Prva Srpska Televizija :: Dom i porodica http://www.prva.rs/zivot/dom-i-porodica/rss.html sr http://www.prva.rs/img/logo.png Prva Srpska Televizija :: Dom i porodica http://www.prva.rs/zivot/dom-i-porodica/rss.html Krštenje deteta: Kum i kumstvo - istorija i običaji http://www.prva.rs/zivot/dom-i-porodica/porodica/123371/krstenje-deteta-kum-i-kumstvo---istorija-i-obicaji.html Saznajte šta sve treba da ispunjava kum, kako se prenosi kumstvo i koja se sve verovanja vezuju za ovu važnu ulogu.

Naziv "kum" poznat je svim Slovenima. U pisanim izvorima spominje se krajem IX veka, za vreme Petra Gojnikovića, neposredno posle primanja hrišćanstva. Kum je nekada bio posrednik između porodice i predaka, a crkva je prihvatila i prilagodila običaj i ukorenila ga u verovanju da je i Isus Hrist imao kuma - Svetog Jovana Krstitelja ("Kumim te Bogom i Svetim Jovanom", govori se kad se traži od nekoga da kumuje).

Kum je nekada bio samo jedan za čitav rod, ali danas svaka porodica ima svoga kuma. Kum je glavni svedok pred Bogom i ljudima na venčanju, on krštava decu, venčava decu i vezan je za tu porodicu sve do smrti kada bi kumstvo trebalo da nasledi njegov sin.

Stari kažu da je veliki greh odbiti kumstvo! Veruje se da će na taj način pojedinac navući veliku nesreću na svoju porodicu i da, ako odbije da bude kum detetu, nikada neće imati svog poroda.

Za kuma se kaže da je "rod rođeni", važniji od svakog pobratima i prijatelja. Sa njim se savetuje o važnim pitanjima i životnim problemima i ostavlja mu se na čuvanje kuća sa čitavom porodicom kada se odlazi na put, ili u rat. Sa kumovljevom se porodicom ne sklapaju brakovi jer već postoji srodstvo, po verovanjima i jače od krvnog. Svi članovi njegove porodice takođe su kumovi.

Kum se, kao duhovni otac, stara za duhovni put svojih kumčića. Kršteni kumovi su duhovni garanti crkvi da će deca koju su držali na krštenju, biti vaspitavana u hrišćanskoj veri.

Iako je kumstvo beskrvno srodstvo, ono je jedno od najbitnijih. Kum je duhovni otac, on garantuje za dete i odriče se greha u njegovo ime. S obzirom na to da su deca u periodu krštenja na mleku, on preuzima na sebe i da posle krštenja posti sredom i petkom i pričesti se u crkvi.

Kumdaje ime detetu i on mora da bude pravoslavne vere, kršten i punoletan. Ukoliko je u braku, mora da bude venčan u pravoslavnoj crkvi.

Kumstvo je svetinja i prenosi se sa generacije na generaciju i veoma retko prekida, samo ako nema više muških potomaka ili ako ih put odnese na različite strane sveta.

Ipak, nekada je do gašenja kumstva dolazilo i zbog svađa i razmirica, pa verovatno odatle potiče verovanje da se sa kumovima ne bi trebalo viđati često jer se na taj način izbegavaju konflikti.

Slično, stari kažu da se za kuma nikad ne uzima komšija sa kojim se uvek može posvađati oko zemlje ili nekih drugih sitnica.

Izvor: dnevno.rs

]]>
Wed, 18 Oct 2017 12:00:00 +0100 Porodica http://www.prva.rs/zivot/dom-i-porodica/porodica/123371/krstenje-deteta-kum-i-kumstvo---istorija-i-obicaji.html
Devet otrovnih sobnih biljaka koje treba držati što dalje od dece http://www.prva.rs/zivot/dom-i-porodica/zivotni-prostor/123325/devet-otrovnih-sobnih-biljaka-koje-treba-drzati-sto-dalje-od-dece.html Informišite se na vreme i sklonite od dece sve otrovne biljke, ma koliko one bile lepe.

Kad propuze i prohodaju, deca kreću u "istraživanje terena" - istražuju sve delove stana, kuće, dvorišta, te bi tada trebalo posebno povesti računa o bezbednosti. Kako bi zaštitili mališane, potrebno je da znate koje sobne biljke su otrovne, kako bi ih uklonili iz doma. Evo male pomoći...

Opasne biljke

Od fikusa suze oči. Ako dete dotakne ovu biljku, pojaviće se iritacija na koži. Dete će da oseća peckanje i svrab. Međutim, ako proguta deo lista fikusa, osetiće peckanje u grlu, uz otežano disanje.

Klinija je izuzetno otrovna biljka. Pravi problem nastaje ako je dete proguta. Jak otrov iz lista i stablljike nadražuje sluzokožu. Dolazi do oticanja u grlu, otežanog disanja, mučnine i povraćanja. Otrov je toliko jak da u mnogim slučajevima izaziva trajna oštećenja jetre.

Ciklama, raznobojna i ljupka, lep je ukras u svakom kutku. Međutim, ukoliko se u rukama deteta nađe koren ove biljke, pa ga ono izmrvi i proguta, i sadržaj stigne do želuca - izazvaće jaku mučninu, bolove u stomaku i povraćanje.

Rododendron krase cvetovi bele, plave ili crvene boje. Retko koga ostavlja ravnodušnim, a naročito decu. Za razliku od ciklame kojoj je otrovan samo koren, kod ove ukrasne biljke svaki je deo otrovan, posebno listovi. U slučaju trovanja, dete će osetiti peckanje u grlu, mučninu i bolove u stomaku.

Difenbahija sadrži velike količine kalcijum-oksalata. Cela biljka je otrovna, naročito stabljika. Ukoliko slučajno dospe do usne, otiče jezik i javljaju se smetnje u govoru.

Filadendron takođe sadrži kalcijum-oksalat. Cela biljka je otrovna.

Iako spadaju u srednje otrovne biljke, hrizanteme mogu da izazovu lokalni dermatitis.

Narcis ima lukovicu koja je izuzetno otrovna, kao i ostali delovi biljke. Veće količine (ako se unesu u organizam) mogu da izazovu ozbiljne zdravstvene probleme.

Oleander sadrži toksične glikozide, koji izazivaju promene u srčanom ritmu i cirkulaciji krvi. Smrtonosno je gutanje čak i jednog lista!

Izvor: yumama.com

]]>
Tue, 17 Oct 2017 13:00:00 +0100 Životni prostor http://www.prva.rs/zivot/dom-i-porodica/zivotni-prostor/123325/devet-otrovnih-sobnih-biljaka-koje-treba-drzati-sto-dalje-od-dece.html
Najčešće jesenje bolesti kod dece http://www.prva.rs/zivot/dom-i-porodica/porodica/123270/najcesce-jesenje-bolesti-kod-dece.html Pedijatar prim. dr Milijana Simonović objašnjava koje su najčešće bolesti u ovom periodu kod dece, šta ih izaziva i kako se leče.

Procenjuje se da dete u prve tri godine života ima prosečno četiri do šest infekcija gornjih disajnih puteva godišnje. Učestalost se smanjuje kod starije dece. U nastajanju pomenutih infekcija važnu ulogu imaju kako imunološki faktori dečjeg organizma, tako i faktori sredine.

Oko 90 odsto infekcija respiratornog trakta kod dece su virusne etiologije (porekla), a među njima su najčešći rinovirusi - oko jedne trećine.

Velika sposobnost opstanka virusa

Svi respiratorni virusi nemaju sposobnost opstanka kod određene osobe duže vremena - većina infekcija je kratkotrajna, ali su razvili sposobnost opstanka u populaciji uopšte. Oni mogu ponavljano da inficiraju veliki broj osoba, obezbeđujući opstanak virusa.

Respiratorni virusi se prenose vazdušnim putem od inficirane osobe - kašljem i kijanjem, ili direktnim kontaktom sa inficiranim materijalom sa kože. Oboljevanje zavisi od imunološkog statusa dečjeg organizma i epidemiološke situacije u kući ili u kolektivu.

Faktori koji pomažu infekcije

- Pušenje u stanu ili prostoru gde borave deca - povećava učestalost respiratornih infekcija, posebno kod dece ispod pet godina.

- Aerozagađenje takođe ima potencirajući efekat, dok boravak u kolektivima, suprotno verovanju, nema značajnijeg uticaja. Naime, utvrđeno je da deca iz obdaništa nisu češće bolesna od dece koja se neguju u kući - osim, možda, u prvih nekoliko meseci po ulasku u kolektiv.

- Takođe, suprotno popularnom verovanju, izlaganje hladnom vazduhu ne povećava rizik od respiratornih infekcija izazvanih virusima.

Od faktora vezanih za organizam deteta, najvažniji su:

- Uzrast - deca mlađeg uzrasta su češće bolesna (u prve tri godine, respiratorne infekcije su ubedljivo najčešće bolesti kod ovih mališana).

- Pol - dečaci mlađi od šest godina češće oboljevaju od ovih infekcija.

- Stanje uhranjenosti - gojaznija deca su češće bolesna.

- Atopija - deca sa atopijom (sklonost ka alergijama) češće oboljevaju.

- Deca sa urođenom srčanom manom - sklonija su ovim bolestima.

