Prva Srpska Televizija :: Životne priče http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/rss.html sr http://www.prva.rs/img/logo.png Prva Srpska Televizija :: Životne priče http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/rss.html Psiholog Zoran Ilić o starenju i kultu mladosti: „Da je mlađe slađe, vuk bi prvo pojeo Crvenkapicu, a ne baku“ http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/144115/psiholog-zoran-ilic-o-starenju-i-kultu-mladosti-da-je-mladje-sladje-vuk-bi-prvo-pojeo-crvenkapicu-a-ne-baku.html Ako možemo da promenimo pol, ime, zašto ne bismo mogli da promenimo i datum rođenja,da smanjimo godine života shodno onome kako se osećamo? Ovo pitanje postalo je aktuelno kada je Holanđanin Emil Ratelbend poželeo zvanično da promeni datum rođenja i smanji sebi 20 godina, budući da mu prave, kalendarske godine ne donose ništa dobro – slab je izbor partnerki, ne postoji mogućnost da se zaposli, da uzme kredit.... O ovoj temi je u emisiji „Jutro sa Natašom“ govorio psihijatar Zoran Ilić koji veruje da Emil na ovaj način jeste dotakao mnoga pitanja – o ljudskim slobodama, pravu izbora, diskriminaciji - iako se on zapravo bori za sebe praveći sebi dobar marketing.

Činjenica je da su stariji ljudii diskriminisani, ali, kako kaže Ilić, mi ne možemo „promenom broja vratiti šansu da nam bude bolje u životu“. Promena mora biti unutrašnja i ona zahteva da se prihvati starenje, smatra Ilić.

Kako prihvatiti proces starenja kada mnogi ljudi imaju veći strah od starenja nego od smrti, kako se menjati, a osećati se bolje, da li muškarac i žena istom brzinom stare, i šta je u suštini Holanđanin želeo da postigne potezanjem ovog „problema“, saznajte u video prilogu koji sledi.

]]>
Tue, 13 Nov 2018 13:00:00 +0100 Životne priče http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/144115/psiholog-zoran-ilic-o-starenju-i-kultu-mladosti-da-je-mladje-sladje-vuk-bi-prvo-pojeo-crvenkapicu-a-ne-baku.html
Zbogom Srbijo, Češka zove: "Sve što sam zaradio je minimalac, ja ne mogu da živim sa tim, idem – šta ću" http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/144109/zbogom-srbijo-ceska-zove-sve-sto-sam-zaradio-je-minimalac-ja-ne-mogu-da-zivim-sa-tim-idem--sta-cu.html Nizak natalitet nije jedini problem koji muči Srbiju. Iz naše zemlje svake godine ode 40 hiljada ljudi. Ekipa Exploziva naišla je na desetine ljudi koji se pozdravljaju sa svojim porodicama i kreću u Češku. Zašto odlaze, šta očekuju, ispričali su ekipi Exploziva koja ih je ispratila u zemlju koja je primorana da uvozi radnu snagu. Kakva je zaista situacija u toj zemlji, koliko se može zaraditi i imaju li njihovi političari savet za naše?

]]>
Tue, 13 Nov 2018 12:00:00 +0100 Životne priče http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/144109/zbogom-srbijo-ceska-zove-sve-sto-sam-zaradio-je-minimalac-ja-ne-mogu-da-zivim-sa-tim-idem--sta-cu.html
Hajde, hajde sviraj gajde: Ova muzika izaziva nemir, budi uzbuđenje, vraća u prošlost http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/143790/hajde-hajde-sviraj-gajde-ova-muzika-izaziva-nemir-budi-uzbudjenje-vraca-u-proslost.html U njih je utkana istorija i tradicija naroda Balkana. Zato i ne čudi da se gajde sviraju u Srbiji, Bugarskoj, Albaniji. Ipak, mnogi smatraju da najbolji gajdaši dolaze iz Makedonije. Baš zato je Exploziv posetio selo najpoznatijeg svetskog gajdaša Peca Atanasovskog. U njegovu čast organizuje se festival na koji dolaze gajdaši iz celog sveta.

Exploziv je na svoj put krenuo iz Skoplja, gde ih je dočekao Stevče Stojkovski koji godinama svira gajde u nacionalnom makedonskom orkestru.  Stevče je možda najbolje definisao zvuk gajdi rekavši da je to instrument koji izaziva nemir, bude emocije i uzbuđenje kod slušalaca. 

]]>
Mon, 12 Nov 2018 12:19:00 +0100 Životne priče http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/143790/hajde-hajde-sviraj-gajde-ova-muzika-izaziva-nemir-budi-uzbudjenje-vraca-u-proslost.html
Ovde možete kupiti krofne samo ako baš poranite. Prodavnica radi svakog dana od 4.30 do 7.30, a razlog je DIRLJIV http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/143798/ovde-mozete-kupiti-krofne-samo-ako-bas-poranite-prodavnica-radi-svakog-dana-od-430-do-730-a-razlog-je-dirljiv.html Skoro 30 godina Džon Čan i njegova supruga Stela vodili su prodavnicu krofni u Kaliforniji, koja je brojnim posetiocima postala omiljeno mesto za kupovinu. Međutim, ovi vredni ljudi sada se suočavaju sa velikim izazovom, a redovne mušterije odlučile su da im se oduže na najbolji mogući način.

Stela je prošlog meseca doživela aneurizmu na mozgu, a Džon je zbog toga poželeo da što više vremena provodi s njom.

Bojao se da neće uspeti u toj nameri i da će većinu dana morati da provodi u radnji, daleko od supruge, ali dugogodišnje mušterije pobrinule su se da Džon ipak ostvari svoj naum, prenosi CBS.

Svakog jutra, kupci dolaze u prodavnicu već u 4.30 kako bi pokupovali krofne. Do 7.30 Džonove dnevne zalihe su rasprodane, a njegovo srce je puno.

"Tužno je to što se dogodilo gospođi Čan. Ona je uvek bila u zadnjoj prostoriji i pekla krofne. Ranije sam dolazio s roditeljima pre škole, a Džon bi nam u kutiju uvek ubacio nekoliko krofni više. Nikad nije skidao osmeh s lica", rekao je Stiven O'Falon koji godinama kupuje kod Čanovih.

