Uloguj se

Uloguj se

Pretraga
Pronađite nas na

Životne priče

06. 01. 2018. 12:00   >>  07:58

Najjezivija šuma na svetu: Deca dan počinju igrom, a onda...

Brojni slučajevi nestanka dece izazivali su paniku među roditeljima u ovom delu Kalifornije.

Mnoge nerešene misterije ostavljaju neizbežne tragove koji i dalje zbunjuju brojne laike i istraživače. Jedno od takvih lokacija jeste područje divljine i planina izvan Los Anđelesa u Kaliforniji, u Sjedinjenim Američkim Državama, koje je bila mesto niz bizarnih nestanaka male dece koja su ostala nerešena do danas.

U Južnoj Kaliforniji nalaze se planine San Gabrijel i Sijera Pelona, ​​a u ovoj prostranoj pustinji, nedaleko od urbane džungle u obližnjem Los Anđelesu, leži Nacionalna šuma „Anđeles“. Na površini od 700.176 hektara šuma obuhvata velike delove zaštićenog zemljišta koji ostaju u izvanredno očuvanom stanju s obzirom na blizinu tako gusto naseljenog megapolisa kao što je Los Anđeles.

Nacionalna šuma „Anđeles“ je takođe poznata po zlokobnom nizu događaja koji su se godinama skrivali iza njenog prirodnog sjaja.

U avgustu 1956. godine jedanaestogodišnja Brenda Hauel posetila je područje u Severnoj Karolini da bi videla svoju sestru i ubrzo je počela da se druži sa dečakom iz komšiluka, trinaestogodišnjim Donaldom Bejkerom.

Ujutru 6. avgusta 1956. godine dvoje dece su svojim biciklom krenuli u avanturu na području San Gabrijel kanjona, blizu planine Glendor. Nikad ih više nisu videli ni čuli. Tada je pokrenuta masovna potraga pripadnika policije i mornarice, a i stotine volontera koji su pretraživali divljinu u potrazi za bilo kakvim znakom. Posle nekoliko dana pretraživanja otkrili su samo Brendin bicikl i Donaldovu jaknu.

Predmeti su pronađeni u blizini Morisove brane, oko četvrt kilometara udaljeni od mesta gde su ih poslednji put videli. Dva meseca kasnije, Donaldov bicikl pronađen je u Osnovnoj školi „Glendora“, gde je učenik tvrdio da ga je pronašao u šumi nedugo nakon što su Brenda i Donald nestali. Nisu pronađeni nikakvi materijalni dokazi koji bi mogli posvedočiti nešto više o deci.

Sledeće godine, u proleće 1957. godine dogodio se još jedan zastrašujući nestanak na tom području. Dana 23. marta 1957. godine Eldon Bouman i njegov rođak Gordon Viks, zajedno sa svojom decom, najstariji je bio osmogodišnji Tomi Bouman, pešačili su kroz Arojo Seko u kalifornijskoj Altadeni. U jednom trenutku tokom izleta, Tomi je otrčao negde i više se nije vratio.

Porodica je u početku pretpostavljala da mora biti u blizini, a njihova kuća je bila samo oko kilometar udaljena, ali nisu uspeli da ga dozovu i ubrzo su obavestili policiju. Organizovana potraga se brzo približila tom području i pretpostavljalo se da Tomi nije mogao otići daleko i da će ga uskoro naći. U akciji su učestvovali najspremniji spasioci tog regiona, potraga avionima, ali nikakav trag koji bi ih odveo do Tomija nije pronađen.

U čitavom slučaju, dve nedelje posle neobjašnjivog nestanka, u kuću porodice Bouman stiglo je jezivo anonimno pismo, u kojem se pisalo da je dečak još uvek živ i u društvu neidentifikovanog odraslog muškarca. U drugom pismu se navodi da živi u Oklahomi, ali nije jasno jesu li to pravi tragovi ili ne. 

Sledeće dete koje je nestalo u šumi bio je šestogodišnji Brus Hauard Kremen, i to dok je bio na kampovanju s izviđačkom gupom koju je činilo 80 dece i odraslih. Ulogorili su se u Nacionalnoj šumi Anđeles, a mali Brus je nestao posle nekoliko sati. Brus je navodno pešačio s drugom decom i jednom odraslom osobom oko 300 metara od logora, kada se umorio i vratio se da odmori u kampu koji je još uvek bio na vidiku.

Kad je dečak gotovo stigao do kampa, odrasli pratilac se okrenuo da nastavi s drugom decom, ali Brus nikad nije stigao do odredišta. Samo nekoliko minuta kasnije grupa je shvatila da je dečak nestao, potraga je momentalno organizovana, policiji su se pridružili i dobrovoljci iz izviđača, ali o malom Brusu nije pronađen nijedan trag. Vlasti su u to vreme verovale da se Brus izgubio u šumi, ali on nikada nije pronađen.

Ovi slučajevi ostali su kompletne enigme, bez ikakvih novih tragova ili dokaza sve do 6. marta 1970. godine, kada je čovek po imenu Mek Rej Edvards, ušao u policijsku stanicu Los Anđelesa i smireno priznao seksualno zlostavljanje i ubistvo šestoro dece između godina 1953. i 1970. godine, a spomenuo je nestalu Brendu Hauel i Donalda Bejkera. Kad je zapanjenim policajcima postalo jasno šta se događa, zamolili su Edvardsa da ih odvede tamo gde je sakrio tela, a on se složio.

Međutim, kad ih je doveo na mesto, nije bilo tragova da su tela ikada bila tamo, a tužilaštvo ga neće teretiti za nestanak Brende i Donalda. Uprkos tome, otkriveno je da je Edvards bio serijski zlostavljač dece, a na kraju će biti osuđen za tri ubistva za koje je optužen: Gari Roket, Donald Alen Tod i Stela Darlin Nolan.

Osuđen je na smrt, ali je počinio samoubistvo krajem 1971. godine pre nego što su ga vlasti uhapsile. Slučajevi Donalda Bejkera, Brende Hauel i Brusa Kremena nikada nisu rešeni, a iako dokaza nema, policija je uverena da je i za njihovu smrt odgovoran upravo Edvards.

Izvor: Sputnik, Blic

 

0 Komentari

Ukoliko želite da komentarišete sa svojim korisničkim imenom, molimo vas da se ulogujete.

Ostali komentari