Uloguj se

Uloguj se

Pretraga
Pronađite nas na

Životne priče

04. 08. 2017. 09:38   >>  10:11

4. avgust, dan kada je Ana Frank krenula u smrt...

Na današnji dan 1944. Gestapo je u skrovištu u Amsterdamu uhapsio porodicu Frank i još četvoro Jevreja i deportovao ih u koncentracioni logor. Posle rata otkriven je dnevnik četrnasestogodišnje Ane Frank, koji predstavlja jedan od najpotresnijih dokumenata o stradanju Jevreja u Drugom svetskom ratu.

Ana Frank je rođena u Frankfurtu 12. juna 1929. godine. ali je veći deo života provela u Amsterdamu. Živela je u stabilnoj i srećnoj porodici, koju su činili otac Oto , majka Edit i sestra Margot.

Ana je pohađala holandsku školu sve do trenutka kada su nemački fašisti okupirali Holandiju i mnogobrojnim odredbama ograničili prava Jevreja. Tada je Ana, zajedno sa sestrom Margot, morala da pređe u jevrejsku školu. Kako su se prilike za jevrejsko stanovništvo pogoršavale, porodica Frank je, zajedno sa porodicom Von Pels bila primorana da se sakrije u potkrovlje zgrade u kojoj je radio njen otac, koje je kasnije Ana nazvala “Tajno skrovište”. Kasnije im se pridružio i porodični prijatelj, zubar Fric Fefer.

Upravo na tom mestu počinje jedna iskrena i potresna ispovest devojčice koja nije dozvolila nadi da je napusti i koja je čvrsto verovala, da su u dubini duše, svi ljudi dobri.

Narednih par godina, zajedno su živeli, zajedno disali. Navikavali su se na međusobne nedostatke i iritirajuće navike, sve vreme verujući u bolje sutra. Morali su da paze da ih ništa ne oda, a Ana je ujedno morala da se bori sa tinejdžerskim periodom odrastanja. U velikom problemu su bili i ljudi koji su im pomagali i snabdevali hranom, odećom i ostalim potrepštinama.

A kako je život u neprekidnom strahu i strepnji uticao na Anu?

“Ponovo i ponovo se pitam, nije li možda bilo bolje za nas da se uopšte nismo skrivali i da smo sada mrtvi, a da ne preživljavamo svu ovu bedu, naročito zato što više ne bismo smeli dovoditi svoje zaštitnike u opasnost. Ali svi mi bežimo i od ovih misli jer još volimo život. Nismo još zaboravili glas prirode, još se nadamo, uzdamo u sve. Sve se nadam da će se sad nešto desiti, streljanje – ako to mora biti, ali ništa nije gore od ove neizvesnosti! Neka dođe kraj svemu ovome, pa ma kako težak, onda ćemo bar znati da li ćemo se izvući ili propasti.”

Nažalost, kraj je ubrzo i došao.

Četvrtog avgusta 1944. dok je svet bio na korak od oslobođenja, ispred njihove kuće, zastao je automobil iz koga su izašli Gestapovci i holandski policajci. Skrovište je otkriveno. Ana je sa porodicom odvedena prvo u holandski zatvor, zatim u koncentracioni logor "Bergen – Belsen" gde je i umrla u martu 1945. godine. Jedino je otac Oto doživeo oslobođenje.

Po povratku u Amsterdam, dugo nije imao snage da pročita ćerkin dnevnik, ali je nakon prvog čitanja shvatio da bi njegovom objavom ispunio Aninu želju da postane pisac.

Ana Frank je osoba koja je sebe zauvek ubeležila u istoriju, ali i ljudsku svest i sećanje. Iako je ona nije preživela, njena misao “Nas osmoro smo mali komadić plavog neba okružen teškim, sivim oblacima” nadživela je Holokaust i i pokazala da nada, ipak, nikad ne umire.

Prošlo je više od sedam decenija otkad je Ana Frank počela da piše svoj poznati dnevnik, koji je, kao i autorka, doživeo mnoge strahote. Objavljen je 1947. godine kao dnevnik tinejdžerke koja je svojim pisanjima pomogla svetu da razume kako je bilo sakrivati se od nacista s porodicom u Amsterdamu, samo zato što su bili Jevreji.

