Prva kabl

PlusMaxWorldKick

Uloguj se

Uloguj se

Pretraga
Pronađite nas na

Info

09. 02. 2018. 09:52   >>  10:51

Preminuo Nebojša Glogovac

Glumac Nebojša Glogovac umro je u Beogradu u 49. godini, potvrđeno je agenciji Beta u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.

Glogovac je pre 10 dana hitno primljen u Institut za onkologiju. Tada su mediji pisali da je čuveni glumac teško bolestan i da je njegovo zdravstveno stanje ozbiljno.

Od glumca se jutros na društvenoj mreži Instagram oprostila i njegova koleginica Nataša Ninković.

- Sa anđelima mili moj... - napisala je glumica.

Biografija Nebojše Glogovca

Nebojša Glogovac rođen je 30. avgusta 1969. godine u Trebinju.

Otac Milovan je bio sveštenik, a majka Milena krojačica. Kada je imao sedam godina, sa porodicom se preselio u Pančevo. Nakon srednje škole je upisao psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Posle dve godine je odustao i odlučio se za glumu. Završio je Fakultet dramskih umetnosti u klasi profesora Vladimira Jevtovića.

Filmografija

1987. godine Nebojša je glumio Bobinog školskog druga u seriji „Bolji život“.

1994. godine se prvi put našao na filmskom platnu i to u ratnoj drami „Vukovar, jedna priča“. Bio je Fadil, vojnik JNA.

1995. godine je imao prvu glavnu ulogu u filmu „Ubistvo s’ predumišljajem“. Glumio je Bogdana, Srbina iz Hrvatske koji je u ratu ranjen. Ova uloga mu je donela nagradu „Car Konstantin“ na Filmskom festivalu u Nišu.

1996. godine je snimio film „Do koske“ u kom je tumačio ulogu Simketa, mladića koji je sa drugom oteo bivšeg gangstera i pokušao da mu iznudi novac. 1998. godine je učestvovao u sledećim ostvarenjima: u američkom filmu „Spasitelj“ („Savior“), u filmu „Bure baruta“ i u seriji „Porodično blago“.

1999. godine je imao jednu od glavnih uloga u filmu „Ranjena zemlja“ u kome su prikazani snimci bombardovanja Srbije, poznatog pod nazivima Milosrdni anđeo i NATO agresija. Takođe je snimio film „Nebeska udica“ u kome glumi bivšeg košarkaša Kaju koji dolazi na ideju da popravi halu u kojoj su igrali pre bombardovanja.

2001. godine mu je dodeljena uloga Tome, vozača hitne pomoći, u filmu „Normalni ljudi“. Bio je pandur u filmu „Munje“ i Miki u filmu „Bumerang“. Nastavio je snimanje serije „Porodično blago“ u kojoj je stekao popularnost kao večiti student prava, Zlatko Gavrilović.

2002. godine je glumio Vakija u „T. T. Sindromu“, jednom od prvih srpskih horora, i Gorazda Kranjca u filmu „Država mrtvih“.

2004. godine je učestvovao u snimanju filma „Kad porastem biću Kengur“, a tumačio je ulogu taksiste Živca koji stalno psuje. 2005. godine je igrao u seriji „Košarkaši“ koja govori o malom košarkaškom klubu iz Beograda.

2006. godine je bio doktor Milo Petrović u filmu „Optimisti“ i Mare u filmu „Sutra ujutru“.

2007. godine je imao glavnu ulogu u filmu „Klopka“ koji govori o bračnom paru koji nema novca za sinovljevu operaciju, a jedini način da ga skupi je da Mladen (Nebojša Glogovac) ubije poslovnog čoveka sa kriminalnim profilom. Takođe je učestvovao u filmu „Hadersfild“ u kome je igrao Ivana, bivšeg džudistu koji se lečio po mentalnim institucijama.

2008. godine je snimao serije: „Vratiće se rode“ i „Moj rođak sa sela“.

2009. godine je tumačio ulogu Bora u filmu „Kenjac“.

2010. godine je imao epizodnu ulogu u bosanskohercegovačkoj humorističkoj seriji „Lud, zbunjen, normalan“. Igrao je u filmovima: „Žena sa slomljenim nosem“, „72 dana“ i „Beli, beli svet“.