Kako je objasnio, on i druge mušterije dolaze tako rano u kupovinu, jer žele da se oduže Džonu i Steli za sve što su im pružili tokom godina. 

Džon ističe da se njegova supruga oporavlja i da je veoma zahvalan svojim starim kupcima, zbog načina na koji su odlučili da mu pomognu.

 

]]>
Sun, 11 Nov 2018 12:00:00 +0100 Životne priče http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/143798/ovde-mozete-kupiti-krofne-samo-ako-bas-poranite-prodavnica-radi-svakog-dana-od-430-do-730-a-razlog-je-dirljiv.html
Za života je tvrdio da se ne oseća krivim za milione žrtava, ali jedno pismo patrijarhu pokazalo je drugačije... http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/143745/za-zivota-je-tvrdio-da-se-ne-oseca-krivim-za-milione-zrtava-ali-jedno-pismo-patrijarhu-pokazalo-je-drugacije.html "Spavam dobro. Na političarima je greh što ne mogu da pronađu mirno rešenje i koriste nasilje." tvrdio je za života Mihail Kalašnjikov. Ipak, u javnosti se ubrzo nakon njegove smrti pojavilo pismo koje je samo šest meseci pre smrti poslao patrijarhu Kirilu, a u kom Mihail Kalašnjikov pita da li je možda kriv zbog svega što je na svetu učinio AK-47.

Mihail Kalašnjikov rođen je na današnji dan 1919. godine u velikoj porodici koja je živela u selu Kurji, u Rusiji. Zbog surovog režima Josifa Staljina, Kalašnjikov i njegova porodica primorani su da napuste svoj dom 1930. godine. Mihailova želja iz mladosti bila je da postane pesnik, ali se 1938. godine, kao devetnaestogodišnjak, pridružio vojsci.

Postavljen je za komandira tenka, što mu je omogućilo da se posveti svojim pronalascima koji su tada bili uglavnom povezani sa tenkovima. U bitki sa nacistima 1941. godine biva ranjen i smešten u bolnicu. Tamo, oporavljajući se od povreda, počinje da radi na dizajnu automatske puške.

„Ovo je oružje odbrane, ne oružje napada” – Mihail KalašnjikovNedugo nakon završetka Drugog svetskog rata, Kalašnjikov je završio dizajniranje novog tipa automatske puške, AK-47. Njegov dizajn izabran je među mnoštvom drugih kao onaj prema kom će se proizvesti nova puška. AK-47 se pokazala lakom za korišćenje i radila je dobro na različitim područjima, čak i u pustinjama i džunglama. AK su inicijali koji predstavljaju pun naziv ove puške „automatski Kalašnjikov”, ali se danas ona naziva samo „Kalašnjikov”.

Danas, ova puška predstavlja jedan od najpoznatijih ruskih brendova, a pravi se u Rusiji i u inostranstvu, isključivo sa dozvolom. Proizvedeno je oko sto miliona ovih pušaka od kada se ona prvi put pojavila na tržištu. Njena pouzdanost načinila ju je jednom od omiljenih pušaka, koliko vojske toliko i terorista. Mihail Kalašnjikov kasnije je izjavio da žali što se njegov izum koristi u terorističkim grupama. „Teško mi je da gledam kako se kriminalne radnje vrše mojim izumom.“

Nakon što je izumeo AK-47, Kalašnjikov je radio na stvaranju i drugih vatrenih oružja. Dizajnirao je nekoliko različitih mašinki, između ostalog, a potom zaslužio čin generala.

Kalašnjikov je postao rusko nacionalno blago. 2004. godine otvoren je muzej u njegovu čast u Iževsku, gde se proizvode AK-47 puške. Ovaj izumitelj nastojao je da proširi svoj brend i to postigao time što jedna linija vodke nosi ime „Kalašnjikov“.

Uprkos svojim poodmaklim godinama, Kalašnjikov je radio kao savetnik za proizvodnju oružja. Napisao je i nekoliko knjiga, uključujući i autobiografiju. 2009. godine, Kalašnjikov je proslavio svoj devedeseti rođendan na svečanoj prilici u ruskom Državnom vojnom muzeju. Prema vestima televizije „FOX“, Vladimir Putin čestitao je izumitelju poslavši pisanu poruku: „Automatska puška Kalašnjikov simbol je kreativnog genija našeg naroda.“

Kalašnjikovu se decembra 2012. godine pogoršalo zdravstveno stanje, te je smešten na intenzivnu negu u bolnici u Iževsku. U to doba postojalo je nekoliko kontradiktornih izveštaja o njegovom zdravlju, ali su se svi složili da je ono krhko. Mihail Kalašnjikov umro je 23. decembra 2013. godine, u 94. godini života.

Izvor: Edukacijaluciffer-novosti, nezavisne.com

]]>
Sat, 10 Nov 2018 12:00:00 +0100 Životne priče http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/143745/za-zivota-je-tvrdio-da-se-ne-oseca-krivim-za-milione-zrtava-ali-jedno-pismo-patrijarhu-pokazalo-je-drugacije.html
Nema bežanja iz zatvora kad ga Željko obezbeđuje http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/143944/nema-bezanja-iz-zatvora-kad-ga-zeljko-obezbedjuje.html Željko Zeljković je radnik obezbeđenja u zatvora, a kada skine uniformu on je maratonac spreman da trči koliko treba. Kad bi mogao, trčao bi, figurativno rečeno, do sutra. Kaže da mu je motivacija da pređe što više kilometara i da pomera sopstvene granice. A njegova kondicija je svakako dobra i za posao koji svakodnevno obavlja. Kakav odnos imaju zatvorenici prema Željku, zašto ga hvale pretpostavljani, i kakvi su Željkovi ciljevi, pogledajte u prilogu.