*Važno je istaći da dojenje štiti decu od čestog razboljevanja: dojena deca oko tri puta ređe oboljevaju od infekcija gornjih disajnih puteva.

Bakterija kao uzrok

Pored virusa, kao najčešćih izazivača, i bakterije mogu da budu uzročnici infekcija gornjih disajnih puteva. Međutim, teže je proceniti da li su nađene bakterije izazivači infekcije, jer su neke od njih (posebno pneumokok i hemofilus) često prisutne kod zdravih osoba u gornjim disajnim organima.

Iako deluje logično da bi prethodna virusna infekcija mogla da stvori uslove za kasniji nastanak bakterijske infekcije - kao mešovite infekcije, dokazi za ovo su dosta oskudni.

Prehlada

Infekcije gornjih disajnih puteva u svakodnevnom životu nazivamo prehlada.

Nema precizne definicije prehlade, iako svi znamo o kakvom se oboljenju radi. U najlakšem obliku, javlja se zapušenje nosa, kijanje i sekrecija, dok u težim oblicima postoji febrilnost (povišena telesna temperatura) i poremećaj opšteg stanja.

Tipično, bolest traje nekoliko dana, mada pojedini simptomi mogu da budu i duže prisutni. Sekret iz nosa, koji je bio bistar, posle nekoliko dana postaje mukopurulentan (gušći, žućkasto-zelenkast) što, najčešće, suprotno verovanju, nije bakterijska infekcija.

Bolest je praćena i kašljem. Suv, nadražajan kašalj može da potraje i do dve nedelje posle gubitka simptoma prehlade.

Infekcije ždrela

Infekcije ždrela su izuzetno česte i obično su udružene infekcije ždrela i tonzila (krajnika). Najčešći izazivači su virusi, a ređe - u oko 20 odsto slučajeva bakterije - najčešće se u brisu javlja beta hemolitički streptokok.

- Beta hemolitički streptokok grupe A se u brisu ždrela može naći u oko 15 do 20 odsto slučajeva - zavisno od uzrasta deteta, doba godine i klimatskih faktora. Kod najvećeg broja dece ne dovodi do nastajanja bilo kakvih kliničkih manifestacija, pa te mališane nazivamo "kliconoše".

- Streptokok je visoko zarazan (kontagiozan), a prenošenje je posebno brzo i lako u kolektivima. Osim kapljičnim putem, značajno je i prenošenje preko predmeta: maramica, peškira, itd. Pacijente sa blagim simptomima ili asimptomatske - ne treba lečiti, iako je ponekad pritisak roditelja ili vaspitača veliki, jer dete ne može da pohađa obdanište ili školu.

Bez antibiotika

Pre nego što se započne sa lečenjem deteta, treba uzeti bris.

Inače, prehlade i virusne infekcije disajnih organa nije potrebno lečiti antibioticima. Nepotrebna primena antibiotika kod dece sa virusnim faringitisom dovodi do uništavanja saprofitne flore u ždrelu (bakterije koje su tu normalno nalaze). Ovo se posebno odnosi na alfa hemolitične streptokoke. Deca nepotrebno lečena penicilinom, a bez dokaza o postojanju BHS - beta hemolitički streptokok, imaju češće recidive streptokoknog faringitisa (povratak tog oboljenja) od nelečene dece.

Terapija posle brisa

Sa započinjanjem terapije bi uvek trebalo sačekati do rezultata brisa - 48 do 72 časa, što ne povećava rizik od mogućih komplikacija. Naprotiv, to omogućava nastajanje imunog odgovora u ždrelu i onemogućava reinfekciju istim serotipom BHS. Deca lečena penicilinom u prvom danu bolesti - imaju veći procenat recidiva oboljenja od onih mališana kod kojih se čekalo na rezultat brisa.

Da još jednom istaknemo - prehlade su najčešće bolesti kod dece, izazvane virusima. Ali, značajnije od boravka u kolektivu, kao štetan faktor na njihovo nastajanje utiče pušenje u prostorima gde borave deca, posebno ona najmlađeg uzrasta.

Dojenje kao zaštita

Veoma važan faktor, koji u velikom procentu štiti decu od nastanka ovih oboljenja je dojenje, ako se sprovodi dovoljno dugo. U svakom slučaju, na neke druge faktore možda ne možemo da utičemo, ali na navedene sigurno možemo.

Autor: Prim. dr Milijana Simonović, pedijatar

Izvor: yumama.com

]]>
Mon, 16 Oct 2017 12:00:00 +0100 Porodica http://www.prva.rs/zivot/dom-i-porodica/porodica/123270/najcesce-jesenje-bolesti-kod-dece.html
Zašto je beba stalno ljuta http://www.prva.rs/zivot/dom-i-porodica/porodica/123144/zasto-je-beba-stalno-ljuta.html Bebe uglavnom plaču kad su gladne, nenaspavane, bolesne, ali ima mališana koji se plakanjem oslobađaju napetosti ili viška energije. Važno je da prepoznate šta je uzrok nezadovoljstva

Gledajući slike nasmejanih beba na reklamama, društvenim mrežama, profilima svojih prijatelja, roditelji plačljivih i ljutih mališana mogu posumnjati u svoje starateljske sposobnosti. Ali ne mora da znači da nešto pogrešno rade, možda je njihovo dete po prirodi negativno.

Pedagozi podsećaju da dete rođenjem dobija temperament, a neki mališani na svet reaguju negativno i intenzivno. Bebe uglavnom plaču kad su gladne, nenaspavane, bolesne, ali ima mališana koji se plakanjem oslobađaju napetosti ili viška energije. Važno je da prepoznate šta je uzrok nezadovoljstva vašeg mališana. Ako je nahranjen, naspavan, suv i ništa ga ne boli, a malo-malo ima izlive besa i plakanja, možda je reč samo o težem temperamentu.

Važno je da u toj situaciji ostanete smireni, jer su istraživanja pokazala da se bebe umire kad su odrasli pored njih opušteni. Neki roditelji u ovoj situaciji odu u drugu krajnost, pa ostave dete da plače da ga ne bi razmazili. Ali pedagozi kažu da je važno da odgovorite na potrebe deteta i da ga umirite. Kako ćete to uraditi, najbolje je da sami procenite, posmatrajući svoju bebu.

Izvor: novosti

]]>
Sun, 15 Oct 2017 14:00:00 +0100 Porodica http://www.prva.rs/zivot/dom-i-porodica/porodica/123144/zasto-je-beba-stalno-ljuta.html
12 najlepših citata o ćerkama http://www.prva.rs/zivot/dom-i-porodica/porodica/123139/12-najlepsih-citata-o-cerkama.html One su divne, vesele, preslatke! One su ukrale naša srca zauvek!

Ćerka će neminovno prerasti vaše krilo, ali nikada neće prerasti vaše srce.

Kad biste mogli da joj poklonite samo jednu stvar u životu, mogućnost da sebe vidi vašim očima bila bi dovoljna.

Ćerka je mala devojčica koja izraste u vašu najbolju prijateljicu.

Svaki, pa i najstroži, najuzdržaniji čovek na svetu, ako dobije ćerku u nekom trenutku priznaće da mu je jedna dama ukrala srce. Ona koja ga zove tata.

Čak i kad vam se ne bude dopadalo šta vaša ćerka radi, volećete je beskrajno.

Biće toliko situacija u kojima će vam se činiti da ste pogrešili, ali u očima i srcu vaše devojčice, vi ćete ostati nepogrešivi, šta god da se desi.

Ćerka je čudo koje svakim danom postaje sve čudesnije.

Lepa je i velika stvar kad tata vodi sina na pecanje. Ali, među zvezdama postoji posebno mesto za tate koje vode ćerke u šoping.

Ćerka je neko čiji osmeh priziva vaš osmeh. I vaša je, ispod sve te ljubavi.

Vaša devojčica shvatiće da ste vi bili u pravu, a ona ta koja je grešila kad bude i sama imala svoju malu devojčicu.

Iza svake divne ćerke stoji zaista divan otac.

I nikad nemojte zaboraviti da, iako ćete je za ruku držati sasvim kratko, njeno srce imaćete zauvek.

Izvor: yumama.com

]]>
Sat, 14 Oct 2017 11:13:00 +0100 Porodica http://www.prva.rs/zivot/dom-i-porodica/porodica/123139/12-najlepsih-citata-o-cerkama.html
E ovo je stvarno dobra vest: Superpegla ispegla 12 košulja za tri minuta (VIDEO) http://www.prva.rs/zivot/dom-i-porodica/zivotni-prostor/123204/e-ovo-je-stvarno-dobra-vest-superpegla-ispegla-12-kosulja-za-tri-minuta-video.html San koji sanjaju sve žene koje nerado uzimaju peglu u ruke, uskoro će se ostvariti. Stiže pegla koja sama pegla!

Majke provedu četiri meseca života u peglanju- pokazuju istraživanja, ali izgleda da će se u budućnosti vreme provedeno u ovoj, nimalo zabavnoj kućnoj aktivnosti, znatno skratiti.

Naime, britanski inovatori osmislili su Efi, peglu koja može odjednom da ispegla 12 komada odeće. Majice, košulje, pantalone, pa čak i veš, zahvaljujući jakom pritisku vodene pare, mogu biti ispeglani za samo tri minuta.

Ovaj savršeni uređaj, koji će se u prodaji naći sledeće godine, povezan je i sa mobilnim telefonom, koji će srećnom vlasniku "javiti" kada je peglanje gotovo.

