Uloguj se

Uloguj se

Pretraga
Pronađite nas na

Putovanja

13. 09. 2017. 15:00   >>  12:58 Autor: Ivana Kovačević

Adrenalinsko putovanje kroz Nemačku

Kad se povede priča o Nemačkoj, uvek mi prvo na pamet padnu veliki gradovi, ne znam da li je i kod vas takav slučaj!? Ako suzimo priču na prirodu, obavezno se setim serije “Klinika Švarcvald” koju sam gledala dok sam bila klinka.

Zašto spominjem ovo? Zato što sam pre par dana imala priliku da uživam u predelima Nemačke i da na drugačiji način doživim ovu državu. Vratila sam se sa puta puna utisaka i dobre energije, a za to su zaslužni divni zeleni predeli koje sam imala priliku da istražim.

Nemačka na raspolaganju ima više od 150 ruta i svaka predstavlja regione kroz drugu tematiku.

Nedavno sam pročitala jedan tekst koji me je inspirisao na ovo putovanje, a kaže, parafraziram: ture po Nemačkoj nude primamljivu mešavinu avantura i uživanja u vožnji. I da - tempo i dužinu, kao i tematiku putovanja, određujete sami.

Ako volite da istražujete različite predele, na raspolaganju je, na primer, nemački alpski put.

Ljubiteljima istorije preporučuje se put kraj Limesa. Zanatski proizvodi kao što su porcelan, časovnici ili staklo, takođe mogu biti obuhvaćeni rutama.

Kulinarske rute vode do regionalnih proizvoda poput vina, sireva ili špargli.

Tako sam se i odlučila da krenem na ovo putovanje. Otkrivanje Nemačke na svoju ruku, a na pravi smer će me usmeriti izletnički putevi.

Let do Frankfurta, pa vozom do Hajdelberga, prvog mesta odakle krećem svoju hajking turu. Ideja je da mnogo šetam, penjem se, vozim bicikl kroz još zeleno okruženje, koje je u ovim predelima više nego fascinantno.

Nemačka pokrajina Baden Vutemberg leži na jugozapadu zemlje. Atraktivna je zahvaljujući romantičnim gradovima, bajkovitim zamcima, zanimljivim lokalitetima, prestižnim univerzitetima i fenomenalnoj prirodi.

Grad Hajdelberg je popularno turističko mesto. Šarmantni gradić koji se nalazi u dolini reke Neckar, 78 kilometara od Frankfurta. Imao je sreće da ostane pošteđen bombardovanja u Drugom svetskom ratu pa i dalje odiše baroknim šarmom.

Istorijski centar grada prepoznatljiv je po uskim stazama, vijugavim ulicama i lepim trgovima. Sliku dopunjuje i prekrasni dvorac Hajdelberg Šlos koji se nalazi iznad grada.

Do ruševina impozantnog dvorca lako se stiže žičarom. Dvorac okružuju prelepi parkovi i vrtovi koji popunjavaju prostor između starih zidina.

Pogled sa dvorca na grad je zaista interesantan. Sa jedne od terasa grad vam se servira kao na dlanu. Pogled će vam se zaustaviti na kamenom mostu iz 18. veka, koji je izgrađen iznad reke Neckar.

Sa mosta prolazite kroz srednjevekovna vrata koja su nekada bila deo gradskih zidina i ulazite u stari deo grada.

Interesantna stvar je da se u jednom od podruma u dvorcu čuva najveća drvena bačva koja može da primi oko 221 000 litara vina.

U Hajdelbergu se nalazi i najstariji fakultet na teritoriji Nemačke. U sklopu starog fakulteta nalazi se vrlo neobičan i jedinstven zatvor za studente.

Od 18. do 20. veka studente su tu zatvarali ako se nisu ponašali kako red nalaže (većina je zatvarana zbog alkoholisanog stanja).

U jednom od muzeja koji se ovde nalazi možete videti prvi bicikl na svetu. Izumeo ga je Karl Drais, koji je takođe diplomirao na univerzitetu u Heidelbergu.

Moj hajking počinje ranom zorom. Krećem da pratim reku Nekar do Baden-Vutemberga. Reka zna da plavi i da pravi velike probleme. U ovo doba godine je nešto mirnija pa je milina i uživanje pratiti je.

Usput nailazim na veliki broj dvoraca. Nalaze sa na uzvišenjima, okruženi nestvarnom prirodom. Zelenilo prija očima, telo se regeneriše a misli vam lutaju i opušteni ste iako ima uzvišenja do kojih se nije lako popeti.

Dobro obeležena mreža staza, znakovi koji vam daju informacije i instrukcije kuda dalje treba da se krećete na vidnim su mestima. Kada je put suviše uzak i jedva i da postoji, stubovi i ograda koja je nameštena vam daje mogućnost da lakše nastavite.

Nije teško zamisliti prelepu prirodu, vodopade, potoke, filmske pejzaže…

Jedan od dvoraca koji mi se nalazi na putu, a u blizini je Nekarmuhlbaha jeste Gutenberg. Vekovima unazad, u njemu živi porodica u čijem je posedu od dana kada je sagrađen.

Trenutna vlasnica me je povela u obilazak, a jedan od najimpresivnijih prostora svakako je muzej koji se nalazi u sklopu dvorca koji je njen pra, pra, pra deda napravio. U muzeju možete videti vrlo interesantne stvari.