]]>
Fri, 9 Nov 2018 12:00:00 +0100 Životne priče http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/143944/nema-bezanja-iz-zatvora-kad-ga-zeljko-obezbedjuje.html
Da je bar 20 mlađi: Holanđanin traži da mu se promeni datum rođenja jer kad ženama kaže da ima 69, one prestanu da mu se javljaju http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/143936/da-je-bar-20-mladji-holandjanin-trazi-da-mu-se-promeni-datum-rodjenja-jer-kad-zenama-kaze-da-ima-69-one-prestanu-da-mu-se-javljaju.html Penzioner Emil Ratelbend je započeo sudsku bitku jer želi da promeni svoje godište kako bi išao na posao i postigao bolji uspeh sa ženama na Tinderu, popularnom dejting sajtu.

Šezdesetdevetogodišnji Holanđanin Emil Ratelbend smatra da ako transrodni ljudi mogu da promene pol, on bi takođe trebalo da ima pravo da promeni svoj datum rođenja, piše britanski Telegraf,

Emil bi voleo zvanično da ima 49 godina, jer su mu doktori rekli da ima telo 45-godišnjaka, zbog čega je podneo zahtev da mu se u dokumentima datum rođenja promeni u 11. marta 1969. iako je rođen 11. marta 1949.

"Išao sam na lekarske preglede i šta je to pokazalo? Moje biološka starost je 45 godina", ističe penzioner i guru za samopomoć.

Međutim, lokalne vlasti su odbili da promene njegov datum rođenja u zvaničnim dokumentima, a njegova borba tek predstoji jer je slučaj otišao na sud u grad Arnem u Holandiji.

"Sa 69 sam ograničen, sa 45 mogu da kupim kuću, da vozim drugačiji auto, mogu da radim. Kad na Tinderu kažem da imam 69 godina, žene prestanu da mi odgovaraju. Sa 49 i ovim licem, imao bih više uspeha. Transrodne osobe mogu postići da im u rodnom listu stoji drugi pol, na isti način bi trebalo da može da se promeni i starost", ističe.

Ovaj slučaj je izazvao kontroverze u njegovoj zemlji, ali Ratelbend ne mari za negativne komentare. Tvrdi da je diskriminisan zbog starosti i da kompanije odbijaju da zaposle nekoga u njegovim godinama.

Izvor: b92.net

]]>
Fri, 9 Nov 2018 14:00:00 +0100 Životne priče http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/143936/da-je-bar-20-mladji-holandjanin-trazi-da-mu-se-promeni-datum-rodjenja-jer-kad-zenama-kaze-da-ima-69-one-prestanu-da-mu-se-javljaju.html
Dušanka već 20 godina živi bez lične karte:„Fizički postojim ali na papirima me nema nigde“ http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/143879/dusanka-vec-20-godina-zivi-bez-licne-kartefizicki-postojim-ali-na-papirima-me-nema-nigde.html Dušanka Rat je odrasla u Sremskim Karlovcima, tu je i decu rodila, a već 20 godina nema državljanstvo. Ona je bila Jugoslovenska, ali sa raspadom zemlje morala je da promeni državljanstvo, što ona nije uspela.

Na šalterima je vrte u krug, ali bez obzira na to što zvanično ne postoji, kaže da uredno dobija poziv za glasanje.
Ekipa Exploziva je ispratila šta je sve Dušanki bilo potrebno da pokrene s mrtve tačke proces dobijanja ličnih dokumenata. I sada se nada da konačno više neće biti senka.

]]>
Thu, 8 Nov 2018 12:00:00 +0100 Životne priče http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/143879/dusanka-vec-20-godina-zivi-bez-licne-kartefizicki-postojim-ali-na-papirima-me-nema-nigde.html
Posle 14 godina heroinske zavisnost, Božidar je spas i izlečenje našao u molitvi. Ovo je priča o preobraženju... http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/143867/posle-14-godina-heroinske-zavisnost-bozidar-je-spas-i-izlecenje-nasao-u-molitvi-ovo-je-prica-o-preobrazenju.html Četrnaest godina zavisnosti od heroina i isto toliko neuspelih pokušaja da se “skine” sa droge, Božidar Dragutinović odlučuje da ode na lečenje u Crnu Reku.

U to vreme u manastiru je bio otac Branislav Peranović koji je nakon izvesnog vremena počeo štićenike fizički da kažnjava.

“Jednom sam čekao početak nekog filma ispred valjevskog Doma kulture, društvo je kasnilo, ja sam stajao sam, ovolicni mali. I kad se društvo pojavilo, ja sam porastao. Nesigurnost, to je bilo kod mene , nesigurnost i dokazivanje“, tako počinje svoju ispovest u emisiji “Život priča” Božidar Dragutinović.

Sve to je počelo u Valjevu sredinom 80-tih.

“Gledali smo “Goli u sedlu“, čitali „Mi deca s kolodvora Zoo“ i umesto da daluje preventivno, delovalo je potpuno pogrešno, svi smo se pozaljubljivali u onu klinku. Naravno krenulo je, kao probaću, pametniji sam ja. Počelo je sa travom, vrlo brzo heroin, u krizama alkohol i lekovi. Posle 14 godina drogiranja i kriza, počeo sam samo da čeznem da nađem mesto gde ću se odmoriti“, ispričao je Božidar.

A onda je jednog dana pronašao ono što mu je trebalo već duže vreme – mesto na kome će se odmoriti. To je bio manastir Crna Reka.

Mnogo puta pre dolaska u manastir pokušavao je da se skine samostalno. Odlazio je na neuropsihijatriju u Valjevu, ali bezuspešno. Kao i u većini slučajeva, roditelji su kasno saznali, 10 godina im je trebalo da prepoznaju. Čak i kada se to dogodilo, majka se pravila da ne vidi da on krade novac iz kuće.

Opisuje Božidar i kako je doživeo prvu krizu, posle koje je shvatio da bi mu bilo najbolje da uzima drogu svaki dan, jer mu je bez nje loše. Kada je počeo da doživljava krize svako jutro, shvatio je da više bez doze ne može.

