00 +0100 Životne priče http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/123189/pomozimo-da-vladimir-pobedi-kancer.html
Bravo, Srbijo! Mala Iva je pobedila leukemiju! http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/123145/bravo-srbijo-mala-iva-je-pobedila-leukemiju.html Iva Zvekić (8) posle devet meseci lečenja u Italiji stigla je kući, u Suboticu. Ovo je njena priča. I vaša.

]]>
Thu, 12 Oct 2017 11:24:00 +0100 Životne priče http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/123145/bravo-srbijo-mala-iva-je-pobedila-leukemiju.html
Ognjen ne voli da trči, ali možda bi voleo kada bi - mogao... http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/123070/ognjen-ne-voli-da-trci-ali-mozda-bi-voleo-kada-bi---mogao.html Ima pet godina. Ne hoda. Ne može.

Ognjen je rođen kao zdrava beba, pa se tako i razvijao do petog meseca kada su krenuli problemi. Počeo je slabije da se okreće, a kasnije nije mogao ni da sedi ni da stoji. Od tada je na rehabilitaciji u Specijalnoj bolnici za cerebralnu paralizu. Analizom krvi dijagnostikovana mu je spinalna mišićna atrofija, tip 3. Ova bolest onemogućava hranjenje, disanje i hodanje.

Lek za ovu bolest je, na sreću, otkriven. Jako je delotvoran i zaustavlja progresiju.

Ali Ognjenovi roditelji nisu u mogućnosti da mu ga priušte, i ovim putem pozivaju sve ljude dobre volje da doniraju sredstva kako bi Ognjen mogao da oseti radost hodanja i trčanja. Da bude kao i sva druga deca.

Pomozimo Ognjenu! Upišimo 319 i pošaljimo SMS na 3030. Njemu možemo pomoći uplatom na dinarski ili devizni račun. 

Uplati na račune:

Dinarski: 160-469683-49

Devizni: 00-540-0002139.6

IBAN broj: RS35160005400002139626 

]]>
Wed, 11 Oct 2017 15:00:00 +0100 Životne priče http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/123070/ognjen-ne-voli-da-trci-ali-mozda-bi-voleo-kada-bi---mogao.html
Nemanja Matić je zvezda "Mančester Junajteda", ali njegovo srce je na terenu u Ubu! http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/122970/nemanja-matic-je-zvezda-mancester-junajteda-ali-njegovo-srce-je-na-terenu-u-ubu.html Jedan od najplaćenijih srpskih fudbalera ikada, igrač za kog je "Mančester Junajted" platio 40 miliona funti, nikad ne zaboravlja ko je i odakle je došao i veliki je prijatelj i "brat".

]]>
Tue, 10 Oct 2017 09:40:00 +0100 Životne priče http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/122970/nemanja-matic-je-zvezda-mancester-junajteda-ali-njegovo-srce-je-na-terenu-u-ubu.html
Če. http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/75433/ce.html Ernesto Gevara de la Serna, poznatiji kao Če Gevara ili samo Če, rođen 14. juna 1928. Ubijen je 9. oktobra 1967. Bio je marksistički revolucionar, kubanski gerilski vođa i teoretičar, lekar, diplomata i pisac.

Če je predstavljao jednu od ključnih ličnosti u revoluciji Fidela Kastra na Kubi (1956–1959), kao član pokreta „26. jul“. Nakon pobede revolucije, nekoliko godina je bio aktivan u promociji revolucije društva, putujući po svetu kao diplomata Kube, a zatim se lično angažovao u pokretima za oslobođenje od diktatorskih režima putem gerilske borbe, najpre u Kongu, za vreme vladavine Moiza Čombea, a potom u Boliviji.

U Boliviji, spregom Američke obaveštajne agencije i bolivijske vojske, Gevara je najpre uhvaćen, a odmah sutradan ubijen. Njegov lik, kao borca za oslobođenje i žrtve imperijalizma i danas, nekoliko decenija posle njegove smrti, predstavlja jedan od glavnih simbola i ikona društvene i političke revolucije širom sveta. 