Pored toga što sama pegla, Efi može i da namiriše veš - dovoljno je samo da ubacite tableticu u mali rezervoar, piše Dejli mejl.

"Svrha ovog aparata je da olakša život ljudima jer smo uvereni da niko ne voli da pegla", poručuju inovatori koji se nadaju da će Efi biti dobro prodavan uređaj, iako se procenjuje da će koštati oko 800 evra.

Izvor: yumama.com

]]>
Fri, 13 Oct 2017 13:00:00 +0100 Životni prostor http://www.prva.rs/zivot/dom-i-porodica/zivotni-prostor/123204/e-ovo-je-stvarno-dobra-vest-superpegla-ispegla-12-kosulja-za-tri-minuta-video.html
Iz dnevnika pedagoga Jelene Holcer: Kako me je šesnaestogodišnji dečak naučio da vreme ne leči ništa http://www.prva.rs/zivot/dom-i-porodica/porodica/123134/iz-dnevnika-pedagoga-jelene-holcer-kako-me-je-sesnaestogodisnji-decak-naucio-da-vreme-ne-leci-nista.html Tinejdžer Luka uspeo je da se izbori sa svojim ružnim iskustvima, a njegova priča nas je potpuno oduševila.

Učenje je trajan proces, a najviše se uči iz novih iskustava. Iako je veliki stručnjak u svojoj profesiji, jedan novi susret je našoj stručnoj saradnici Jeleni Holcer, pedagogu iz Beograda, doneo još jedno novo, bogato iskustvo.

Naime, u razgovoru sa Lukom, Jelena je imala priliku da čuje kako se jedan šesnaestogodišnjak, na sebi svojstven način, izborio sa lošim životnim iskustvima. Ovu divnu priču vam prenosimo u celosti:

"Razgovaram sa Lukom. Ranije je imao mnogo loših iskustava, i u školi, i sa roditeljima. Ali, sada je drugačije, značajno bolje pa mi kaže da je čak počeo pomalo da zaboravlja koliko mu je ranije bilo teško. Zato ga pitam:

- Imaš li utisak da je vreme nekako učinilo svoje, pa ti je zato sada lakše, zato sada pomalo zaboravljaš ono ranije?

- Ne baš vreme, više iskustva.

- Kako to misliš?

- Da vam nacrtam?

I nacrta nekoliko uspravnih linija. Objašnjava mi da su to njegova loša iskustva od ranije. Zatim, nacrta gomilu tačaka okolo. Pitam ga:

- Šta su ove tačke?

- To su nova iskustva, novi događaji, svakodnevica...

- I? U kakvoj su oni vezi sa ovim lošim događajima?

- Oni su kao pesak koji pada preko ovog trnja, ovih šiljaka. Ne moramo toga ni biti svesni, ne moraju ni ti događaji da budu ništa specijalno. Ali, oni postepeno popunjavaju praznine oko ovih šiljaka a jednom će ih i prekriti... To još uvek ne znači da loše stvari iz prošlosti ne postoje ali nas zbog ovih novih događaja više neće baš toliko boleti…

Ne znam da li je Luka mislio da ćemo jednom hodati po pesku a ne po trnju, ali sam zahvalna što me je naučio da vreme ne leči ništa, već pesak novih iskustava…", napisla je Jelena Holcer.

Izvor: yumama.com

]]>
Thu, 12 Oct 2017 13:00:00 +0100 Porodica http://www.prva.rs/zivot/dom-i-porodica/porodica/123134/iz-dnevnika-pedagoga-jelene-holcer-kako-me-je-sesnaestogodisnji-decak-naucio-da-vreme-ne-leci-nista.html
Francuski lekari o autizmu i preteranom gledanju u ekran: Roditelje treba da brine to što je dete mirno http://www.prva.rs/zivot/dom-i-porodica/porodica/123046/francuski-lekari-o-autizmu-i-preteranom-gledanju-u-ekran-roditelje-treba-da-brine-to-sto-je-dete-mirno.html Pogrešne dijagnoze sve su češće, upozoravaju francuski stručnjaci iz oblasti dečjeg zdravstva.

Sasvim mala deca, tek prohodala i još u pelenama, drže u jednoj ruci flašicu s mlekom, a prstićem druge ruke prebiraju po tabletu koji su im roditelji postavili na stočić ispred sedišta u kafiću, avionu ili automobilu...

Deca odmalena okupirana tabletima

Ovaj prizor sve češće može da se vidi, pogotovo u vreme letnjih putovanja. Francuski pedijatri i psiholozi, međutim, podigli su uzbunu i poručili da stavljanje sasvim male, predškolske dece pred ekrane predstavlja opasnost za njihovo mentalno zdravlje. Lekari koji svakodnevno rade sa decom predškolskog uzrasta tvrde da ima indikacija da ostavljanje deteta pred taktilnim ekranom koji upija celokupnu njegovu pažnju i potpuno ga izoluje od okoline, izaziva brojne poremećaje funkcionisanja mozga. Roditelje treba da brine to što je dete mirno i ne "smeta" im, kažu stručnjaci.

Neki lekari čak tvrde da su uočili vezu između jedne vrste autističnog sindroma kod dece koja provode vreme pred ekranima i igricama navodno prilagođenim njihovom uzrastu. Usledila je polemika jer ima pedijatara koji su reagovali tvrdeći da za vezu između autizma i ekrana kod mališana nema dokaza. Svi su, međutim, saglasni da gledanje u ekran kod dece predškolskog uzrasta izaziva brojne neurološke poremećaje navedene u pismu javnosti i objavljenom u pariskom "Mondu" sa potpisima stotinak lekara i pedijatara.

Alarmantni podaci

Francuski stručnjaci izašli su u javnost sa alarmantnim podacima o vezi između poremećaja sličnih autizmu kod dece i boravka pred ekranima raznih aparata. Još 2009. godine Francuska uprava za javno zdravlje objavila je preporuku da deca mlađa od tri godine ne treba da borave pred ekranima bilo koje vrste. Francuska akademija je 2013. godine objavila studiju koja je još na snazi i koja se našla na meti teških kritika. Ova studija, naime, tvrdi da su taktilni tableti korisni za razvoj čula i motorike. Udruženje francuskih pedijatara nije išlo mnogo dalje objavljujući mišljenje prema kojem "tablet ne treba da bude najvažniji pre treće godine". Lekari kao Mišel Desmurže i Eduar Getaz i njihovi istomišljenici sada tvrde da je za zdrav razvoj deteta potrebno da do šeste godine ne borave ni pred kakvom vrstom ekrana.

Primer iz Francuske

"Pametni" telefoni i tableti danas su sve češće predmet koji, poput flašice s mlekom, služi roditeljima da smire bebu. Postoje čak modeli tableta koji su, navodno, posebno pravljeni za decu mlađu od četiri godine. Uz to, roditelji su manje prisutni u razvoju malog deteta, budući da su i sami okrenuti ka svom ekranu.

Jedan od potpisnika, francuska lekarka dr An Liz Dikanda, u martu je uzbunila javnost postavivši na internetu video-snimak u kojem govori o vezi između ekrana i smetnji autističnog tipa. Ona navodi primer dečaka Sofijana koji je sa tri godine pošao u obdanište i odmah izazvao uzbunu među vaspitačicama. Urlao je, ponavljao besmisleno poslednju reč koju je čuo i razbijao igračke drugoj deci. Nije mogao da ostane miran ni sekund, ljudima oko sebe se nije obraćao, već ih je samo mirisao, a bio je zainteresovan samo za brojeve i slova. Ispostavilo se da je od prvog dana pred TV ekranom, da su mu roditelji kupili prvi tablet kad je imao samo 18 meseci, da živi u numeričkom svetu i da loše spava i budi roditelje vrišteći. Dr Dikanda mu je prepisala ukidanje ekrana i poboljšanje je bilo spektakularno! Sofijan je sada dečak koji se igra, dobro spava i razgovara.

Mobilni za smirenje

Skoro polovina ispitanih francuskih roditelja rekla je da svojoj deci, mlađoj od tri godine, daju mobilni telefon da se smire. Više od polovine mališana mlađih od tri godine provedu bar pola sata nedeljno pred interaktivnim ekranom.

Sve češće može da se čuje da je broj autistične dece eksplodirao, da je sve više "hiperaktivne" dece koja moraju da uzimaju lekove da se smire!

Dr Dikanda je upozorila da ova deca često dobijaju dijagnozu "autizam", iako nisu zaista bolesna od te bolesti.

"Pokazalo se da je dovoljno ukinuti višečasovno buljenje u ekran, jer deca koja imaju velike teškoće često pred ekranom provode između šest i 12 sati dnevno", rekla je dr Dikanda.

"Pažnja dece je potpuno usmerena na ekran, ili je ekran taj koji ga stalno prekida. U takvim uslovima roditelji i deca ne razmenjuju poglede dovoljno i ne mogu da izgrade svoj odnos - piše u tekstu francuskih stručnjaka.

Oni upozoravaju da kod deteta zbog toga mozak ne može normalno da se razvija, jer je zaustavljeno istraživanje predmeta koji ga okružuju. Zbog ekrana koji mu "upija" pažnju, dete je prinuđeno da odustane od svog istraživanja i ispitivanja okoline, što je dovoljno da dođe do kašnjenja u razvoju govora i opšteg razvoja deteta.