Odmah po dolasku u manastir Crna Reka znao je da je to mesto koje mu može pomoći. Iako je planirao da ostane samo tri meseca u manastiru, tamo mu se svidelo. Uslovi su bili surovi, manastir je na planini, imali su samo dva skromna obroka. U početku je bilo samo osam štićenika, ali kasnije se pročulo, pa ih je bilo i po 40. Tamo se i izlečio.

Međutim, kada je otac Branislav Peranović, koji je pomagao štićenicima da se izleče, počeo da prekomerno upotrebljava silu u 'lečenju', Crna Reka je došla u fokus javnosti nakon što je objavljen snimak batinanja lopatom. Otac Peranović je nastavio sa svojom surovom metodom i 2012. ubio je jednog štićenika. Nakon toga je osuđen na kaznu od 20 godina zatvora. Mladić koji je umro od posledica batina koje je pretrpeo bio je Božidarov prijatelj. Iako je nebrojano puta upozoravao oca Peranovića da je preterao u upotrebi sile i da će se sve loše završiti, nije uspeo da ga spreči u najgorem. Zbog smrti prijatelja osećao je veliku grižu savesti.

Na pitanje da li je crkva bila upoznata da otac Peranović tuče štićenike pod alibijem: "ne bijem ja, Bog bije", Božidar kaže da je bila upoznata sa tim detaljima.

Kako se udruženje Crna Reka sastojalo od četiri imanja na kojima su se radno-okupacionom terapijom lečili zavisnici, Božidar je nakon izlečenja preuzeo brigu o jednom od centara – Preobraženje – na obroncima planine Cer.

Jedan od ljudi koji je sa Božidarom već veoma dugo je Denis Simonovski. Nakon što se izlečio od zavisnosti, ostao je da zajedno radi na rehabilitaciji onih kojima je kao i njemu nekada potrebna pomoć. On smatra da kada se dotakne dno, a pre ili kasnije svaki zavisnik do toga dođe, onda je najvažnije napustiti matičnu sredinu.

Iako je i Božidar pre izlečenja više puta pomišljao da ode iz Crne Reke, znao je da će ako to učini umreti. Tamo je, kako kaže, osećao sigurnost, a molitva je ono što mu je popunjavalo rupu u grudima koja nastaje upotrebom droge. U duhovnom smislu, molitva je to učinila umesto heroina. A kada si opet pred iskušenjem da poklekneš, molitva učini da se vrati osećaj da se nalaziš u sigurnoj luci i tu ti je dobro, mnogo bolje nego heroin.

U Preobraženju je već dugo i Duško, rođeni Sarajlija koji je nakon što se skinuo takođe ostao u zajednici da pomaže Božidaru i ocu Dejanu, koji je duhovnik štićenicima. Duško kaže da je, kada su mu pre sedam godina rekli da je zalečen i da može da ide kući, osetio neverovatnu sreću i ushićenje, kao da mu je neko rekao da u banci ima ogroman novac koji može da potroši na šta god želi. On je rešio da taj svoj 'kapital' ljubomorno čuva i da pomaže svima koji dođu u Preobraženje, da ga i oni steknu.

Iako je Preobraženje osnovano pod patronatom crkve, kao deo centra za rehabilitaciju, posle izbijanja skandala sa ocem Peranovićem i zatvaranja Crne Reke od strane crkve i Preobraženje je prepušteno samo sebi.

Božidar kaže da zajednica ne naplaćuje boravak štićenicima, da pojedine porodice pomažu novčano boravak svojih članova, zavisnika, koliko mogu, ali da se uglavnom izdržavaju od svog rada i pomoći nekih kompanija i pojedinaca. Često se desi da im se zalihe hrane svedu na minimum. Kada se obratio za pomoć Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi tačnije Eparhiji Valjvskoj i vladiki Milutinu na njenom čelu, posle nekoliko obraćanja bez odgovora, vladika se konačno udostojio i odgovorio sledeće: „Poštujući vaš trud i rad sa željom da u borbi istrajete, obaveštavamo vas da zbog važećih pravila SPC ne možemo se mešati i pomagati rad udruženja koja nisu na teritoriji Eparhije Valjevske.“ Udruženje Preobraženje je inače, registrovano u Valjevu i po zakonu ima prevo na ogranke, piše u odgovoru udruženja vladici, u kome mu se i zahvaljuju na podršci i brizi za srpsku omladinu.

A jedan drugi vladika, Teodosije, na molbe očajnih roditelja da se spreči zatvaranje Crne Reke, jer će njihova deca koja se tamo leče ostati bez ikakve nade u budućnost odgovorio je da „iz njih govori roditeljski egoizam, koji hoće da svoje probleme uvale crkvi“.

Ima, međutim, i onih koji smatraju da je zavisnost bolest koja se može lečiti i koji svoje slobodno vreme koriste da volonterski pomognu štićenicima udruženja. Najbolji primer za to je dr Jasmina Lazarević, psihijatar, koja nesebično pruža svoju podršku štićenicima Preobraženja.

Celu emisiju možete pogledati OVDE.

]]>
Thu, 8 Nov 2018 09:31:00 +0100 Životne priče http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/143867/posle-14-godina-heroinske-zavisnost-bozidar-je-spas-i-izlecenje-nasao-u-molitvi-ovo-je-prica-o-preobrazenju.html
Dete joj je umrlo u auto-sedištu i zato upozorava: "Nijedna porodica na zaslužuje takav gubitak" http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/143774/dete-joj-je-umrlo-u-auto-sedistu-i-zato-upozorava-nijedna-porodica-na-zasluzuje-takav-gubitak.html Nakon što je njena sedamnaestomesečna ćerka preminula u auto sedištu, ova mama odlučila je da upozori sve roditelje na ovu opasnost.

Lisa Smit je svoj tragičan i nenadoknadiv gubitak - gubitak deteta, "pretvorila" u upozorenje za sve roditelje, a reč je o navici koju mame i tate često praktikuju - ostavljaju dete da spava u auto sedištu, takozvanom, "jajetu".

Poziv od kog najviše strepi svaki roditelj, Lisa je dobila pre tri godine. Njena tada sedamnaestomesečna ćerka Mia zaspala je u auto sedištu na putu do jaslica. Pošto nije želela da je budi, u bebisiterka ju je odnela u sedištuu sobicu i spustila na pod. Na žalost, devojčica se više nije probudila.