Kao strog vojskovođa i potpuno posvećen revolucionarnom cilju sa ogromnim moralnim autoritetom nad svojim trupama,  on je ostao kontroverzna ličnost od velike istorijske važnosti.

Časopis „Tajm“ proglasio je Gevaru jednim od 20 najvećih svetskih ikona i heroja u okviru 100 najuticajnijih ljudi sveta 20. Veka,  a čuvenu fotografiju Gevare koju je načinio Alberto „Korda“ Dijaz, Akademija umetnosti u Merilendu proglasila je „najpoznatijom fotografijom na svetu i simbolom dvadesetog veka“. 

Ernesto Gevara de la Serna je rođen u dobrostojećoj porodici špansko-irskog porekla. Njegov otac, Ernesto Rafael Gevara Linč bio je arhitekta po struci i pripadao je argentinskoj oligarhiji. Njegova majka Selija de la Serna bila je španskog porekla. 

Ernesto je bio najstariji od petoro dece. Iako je patio od napada astme, koji su kasnije čak i drastično uticali na njegov život, Ernesto se istakao kao sportista, često plivajući, igrajući fudbal, golf i ragbi. 

Njegov drug Alberto Granado opisivao je kasnije da je Ernesto imao čudnu tendenciju da šokira ljude: „imao je nekoliko nadimaka. Zvali su ga „El Loko“ („Ludi“) Gevara.. Hvalio se da se retko kupa, na primer. Zvali su ga i „Čančo“ („Svinja“). Znao je i da kaže: „Ima šest meseci kako nisam oprao ovu ragbi-majicu.“. 

U Kordobi je završio gimnaziju, a kad mu je bilo 19 godina, porodica se ponovo vratila u Buenos Ajres da bi Ernesto upisao medicinski fakultet, 1948. godine.

Za vreme studija pozvan je na regrutaciju i nalaz vojne komisije je bio da je mladić „delikatnog zdravlja, sa hroničnom astmom, nesposoban za vojnu službu.“

Dana 23. oktobra 1951, još ne završivši fakultet, Ernesto je iz Buenos Ajresa otputovao u Kordobu, odakle je sa Albertom Granadom krenuo na putovanje ka severu. Krenuli su starim motociklom, marke „Norton 500“, kojem su dali nadimak „La Poderosa“ ( „Moćna“). 

Putovali su preko Argentine do Čilea, a odatle pacifičkom obalom kada se „La Poderosa“ pokvarila i prestala sa radom. Ostavivši motocikl u Čileu, nastavili su put ka severu, koristeći autobus, autostop, morske puteve ili idući peške.

Prešli su Čile, došli u Peru, gde su posetili Maču Pikču, radili u rudniku, prali posuđe, istovarali robu sa brodova i radili druge fizičke poslove. 1. maja su stigli u Limu, gde su upoznali doktora Uga Peskea, peruanskog naučnika i direktora nacionalnog programa za lepru, te zaljubljenika u marksizam. Razgovori sa Peskeom, kako je Gevara kasnije sam govorio, bili su veoma važni za promenu njegovog stava prema životu i društvu. 

Iz Perua su prešli u Kolumbiju, a zatim u Venecuelu, u Karakas. Tu je Granado, koji je imao ranija iskustva sa tropskim bolestima, ostao da radi, a Ernesto je nastavio ka severu. Jedan od njegovih poznanika ga je avionom prebacio u SAD, u Majami.  gde je ostao oko mesec dana, radeći kao kelner i perač posuđa u baru. Nakon mesec dana vratio se avionom u Buenos Ajres.

Gevara je kasnije govorio kako je kroz putovanja kroz Latinsku Ameriku doživeo „bliski susret sa siromaštvom, glađu i bolestima“, skupa sa „nemogućnošću lečenja deteta zbog nedostatka novca“ i „zatupljivanjem od stalne gladi i kažnjavanja“, koje vodi ka tome da otac „prihvati gubitak sina kao nevažnu nezgodu“. Gevara je kasnije takođe navodio da ga je upravo ovo iskustvo navelo na zaključak da, ako želi da pomogne ovim ljudima, mora napustiti carstvo medicine i razmisliti o političkoj areni oružane borbe.