Deca koja zbog obuzetosti ekranima ne progovore kako treba ni do četvrte godine obično ne reaguju kada ih neko zove po imenu. Ne mogu da gledaju u osobu koja im se obraća niti u predmet koji im se pokazuje, već mogu samo da gledaju u ekran tableta. Ne mogu da komuniciraju sa okolinom, ni sa drugom decom.

"Umesto toga, one udaraju i hoće da omirišu drugu osobu. Posebno burne reakcije nastaju kada neko hoće da im uzme ili zatvori tablet. Kada razgovaramo s roditeljima te dece, shvatimo da ekran zauzima ključno mesto u životu te porodice", pišu stručnjaci.

Zbog čega je uticaj ekrana na decu tako strašan?

Francuski lekari pozivaju se na istraživanje Amerikanca Edvarda Tronika koji je pokazao da slični poremećaji nastaju kod bebe kojoj se pokazuje lutka sa licem bez izraza ("mrtvo lice") umesto lica majke. Dete koje gleda u ekran umesto u majku ne može da razmenjuje pogled s njom, da identifikuje njen glas i njene pokrete, ne može da stekne svest o sebi niti da razvije govor.

Linda Pagani, profesor za psihoedukaciju na univerzitetu u Montrealu, istraživala je tokom više decenija uticaj TV ekrana na decu i došla do zaključka da oni znatno umanjuju kapacitet dece, smanjuju nihovu aktivnost u školi i sposobnost da rešavaju matematičke probleme.

Londonska istraživanja i upozorenja stručnjaka

Časopis "Sajantifik riport" objavio je istraživanje stručnjaka sa Londonskog univerziteta koja su pokazala da izlaganje taktilnom ekranu kod dece uzrasta od šest do 36 meseci izaziva smanjenje kvaliteta sna. Samim tim šteta se nanosi formiranju mozga i neuronskih veza koje se izgrađuju u snu dok dete spava.

I dok se stručnjaci i političari premišljaju, u Silikonskoj dolini direktor Gugla i njegovi milioneri ne kriju da svojoj deci ne dozvoljavaju pristup ekranima! Malima je od skupih tableta i ostale potrošačke droge milion puta korisnije da dodirnu pravo jagnje, da bosi hodaju po pravoj travi, čuju šuštanje lišća, pevca kako kukuriče i magarca koji njače. Da bi se to shvatilo možda i nije neophodno biti veliki stručnjak i doktor nauka. Potreban je samo zdrav razum koji su mnogi izgubili u potrošačkom društvu.

Prevencija u četiri koraka

Psiholog Sabin Diflo objavila program prevencije u "četiri koraka": ne uključuje se ekran ujutru, ni za vreme obroka, ni u dečjoj sobi, ni pre spavanja.

Diflo je sa još devet lekara i psihologa objavila tekst upozorenja u pariskom "Mondu", posle čega su zdravstvene vlasti pristale da pokrenu kampanju na državnom nivou. Svim lekarima i pedijatrima biće poslata direktiva da prilikom pregleda dece postave pitanje o ekranima u kući. Stručnjaci računaju da će to pomoći roditeljima da budu svesniji opasnosti koje nosi izlaganje male dece ekranima.

Iskustva i mere zaštite u nekim zemljama

- Francuska - istraživanja su pokazala da su neurološki poremećaji i zastoj u mentalnom razvoju dece ravnomerno raspoređeni u svim slojevima društva i svim kulturama u francuskom društvu. Ista pojava registrovana je u drugim zemljama i kontinentima, a svima je zajednički imenitelj dete i roditelji pred ekranom, što ih onemogućava da izgrade međusobne veze i unutrašnje strukturiranje deteta.
- Nemačka - u toku je kampanja u okviru koje se, kao vid prevencije, roditelji pozivaju u jaslice kako bi gledali bebu.
- Tajvan - roditelji mogu da budu osuđeni na globu od 1.400 evra ukoliko ostave pred ekranom dete mlađe od dve godine.

Izvor: vesti-online.com

]]>
Wed, 11 Oct 2017 12:00:00 +0100 Porodica http://www.prva.rs/zivot/dom-i-porodica/porodica/123046/francuski-lekari-o-autizmu-i-preteranom-gledanju-u-ekran-roditelje-treba-da-brine-to-sto-je-dete-mirno.html
Čuvate decu kao u staklenom zvonu, a zdravo je da se zaprljaju http://www.prva.rs/zivot/dom-i-porodica/porodica/122979/cuvate-decu-kao-u-staklenom-zvonu-a-zdravo-je-da-se-zaprljaju.html Istraživanja su pokazala da je izloženost bakterijama i mikrobima dobra za imuni sistem. Pustite mališane da se igraju u blatu, maze životinje, jedu turšiju, a izbegavajte davanje antibiotika

Nedavno sprovedena američka istraživanja pokazala su da je izloženost dece mikrobima i bakterijama dobro za jačanje njihovog imunog sistema, kao i da roditelji danas previše drže decu izolovanom.

Naučnici su godinama izučavali mikrobe i bakterije koje kod dece izazivaju bolesti i otkrili da je izloženost bakterijama dobra prevencija infekcija u detinjstvu i kasnije tokom života.

Upravo je izolovanost ono što može da šteti zdravlju mališana. Kako stručnjaci tvrde postoji direktna povezanost između nedostatka otpornosti na mikrobe i povećanja rizika od dobijanja hroničnih bolesti kao što su astma, alergije, gojaznost, dijabetes, pa čak i rizika za zdrav razvoj mozga.

Istraživači navode da razumeju roditelje koji se boje da puste dete da se isprlja i dođe u dodir sa raznim mikrobima, ali da je to ipak deo odrastanja, pa zato roditeljima preporučuju da dopuste detetu da se isprlja i na taj način ojača imuni sistem.

Neka se igraju u blatu

Pustite decu da se isprljaju, i dok se nalaze napolju dozvolite im da pipnu blato, drveće, biljke, insekte. Dopustite im da naprave pitu od blata i vode, pa i ako slučajno delić stave u usta, ne treba paničiti, jer kad jednom osete gorak ukus, neće više poželeti da to pokušaju.

Druženje sa životinjama

Neka se beba ili nešto starije dete igraju sa psom, i nemojte ih stalno sklanjati od životinje. Ukoliko ste psa redovno vodili kod veterinara, nema potrebe za brigu, a bojazni nema ni ako pas poliže dete. Istraživanja su pokazala da se na ovaj način smanjuje rizik od astme i alergija kod deteta, a i deca tako uče da vole životinje.

Ne perite im ruke odmah

Izbegavajte antibakterijske sapune, i nemojte prati ruke detetu čim uđe u kuću. Ostavite ga tako sve dok traje vreme igre.

Fermentisana hrana

Dajte deci fermentisanu hranu, kao što su jogurt, kefir, turšija, jer ove namirnice čuvaju dobre bakterije u organizmu deteta. Hrana bogata vlaknima i povrćem je savršena za "obaranje" mikroba u debelom crevu.

Izbegavajte antibiotike

Izbegavajte antibiotike kada je to moguće, jer oni ubijaju loše, ali i one dobre, potrebne bakterije. Prekomerna upotreba antibiotika može da dovede do pojave astme, alergija, gojaznosti, dijabetesa i ostalih bolesti. Ovo takođe, može da stvori otpornost loših bakterija na antibiotik, i da negativno utiče na imuni sistem.

Izvor: novosti

]]>
Tue, 10 Oct 2017 15:00:00 +0100 Porodica http://www.prva.rs/zivot/dom-i-porodica/porodica/122979/cuvate-decu-kao-u-staklenom-zvonu-a-zdravo-je-da-se-zaprljaju.html
Od naredne godine još jedna obavezna vakcina http://www.prva.rs/zivot/dom-i-porodica/porodica/122923/od-naredne-godine-jos-jedna-obavezna-vakcina.html Od prvog marta naredne godine roditelji će biti u obavezi da vakcinišu decu i pneumokoknom konjugovanom vakcinom, koja štiti od upale srednjeg uha, bronhitisa, meningitisa, sepse i upale pluća.

Vakcina koja štiti od upale srednjeg uha, bronhitisa, meningitisa, sepse i upale pluča, naći će se u programu obavezne imunizacije u domovima zdravlja na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

"Prema propisanom programu imunizacije, RFZO je obezbedio sve vakcine, pa i ovu u potrebnim količinama. Na listi lekova se nalaze ove vakcine od dva različita proizvođača" objašnjava dr Verica Lazić, direktorka RFZO-a.

U zavisnosti od starosti deteta ova vakcina se prima u različitim dozama.

"Kada se vakcina daje najranije, daje se sa šest nedelja, i to u u tri doze u prvih šest meseci, sa najmanjim razmakom od mesec dana, a zatim se nakon godinu dana daje revakcinacija. Ukoliko dete primi vakcinu prvi put posle šestog meseca, onda se daje u dve doze dok ne napuni godinu dana, sa najmanjim razmakom od dva meseca između doza, a treća se daje između prve i druge godine života. Ako se prvi put dete vakciniše između druge i pete godine onda se daje u jednoj dozi", objašnjava Milan Leković pedijatar u Domu zdravlja Zemun.

U zavisnosti od uzrasta deteta u kome se ono vakciniše, razlikuje se i period otpornosti na bolesti od kojih štiti ova vakcina.