"Bila je savršeno zdrava. Kada je došao lekar i rekao da više nema moždanih aktivnosti, samo sam se okrenula ka njemu i rekla 'Znam sve'", ispričala je Lisa za magazin TODAY.

Istraga je pokazala da je Mia preminula od pozicione ili posturalne asfiksije, odnosno disajni putevi su joj bili prekinuti dok je spavala.

"Kada je u automobilu, sedište je namešteno pod uglom od 45 stepeni, što omogućava da bebina glava bude nagnuta unazad, a disajni putevi slobodni. U ovom slučaju, kada je sedište bilo na podu, bebina glava nagnula se napred i prekinula dotok vazduha", objasnila je dr Natali Azar.

Jedno istraživanje je pokazalo da je između 2004. i 2008. godine, čak 48 procenata preminule dece u auto sedištu, umrlo upravo od posturalne asfikcije.

"Većini mladih roditelja savetuje se da nikada ne bude bebu koja spava, ali ukoliko je vaša beba zaspala za vreme vožnje, moj savet je da je ne ostavljate u sedištu, nego da je izvadite i stavite na bezbednije mesto", kaže dr Azar.

"Važno je da roditelji znaju da su određeni proizvodi za bebe napravljeni za specifičnu upotrebu, sa posebno pisanim instrukcijama koje jasno definišu na koji način proizvodi smeju da se koriste", kažu iz Udruženja za proizvodnju opreme za decu.

Međutim, roditelji često auto sedišta koriste i van automobila kao običnu nosiljku. Možemo videti decu kako u ovim "nosiljkama" sede u restoranu, stavljaju ih u kolica u marketima, dovode u crkvu", primećuje Lisa Simt i kaže kako se nada da će njena priča podići svest o ovoj opasnosti jer nijedna porodica ne zaslužuje takav gubitak.

Izvor: yumama.com

]]>
Wed, 7 Nov 2018 09:51:00 +0100 Životne priče http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/143774/dete-joj-je-umrlo-u-auto-sedistu-i-zato-upozorava-nijedna-porodica-na-zasluzuje-takav-gubitak.html
Otmice dece - lažne i prave: Gde prestaje igrarija, a gde počinje povećana opreznost? http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/143604/otmice-dece---lazne-i-prave-gde-prestaje-igrarija-a-gde-pocinje-povecana-opreznost-.html Najmanje 14 pokušaja otmice prijavljeno je prethodnih mesec dana u Srbiji. Sve su se navodno odigrale u blizini škole, a ispostavilo se da su sve prijave bile lažne.

Otmice, pa čak i ovakve lažne prijave, navode roditelje na povećanu opreznost, koja može biti dobra, a može imati i kontraefekat.

Gde prestaje panika, a počinje stvarna briga? Šta preduzima policija u ovakvim slučajevima, kada se obično povećava broj prijava lažnih otmica, kakvu klimu stvaraju?

Kako savetovatovati decu da se ponašaju da izbegnu eventualnu otmicu, koje su to mere predostrožnosti, zašto su prvi sati prilikom prijave otmice najvažniji...

]]>
Mon, 5 Nov 2018 12:00:00 +0100 Životne priče http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/143604/otmice-dece---lazne-i-prave-gde-prestaje-igrarija-a-gde-pocinje-povecana-opreznost-.html
Svetlana već 20 godina vozi kamion! Položila je pre supruga, a na vožnji bi joj pozavideli mnogi muškarci http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/143590/svetlana-vec-20-godina-vozi-kamion-polozila-je-pre-supruga-a-na-voznji-bi-joj-pozavideli-mnogi-muskarci.html Svetlana Josipović iz Uba, dve decenije vozi kamion. Nekda je dnevno prelazila i po 300 kilometara prevozeći po nekoliko tura šljunka, na relaciji Lazarevac-Obrenovac-Ub. Kaže da je kamion njeno omiljeno prevozno sredstvo, a vrlo često vozi i kamion sa dizalicom, viljuškar i druge građevinske mašine.

]]>
Mon, 5 Nov 2018 08:39:00 +0100 Životne priče http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/143590/svetlana-vec-20-godina-vozi-kamion-polozila-je-pre-supruga-a-na-voznji-bi-joj-pozavideli-mnogi-muskarci.html
Zla kob Šarla Bodlera: Voleo je prostitutke, uništavao se drogama, a njegovo pismo je danas na aukciji i vredi milione http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/143474/zla-kob-sarla-bodlera-voleo-je-prostitutke-unistavao-se-drogama-a-njegovo-pismo-je-danas-na-aukciji-i-vredi-milione.html Francuski pesnik, preteča i utemeljitelj modernizma, Šarl Bodler, imao je tešak i turbulendan život ispresecan bolešću, porocima i kratkim periodima mira. Sada znamo - još kao mladić od 22 godine, pokušao je da se ubije!

Potresno mladalačko pismo Šarla Bodlera u kome najavljuje da namerava da se ubije biće u nedelju ponuđeno na aukciji u aukcijskoj kući Osena sa još 34 pisma autora zbirke “Cveće zla”.

– Kad vam gospođica Žan Lemer bude predala ovo pismo ja ću biti mrtav...  umirem u jednom strašnom nespokoju… Ubijam se jer ne mogu više da živim, zamor od uspavljivanja i buđenja su mi nepodnošljivi – napisao je pesnik svojoj ljubavnici Žan Dival kojoj je i zaveštao sve što je imao.

Bio je neshvaćen u porodici i ophrvan problemima novca i pića i sumnjao u svoj književni talenat. Pokušao je da se ubije nožem ali to nije imalo teških posledica.

Kada je to pokušao imao je 24 godine. Šarl Bodler živeo je još 22.