Početkom 1955. godine radio je kao doktor u bolnici u Meksiku. Tu je u junu iste godine upoznao Raula Kastra, koji će ga kasnije upoznati sa Fidelom Kastrom. Prve noći u kojoj je upoznao Kastra, Gevara je potvrdio da je upravo ta kubanska revolucionarna borba ta koju je tražio, i potpisao učlanjenje u pokret „26. jul“.

U tom periodu, Gevara je dobio i čuveni nadimak „Če“. Dana 24. juna 1956. uhapsila ga je meksička policija, zajedno sa njegovim kubanskim prijateljima (među kojima je bio i Fidel Kastro), a 3. jula novinska agencija UPI je objavila: „Argentinski doktor Gevara biće deportovan u domovinu zbog pretpostavke da je učestvovao u neuspeloj zaveri protiv kubanske vlade Fulgensija Batiste“.

Bivši meksički predsednik Lazaro Kardenas se, međutim, umešao u rad policije da bi odbranio kubanske revolucionare, pa su krajem jula Če Gevara i braća Kastro pušteni na slobodu.

1955. godine, 18. avgusta, Hilda Gadea i Ernesto Gevara su se venčali, 15. februara 1956. Hilda mu je rodila kćerku, kojoj su dali ime Hildita Beatris Gevara Gadea. Brak će potrajati pet godina, sve do kraja Kubanske revolucije.

Na slobodi su u tajnosti nastavili sa revolucionarnim aktivnostima. Iako je prvobitno planirao da u borbi učestvuje samo kao lekar, Gevara je učestvovao u vojnim vežbama, koje su služile kao priprema planiranom odlasku na Kubu i revoluciju, i njihov vojni instruktor Alberto Bajo na kraju ga je pohvalio kao „najboljeg gerilca“.

25. novembra 1956. su krenuli na Kubu, na iznajmljenom brodu „Grenma“ (eng. „baba“). Brod je bio namenjen za najviše 25 ljudi, a njih je bilo ukupno 82. Nakon izuzetno nemirnog vremena, u teškom stanju su stigli na istočnu obalu Kube kod mesta Los Kajuelos.

Umesto planiranog 30. novembra, stigli su tek 2. decembra. Krećući se kroz polja šećerne trske, oteklih nogu i bez ikakve hrane ili opreme osim pušaka i nekoliko šaržera municije,  5. decembra su ih, kod mesta Alegrija de Pio, iznenadile Batistine snage, napadajući ih i sa kopna i iz vazduha. Gevara je kasnije saznao da je zapravo njihov unajmljeni vodič bio taj koji ih je izdao i doveo vladine snage do mesta gde su bili. 

Nespremni i iscrpljeni, od 82 njih, koliko ih je krenulo na put, samo 16 [ ili 22) je preživelo, te su u dve grupe krenuli ka obroncima Sijere Maestre, gde su se kasnije ponovo sastali. Če Gevara je ranjen u vrat,  ali je skupa sa preživelim gerilcima, što ranjenim što nepovređenim, uspeo da se izvuče, da bi 21. decembra zajedno stigli na plantažu kafe, gde ih je Fidel već čekao nekoliko dana.

U šumama Sijere Maestre oni su nastavili sa vojnim vežbama, prikupljajući dobrovoljce i nabavljajući opremu. Gevara je bio zadužen za proizvodnju bombi, pravio male improvizovane rerne za pečenje hleba, obučavao nove članove taktici i organizovao kurseve gde su nepismeni članovi pokreta učili da čitaju i pišu. Još uvek ih je bilo malo, tako da ih je do marta 1957. bilo tek oko 80.

Do 24. februara 1957. javnost nije znala ni da li su Kastro i njegove trupe, skupa sa Gevarom, uopšte živi. Tog dana su, međutim, ekipe američkog „Njujork tajmsa“, na čelu sa Herbertom Metjuzom (eng. Herbert Matthews), došle direktno u njegovo sklonište na Sijeri Maestri da bi ga intervjuisali i raspitali se o njihovim gerilskim aktivnostima. 