"Ako se počne sa vakcinacijom u šestoj nedelji života, imunitet koji štiti od upale srednjeg uha, bronhitisa, meningitisa, sepse i upale pluća, trebalo bi da traje do pete godine ", kaže dr Leković.

Treba biti oprezan prilikom vakcinisanja dece, ona moraju da budu zdrava, te se savetuje da se pre imunizacije uradi laboratorijska analiza krvne slike, kako bi se potvrdilo da mališan može da primi imunizaciju.

Izvor: blic.rs

]]>
Mon, 9 Oct 2017 10:05:00 +0100 Porodica http://www.prva.rs/zivot/dom-i-porodica/porodica/122923/od-naredne-godine-jos-jedna-obavezna-vakcina.html
O brigama, poznatim svakoj majci: Pretplatnik je nedostupan, i panika vas hvata u momentu http://www.prva.rs/zivot/dom-i-porodica/porodica/122748/o-brigama-poznatim-svakoj-majci-pretplatnik-je-nedostupan-i-panika-vas-hvata-u-momentu.html Biti mama – jeste prelepo, ali istovremeno nije lako. Briga za dete ne prolazi čak ni sa njegovim punoletstvom. Bili smo dirnuti tekstom ruske spisateljice Narine Abgarjan o tome šta osećaju mame, kada „pretplatnik nije dostupan“.

Zove iz škole.

– Mama, završio sam. Krećem kući.

Vožnja do kuće je 20 minuta. Prolazi sat vremena. Zovem.

– Alo!

U pozadini je neka buka, psovke, vikanje..

– Gde si?

– Uskoro ću. Čekaj.

I veza se prekida.

Biram ponovo. Pretplatnik nije dostupan.

Drage mame, koliko vam je potrebno vremena da biste došle do takvog stanja kada je knedla u grlu, i sve ispada iz ruku?

Meni – tačno 10 sekundi. Možda, malo više. Dalje radi mašta: potukao se. Napali su ga. Opljačkali. Desilo se nesto užasno. Nešto nepopravljivo…

Oblačiti se? Trčati? Kuda? Po liniji autobusa. Obilaziti obližnje zgrade. Nazvati razrednog. Ne, prvo u policiju. Ne, porodičnom prijatelju, inspektoru iz SUP-a. Da lociraju telefon. Može li se pratiti telefon ako je isključen? Gledaš kroz prozor, ulaze u zgradu. Dva ulaza. Trčiš iz jedne sobe u drugu. Usput ponovo biraš broj. I ponovo. Pretplatnik nije dostupan.

Prolazi još 20 minuta napetog očekivanja.

Navlačiš farmerke. Duks. Uzimaš ličnu kartu. Ključeve. Juriš po stanu, iz sobe u sobu, u potrazi za telefonom. Pretresaš sve. Telefon kao da je propao u zemlju. Skidaš prekrivač sa kreveta. Nešto ti smeta. Telefon. Oh, ti si ga stalno držala u ruci.

Skidaš kaput sa vešalice. Ne plakati. Samo, ne plakati. Bože, ja sam od ranog jutra vikala na njega što nije namestio svoj krevet. Jebeš krevet!

Zašto sam vikala na njega. Nikad, nikad, nikad ga više neću grditi. Sine, sine moj…

Čuje se zvono na interfonu.

– Da?

– Francuska legija stranaca želi ti dobrodošlicu!

– Gde si bio?!

– Mama, otvori, ovde ljudi čekaju…

Skidaš kaput sa sebe. Otvaraš ulazna vrata.

-Ubiću ga! – obećavaš sebi, smrknuto odlučna.

Izlazi iz lifta. Dvometraš sa teškim rancem na leđima. Džep jakne je sumnjivo izbočen.

– Gde si bio? – sikćeš.

– Mama, kad sam te zvao, bio sam već krenuo kući posle časova, pa sam se setio da imam dopunsku iz istorije. Morao sam, ponovo, da se vratim u školu.

– Je l’ bilo teško da se javiš? Da ne brinem?

– Hteo sam, ali mi je crkla baterija.

– Kad si me zvao, neko je psovao u pozadini!

– Aaa, pa to su neki pijanci, nešto su se svađali na ulici.

Stojiš i hvataš vazduh.

– Ovo je za tebe, – i vadi iz džepa čokoladu. Na licu mu je širok osmeh. Isti moj osmeh, i osmeh mog tate.

Negde, pre oko tri godine, novca kod nas nije bilo dovoljno, odlazio je napolje sa drugarima, i nosio 100 dinara. Vraćao se sa čokoladicom. Ne znam, kako je uspevao da uštedi. Ali, uvek se vraćao sa čokoladicom. Pružao ju je meni na pragu.

– Mamice, ovo je za tebe.

To je meni, da. Meni, moje, za mene.

To je – za ceo život. Za ceo moj blagosloven život, ozaren majčinskom srećom.

Još samo da se naučim da oteram brige…

Izvor: uspesnazena

]]>
Sun, 8 Oct 2017 12:49:00 +0100 Porodica http://www.prva.rs/zivot/dom-i-porodica/porodica/122748/o-brigama-poznatim-svakoj-majci-pretplatnik-je-nedostupan-i-panika-vas-hvata-u-momentu.html
Dečji odgovori: Mama se udala za tatu jer je "postala prestara da bi uradila bilo šta drugo s njim" http://www.prva.rs/zivot/dom-i-porodica/porodica/122745/decji-odgovori-mama-se-udala-za-tatu-jer-je-postala-prestara-da-bi-uradila-bilo-sta-drugo-s-njim-.html Dečji odgovori su uvek slatki, spontani, iskreni, neiskvareni... Pročitajte kako odgovaraju na neka životna pitanja.

Zašto je Bog stvorio mamu:

1. Ona jedina zna gde se nalazi selotejp.

2. Uglavnom da čisti našu kuću.

3. Da nam pomogne da izađemo od tamo gde smo se rađali.

Kako je Bog stvorio mamu?

1. Koristio je prašinu, baš kao svi mi.

2. Magijom plus super snagom i sa puno miješanja.

3. Bog je stvorio moju mamu sasvim jednako kao mene. Samo je koristio veće dijelove.

Od kojih sastojaka su napravljene mame?

1. Bog je napravio mame od oblaka i anđeoske kose i svega lijepog na svijetu, sa samo mrvicom zloće.

2. One su morale početi od kostiju muškarca. Onda valjda zato rade puno špage, mislim.

Zašto ti je Bog dao baš tvoju mamu, a ne neku drugu?

1. Jer smo u rodu.

2. Bog je znao da me ona jako voli, više nego što bi me druga mama voljela.

Kakva je tvoja mama bila kao devojčica?

1. Moja mama je uvek bila moja mama i ništa drugo.

2. Ne znam, jer nisam bila tamo, ali rekla bih da je bila prava šefovica.

3. Rekli su da je nekada bila jako dobra.

Što je mama morala znati o tati pre nego što su se venčali?

1. Njegovo prezime.

2. Morala je znati njegovu prošlost. Kao, je li lopov? Je l se napije od piva?

3. Koliko zaradi platu? Jel se drogira i da li hoće da joj pomogne u kućnim poslovima?

Zašto se tvoja mama udala za tvoga tatu?

1. Moj tata kuha najbolje špagete na svetu. A mama voli puno da jede.

2. Postala je prestara da bi uradila bilo šta drugo s njim.

3. Moja baka kaže da tada mama nije imala kapu za razmišljanje na glavi.

Ko je šef u tvojoj kući?

1. Mama ne želi da bude šef, ali mora, jer tata je tako blesav.

2. Mama. Možeš to zaključiti po inspekciji sobe. Ona vidi stvari ispod kreveta.

3. Mislim da je mama, ali samo zato što ona mora da uradi mnogo toga više nego tata.

Koja je razlika između mame i tate?

1. Mame rade i na poslu i kod kuće, a tate rade samo na poslu.

2. Mame znaju kako da razgovaraju sa učiteljicom, a da je ne isprepadaju.

3. Tate su visoki i jaki, ali mame imaju pravu snagu, jer nju moraš pitati ako želiš da prespavaš kod drugarice.

4. Mame imaju magiju, one čine da se osećaš bolje bez lekova.

Šta tvoja mama radi u slobodno vreme?

1. Mame nemaju slobodno vrijeme.

2. Kad to čuje, onda plaća račune ceo dan.

Kad bi mogli da promenite jednu stvar na svojoj mami, šta bi to bilo?

1. Ima neku čudnu ideju da stalno treba da spremam svoju sobu. Rešio bih se toga.

2. Učinila bih moju mamu pametnijom. Tada bi znala da je sve skrivila moja seka, a ne ja.

3. Volela bih da se rieši onih nevidljivih očiju za koje kaže da ih ima na leđima.

Izvor: buka

]]>
Sat, 7 Oct 2017 09:34:00 +0100 Porodica http://www.prva.rs/zivot/dom-i-porodica/porodica/122745/decji-odgovori-mama-se-udala-za-tatu-jer-je-postala-prestara-da-bi-uradila-bilo-sta-drugo-s-njim-.html
10 retro imena koja ćete poželeti da date vašem dečaku http://www.prva.rs/zivot/dom-i-porodica/porodica/122810/10-retro-imena-koja-cete-pozeleti-da-date-vasem-decaku.html Postoje neka muška imena koja su pre nekoliko decenija bila vrlo popularna, ali ih danas roditelji vrlo retko daju svojim mališanima. Ipak, ovih 10 retro imena zaslužuju opet da budu popularna...