Pismo procenjeno od 60.000 do 80.000 evra je glavno u toj kolekciji Bodlerovih dokumenata i pisama aukcijske kuće sa sedištem u Fontenblou, jugoistočno od Pariza.  Na prodaju će biti ponuđeni i drugi Bodlerovi tekstovi gde se vidi njegov lep ispisan rukopis, ljubavna pesma “Obećanja jednog lica” (“Les promesses d’un visage”), beleške gde se osporavaju velike kritike njegove zbirke “Cveće zla”, pisanja gde opisuje svoju dosadu, crne misli, bes, mržnju i “francuske nitkove”. Pisma Ežena Delakroa, Viktora Igoa i Edvara Manea i drugih upućena Bodleru takođe su deo kolekcije koja se nudi na prodaju.

Što se Bodlera tiče, živeo je raspusno i rasipno do kraja života. Još u mladosti se, od prostitutki zarazio gonorejom i sifilisom. I pre nego što su njegova dela objavljena postao je poznat u umetničkim krugovima kao kicoš i rasipnik. Kupovao je knjige, a umetnička dela i antikvitete nije mogao da priušti sebi. Hranu je uzimao na kredit, a polovinu svoje imovine je izgubio.

Borio se sa slabim zdravljem, pritiskom dugova i neredovnošću pisanja i ispoljavanja svoje umetničke strane. Često se premeštao iz jednog u drugi stan i održavao nelagodan odnos sa svojom majkom, često je moleći za novac. U više pisama Bodler je istakao da je ona “jedina žena koju voli”, bio joj je privržen i čak i u poznim godinama života od nje zavisan.

Bodler je preživeo jak moždani udar 1866. godine, nakon čega je usledila i paraliza. Poslednje dve godine svog života proveo je polu-paralisan u Briselu i Parizu, gde je i umro 31. avgusta 1867. Sahranjen je u Parizu.

Izvor: dnevno.rs / beta

]]>
Sun, 4 Nov 2018 11:00:00 +0100 Životne priče http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/143474/zla-kob-sarla-bodlera-voleo-je-prostitutke-unistavao-se-drogama-a-njegovo-pismo-je-danas-na-aukciji-i-vredi-milione.html
Imao je 4 godine kada je čudom preživeo zemljotres i postao heroj Srbije... Ovo je Nikola osam godina kasnije (VIDEO) http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/143554/imao-je-4-godine-kada-je-cudom-preziveo-zemljotres-i-postao-heroj-srbije-ovo-je-nikola-osam-godina-kasnije-video.html Poslednji veći zemljotres u Srbiji dogodio se na današnji dan 2010. godine. Dve osobe su poginule, a više od 200 povređeno. Mali kraljevački heroj, tada četvorogodišnjak, Nikola Vasić, ostao je nepovređen iako se na njegov krevet dok je spavao srušila gomila betonskih blokova i šuta. Osam godina kasnije, Nikola je jednako heroj, a on i njegova porodica se ovako prisećaju tog kobnog dana...

]]>
Sat, 3 Nov 2018 10:06:00 +0100 Životne priče http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/143554/imao-je-4-godine-kada-je-cudom-preziveo-zemljotres-i-postao-heroj-srbije-ovo-je-nikola-osam-godina-kasnije-video.html
Deda Laletu je kuća do temelja izgorela pre četiri meseca, ali njegove komšije nisu dozvolile da zimu dočeka bez toplog doma http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/143216/deda-laletu-je-kuca-do-temelja-izgorela-pre-cetiri-meseca-ali-njegove-komsije-nisu-dozvolile-da-zimu-doceka-bez-toplog-doma.html Radosav Maričić Lale doživeo je veliku nesreću kada mu je pre četiri meseca kuća izgorela do temelja. Komšije su mu odmah pružile utočište, ali Lale je bio neutešan. A onda su se skupili ljudi dobre volje i pomogli mu da zimu dočeka pored toplog ognjišta... Priču o Laletu napravio je Gvozden Nikolić čiju emisiju Nećete verovati gledajte i večeras od 18.45h.

]]>
Sat, 3 Nov 2018 08:27:00 +0100 Životne priče http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/143216/deda-laletu-je-kuca-do-temelja-izgorela-pre-cetiri-meseca-ali-njegove-komsije-nisu-dozvolile-da-zimu-doceka-bez-toplog-doma.html
Zbog pravnih propusta, Tanju i njenog malog sina su četiri puta pokušali da izbace iz stana koji je ona legalno kupila: Ona je pred zakonom TREĆE LICE http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/143509/zbog-pravnih-propusta-tanju-i-njenog-malog-sina-su-cetiri-puta-pokusali-da-izbace-iz-stana-koji-je-ona-legalno-kupila-ona-je-pred-zakonom-trece-lice-.html Tanja je stan kupila prodavši ono što joj je ostalo od pokojnog oca. Iako ga je uredno platila, iako o tome postoji ugovor overen u sudu, posle 10 godina, sud iste države, donosi presudu da je izbacuje iz tog istog stana, a ona o tome čak nije ni bila obaveštena dok nisu došli da je izbace. Kako je ovo moguće, na kom nivou pravnog sistema je nastala zavrzlama, koja za Tanju predstavlja pravu tragedija, šta sada može da preduzme, da li izvršenje u ovakvim slučajevima može da se obustavi?

]]>
Fri, 2 Nov 2018 11:28:00 +0100 Životne priče http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/143509/zbog-pravnih-propusta-tanju-i-njenog-malog-sina-su-cetiri-puta-pokusali-da-izbace-iz-stana-koji-je-ona-legalno-kupila-ona-je-pred-zakonom-trece-lice-.html
Tanja Vojtehovski: Boris Trivan se užasavao 40. rođendana i govorio da će otići pre 40. godine, poput njegovog oca http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/143441/tanja-vojtehovski-boris-trivan-se-uzasavao-40-rodjendana-i-govorio-da-ce-otici-pre-40-godine-poput-njegovog-oca.html Komemoracija Borisu Trivanu, glavnom i odgovornom uredniku portala NOIZZ, koji je iznenada umro u 39. godini, održava se danas. Exploziv je ispričao priču o Trivanu, o njegovoj strasti, hrabrosti i neizbrisivom tragu koji je ostavio na društvenim mrežama i digitalom svetu. O Borisu i liku Pokojne Mileve koji je stvorio govore njegovi prijatelji.

