Uloguj se

Uloguj se

Pretraga
Pronađite nas na

Životne priče

18. 06. 2017. 12:33   >>  13:47 Autor: Zorana Šokorac

Upoznajte Almu, praunuku lepe Emine iz Šantićeve pesme...

"Emina se udala veoma mlada za pradedu Avdagu Koludera, uglednog i naočitog veletrgovca i rodila čak četrnaestroro dece. Pradeda je poznavao pesnika i veoma su se poštovali, a ljubomore nije moglo ni biti jer je Emina opevana kao devojčurak od 14 godina, dve godine pre nego što se udala", otkriva Alma za PRVA.RS kako se Emina našla u čuvenoj pesmi Alekse Šantića. Alma je je dostojna naslednica svoje prabake jer, osim lepotom, mogla bi da bude inspiracija pesnicima otmenošću, talentom i neverovatnom harizmom, čak iako je niste upoznali...

Alma Ferović-Fazlić otpevala je “Eminu”, pesmu koju je Aleksa Šantić  posvetio lepoj Mostarki, njenoj prabaki Emini Sefić-Koluder. Kaže Alma, zahvaljujući upravo toj njenoj verziji pesme, upoznala je svog supruga Sanjina Fazlića. Alma je magistrant londonske Kraljevske muzičke akademije na Odseku za muzički teatar. Nastupala je sa Eltonom Džonom, igra u mjuziklima i producira ih. A Mostar nosi u srcu... Za portal PRVA.RS, Alma je otkrila kakav je osećaj biti praunuka najpoznatije Mostarke na svetu, ima li danas ljubavi iz Šantićevog i Emininog vremena i kako je muzika potekla njenim venama...

