Uloguj se

Uloguj se

Pretraga
Pronađite nas na

Moda

18. 11. 2017. 12:00   >>  20:47

Karl Lagerfeld: Budimo realni, ja imam Fendi i Šanel, ko to još ima?

Koliko je čuveni dizajner poseban možda najbolje opisuje njegov stav prema poslu i sopstvenim radnicima. Posle ovog teksta poželećete da imate posla sa njim. Pročitajte delove eseja koje je Karl Lagerfeld napisao za američki "Vog".

# Često me pitaju kako radim to što radim - kako žongliram tako puno stvari u isto vreme, kao neki oktopod - ali to je za mene potpuno normalno. U stvari, čini mi se da svi ostali imaju problem što to ne mogu. Naravno, ja nemam osam pipaka kao oktopod, ali da ih imam - to bi bili moji ljudi, moj tim. Prijatan sam prema ljudima s kojima radim, a to - pogotovo u svetu mode - nije slučaj. Ali ovo što radim ne mogu da uradim sam, i treba mi pomoć sa svih strana. Sve što umem je da skiciram i dam nove ideje, ali za ostalo mi treba pomoć. Srećom, imam najbolje ljude oko sebe - niko nikada ne napušta posao, a dvoje ili troje koji su pokušali na kraju su se vratili. Većina njih nikada i nije sarađivala sa nekim drugim: počeli su sa mnom kad im je bilo 18 godina, a sada imaju 50. Smešno je kako to ispadne. Timovi su mi veoma dragoceni, poput porodice i ti ljudi su dobro plaćeni. Želim da svi koji rade za mene imaju lepe i divne živote, a izvinite molim vas!, ali lep, predivan život košta. Postoji pesma koja ide "najbolje stvari u životu su besplatne", ali to je pesma. Lepe stvari su skupe. To je činjenica!

# Današnji kreatori brzo postanu poznati, te im ego poraste u trenu. Odjednom im se učini da su važniji nego kuća kojoj pripadaju, a to jednostavno nije istina. Ja sam oduvek znao ko sam, da je Fendi Fendi, Chanel - Chanel. I veoma se protivim ovom trendu u kome kreatori stavljaju svoja imena pored imena svoje firme. Ja ne moram da stavim svoje ime pored Fendi ili Chanela. Ako je kolekcija dobra, ljudi će znati ko ju je kreirao. A ako nije dobra? Možda je bolje da ne znaju. To bi trebalo da bude opšte poznato. Ali budimo realni, ja ipak na neki način "imam" Fendi i Chanel, a ko to još ima? 

# U Chanelu za mene radi devojka sa kojom sarađujem već 30 godina, a ona posreduje između ateljea i ljudi koji šiju. Ona mi je ogromna ispomoć, a nekoga takvog imam u svakom odeljenju - za torbe, za cipele, nakit, kožu, džins, za sve. Uglavnom radim s devojkama, i ako ne radim previše muških kolekcija, više volim da devojke budu oko mene. Ne znam zašto je tako, ali tako je.

# Lako bih mogao da budem zao i govorim loše o svojim radnicima. A to nikada ne bih, jer je dosadno. U svakom slučaju, nikada se ne ljutim jer oni sve rade upravo onako kako ja mislim da bi trebalo. Svi smo na istoj talasnoj dužini. 

# Još jedna moja sličnost sa oktopodom je to što sam izuzetno radoznao. Želim da znam i vidim sve. Najvažnije mi je da imam slobodu da istražujem nove ideje i probam nove stvari. Više i ne radim radi zarade. Za mene, sloboda je vrhunac luksuza.

# Promenio sam mnogo brendova. Moj dom u Parizu, recimo, vrlo je lep, ali tu niko ne dolazi. Sam Coupette, moja poznata mačka, moja privatna sekretarica, lična sobarica i moj kuvar, koji mi donosi hranu koja se pravi u kući pored. To su svi.

# Da bih održao sebe slobodnim imam poseban režim rada. Kada ustanem ujutru - pošto pročitam novine, jer čovek mora biti informisan - ja odlučujem hoću li crtati, i kad, i šta drugo treba da radim u ostatku dana. Najčešće želim da budem sam. Dobar sam crtač, ali samo na papiru, jer ne koristim kompjuter. U stvari, želeo sam da budem ilustrator i strip crtač kad sam bio mlađi, i to i dalje praktikujem jednom mesečno u svom stripu za najveće nemačke dnevne novine. 

# Većina mojih crteža ide pravo u kantu za đubre, ali mislim da je dobro imati takav odnos prema radu. Kada sam zadovoljan nekom skicom, šaljem je u studio na štampu i odmah počinje izrada. Nabrojim sve tehničke detalje u startu tako da moj tim retko kad mora nešto dodatno da me pita. I veoma sam brz. Ne stojim satima se premišljajući da li je baš ovo dugme odgovarajuće ili ne, kao što neki rade da bi opravdali svoje velike plate. Ne bih ništa uspeo da uradim da sam spor. Perfekcionista sam, ali to ne znači da mi treba 100 sati da nešto završim.

# Trik je u tome da razmišljate unapred šta želite da postignete, i kako želite da se to postigne, a tada se uvek setim poznate izjave Lejdi Mendl, iz vremena kad je bila dizajnerka enterijera. Kada je radila enterijere za ono što je sada Frick Kolekcija, svoju ideju je predstavila gospodinu Fricku, koji je rekao "Da, veoma je dobro. Sviđa mi se. Imate li još neku ideju?", a ona je odgovorila "Ne! Ne postoji druga opcija!" Na meni je da izmislim nešto i prezentujem konačno rešenje. Kao u pesmi Frenka Sinatre, radim stvari na sopstveni način.

# Voleo bih da imam neki mudar savet koji bi mogao da mladim generacijama, ali nemam osim onoga da rade naporno ne bi li pronašli prave klijente. Takođe, važno je i to da ne misle kako je su važniji od brenda. Međutim, na kraju krajeva ono što funkcioniše u mom slučaju, ne funcioniše kada je u pitanju Alessandro Michele, za koga mislim da je sjajan, kao i kada je Johnatan Anderson u pitanju.

# Ako postoji tajna mog uspeha to je da ja apsolutno nemam problem sa samim sobom.To je otprilike kao da ni ne marim mnogo. Ja sam ekspert za zaboravljanje sopstvenih problema i više brinem o onima koji se dešavaju drugim ljudima. Ako to ima smisla? 

# Postoji jedna predivna misao koju je svojevremeno izgovorila Billie Holiday: "Tako je lako zapamtiti, ali tako teško zaboraviti". Kod mene važi obrnuto pravilo: "Teško pamtim, ali vrlo lako zaboravljam", To je vrlo zabavan i vrlo prijatan način da se živi.

Izvor: Elle

0 Komentari

Ukoliko želite da komentarišete sa svojim korisničkim imenom, molimo vas da se ulogujete.

Ostali komentari