U „Njujork tajmsu“ reportaža o Kastrovim trupama je bila više nego pohvalna, i obuhvatala opširan opis njihovih vojnih aktivnosti, života u šumama, daljim planovima i ideologiji. Sam Kastro je prikazan kao romantični i dopadljivi revolucionar. Uz osnovno poznavanje engleskog jezika i ličnu harizmu, on je iskoristio ovu priliku da se obrati direktno američkoj naciji i iskaže svoje ciljeve. Gevara tada nije bio tu, ali je kasnije počeo sve više da shvata važnost medijske propagande u političkoj borbi.

Kada su pisali proglas omladini grada Santjago de Kuba, Kastro je rekao Če Gevari da pored svog potpisa upiše „el comandante“. Postao je strog vođa, koji je dezertere kažnjavao kao izdajnike, a za njima je slao odrede za pogubljivanje. Tako je postao poznat kao brutalan i nemilosrdan vođa. Sam Kastro ga je opisivao kao inteligentnog, hrabrog i vođom za primer, koji je imao „veliki moralni autoritet nad svojim trupama“.

U julu 1958. godine, Če je odigrao ključnu ulogu u bici kod Las Mersedesa, koristeći svoje trupe da zaustavi grupu od oko 1 500 ljudi, koje je Batistin general Kantiljo pozvao sa ciljem da okruži i uništi Kastrovu vojsku. Više godina kasnije, američki major Lari Bokman je analizirao Čeovu taktiku i opisao je kao „izvanrednu“. U narednim borbama, Gevara je predvodio novi odred vojske usmeren ka zapadu, da bi pomogao u napretku ka Havani.

Postojao je samo taj jedan Gevarin odred van Kastrovog „jezgra“ pod njegovom direktnom komandom. U poslednjim danima 1958. godine, Gevara je usmerio svoj „samoubilački odred“ u napad na Santa Klaru, što je predstavljalo jednu od odlučujućih borbi za pobedu revolucije; Njegova konačna pobeda u borbama za Santa Klaru, u kojima su protivničke trupe bile brojčano nadmoćne čak i u razmeri 10:1, kasnije su opisivane kao „remek-delo u modernom ratovanju“.

Bilo je veče pred novu godinu, 31. decembra 1958. godine. Batistini generali su, bez njegovog znanja, počeli da pregovaraju o predaji, a već narednog jutra Batista je pobegao iz zemlje.

Kastrova vojska je 8. januara 1959, nakon više od dve godine vojevanja po šumama Sijere Maestre, trijumfalno umarširala u Havanu.

Nakon pobede u revoluciji na Kubi, angažovao se u pokretima za oslobođenje od diktatorskih režima putem gerilske borbe. Borio se u Kongu za vreme vladavine Moiza Čombea, a potom i u Boliviji.

Zajedničkim delovanjem CIA i bolivijske vojske, Če je 8. oktobra 1967. nakon kratkog vatrenog okršaja uhvaćen, a sutradan je i ubijen. Čovek koji je ubio Če Gevaru bio je general Garija Prada Salmon. On tvrdi da ga je “locirao, uhapsio i poslao” na onaj svet.

Njegov lik, kao borca za oslobođenje i žrtve imperijalizma, i danas predstavlja jedan od glavnih simbola i ikona društvene i političke revolucije širom sveta.

Izvor: KP

 

 

]]>
Mon, 9 Oct 2017 15:00:00 +0100 Životne priče http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/75433/ce.html
Toliko su im sudbine bile isprepletane, a nikada se nisu upoznali! Zašto je Hefner insistirao da ga sahrane pored Merilin? http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/122718/toliko-su-im-sudbine-bile-isprepletane-a-nikada-se-nisu-upoznali-zasto-je-hefner-insistirao-da-ga-sahrane-pored-merilin-.html Hju Hefner, osnivač muškog magazina Playboy, preminuo je 30. septembra, a jedna od njegovih želja pred smrt bila je da ga sahrane pored groba Merilin Monro. Iako je ona jedan od simbola Hefnerovog časopisa, neverovatno zvuči podatak da se njih dvoje nikada nisu sreli.