Tanja Vojtehovski kaže da je otišao onako kako je zamislio, kao da je iskreirao svoj odlazak... doteran, pred publikom koju je nasmejao samo jedan sekund pre toga.

Šta je još rekla Tanja o njihovoj poslednjoj konverzaciji na tviteru koja je u kontekstu Borisove smrti postala pravi testament, pogledajte!

]]>
Thu, 1 Nov 2018 11:30:00 +0100 Životne priče http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/143441/tanja-vojtehovski-boris-trivan-se-uzasavao-40-rodjendana-i-govorio-da-ce-otici-pre-40-godine-poput-njegovog-oca.html
Borba majke za ćerku: “Četvrti put sam u Srbiji. Odsekla sam kosu i prodala da bih kupila kartu” http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/143407/borba-majke-za-cerku-cetvrti-put-sam-u-srbiji-odsekla-sam-kosu-i-prodala-da-bih-kupila-kartu.html Kada je pre sedam godina Ukrajinka Natalija Titovna na aerodromu u Antaliji srela Novopazarca, sve je obećavalo veliku ljubav i sreću.

Venčali su se u Turskoj, tu se rodila i devojčica.

Kada su se tri godine kasnije preselili u Sloveniju, Natalija je ostala trudna i drugi put. Rešili su da se dečak rodi tamo i čekali njen porođaj.

Bez sumnje, upozorenja ili razgovora, samo tri nedelje posle drugog porođaja, otac deteta na prevaru odvodi dete u Srbiju, i majku, sa tek rođenom bebom ostavlja u Sloveniji, bez objašnjenja i novca. I ubrzo pokreće tužbu za razvod braka.

Dok su bili porodica, Natalija je u Novom Pazaru bila jednom, ali su život i pravo doveli do toga da za svoje dete mora da se bori upravo u tom gradu, u kojem je njen muž rođen. U kojem gotovo da je sve odlučeno mimo nje, a da nije bila pozvana ni na jedno ročište. U kojem je u slučaju za starateljsvo niko nije saslušao, niti se srela i sa jednim predstavnikom institucije koji su odlučivali o sudbini deteta i nje kao majke.

Kada je shvatila da je muž ostavio i oteo joj dete, uz pretnje da mu dovede sina u Srbiju, Natalija prijavljuje slučaj policiji u Brežicama. Takođe se odlučuje da u Sloveniji prijavi muža za otmicu deteta, shodno Konvenciji o građansko-pravnim aspektima međunarodne otmice dece.

Ministarstvo pravde Republike Slovenije nakon detaljnih provera potvrđuje da postoje elementi otmice deteta i na osnovu Haške konvencije pokreće procedure. Slovenci uručuju našem Ministarstvu pravde zahtev za ispitivanje slučaja.

Natalija odlazi u Ukrajinu, ali se posle mesec dana vraća u Srbiju i odlazi u Novi Pazar, kako bi videla ćerku i dobila neko objašnjenje, zašto je muž na taj način ostavio. Mlađe dete ostavlja u Ukrajini, u strahu od toga da bi joj muž oduzeo i drugo dete.

U Novom Pazaru saznaje da je njen muž, dok su još živeli zajedno u Sloveniji, dao iskaz u CSR Novi Pazar i tražio od njih da preduzmu mere, i zaštite njegovo maloletno dete, jer je „izložena lošem staranju i pružanju nege od strane majke“.

Malo posle toga podnosi i tužbu za razvod braka, u kojoj navodi da je bračna zajednica prekinuta zbog različitih naravi, bez mogućnosti pomirenja i traži da se oboje dece povere ocu na negu i samostalno staranje. Sve to se dešava u trenutku dok država Slovenija upozorava državu Srbiju da postoji mogućnost da je dete ustvari oteto.

Za mesec dana koliko je bila u Novom Pazaru, Natalija boravi u porodičnoj kući muža, jer je to bio jedini način da vidi svoje dete. Doživljava užasne neprijatnosti, u samoj kući ali i u gradu, gde je svi gledaju kao neprijatelja. Muž je ucenjuje da dete može da vidi samo u njegovom prisustvu I određuje joj šta sme da priča sa njom, koliko vremena da provedu zajedno i koliko da budu bliske.

"Ja nemam nikakvo pravo, moram da rodim dete i poklonim njemu", kaže Natalija.

Svi sudski procesi koji se vode, a to je za otmicu deteta i za razvod braka, vode se u Osnovnom sudu u Novom Pazaru, u gradu gde ga svi znaju i u kojem je njegova porodica poznata.

Rođeni brat njenog muža je direktor Centra za socijalni rad u Novom Pazaru. Niko iz Centra nikada nije pozvao Nataliju da porazgovara sa njom, nikada nije dala izjavu stručnom licu, koje bi na osnovu toga donelo mišljenje o tome da li je ona podobna majka.

Sud je uvažio mišljenje Centra samo na osnovu izjave oca. Centar je, po zahtevu suda, primenio svoj stručni metodološki postupak, koji se zvanično po CZR zove – stručni metodološki postupak u odsustvu majke.

Natalija je, zbog sukoba interesa i moguće pristrasnosti, tražila izuzeće Centra za socijalni rad u Novom Pazaru, ali je to sud odbio.

Štaviše, Sud je doneo privremenu meru, da dete ostane kod oca, dok se u istom sudu vodi postupak i za otmicu deteta.

Osnovni sud u Novom Pazaru odbio je predlog da se pokrene postupak za otmicu, kao neosnovan. U obrazloženju rešenja, sud je naveo da je Državni pravobranilac na raspravi, rekao da je - opreza radi – potrebno razmatrati zahtev države Slovenije da li je u pitanju otmica deteta.

“Četvrti put sam u Srbiji. Odsekla sam kosu i prodala da bih kupila kartu”, rekla je ona.

Državni pravobranilac naglašava i da u tom trenutku na teritoriji Slovenije ni otac i majka nemaju prijavljen boravak.

Taj podatak je bio važan radi razjašnjenja okolnosti – ako je dete oteto, kome je potrebno predati dete ukoliko majka ne živi u Sloveniji.