1. Janko

Ime je nastalo od grčke reči ioannikios, što znači 'nosilac svete blagodati' ili 'u milosti Jehovinoj'. Janko je zapravo naziv od milja za Jana, imena koje je opet izvedeno od imena Ivan.

2. Milutin

Ovo lepo starinsko ime slovenskog porekla potiče od prideva "mio".  Varijacija ovog imena su Milo, Miloš, Milun, Milojko.


3. Ivica

Naziv od milja za Ivana, što na hebrejskom znači 'Bog je milostiv', s vremenom je postao ime za sebe. Ime je došlo preko grčke i latinske verzije, a originalno je u hebrejskom jeziku Johanan (Jehohanan), sastavljeno od Jahveh (Bog) i hanan (milostiv).

4. Zlatko

Ime nastalo od imenice 'zlato', zbog čega jako dobro dočarava koliko roditeljima znači njihov sinčić kada mu daju ime Zlatko. Ovo ime poseuje neku posebnu blagost i mekoću i baš zbog toga želimo da vrati staru slavu.

5. Nenad

Naše domaće ime nastalo od glаgolа nаdаti se s negаcijom. Ime je davano deci koja su došla na svet nenadano, iznenadno.

6. Neven

Prema jednoj teoriji ime je nastalo po istoimenom cvetu, a prema drugoj teoriji od izvedenog glagola venuti, odnosno 'onaj koji ne vene' – večno mlad. Ime je steklo veliku popularnost 1980-ih godina zahvaljujući pesmi Novih fosila "Neveni žuti", kada su mnogi roditelji svojim sinovima davali ovo nežno a opet moćno ime

7. Ozren

Ime nastalo od arhaičnog glagola 'ozreti se', 'pogledati se', u prenesenom značenju 'onaj koji ima oštar pogled'.

8. Đurađ

Varijanta grčkog imenа Georgios (Geōrgios) koje je izvedeno od "geōrgós" ili "jeorgós" što znači "zemljoradnik". Ovo ime je u raznim varijantama popularno u raznim zemljama: Đorđe, Džordž, Horhe, Žorž, Juraj itd.


9. Branko

Staroslavensko ime izvedeno od glagola 'braniti', odnosno od imena Branislav i Branimir.

10. Nikola

Ime dolazi od latinskog Nicolaus, izvorno od grčkog Nikolaos, a sastoji se od dve reči: nike (pobjeda) i laos (narod). Od imena Nikola izvedena su imena Niko, Nikica, Nikša, Nino i Ninoslav.

Izvor: Zadovoljna.hr

]]>
Fri, 6 Oct 2017 11:18:00 +0100 Porodica http://www.prva.rs/zivot/dom-i-porodica/porodica/122810/10-retro-imena-koja-cete-pozeleti-da-date-vasem-decaku.html
Opušteno, nema ocenjivanja do sedmog: Sistem obrazovanja koji od malih Finaca pravi sposobne ljude http://www.prva.rs/zivot/dom-i-porodica/porodica/122782/opusteno-nema-ocenjivanja-do-sedmog-sistem-obrazovanja-koji-od-malih-finaca-pravi-sposobne-ljude.html Dragoceno iskustvo sa putovanja po Estoniji i Finskoj donose zemunske učiteljice i nastavnice koje su sedam dana provele u "neobičnim" školama ovih zemalja.

Ovo je priča učiteljica Gorica Njegovanović, Milena Arsić i Tatjana Stojsavljević i nastavnica Nataša Railić, Tatjana Stefanović i Mirjana Stjepanović iz OŠ "Mihajlo Pupin" u Zemunu, koje sabiraju utiske iz Finske i Estonije, gde su sedam dana provele sa kolegama iz celog sveta.

Kako kažu, opredelile su se za obilazak ove dve zemlje zbog uspeha koje njihovi đaci postižu na PISA testovima, radoznale da vide po čemu se njihov rad razlikuje od nastave u Srbiji.

Sede na hodnicima i stavljaju noge na sto

"Očekivale smo rad na tabletima i teške zadatke, a onda se potpuno iznenadile. Atmosfera u finskim školama je potpuno opuštena, ocena nema do sedmog razreda, deci je dozvoljeno da samostalni rad obavljaju i van učionice. Tako oni uče po hodnicima, napolju, sede na prozoru, a normalno je i da dignu noge na sto i žvaću žvaku sve dok uče", u čudu pričaju prosvetne radnice ističući kako je sve to kod nas nezamislivo.


U školama koje su obišle u Helsinkiju đaci se osećaju komforno, a kućnoj atmosferi osim nameštaja doprinosi i obavezno izuvanje.

"Učenici po školi šetaju bosi iako su dole pločice, a temperatura je maksimalno 18 stepeni, tek kada je zima i blato oni mogu da donesu neke papučice. Tamo vlada mišljenje da će deca bolje raditi u opuštenim uslovima, a sa druge strane, na ovaj način smanjuje se i potreba za čistačicama pa im je povoljnije", ističe Tatjana Stojsavljević i dodaje da škola dobija budžet na osnovu broja učenika, a država im plaća i kompletan materijal i ručak.

Nema vremenskog ograničenja

Dok nam pokazuje fotografije dece u đačkoj kuhinji i radionicama, učiteljica Njegovanović naglašava da ovi izborni časovi nemaju vremensko ograničenje, već traju dok se aktivnost ne završi.

"Učenici na časovima kuvanja rade po udžbeniku gde imaju razne recepte, a osim što jelo sami prave, vode računa i o tome kako se ono služi. S druge strane, u radionicu mogu da donesu i pokvareni bicikl od kuće koji potom zajedno popravljaju", kaže ona.

Na suštu suprotnost u pogledu discipline i digitalizacije naišle su u estonskim školama, gde đaci od prvog razreda uče programiranje, a od šestog imaju i robotiku, a školovanje u jednoj ustanovi traje 12 godina.

Forsira se engleski jezik i država učenicima plaća polaganje sertifikata, te sa oduševljenjem o njihovom izgovoru govori nastavnica engleskog Tatjana Stefanović, koja ističe da su bili kao "pravi mali biznismeni".

"Kada smo naše kolege tamo pitali kako rade sa problematičnim đacima, kao da su se malo i začudili, a zatim rekli da oni imaju timove dece koji su za to zaduženi, dok mi imamo timove nastavnika! Isto tako, dovoljne su tri opomene direktora da bi dete bilo ispisano iz škole", kaže sa čuđenjem nastavnica Stefanović.

Nastavnice i učiteljice saglasne su da je svaka informacija sa ovog putovanja bila korisna i pune ideja planiraju šta će moći da primene na svojim časovima.

"Zanimljiv je tematski pristup, gde deca neki fenomen uče kroz više predmeta, što bismo u dogovoru sa kolegama mogli da realizujemo. Takođe, čini nam se i da učenicima znači kada imaju neku odgovornost, poput njihovih drugara u Estoniji koji sačinjavaju razne timove, što ne bi bilo loše realizovati i ovde", predlažu one.

Više vremena za kreiranje nastave

Ipak, kako zaključuju, njihove kolege iz raznih delova sveta imaju veću slobodu u kreiranju nastave, ali i više vremena.

"Ovde se dosta značajnog vremena gubi u sastavljanju plana časa, zapisnika, dnevnika, dok oni nemaju tu obavezu. Takođe, volele bismo i da kod nas informacije brže putuju do ministarstva, kako bismo češće mogli da uvodimo neke promene, da odnos prema našoj profesiji bude bolji, sa više poverenja", saglasne su one.

I dok razgovaraju o tome za koju zemlju će se prijaviti sledeće godine, pozivaju i svoje kolege iz Srbije da se prijave sa svojim idejama.

"Ove godine je prvi put dozvoljeno osnovnim školama da se prijave za evropski projekat "Erazmus plus", u kojem navode zbog čega bi išli u željenu zemlju i šta bi tamo radili. Pošto smo mi među prvim učiteljicama i nastavnicama kojima je projekat odobren, organizovaćemo u školi prezentaciju za sve zainteresovane kolege", najavljuju one.

Manje je više

Učiteljice i nastavnice ističu kako je osnovni princip rada u finskim školama manje je više.

"Prisustvovala sam nastavi finskog jezika u srednjoj školi kada je nastavnica tražila đacima da odrede subjekat i predikat u rečenici, što se kod nas radi još kod učiteljice. U neverici sam pitala da li je to sve, na šta mi je ona odgovorila da se stalnim ponavljanjem osnovnih stvari postiže više nego ako se samo prelazi opširnije gradivo", kaže nastavnica srpskog jezika Nataša Railić.

Izvo: blic.rs

]]>
Thu, 5 Oct 2017 12:00:00 +0100 Porodica http://www.prva.rs/zivot/dom-i-porodica/porodica/122782/opusteno-nema-ocenjivanja-do-sedmog-sistem-obrazovanja-koji-od-malih-finaca-pravi-sposobne-ljude.html
Mame zapamtite: Postoji nešto važnije od petica http://www.prva.rs/zivot/dom-i-porodica/porodica/122735/mame-zapamtite-postoji-nesto-vaznije-od-petica.html "Mučan mi bude svaki odlazak na otvorena vrata i kad mi posle roditeljskog kažu da ostanem. Stisnite ih malo, kaže nastavnica. Stiskam i previše, ali ni to izgleda nije dovoljno. Jače da stiskam ne umem. Šta znači, uopšte, stiskajte ih?" Pročitajte priču samohrane majke čija deca nose malo drugačije medalje...