Još 1992. godine Hju Hefner je kupio grobno mesto pored Merilin Monro na groblju u Los Anđelesu kako bi bio sahranjen do nje, pošto je, kako je sam rekao, osećao dvostruku povezanost sa njom. Smatrao je da je ona najzaslužnija za uspeh Playboya, a bili su i isto godište.

Ono što mali broj ljudi zna je da su njih dvoje nikada nisu ni upoznali. On joj je čak umalo upropastio karijeru objavivši fotke na kojima je ona naga. U vezi sa tim, Sara Von Pacel je napisala tekst o njihovom odnosu i sudbini.

"Ovo je Merilin Monro. Možda ste čuli za nju ili videli njene slike? Bila je ljudsko biće. Rođena je iste godine kao i 91-godišnji Hju Hefner koji je preminuo prošle nedelje.

Udala se sa 16 godina kako bi izbegla odlazak u hraniteljsku porodicu. Nekoliko godina kasnije, dok je pokušavala da se probije u svet mode i glume, slikala se gola za kalendar da zaradi novac za hranu. Platili su joj 50 dolara da skine sve sa sebe i smeje se. Koristila je lažno ime kako bi se distancirala od fotki.

Kasnije je dobila priliku da glumi u filmovima. Kada je Hju Hefner odlučio da započne „magazin za muškarce”, njeno ime je već bilo poznato. Hefner je otkupio prava na njene fotke koje je snimila za kalendar za 500 dolara.

Bez da ju je pitao, stavio ju je na naslovnicu prvog broja, a pisalo je: „Prvi put u bilo kom magazinu, skroz u boji, gola Merilin Monro”.

Kada su nju pitali o tome, odgovorila je: „Nikad nisam dobila ni hvala od onih koji su zaradili milione na mojim nagimfotografijama. Morala sam čak da kupim primerak da vidim sebe”.

Sistem je uradio svoje sa Merilin Monro i ona je umrla u 36. godini. Imala je novac, ali ne mnogo. Mnogo više novca je zarađeno posle njene smrti na račun njenog imena, a čak i danas možete videti proizvode sa njenim likom.

A onda, 1992. godine grob pored Merilinog je bio na prodaju, a Hefner ga je kupio za sebe govoreći da će „njih dvoje zauvek deliti krevet”.

Hju i Merilin se nikada nisu upoznali.

Ona nikada nije pristala ni na šta - od fotki na kojima je gola do toga da bude sahranjena pored njega. Nikada je nije pitao. Nije je nikada ni pozdravio.

Žena koja je ceo život živela zbog ljubavi, završava sa Hefom. Čovekom koji je ceo svoj život proveo ignorišući žene, a završio je kao heroj koji se borio za građanska prava. Ne znam da li ijedna priča definiše se*onju više od ove. Počivaj u moći, Norma Džin”.

Tekst Sare stekao je veliku popularnost i do sada ga je podelilo više od 60 hiljada ljudi, a lajkovan je više od 100 hiljada puta.

Pratite nas i na Viberu!

Izvor: noizz.rs

]]>
Sat, 7 Oct 2017 16:00:00 +0100 Životne priče http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/122718/toliko-su-im-sudbine-bile-isprepletane-a-nikada-se-nisu-upoznali-zasto-je-hefner-insistirao-da-ga-sahrane-pored-merilin-.html
Majka otetog novorođenčeta: Kada bi on došao, ja bih se ponovo rodila! I dalje ga čeka njegovo ime... http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/122864/majka-otetog-novorodjenceta-kada-bi-on-dosao-ja-bih-se-ponovo-rodila-i-dalje-ga-ceka-njegovo-ime-.html O otimanju beba prvi put se u javnosti čulo pre 20-30 godina, međutim ta praksa očigledno nije iskorenjena. Biljana Todić iz Šapca je pre tri godine trebalo da postane majka drugi put, ali je osećaj majčinstva imala samo nekoliko sati po rođenju njenog drugog sina. Porodila se u Šapcu, ali je beba usled pada šećera i gutanja plodove vode tokom rođenja morala hitno biti prebačena u Beograd, u Univerzitetsku dečju klinku "Tiršova". Zašto bebu roditelji nikada posle nisu videli "živu"?