Istovremeno, majka deteta uopšte nije obaveštena o tome da se održava bilo kakvo ročište u Srbiji, na kome se raspravlja o sudbini njenog deteta.

Nataliji je inače boravak u Sloveniji isticao 24. februara, a sudija je ročište za slučaj otmice deteta zakazala za 6. mart 2017, 60 dana posle pokretanja postupka.

Po zakonu o Ratifikaciji Konvencije o građansko pravnim aspektima međunarodne otmice dece, sud je dužan da u roku od 6 nedelja donese odluku, u suprotnom mora da obrazloži odlaganje.

Iako sud nije postupao u ovom zakonskom roku, nije obrazložio zašto je došlo do probijanja zakonskog roka. Natalija nije ni znala za ročište, pa nije imala priliku ni da dođe, pošalje advokata i da uloži žalbu na rešenje o odbijanju. Sud se na njene žalbe izjasnio da nije mogao da je nađe.

Natalijin brak je zvanično razveden u martu ove godine. Po rešenju, ćerka je pripala ocu, sin njoj, uz model viđanja dece koji moraju da poštuju oba roditelja.

Natalija je poslednji put videla ćerku u martu ove godine. Njen bivši muž ne želi da je dovede u Ukrajinu, iako ima pasoš, a nije došao ni jednom da vidi svog sina.

Trenutno, na sudu su zbog žalbe na presudu o razvodu, u delu koji se odnosi na viđanje dece. Ne zna kako će se sve završiti, ali će se svom snagom boriti za svoju ćerku. Jer veruje da je detetu mesto pored majke, i da njena deca moraju da budu skupa.

Inače, da bi došla iz Ukrajine u Srbiju, Natalija je isekla svoju dugu plavu kosu i prodala je, da bi mogla da plati avionske karte. Želela je da dođe u emisiju kako bi svima ispričala svoju priču, ali i da njena deca jednoga dana mogu da vide i čuju da se borila za njih.

Celu emisiju pogledajte OVDE!

]]>
Thu, 1 Nov 2018 09:15:00 +0100 Životne priče http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/143407/borba-majke-za-cerku-cetvrti-put-sam-u-srbiji-odsekla-sam-kosu-i-prodala-da-bih-kupila-kartu.html
Sanja je već 18 godina za volanom GSP: "Solarko" i ja nikada ne kasnimo! http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/143342/sanja-je-vec-18-godina-za-volanom-gsp-solarko-i-ja-nikada-ne-kasnimo.html Prva žena koja je sela za volan autobusa GSP u Beogradu jeste Sanja Vujić iz Valjeva. Ona i dan danas sedi za volanom autobusa marke "Solar" kog od milošte zove "Solarko". Njen "Solarko" ima 18 metara i polazi od Ceraka na liniji broj 52. Putnici je mnogo vole, kupuju joj čokolade jer ona nikada ne kasni. Tajnu svog lepog raspoloženja od pet sati ujutru otkrila je našem Danilu Mašojeviću u Jutru sa Jovanom i Srđanom.

]]>
Wed, 31 Oct 2018 14:00:00 +0100 Životne priče http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/143342/sanja-je-vec-18-godina-za-volanom-gsp-solarko-i-ja-nikada-ne-kasnimo.html
Konobar Pavle o Elizabet Tejlor: Zagrli me i poljubi kao rođenog brata, stavi kovertu u džep, a u koverti... http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/143335/konobar-pavle-o-elizabet-tejlor-zagrli-me-i-poljubi-kao-rodjenog-brata-stavi-kovertu-u-dzep-a-u-koverti.html Pre 46 godina na Tjentištu na snimanju filma "Sutjeska", Pavle Milanović imao je poseban zadatak - najbolji konobar bivše Jugoslavije brinuo je o glumici i supruzi Ričarda Bartona, Elizabet Tejlor.

Zadatak zbog kojeg je većina kolega bila ljubomorna poveren mu je jer je na takmičenju u slovenskom Portorožu, godinu dana ranije, proglašen za najboljeg konobara Jugoslavije, piše Radio Slobodna Evropa (RSE).

Elizabet Tejlor nije učestvovala u snimanju, ali je pratila supruga Ričarda Bartona, britanskog glumca koji je u filmu igrao Maršala Tita.

Pristup vili u kojoj je boravila sa svojih jedanaestero usvojene dece imao je samo Pavle.

"Nikad niko, samo ja i Margeta, glavna sobarica vile. Samo ja i ona. Pratnja garde Titove i milicije to nisi mogao prići na kilometar nigde blizu vile", priča on za RSE.

Služio je Pavle i brojne državne funkcionere, skoro sve osim Tita koji je imao svoje konobare i kuvare.

Ipak, četrdesetak dana sa Elizabetom možda je i najdraži deo njegove karijere u ugostiteljstvu.

"Ali lepote njene kugla zemaljska nije imala. Oči u boji, eto ti kažem", kaže on.

Zakoračio je u devetu deceniju života i iza sebe ima dva moždana udara, ali rastanka sa Elizabetom Pavle se seća i danas.

"Ona se sa mnom zagrli, poljubi, ko rođeni brat ili sin, sa mnom i ostavi mi kovertu u sako. Ja odem do toaleta i pogledam koverta puna dolara", priseća se on.

Od bakšiša iz koverte započeo je gradnju vikendice na selu. Ni danas je nije završio, jer rat je prekinuo sve planove, ali i jednu sretnu epohu u njegovom životu.

"To su sretna vremena bila. Pa ne mogu sretnija biti na svetu, živelo se bolje, lepše i slobodnije, niko nije pitao ko je šta. Dabogda, da ikad bude tako, a ja se nadam, neću ja doživeti, a moj sin možda hoće", zaključio je on.

Izvor: Radio Slobodna Evropa (RSE) 

]]>
Wed, 31 Oct 2018 13:00:00 +0100 Životne priče http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/143335/konobar-pavle-o-elizabet-tejlor-zagrli-me-i-poljubi-kao-rodjenog-brata-stavi-kovertu-u-dzep-a-u-koverti.html