Oduvek sam se divila vrednoj, posvećenoj deci koja su odlični đaci, treniraju dva sporta, sviraju neki instrument i podjednako su uspešni u svemu. Zavidela sam roditeljima koji imaju takvu decu, posebno njima, na uloženom trudu i snazi da sve to organiziraju, prevezu i ostvare. Srce mi je bilo puno zbog slika na društvenim mrežama gde deca ljube svoje zlatne medalje, a ne znam ni ko su ni čiji su. U sebi sam tiho izgovarala svaka čast, za svaku fotografiju đačke knjižice sa svim peticama, potajno ponosna na činjenicu da takva deca postoje i odrastaju ovde među nama. Vredno, uporno guraju kroz život i čine svoje roditelje ponosnim.

Moja deca nisu odlični đaci. Nemaju osećaj da je to baš sve potrebno što se od njih očekuje, pa prioritete odrede sami. Mučan mi bude svaki odlazak na otvorena vrata i kad mi posle roditeljskog kažu da ostanem. Stisnite ih malo, kaže nastavnica. Stiskam i previše, ali ni to izgleda nije dovoljno. Jače da stiskam ne umem. Šta znači, uopšte, stiskajte ih?

Nervirala sam se, bolelo me je, jer sam želela da im pokažem koliko je uspeh divna stvar i da očekujem od njih uspeh iz škole onakav kakav sam ja imala, i ako je to nemoguće. Oni nisu ja. Ja ne umem da im stvorim osećaj da treba da uče nakon škole još četiri sata.

Sami su po ceo dan, dok sam na poslu. Za to vreme vrlo malo uče. Završe domaći, a onda rade sasvim neverovatne stvari. To su one stvari zbog kojih sam ponosna na njih. To su njihove zlatne medalje, sa ugraviranim mojim imenom. Nikada objavljene ni na jednoj društvenoj mreži.

Moje male devočice su odlučile da mi naprave tortu. Pravu. Sa šlagom odozgo. Našle su neki jednostavan recept na netu i napravile mi je za rođendan. Stavile su i svećice. Uštedele od užine. Tog dana nisu jele u školi, da bih ja imala crveni broj 40 na torti. Sin je popravio fioke koje su se razlabavile. Tada sam plakala, i oni su plakali. Zajedno smo pojeli tu tortu i vodili psa u šetnju. Častila sam ih ćevapima.

Dobijala sam lončiće sa posađenim cvećem, grašak sa šećerom, domaći pečeni hleb (sećam se da je delovao kao nešto drveno), promenjene sijalice, popravljene kvake, sređen balkon sa jednim otvorenim pivom koje me čeka na stočiću. Dočekivale su me omiljene pesme kada ulazim u kuću.

Pisali su mi pesme, crtali remek dela na kojima piše da je to baš za mene i da sam najbolja na svetu. Gomile poklona sačinjenih od krpica, štapića od sladoleda, lakova za nokte i rezanaca. Iscrtali su moju belu, dosadnu pamučnu spavaćicu flomasterima, da bude šarena za spavanje, da u njoj lepše sanjam. Oribali kadu i lavabo, prali i prostirali odeću. Menjali sami svoje posteljine, a meni moju omiljenu narandžastu. Pravili mi minđuše od trešanja koje su sami ubrali, tešili me kada mi dođu preteški dani. Ne brini mama, biće sve ok, evo sredili smo kuću, znamo da te to raduje. Išli su u nabavku, okupali psa i odveli ga kod veterinara. Pomogli drugu oko nekog projekta za školu.

Mazali su mi leđa kada sam se jednom ukočila i ležali pored mene uveče uz TV dok ne zaspim. Pravili mi čajeve kada sam bila bolesna, i palačinke da ozdravim što pre. Hiljadu jutarnjih kafa me je sačekalo na balkonu. Donosili mi mačke, pse, ježeve i vranu da ih spasimo zajedno. Ostavljali mi najsmiješnije poruke na frižideru, razumeli moju odluku da ne živimo sa njihovim ocem, razumeli moju novu ljubav, prihvatili sve promene i prilagodili se bez pogovora. Bili su oduvek moja snaga, pokretač i inspiracija. Moja ekipa.

Njihova velika dela, čine njih troje najvećim osobama u mom životu. Iz mene ne govori pristrasnost, već ponos na to što sam u svom domu napravila rasadnik kvalitetnih ljudi koji će se u životu snaći gde god da se obrenu. Nijedna petica iz matematike, fizike i hemije to ne može zameniti.

Autor: Sandra Todorović

Izvor: pozitivanstav.com

]]>
Wed, 4 Oct 2017 13:00:00 +0100 Porodica http://www.prva.rs/zivot/dom-i-porodica/porodica/122735/mame-zapamtite-postoji-nesto-vaznije-od-petica.html
Nazvana je "Ona koja donosi pobedu": Ovakva beba se rađa jednom u 625 miliona slučajeva http://www.prva.rs/zivot/dom-i-porodica/porodica/122689/nazvana-je-ona-koja-donosi-pobedu-ovakva-beba-se-radja-jednom-u-625-miliona-slucajeva.html U Sibiru je nedavno zabeležen neverovatan slučaj vanmaterične trudnoće koja se gotovo uvek završi iniciranim pobačajem, ali je ovoga puta beba uspela da preživi.

Ukrajinska izbeglica iz pokrajine Donbas (31) uspela je da iznese trudnoću bez ijednog odlaska kod lekara na pregled.

Beba je dobro i nazvana je Veronika, a ime znači "ona koja nosi pobedu", što je devojčica u potpunosti zaslužila, jer samo jedna u 625 miliona beba uspe da preživi abdominalnu trudnoću.

Beba je začeta prirodnim putem, ali se nije razvijala u materici, već van nje. Vanmaterične trudnoće poput ove redovno završavaju iniciranim pobačajem ako je rana trudnoća, a čest je slučaj da ženama operativnim putem s plodom moraju da izvade i deo reproduktivnog organa, najčešće jajnik ili jajovod. Do sada je, uz malenu Veroniku, zabeleženo samo 12 takvih slučajeva na svetu.

Majka i otac odlučili su da ona neće da se porodi u bolnici. Kako je cela trudnoća bila u redu, čekali su porođaj kod kuće. U početku je sve teklo kako treba, osećala je sve jače i češće kontrakcije, pripremala se za porođaj, a onda su kontrakcije naglo prestale.

Tad su odlučili da požure u bolnicu gde ju je operisao tim od čak 10 lekara. Operacija je bila složena i vrlo rizična. Ali, njih dve pobedile su sve.

"Shvatili smo da je operacija bila uspešna kada je beba počela plače", rekao je dr Marat Zaziev, jedan od lekara koji ju je porodio. I majka i ćerka sada su sigurne i zdrave. Prema pisanju ruskih medija, lekari sada istražuju razlog prirodno začete trudnoće koja je dovela do razvoja bebe van materice te će se njen slučaj i dalje razmatrati po naučnim i medicinskim krugovima.

Izvor: kurir.rs

]]>
Tue, 3 Oct 2017 14:00:00 +0100 Porodica http://www.prva.rs/zivot/dom-i-porodica/porodica/122689/nazvana-je-ona-koja-donosi-pobedu-ovakva-beba-se-radja-jednom-u-625-miliona-slucajeva.html
Prve godine života ključne za razvoj deteta http://www.prva.rs/zivot/dom-i-porodica/porodica/122633/prve-godine-zivota-kljucne-za-razvoj-deteta.html Prvih 1.000 dana života ključne su za pravilan razvoj deteta, a svako dete može dostići puni potencijal uz ljubav, pravilnu negu, ishranu

To je istaknuto na konferenciji "Najvažnije ulaganje u budućnost zemlje - rani razvoj zemlje".

Ministarka zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović rekla je da kada se govori o ranom razvoju dece misli se na njihovo zdravlje, obrazovanje, ishranu i zaštitu od nasilja.

"Naša zemlja je zaista na ovom polju radila - potpisnici smo Konvencije o pravima deteta. Srbija je zakonom odredila da deca do tri godine ne smeju biti smeštena u instituciju, već u porodicu", naglasila je Đukić Dejanović.

Ona je podsetila da je naša zemlja na nivou Evrope među zemljama sa najnižom stopom institucionalizacije dece - na 10.000 najmlađih tek osam bude smešteno u neku instituciju.

"Uspeli smo za pet godina da prepolovimo stopu smrtnosti kod odojčadi i da smanjimo stopu smrtnosti dece do pet godina", pojasnila je ona.

Činjenica je, dodaje, da je smrtnost kod romske dece mlađe od pet godina dvostuko veća nego među decom iz opšte populacije.

Kako kaže, veliki problem predstavlja i nasilje svih vrsta nad decom, te da je princip Srbije nulta tolerancija na svako nasilje i na tom planu dosta je urađeno, pre svega usvojen je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici.

Govoreći o obrazovanju ona je rekla da je predškolsko obrazovanje najslabija karika u obrazovnom sistemu i da tek polovina dece od 3,5 do pet godina ide u vrtić.