]]>
Fri, 6 Oct 2017 12:30:00 +0100 Životne priče http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/122864/majka-otetog-novorodjenceta-kada-bi-on-dosao-ja-bih-se-ponovo-rodila-i-dalje-ga-ceka-njegovo-ime-.html
Pomozite mami Danijeli da se probudi iz budne kome da bi bila sa svojom 7-godišnjom ćerkom! http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/122807/pomozite-mami-danijeli-da-se-probudi-iz-budne-kome-da-bi-bila-sa-svojom-7-godisnjom-cerkom-.html Otkad je rodila malu Mariju, Danijela Kovačević je u komi već sedam godina. Već joj je 25, a o njoj se brinu njena majka Vesna i sedmogodišnja ćerka. Njeno stanje je posledica sepse koju je dobila nakon porođaja, a prve tri godine je bila priključena na aparate, poput biljke. Godine 2013. se probudila i od tada je u stanju budne kome, i dalje ne znajući šta joj se desilo i ko su njeni bližnji, koji se o njoj brinu. Da bi otišla na operaciju u Nemačku, potrebno joj je 65 000 evra, a njena Danijelina porodica je za sada sakupila 47 000. Apelujemo svim humanitarnim ljudima da pomognu mladoj majci da ozdravi kako bi bila sa svojom ćerkicom, jer mala Marija samo to želi.

Pratite nas i na Viberu!

]]>
Thu, 5 Oct 2017 12:05:00 +0100 Životne priče http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/122807/pomozite-mami-danijeli-da-se-probudi-iz-budne-kome-da-bi-bila-sa-svojom-7-godisnjom-cerkom-.html
"Kada srce boli, a duša ti plače i niko ne vidi. E to sam ja" http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/122758/kada-srce-boli-a-dusa-ti-place-i-niko-ne-vidi-e-to-sam-ja.html Ona brine o svom 30-godišnjem sinu Bojanu već tri godine, otkako je doživeo moždani udar i dobio epilepsiju i pesak u bubregu. Oduzeta mu je desna strana tela, zbog čega je samostalno sposoban samo da sedi. Marica Jocić je majka koja noću plače, kada niko ne vidi, a danju zarađuje za preživljavanje. Dvaput je tražila nadoknadu za tuđu negu i pomoć, ali možete i sami naslutiti odgovor. Žive od 9 400 dinara mesečno, ali kako?

Pratite nas i na Viberu!

]]>
Wed, 4 Oct 2017 15:00:00 +0100 Životne priče http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/122758/kada-srce-boli-a-dusa-ti-place-i-niko-ne-vidi-e-to-sam-ja.html
Šta će biti sa porodicom Kostić čija je kuća uništena tokom stravičnog nevremena koje je zadesilo Srbiju? http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/122698/sta-ce-biti-sa-porodicom-kostic-cija-je-kuca-unistena-tokom-stravicnog-nevremena-koje-je-zadesilo-srbiju-.html Upoznajte Draganu Babin Kostić, mladu majku iz Stare Pazove, koja je nedavno, kada je Vojvodinu zadesila opasna oluja, ostala bez krova nad glavom. Bukvalno! Komšijski krov završio je na njenom, a njen se raspao. Načinjena je šteta u vrednosti više od 5 000 evra, a Dragana sada traži pomoć, ali i odgovore...

Pratite nas i na Viberu!

]]>
Tue, 3 Oct 2017 15:00:00 +0100 Životne priče http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/122698/sta-ce-biti-sa-porodicom-kostic-cija-je-kuca-unistena-tokom-stravicnog-nevremena-koje-je-zadesilo-srbiju-.html