Uloguj se

Uloguj se

Pretraga
Pronađite nas na

Životne priče

28. 11. 2017. 16:00   >>  11:50

Sačuvano u konjaku, Šopenovo srce i dalje čuva tajne

Kad je jedan od najvećih svetskih muzičkih virtuoza Frederik Šopen preminuo 1849. godine, verovalo se da umro od čestog uzroka smrti u vreme romantizma - tuberkuloze, ali naučnici oko toga još uvek lome koplja.

Poljsko-francuski pijanista i kompozitor umro je mlad, sa 39 godina, a poznato je i da je bolovao od tuberkuloze, pa se verovalo da je umro od komplikacija te bolesti, preciznije od perikarditisa.

Međutim, poljski stručnjaci su pre desetak godina to doveli u pitanje i objavili da je Šopen, kome je zdravlje uvek bilo vrlo krhko, patio od cistične fibroze.

Cistična fibroza je nasledna bolest koja ponajpre zahvata probavni i disajni sistem, a karakteristično joj je začepljenje disajnih puteva abnormalno gustom sluzi. Bolesnici u proseku ne žive duže od četrdesetak godina.

Poljski naučnici, prvi koji su koristili modernu tehnologiju u proučavanju Šopenovog srca, koje se poslednjih 168 godina čuva u tegli s tečnošću za koju se pretpostavlja da je konjak, veruju da su stigli korak bliže tačnoj dijagnozi.

"S velikom verovatnošću možemo reći da je u pitanju ipak tuberkuloza", rekao je voditelj istraživanja Mihael Vit, stručnjak na području molekularne i kliničke genetike.

Pošto nisu smeli da otvore heremetički zatvorenu teglu sa Šopenovim srcem, njegov tim se koristio fotografijama visoke rezolucije.

"Lezije koje su jasno vidljive na srčanoj kesi upućuju na tuberkulozu", rekao je Vit govoreći o spoljašnjoj srčanoj opni koja je tipično zahvaćena komplikacijama izazvanim tuberkulozom.

Ali Vit priznaje i da je bez DNK testiranja nemoguće u potpunosti isključiti mogućnost cistične fibroze.

Naučnici koji su izneli teoriju o mogućoj cističnoj fibrozi kao jedan od većih argumenata za nju navode Šopenovu hroničnu pothranjenost, koja je tipičan simptom bolesti. Šopen je na 1,70 metara visine težio samo 40 kilograma.

DNK analiza mogla bi da ošteti srce slavnog pijaniste

Poljsko ministarstvo kulture godinama odbija zahteve da se sprovede DNK ispitivanje Šopenovog srca strahujući kako bi ga takav postupak mogao trajno oštetiti.

"Ne možemo to sto posto dokazati, ali verovatnost da je u pitanju tuberkuloza mnogo je, mnogo veća od cistične fibroze", rekao je Vit.

Bez genetskog testiranja, ne možemo biti ni sasvim sigurni da je srce stvarno Šopenovo, ali, kako ističe Vit, "nema nijednog razloga da se veruje da nije".

Srce je jasno vidljivo, dobro očuvano, u "tekućini boje ćilibara".

"To je vrlo verovatno konjak. Od Francuske revolucije konjak se u Francuskoj koristio za takve namene", kaže Vit.

Šopenovo srce čuva se u zidu barokne crkve Svetog krsta u Varšavi. Time je ispoštovana njegova posljednja želja pre smrti u egzilu u Parizu 1849. godine. Ostatak njegovog tela pokopan je na pariskom groblju Per Lašas.

Rođen blizu Varšave 1810, Šopen je mnoga od svojih najpoznatijih dela komponovao u Francuskoj, zemlji njegov oca, u kojoj je i sam završio 1831. nakon neuspelog poljskog ustanka protiv Ruskog Carstva.

Pošto nije želeo da prihvati ruski pasoš, više za života nije kročio u svoju i majčinu domovinu.

Izvor: N1

 

0 Komentari

Ukoliko želite da komentarišete sa svojim korisničkim imenom, molimo vas da se ulogujete.

Ostali komentari