"Na ovom polju već radimo i uz podršku Unicefa radimo na obezbeđivanju većeg obuhvata dece predškolskog uzrasta", pojasnila je ona.

Ministarka se osvrnula i na problem imunizacije i ukazala da je 2007. godine 96,7 odsto dece bilo vakcinisano, a da obuhvat 2015. godine pao na 84 odsto.

Izvor: tanjug

]]>
Mon, 2 Oct 2017 14:00:00 +0100 Porodica http://www.prva.rs/zivot/dom-i-porodica/porodica/122633/prve-godine-zivota-kljucne-za-razvoj-deteta.html
10 retro imena koja ćete poželeti da date vašoj devojčici http://www.prva.rs/zivot/dom-i-porodica/porodica/122550/10-retro-imena-koja-cete-pozeleti-da-date-vasoj-devojcici.html Nekada veoma popularana, danas više nisu toliko česta, ali su toliko lepa da je prava šteta da ih roditelji ne daju svojim ćerkama.

1. Ruž(ic)a

Ime kraljice cveća divno će pristajati svakoj devojčici. Ime Ruža istovremeno je nežno, romantično i krhko, ali i snažno i upečatljivo.

2. Lidija

Ovo ženstveno ime znači "rođena od Boga", odnosno žena iz Lidije, pokrajine u Maloj Aziji. U korenu imena je asirska reč luddi koja znači ljudi.

3. Ljub(ic)a

Žensko ime staroslovenskog porekla. Postoje tumačenja da je nastalo od biljke ljubičice, ali je mnogo verovatnije da je nastalo od glagola ljubiti.

4. Mirjana ili Mir(ic)a

Postoje mnoga tumačenja ovog imena, ali ime Mir(ic)a je najverovatnije nastalo od reči mir. Prema latinskom tumačenju Mira znači predivna.

5. Ver(ic)a

Osnovno tumačenje porekla imena Vera je hrišćanska vrlina, vera, a samo ime može se prevesti kao "ona koja veruje" ili "ona koja je verna". Prema drugim tumačenja ime pak potiče od latinske reči veritas, što znači istina, pa se Vera može prevesti kao "ona koja je istinita".

6. Jelena

Ime potieče od grčkih imena Elena i Helena koja znače "sunčeva svetlost, sjajna, blistava", a nosilo ga je nekoliko kraljica u srpskoj istoriji.

7. Zor(ic)a

Ime potieče od pojma koji označava deo dana pre izlaska sunca, odnosno vreme kada se na horizontu pojavljuje slabašna svetlost. Zora tako simboliše kraj mraka i početak svetlosti. Kao simbol lepote, zora je bila inspiracija mnogim umetnicima.

8. Nada

Potiče od imenice nada koja znači uverenje u pozitivan ishod događaja i okolnosti u životu.

9. Danica

Ime Danica je slovenskog porekla, a nastalo je kao narodni naziv za Veneru - zvezdu Danicu. Izvedeno je od reči dan, a ljudi su Veneri dali baš to ime jer je njen sjaj moguće videti i po danu, rano ujutru ili uveče, odmah po zalasku sunca. U češkom i slovačkom jeziku ovo naziv za zoru.

10. Jasna

Ime je nastalo od prideva jasna koje znači svetla, sjajna. Ovo ime odiše pozitivnošću, optimizmom i šarmom.

Izvor: zadovoljna.hr

]]>
Sun, 1 Oct 2017 10:01:00 +0100 Porodica http://www.prva.rs/zivot/dom-i-porodica/porodica/122550/10-retro-imena-koja-cete-pozeleti-da-date-vasoj-devojcici.html
Deci zabranjen ulaz? Da li živimo u društvu koje je neprijateljski nastrojeno prema mališanima? http://www.prva.rs/zivot/dom-i-porodica/porodica/122351/deci-zabranjen-ulaz-da-li-zivimo-u-drustvu-koje-je-neprijateljski-nastrojeno-prema-malisanima.html Britanka Keri Poter je majka dvoje dece. Nakon neprijatnog iskustva sa odmora, ali i mnogih koje je doživljavala ranije, zbog toga što je povela decu u restoran ili u prodavnicu, odlučila je da pokrene pitanje - da li ovaj svet prihvata decu?

Moj suprug i ja, nedavno smo bili sa našom decom od sedam i pet godina na večeri u jednoj piceriju u Parizu. Kako smo dan proveli "na nebu", na vrhu Ajfelovog tornja, bili smo puni entuzijazma i prelepih utisaka, ali večeru je upropastilo veoma nepristojno ponašanje. Ali ne naše dece koja su srećna jela svoju picu, nego ponašanje šezdesetogodišnje Britanke koja je sedela za susednim stolom i streljala nas pogledom od kako smo ušli.

Naše uživanje u dezertu prekinuo je veoma glasan komentar starije gospođe. Čoveku koji je sedeo preko puta nje, rekla je: "Jedina mana ovog restorana je što u njemu ima mnogo dece."

Možda je trebalo da odreagujem na taj komentar, ali sam kao roditelj naučila da je najbolji način da se nosiš sa ispadima u javnosti tako što ih ignorišeš.

I to nije prvi put da sam se susrela sa tako nečim, a mnoge prijateljice žalile su mi se da su bile u sličnim situacijama.

Baš ove nedelje u medijima se raširila vest kako jedan tematski kafić u kom gosti treba da ožive osećaj putovanja brodom, zabranjuje da u njega dolaze deca mlađa od 12 godina uz objašnjenje da želi da njegovi gosti u "putovanju" uživaju bez ometanja i uznemiravanja.

I on nije jedini vlasnik ugostiteljskog objekta sa tim stavom. Čini se da gotovo svuda u svetu postaje veoma popularna taj "deca nisu poželjna" stav.

Čak iako to ne piše, zaposleni i gosti veoma jasno stavljaju do znanja da to misle.

I nisu u pitanju samo kafići i restorani, postoje i hoteli, čak i čitava mesta koja su rezervisana samo za odrasle, što mi je potvrdila i radnica jedne turističke agencije koju sa pozvala povodom ovog svog malog istraživanja.

Takođe, na osuđujuće poglede i komentare može da se naiđe i u supermarketima, prodavnicama, knjižarama.

Čak i mnogi moji prijatelji u tridesetim i četrdesetim godinama, a nemaju decu, žale se kako su ručkovi u kafeima i restoranima postali nemogući i kako im je teško da pronađu mirno mesto za uživanje.

Sa jedne strane, dovedu vas u situaciju da vas je sramota svog deteta koje je samo - dete, čak i da se osećate poniženo jer imate decu.

A sa druge strane - da li možemo da im zamerimo ako im smeta da im se tuđe dete vrzma oko stola i stavlja prstiće u tanjir onda kada oni žele da razgovaraju sa prijateljima i uživaju u svom obroku?

Ili smo postali društvo koje ne prihvata decu? Da li postajemo izrazito netolerantni na mališane i njihovo nepredvidivo ponašanje?

Prirodno je, naravno, da osećamo ljutnju i potrebu da se stanemo iza svoje dece i bojkototujemo i žalimo se i to na nekim višim nivoima, međutim, to se ne dešava, a revolucionarne ideje o protestima nikada ne prolaze.

Kako se vi kao roditelj osećate povodom toga? Da li je izričita zabrana i oznaka na restoranu zaista potrtebna ili je dovoljno da nas puste da mi sami, kao roditelji, procenimo gde možemo da odvedemo naše dete?

Izvor: yumama.com

]]>
Sat, 30 Sep 2017 10:07:00 +0100 Porodica http://www.prva.rs/zivot/dom-i-porodica/porodica/122351/deci-zabranjen-ulaz-da-li-zivimo-u-drustvu-koje-je-neprijateljski-nastrojeno-prema-malisanima.html
Spremite se za kišnu jesen: Kako da vaša obuća ne propušta vodu http://www.prva.rs/zivot/dom-i-porodica/zivotni-prostor/104459/spremite-se-za-kisnu-jesen-kako-da-vasa-obuca-ne-propusta-vodu.html Jesen je stigla, a sa njom i hladno, tmurno i kišno vreme. Evo saveta kako da vaše noge ipak ostanu suve...

I nije toliki problem što temperatura napolju ne prelazi 10-12 stepeni Celzijusa, već ta dosadna kiša koja je najveći nepriajtelj vašoj obući. Sem gumenih čizama, u kojima je često hladno, ni jedna obuća nije garancija da će vam noge ostati suve.

Međutim, uz ovaj mali trik moći ćete i da po kišnom vremenu nosite omiljene patike ili cipele i da bez straha gledate decu kako skakuću po baricama.

Sve što vam treba je pčelinji vosak, ili ako ga nemate, može vam biti od pomoći i obična sveća.

A postupak glasi ovako:

Svećom istrljajte cipele tako da na njima ostane beli sloj. Zatim, taj sloj otopite zagrevajući ga fenom. Sačekajte neko vreme da se sve ponovo stvrde i spremni ste za hodanje po kiši.

Jednostavno, zar ne?

Pratite nas i na Viberu!

]]>
Fri, 29 Sep 2017 11:48:00 +0100 Životni prostor http://www.prva.rs/zivot/dom-i-porodica/zivotni-prostor/104459/spremite-se-za-kisnu-jesen-kako-da-vasa-obuca-ne-propusta-vodu.html