Uloguj se

Uloguj se

Pretraga
Pronađite nas na

Životne priče

30. 08. 2017. 15:00   >>  14:08

Seks, droga, nasilje i strah: Ovo je priča o najpoznatnijem hotelu na planeti

Dobrodošli u "Čelzi". Verovatno najslavniji hotel na svetu nalazio se u Njujorku i bio je centar kontroverzi, muzike, slikarstva, književnosti... Zidovi ovog hotela mogli bi da ispričaju mnogo jezivih, legendarnih priča.

Hotel „Čelzi“ se do 2011. godine nalazio u Njujorku i bio je mesto koje sa punim pravom ulazi u istoriju kulture i društva. Naravno, zgrada se i danas tamo nalazi, ali hotel više nije dostupan gostima.

U ovom hotelu živeli su Mark Tven, slavni slikar Mark Rotko, u ovom je hotelu frontman pionira punka „Seks pistolsa“ Sid Višiz ubio svoju devojku Nensi Spungen, ovde je Artur Klark napisao "Odiseju u svemiru 2001", tu je Leonard Koen imao legendarni "sastanak" (čitaj seks) sa Dženis Džoplin...

Tu su godinama živeli Madona, Bob Dilan i Džimi Hendriks, u tom se hotelu pesnik Dilan Tomas  napio do te mere da je umro, u hotelu „Čelzi“ je živeo pozorišni reditelj Artur Miler kada se razveo od Merilin Monro...

Da, zidovi ovog hotela mogli bi da ispričaju nebrojene priče. Hotel „Čelzi“ je sagrađen 1884. godine i sa 12 spratova u to vreme bio je najviša zgrada u Njujorku.

Više od 70 godina bio je dom mnogim umetnicima iz svih sfera društva, a bio je specifičan po tome što su mnogi od njegovih gostiju u njemu živeli.

Od 1. avgusta 2011. godine, hotel je zatvoren za rezervacije, ali u zgradi i dalje žive neki od gostiju.

Mnogi umetnici inspiraciju su tražili boraveći u „Čelziju“, a hotel je bio tema mnogih pesama, filmova i knjiga.

Bob Dilan je o ovom hotelu pevao u pesmi "Sara", Bon Džovi u "Midnight in Chelsea", "Third Week in the Chelsea" je pesma koju su „Jefferson Airplane“ posvetili legendarnom hotelu, a Leonard Koen je svoju priču ispričao u pesmi "Chelsea Hotel #2", koju je kasnije obradilo više od 20 različitih izvođača.

Slavni Endi Vorhol je o ovom hotelu 1966. godine snimio film "Chelsea girls", a slavni hotel pojavljuje se i spominje u još više od 400 dugometražnih i kratkometražnih filmova.

Ime Daglas Glen Kolvin mnogima neće zvučati poznato, ali kada kažete Di Di Ramon stvari postaju jasnije.

Upravo je pokojni basista pionira pank muzike " Ramonsa" o hotelu „Čelzi“ napisao knjigu "Chelsea Horror Hotel: A Novel".

U knjizi, Di Di Ramon opisuje trenutke koje je proveo u hotelu „Čelzi“ sa devojkom Barbarom i psom Banfildom. Da stvar bude morbidnija, Ramon je boravio u sobi u kojoj je njegov prijatelj Sid Višiz ubio svoju devojku. Basista „Ramonsa“ u knjizi navodi svoje razgovore sa mrtvim Višizom, kao i sa Džonijem Tandersom (gitarista i pevač benda „Njujork Dols“) i sa Stivom Batorsom, pevačem benda „Ded Bojs“.

Džerald Bazbi, kompozitor, pijanista, autor sjajne moderne plesne kompozicije ("Runes), čovek koji je preživeo HIV i ovisnot od kreka, za „Njujorker“ je ispričao neke od dogodovština tokom boravka u „Čelziju“.

“Uselio sam se ovde 1977. Tu sam napisao najmanje 475 dela, 98 posto od svega što sam ikada napisao", priča on, uz svoj nezaobilazni teksaški akcent.

Tokom boravka u slavnom hotelu, Bazbi je video svašta i svega se seća.

“Virdžil Tompson me je doveo ovde. Upravo sam završio rad na filmu „Venčanje“ sa Robertom Altmanom. Igrao sam baptističkog propovednika, sa čim imam iskustvao. Samo sam kanalisao te stvari kojih sam mogao da se setim iz svog detinjstva. Ali nisam imao gde da živim. Ranije te godine sam napisao muziku za Altmanov film „Treća žena“. Kako sam dobio posao? Altman je imao kasete tri kompozitora i u svojoj kancelariji bi pio i pušio travu sa glumcima. Pustio bi kasete i štopericom merio koja će izazvati najviše tišine. Bila je to moja kaseta”, priča Bazbi.

Stenli Bard bio je jedan od legendarnih menadžera u hotelu “Čelsi”, kojeg Bazbi opisuje kao veoma bizarnu osobu.

“Imao je nešto buržoasko, iako nije bio intelektualac, u pitanju je bio njegov instinkt. Trojica Jevrejina iz Mađarske kupili su ovde mesto 1947. za pedeset dolara. Jedan je radio na recepciji, drugi kao vodoinstalater, a treći kao računovođa, čini mi se. Ali Stenli je izronio kao glavni i znao je kako da izmiksuje klijentelu. Voleo je to. I svi smo zavisili od njega”, ističe kompozitor.

Stenlijeva vladavina nad hotelom okončala se 2000. Nakon toga, kompanija koja je kupila hotel je poslala svoje “pitbulove”, kako ih Bazbi zove.

“Bilo je jasno da je njihova uloga da nas oteraju odatle. Jedna žena koja se zvala Zoi, rumunska ciganka, konačno je shvatila za šta je rođena - da spase stanovnike „Čelsi“ hotela, Fotografisala je svaku, pa i najmanju mrvu prašine. Tužili smo ih i dobili slučaj. „Pitbulovi“ su nestali, a došli su neki divni ljudi. Ipak, trudio sam se da nikada ne mrzim nikoga. Virdžil mi je jednom rekao da to nije moja stvar", kaže on.

Mada se nasilniji deo rokenrol perioda u hotelu završio pre nego što se Bazbi uselio, napetosti nije falilo. Muzičar priča da se tokom njegovih ranih dana u “Čelziju” gotovo uvek očekivalo ubistvo ili samoubistvo.

“Ljudi su voleli da se ubiju na stepenicama. Čuo bih buku, izašao i video policajca kako tu stoji. Video bih cipelu i znao o čemu se radi.. Dosta droge je tu bilo, takođe pijanica... Stenli je izdavao apartmane svakome. Imao je tu umetnike, diletante, crne ovce iz bogatih porodica”, priča Bazbi.

Bila su to vremena seksualnih sloboda, pogotovo u gej zajednicama. Bazbi priča da su se osećali kao da mogu da rade šta god žele. Ipak, cena tog zadovoljstva je, ispostavilo se, bila ogromna.

I Bazbi i njegov partner postali su HIV pozitivni ranih osamdesetih

“Kad je balon eksplodirao, prvi korak je bilo poricanje. Drugi, gledanje kako nam prijatelji umiru. Bilo je mračno zaista. Sem je dobio meningitis i poludeo. Ja sam brinuo o njemu, misleći da ću umreti ovdje. Bio je to najmračniji period mog života i počeo sam da se drogiram”, kaže kompozitor.

Izvor: Avaz

0 Komentari

Ukoliko želite da komentarišete sa svojim korisničkim imenom, molimo vas da se ulogujete.

Ostali komentari