Njen dnevnik je u međuvremenu postao lektira deci širom sveta, i prodat je u više od 30 miliona primeraka i preveden na 67 jezika. 
Čak iako ste pročitali knjigu, a pogotovo ako niste, ovih deset podataka trebalo bi da znate o Aninom dnevniku: 

1. „Dnevnik“ koji je Ana dobila za 13. rođendan ustvari je bio autogram knjižica 

Ali Ana je odlučila da bi se bolje mogao koristiti kao dnevnik. Nakon što je ispunila tu knjižicu, ispisala je još dve beležnice., pa je 'napunila' 360 listova papira svojim mislima. 

2. Ana je većinu dnevnika pisala u obliku pisama osobi nazvanoj Kiti 

Neki veruju da je Kiti Annina prijateljica pre rata - Kejt 'Kiti' Egidi, dok drugi veruju da je reč o imenu iz njenih najdražih knjiga 'Joop ter Heul', u kojoj se prijateljica glavnog lika zove Kiti. 

3. Ana i njena porodica pronađeni su nakon što ih je odao neko (a do danas se ne zna ko) ko je znao gde se kriju 

Nemački policajci upali su i uhapsili ih 4. avgusta 1944. godine, a policajac koji ih je uhapsio Karl Silberbauer, naknadno je izjavio da se seća hapšenja i da je čak rekao Aninom ocu da ima lepu kći. 1963. kad je otkriven ovaj njegov čin, Karl je suspendovan sa posla. 

4. Ana je umrla u "Bergen-Belsen" koncentracionom logoru, ali ne u gasnim komorama 

Pre toga joj je majka umrla od gladi, sestra od tifusa, i verovala je da joj je i otac poginuo pre nego što je i sama umrla u martu 1945. godine od tifusa. Logor su nekoliko nedelja kasnije oslobodili Britanci. 

5. Od osmoro ljudi koji su se sakrivali zajedno - Ana, njena sestra, roditelji, obitelj Van Pels i muškarac Fric Pfefer - samo je jedna osoba preživela 

Anin otac Oto Frenk preživeo je Aušvic i oslobodili su ga sovjetski vojnici u januaru 1945. 

6. Oto Frenk dobio je kćerin dnevnik od Miepe Giese, jedne od nekolicine Holanđana koji su pomogli u sakrivanju Frank porodice 

Gies je sakrila dnevnike nakon što je vojska odvela Anu, i nadala se da će ih jednog dana vratiti devojčici. 

7. Da je Miep pročitala dnevnike, nikad ne bi ugledali svetlost dana 

Gies je kasnije priznala da bi u slučaju da je znala šta piše u njima odmah uništila dnevnike, jer su se spominjali po imenu svi koji su im pomagali u sakrivanju. 

8. Dnevnik Ane Frank često se nalazi na listi kontroverznih knjiga, ali ne iz razloga na koje biste pomislili 

U knjizi postoje delovi u kojima Ana pokazuje znatiželju o svojoj anatomiji. Više su smešni nego pornografski, kao što neki ističu: "Postoje mali nabori kože svuda okolo, pa jedva možeš naći to. Mala rupica ispod je toliko mala da uopšte ne mogu da zamislim kako u nju može ući muškarac, a kamoli da odande izađe cela beba!" 

9. A to čak i nije najgluplji razlog zašto su ljudi pokušavali da zabrane knjigu u školama 

1983. godine jedna škola u Alabami pokušala je da zabrani knjigu jer je 'depresivna'. 

10. Neki smatraju da je dnevnik lažan 

Kako bi se sprečile ove glasine, analiziran je rukopis, lepak,mastilo i papir. Ništa nije ukazivalo da je reč o lažnom dnevniku. 

Pratite nas i na Viberu!

Ovaj video jedini je postojeći snimak Ane Frank, a snimljen je dok je gledala venčanje komšija 22. jula 1941. godine.

Izvor: wannabe, b92

 

 

 

0 Komentari

Ukoliko želite da komentarišete sa svojim korisničkim imenom, molimo vas da se ulogujete.

Ostali komentari