Uloguj se

Uloguj se

Pretraga
Pronađite nas na

Životne priče

03. 11. 2017. 09:39   >>  09:30

Nema hepi enda: Šta se desilo sa Kristijanom F. posle "Dece sa stanice Zoo“

Kristijana F., glavna junakinja knjige "Mi, deca sa stanice Zoo", danas ima 55 godina i čeka smrt.

Kada je 1978. izašla knjiga "Mi deca sa stanice Zoo" tada šesnaestogodišnja Kristijana je već bila proživela pakao. Sa 14 godina je prvi put uzela heroin, a brzo se našla u začaranom krugu narkomanije i prostitucije na berlinskoj stanici Zoo, poznatoj po prostituciji maloletnika.

Majka je uspela da je izvuče iz toga kad ju je poslala kod bake na selo, nakon čega je Kristijana bila "čista" pet godina. Reporteri Sterna otkrili su je kad je svedočila na suđenju pedofilu koji je deci za seks plaćao heroinom, a ubrzo je njena priča protresla svet kao knjiga, a zatim i film "Mi, deca sa stanice Zoo", šokirajući i podstičući rasprave o zavisnosti i prostituciji maloletnika širom Evrope.

Bila je to najstrašnija knjiga koju su tinejdžeri mogli da pročitaju osamdesetih, a čitali su je milioni - čitaju je i danas.

Za Kristijanu je čuo ceo svet, davala je intervjue, glumila, gostovala na festivalima... I to je tad zvučalo kao srećan kraj ove priče. Nije bio.

Kristijana je bila najpoznatija narkomanka na svetu i nije trebalo mnogo da se vrati svom poroku.

- Zbog toga što me nije bilo sramota da ispričam svoju životnu priču, odjednom sam postala poznata i svi su želeli da pričaju sa mnom. Osećala sam se strašno, kao neko zamorče. Svi su se pitali da li sam mrtva, da li ću izdržati, da li sam i dalje zavisnik. Ni za šta drugo nisu bili zainteresovani, osim za to što sam zavisnik. Zato se kajem što sam uradila film i knjigu - ispričala je nedavno.

Zahvaljujući velikom uspehu filma, otišla je u Los Anđeles, gde je upoznala, družila se, drogirala se sa brojnim poznatim facama.

Navodno je, čak, spavala sa Dejvidom Bouvijem, koji joj je još kao tinejdžerki bio heroj. Ipak, morala je da napusti Ameriku kad ju je policija uhvatila s drogom.

Više puta je pokušavala da izleči zavisnost i sredi svoj život. Dva puta je prekidala trudnoću, a onda je 1996. rodila sina Filipa. I njegovog oca je upoznala na odvikavanju. On ju je ostavio, a njoj je 2008. socijalna služba oduzela dete.

Nije mogla da se pomiri s tim, pa ga je otela i pobegla s njim u Amsterdam. Mediji su izveštavali da se ne brine o sinu, da pije i uzima heroin. Nije dugo izdržala - vratila se u Nemačku, predala sina, a dve godine kasnije oduzeli su joj roditeljsko pravo. Filip je dobio staratelje, ali je nastavio da viđa majku.

O svom životu posle 1978. Kristijana priča u knjizi "Moj drugi život", objavljenoj pre nekoliko godina. Nastavak priče "Mi, deca sa stanice Zoo" Kristijana je poverila novinarki Sonji Vuković (inače Nemici srpskog porekla).

- Naš prvi susret je bio neveroatno upečatljiv. Izgledala je divno. Imala je sveže ofarbanu kosu, lakirane nokte, crveni karmin, prekrasni kaput. Ali, kada je skinula rukavice, videli su se ožiljci na rukama. To su bili ožiljci njene prošlosti. Ona je potom počela da priča sama od sebe, tako da nisam morala ni da postavljam pitanja. Više puta smo se našle. Morate znati da sa Kristijanom nije moguć „normalan“ rad. Ipak, između nas se stvorio prijateljski odnos - ispričala je novinarka.

A Kristijana, ona je i dalje zavisnik. Pričalo se da je psihički vrlo nestabilna, ponekad čuje glasove i beži iz svog stana u beskućništvo. Boluje od hepatitisa C koji je dobila osamdesetih godina, i ciroze jetre.

- Mogu da umrem svakog časa, ali ne žalim ni za čim u životu, jer mislim da ništa nisam propustila. U redu sam. Ne bih nikome preporučila da ide mojim putem, ali to je moj život - rekla je Kristijana u jednom intervjuu - pre nego što se ponovo povukla u samoću.

Izvor: Noizz

 

0 Komentari

Ukoliko želite da komentarišete sa svojim korisničkim imenom, molimo vas da se ulogujete.

Ostali komentari