Kako je biti Alma Ferović Fazlić u junu 2017?
- Jun je mesec mog rođenja, a posebno ove godine se osećam predivno jer je nedavno na svet stigao i moj drugi sin Zejn koji me, uz svog starijeg brata Isu, čini najsrećnijom. Jako sam umorna, istina, od silne organizacije oko dvoje male dece i posla koji radim, ali to je slatki umor a i ja jednostavno ne znam da sednem i uvek sam u pokretu.
Kakav je osećaj biti praunuka lepe Emine iz Šantićeve pesme?
- Kao i svi drugi potomci kojih je mnogo, sigurno da delim osećaj dragosti i ogromne emotivne vezanosti za pranenu i pesmu o lepoj 
Emini. Nisam imala srecć da je upoznam ali ona živi u meni od momenta kad sam mogla da shvatim ovu lepu porodičnu priču i na isti način živeće i u mojoj deci. Ozarim se kada me neko spomene u tom kontekstu i, svakako, spoznaja da za nju i moju porodicu znaju mnogi ljudi, veoma je lepa.
Kako je vaša prabaka uopšte dospela u Šantićeve stihove i šta je na to imao da kaže njen suprug?
- Pranena Emina se rodila 1882. godine, kao treće dete mostarskog imama i hafiza Saliha Sefića. Njena dva starija brata su bili veoma obrazovani. Omer je bio novinar, Alija učitelj veronauke, a njegov sin Meho Sefić je bio cenjeni akademski slikar. Bili su komšije tada 
tridesetogodišnjeg Šantića, koji je Eminu često sretao na česmi i viđao u bašti, mirisnoj, punoj đula i jasmina. Inspirisan njenom lepotom, dugom smeđom kosom, uvek uredno spletenom u pletenice, vedrim licem bez šminke, biserno belim zubima i veselom naravi, pretočio je svoje oduševljenje u stihove. Udala se veoma mlada za pradedu Avdagu Koludera, uglednog i naočitog veletrgovca i rodila čak 14 dece. Pradeda je poznavao pesnika i veoma su se poštovali, a ljubomore nije moglo ni biti jer je opevana kao devojčurak sa 14 godina, dve godine pre nego što se udala.
Da li je lepoj Emini bilo drago što je u Šantićevoj pesmi opevana?
- Bila je veoma blaga i stidljiva žena i postidela bi se kada je neko stavi u kontekst pesme i ove priče, ali svakako da joj je bilo drago. 
Volela je da čuje pesmu u izvođenju Himze Polovine, ali bi se i tada postidela i izašla iz sobe ako je neko pored nje.
Mostar je uvek imao poseban šmek, nekako vanvremenski... U čemu je lepota ljudi iz grada sa Neretve?
- Mostarci su zaista posebni, vedri, puni humora i izuzetno lepi ljudi. Miris Mostara, Stari most, lepota Neretve pa čak i one vreline, nešto su što nikoga ne ostavlja ravodušnim. To je veoma snažan grad u kojem žive veoma jednostavno i srdačni ljudi. U Mostaru se osećam kao kod kuće, bez obzira što sam se rodila u Sarajevu. Geni me vuku i s radošć idem u posete sada proširenoj porodici kroz supruga Sanjina, koji je potomak velike i poznate mostarske porodice Oručević. Posebno mi je simpatična i činjenica da je upravo sestra Himze Polovine, Vahida, ujna mog supruga Sanjina.
Završili ste Kraljevski muzičku akademiju u Londonu, igrali u mjuziklima, stvarate mjuzikle... Kada je muzika potekla vašim venama?
- Muzika teče mojim venama jos od začeča, mogu slobodno reći, jer je moja majka Selma zavrsila Muzičku akademiju u Sarajevu i na istoj dočekala i penziju kao dekan. Kroz nju sam spoznala nešto što najviše volim u profesionalnom smislu, a to je muzika. Ipak, ja sam se malo izmakla i nako završetka takođe iste akademije, otisla sam u teatrske vode i završila muzički teatar na Kraljevskoj muzičkoj akademiji u Londonu. Potom sam igrala u mjuziklima a danas ih produciram i to je moj posao snova. Ništa drugo me toliko ne ispunjava kao kada kreiram predstavu iz ugla  producenta i gledam aktere koji na sceni oživljavaju slike iz moje 
glave.
Nastupali ste sa Eltonom Džonom... Kako je došlo do saradnje sa njim? Kakav je za saradnju?
- Saradanja se dogodila tokom završnice studija u Londonu. Moje kolege i ja smo dobili priliku da sa njim pevamo na turneji i održimo pet koncerata među kojima pamtim čuveni Kraljevski Albert Hol u Londonu i punu dvoranu obožavalaca. On je fenomenalan umetnik i jako zahtevan od kojeg svakog trena imate šta da naučite. Još više su me inspirisale njegove kolege iz muzičkog benda i saradnici bez kojih sve to ne bi izgledalo tako magično. Posebno pamtim kompozitora Džejmsa Njutn Hauarda koji danas u Americi diriguje orkestrima na ceremonijama dođele Oskara.
Šta je vas inspirisalo da obradite "Eminu"?
- Dugo, dugo mi je to bila želja da iza sebe ostavim još jednu obradu koja nije paralela originalnoj verziji Himze Polovine, za mene i porodicu najboljoj izvedbi ikad. Bavim se teatrom pa je i sama izvedba teatralnija. Htela sam da ispričam svoju verziju a pritom da prikažem najlepše prizore Mostara i Hercegovine. Zahvaljujuci upravo ovoj mojoj verziji pesme „Emina“, upoznala sam i svog supruga Sanjina Fazlića koji je osmislio i realizovao spot za pesmu. Bila sam veoma emotivna tokom snimanja i rada na pesmi jer eto upravo nena me i dovela do moje životne ljubavi.
Da li se može bez ljubavi i ima li danas ljubavi kao u Šantićevo i Eminino vreme?
- Danas, nažalost mnoge ljubavi opstaju iz raznih interesa ali verujem da ima i onih iskrenih kao u njihovo vreme. Svi mi u dubini duše želimo iskrenu ljubav, saputnike kroz ovaj teški život i vreme u želji da iza nas ostanu potomci koji će pričati naše priče i svojim životima pisati nove. Nadam se da ću docekati da moji sinovi formiraju porodice, dobiju decu, a među njima možda i jednu malenu unučicu kojoj ćemo dati ime Emina.

Pratite nas i na Viberu!

Kada neko kaže "Emina", Vi prvo...
- Prvo se osmehnem i pomislim na nju i koliko bih volela da joj mogu reći hvala, što nas je sve porodično inspirisala i upisla u istoriju na najlepši mogući način, iskreno, dostojanstveno i dugovečno.

0 Komentari

Ukoliko želite da komentarišete sa svojim korisničkim imenom, molimo vas da se ulogujete.

Ostali komentari