2012. godine je započeo snimanje serije „Vojna akademija“ i glumio je u filmu „Kad svane dan“.

2013. godine se pojavio u filmovima: „Artiljero“, „S/Kidanje“ i „Krugovi“, kao i u serijama „Stella“, „Žene sa Dedinja“ i „Ravna gora“. 2014. godine je imao epizodnu ulogu Dostojevskog u seriji „Otvorena vrata 2“.

2015. godine je tumačio ulogu pukovnika Dragoljuba Draže Mihailovića u filmu „Za kralja i otadžbinu“, Vojislava Arsića u filmu „Enklava“ i Lea Pfefera u mini TV seriji „Branio sam Mladu Bosnu“.

2016. godine je imao glavnu ulogu u filmu „Ustav Republike Hrvatske“. Glumio je profesora u penziji koji se deklarisao kao homoseksualac i transvestit.

Pogledajte šta je Glogovac govorio o svojoj ulozi u filmu Rajka GrlićaNeke od pozorišnih predstava u kojima je igrao su: „Sumnjivo lice“, „Metamorfoze“, „Hadersfild“, „Šine“, „Lutalica“, „Lažni car Šćepan Mali“, "Hamlet", itd. U jednom od retkih intervjua koji je dao za novine, rekao je da nema ništa protiv karijere u inostranstvu i da je imao ponude koje su se svodile na to da se zapadna publika ubedi da ovde žive divljaci. U jednom filmu je trebalo da glumi ruskog makroa koji bije svoje kurve, što je on odbio.

Nagrade i priznanja

1996. godine je dobio nagradu „Ardalion“ za ulogu Vladimira u predstavi „U potpalublju“.

2002. godine mu je uručena nagrada „Miloš Žutić“ za najbolje glumačko ostvarenje u sezoni za tumačenje Simeona Njega u „Zlatnom runu“. Za ulogu Ivana u predstavi „Hadersfild“ je dobio veliki boj priznanja:

2005. godine nagradu Novosadskog otvorenog univerziteta za najbolje ostvarenje po glasovima publike i Sterijinu nagradu za glumačko ostvarenje; 2006. godine nagradu „Miloš Žutić“ od Udruženja dramskih umetnika Srbije, nagradu „Ardalion“ na Jugoslovenskom pozorišnom festivalu u Užicu, i nagradu „Zoran Radmilović“ na festivalu Dani Zorana Radmilovića u Zaječaru;

2007. godine Gran pri „Naisa“ i nagradu publike u Nišu, statuetu „Sloboda“ u Sopotu, Gran pri na 24. susretima pozorišta Bosne i Hercegovine i statuetu „David Štrbac“ u Banja Luci.

2008. godine je osvojio: nagradu „Dr Branimir Đorđević“ za lepotu govora kao glavni protagonista u drami Franca Kafke „Zamak“, nagradu grada Beograda za filmsku umetnost i nagradu „Iu Fipresci“ za najboljeg glumca prethodne sezone.

2010. godine su mu dodeljene: nagrada za najbolja glumačka ostvarenja na Šestom festivalu mediteranskog teatra „Purgatorije“ u Tivtu i nagrada „Srebrni delfin“ za ulogu u filmu „Žena sa slomljenim nosem“ u Portugalu.

2012. godine mu je uručena nagrada „Branka i Mlađa Veselinović“ za ulogu u komadu Branislava Nušića „Sumnjivo lice“. Takođe je dobitnik četiri godišnjih nagrada JDP-a.

Privatni život

1996. godine se oženio Minom, diplomiranom slikarkom i docentom na predmetu Slikarske tehnike na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Kum im je bio Nebojšin kolega Vojin Ćetković.

1999. godine su dobili sina Gavrila, a dve godine kasnije Miloša. Posle osamnaest godina braka, sporazumno su se razišli trudeći se da decu zaštite od stresa. 2. oktobra 2016. godine Nebojša je, po treći put, postao otac. Njegova partnerka, Milica Šćepanović, je rodila ćerku Sunčicu. Izabrala je da se porodi kod kuće u kadi. Milica je instruktorka joge i bivša voditeljka „TV Enter“ koja propagira zdrav način života.

Izvor:  biografija.org

1 Komentari

Ukoliko želite da komentarišete sa svojim korisničkim imenom, molimo vas da se ulogujete.

Ostali komentari