Ono što se meni jako svidelo je velika zbirka knjiga od drveta. Korice su od drveta koja nose naziv knjige.

Kada otvorite knjigu u njoj se nalaze plod, kora i sve što to drvo karakteriše. To mu dođe kao preteča herbarijuma na “vlastela fazon”, vrlo sofisticiran i elegantan.

Dvorac poseduje i primerke ptica (većinom grabljivice) iz svih krajeva sveta. Imala sam priliku da vidim kako ih treniraju i da pogledam predstavu u kojoj učestvuju sve ptice. Izgledaju veliko i moćno a kada rašire krila.. pa – PAZI GLAVU!

Tokom celog putovanja, gde god da sam se zadesila, hrana je bila više nego dobra. Lepe veličine porcija (ogladnite puno i brzo zbog aktivnosti), lepo dekorisane, a ukus… prste da poližeš bilo da je u pitanju supa, glavno jelo ili dezert.

Sledeća stanica uz reku mi je bila Bad Wimpfen. Grad se nalazi na uzvišenju, na brdu iznad reke Neckar i izgleda nestvarno. Stižem kasno popodne, pa zato mali odmor, super večera i šetnja sa ključarem grada u večernjim časovima, kad svi spavaju…

U svakom od gradova koje sam obilazila, turistički vodiči bili su više nego profesionalni, puni korisnih informacija koje možete da dobijete samo od lokalca. Većinu tih podataka, priča, legendi i anegdota nema šanse da nađete na netu.

Svojski se trude da vam dočaraju i da vam objasne istoriju svog mesta, da ispričaju zanimljive priče i da vam na nesvakidašnji način prezentuju istoriju. Prosto se zaljubite u njihovo gostoprimstvo, srdačnost i iskren osmeh.

Tako je bilo i sa vodičem/noćnim čuvarom grada u Bad Vimpfenu. Jednostavno, bila sam oduševljena. Šarmantni stariji gospodin koji odlično govori engleski i koji se svojom odorom uklapa u ovaj bajkoviti grad.

Prošetali smo uskim uličicama dok grad spava, prošli pored tornja koji se nalazi u srcu grada, otišli do zamka i obišli ga iznutra a, onda me laganom šetnjom otpratio do hotela.

Divno veče.

Sutradan me put vodi ka Gunzenhausenu u oblasti Bavaria. Netaknuta priroda, zdrav vazduh, kulturno bogatstvo i prijatan način života Bavaraca njen su znak raspoznavanja.

Pravi raj za ljude u potrazi za odmorom, ali i za rekreativne sportiste zbog mnogobrojnih kristalno čistih reka i jezera, nacionalnih parkova i brojnih zaštićenih prirodnih područja.

Osim toga, posetioce privlači i tradicionalna manifestacija Oktoberfest. Ja sam bila u poseti gradu dan pre nego što je manifestacija startovala (traje sedam dana) no, dovoljno za zagrevanje.

Oko grada postoji veliki broj jezera. Sadržaja za sve uzraste ima mnogo. Moj izbor je bio vožnja električnog bicikla. Prvi put sam vozila ovakav bajs. Moram da vam kažem da je jako dobar i moćan osećaj kada lako vrtite pedale, a on juri kao lud.

Dolazak u Ihštat i polako počinje da pada kišica. Manje više je bilo tmurno tokom svih dana, ali tog dana prvi put pada kiša otkad sam krenula.

Gradić je mali i sladak, stopa nezaposlenosti je 0.3%. Većina je zaposlena u jednoj fabrici automobila koja se nalazi pored grada pa mali privrednici u gradu imaju problem sa nedovoljno radne snage.

Znam, teško je poverovati ali i to postoji.

Oko grada se nalazi staza koja je samo deo mnogo duže treking rute. Opet priroda, mir i spokoj. Napunila sam baterije i nadam se da ću bar neko vreme uspeti da je akumuliram.

Poslednji na ruti pred odlazak iz Minhena za Beograd bio je Regensburg. Grad koji je od 2006. godine pod zaštitom UNESCO.

Regensburg je po mnogima najlepši srednjevekovni grad Nemačke.

Uzimajući u obzir da je izgrađen u kamenu, zgrade su zadržale autentičnost. Kulturni život u Regenzburgu je veličanstven koliko je i grad raznovrstan. Tu se spajaju tradicionalni i moderni elementi.

Staro jezgro grada je najbolje obići pešice, prošetati lepim uličicama ili sići do reke pa mostom preći preko Dunava. Srednjevekovni kameni most je ponos grada. Trenutno se rekonstruiše, pa nisam mogla da ga vidim u punom svetlu.

U starom jezgru Regenzburga, u blizini katedrale Sv. Petra, nalazi se severna gradska kapija. Katedrala Sv. Petra je pravo remek delo gotske arhitekture.

Specifična je i po tome što se u njoj nalazi statua anđela koji se smeje.

Za divno čudo, prvi put nemam šta da kažem na kraju. Ne nalazim reči da saberem utiske. Ova tura toliko je veličanstvena i neobična, puna adrenalina i spokoja, neobičnih romantičnih predela, da jedino što mogu da vam kažem jeste:

Willkommen.

Piše: Ivana Kovačević

Preuzeto sa: www.mojeputovanje.net

Vezani video

0 Komentari

Ukoliko želite da komentarišete sa svojim korisničkim imenom, molimo vas da se ulogujete.

Ostali komentari