Prva kabl

PlusMaxWorldKick

Uloguj se

Uloguj se

Pretraga
Pronađite nas na

Info

19. 09. 2016. 20:22   >>  20:27

B92, Prva, RTS i Happy protiv servisa "Antena plus"

Televizije B92, Prva, RTS i Happy negoduju zbog odluke države da osnuje digitalni terestički servis „Antena plus“ ističući da on funkcioniše protiv zakona.

Tim servisom preko terestričkog digitalnog prenosa, u okviru prvog i trećeg digitalnog multipleksa, pružaju se usluge emitovanja 26 televizijskih kanala, i to sedam u prvom, a 19 u trećem multipleksu.

Kako navode, on je pokrenut kao zajednički projekat Javnog preduzeća Emisiona tehnika i veze i preduzeća Telekom Srbija.

„Navedene medijske usluge pružaju se iako za njih nisu izdate dozvole na osnovu javnog konkursa, čije izdavanje je nužan preduslov za pružanje usluge televizijskog emitovanja putem terestričkog digitalnog prenosa, u skladu sa odredbom člana 92. važećeg Zakona o elektronskim medijima“, navodi se u saopštenju upućenom Savetu regularnog tela za elektronske medije.

Osim toga, kako se navodi, prema Zakonu o elektronskim medijima, sama raspoloživost mesta u multipleksu, nije dovoljan preduslov za pokretanje medijske usluge putem terestričkog digitalnog prenosa.

„Zakon kao dodatne uslove propisuje i da je Regulatorno telo za elektronske medije imalo da utvrdi bliža pravila kojima se utvrđuju uslovi i kriterijumi za izdavanje dozvola, naročito uzimajući u obzir ponudu koja bi zadovoljila potrebe građana za raznovrsnim medijskim sadržajima, i da oglasom raspiše javni konkurs, te na istom izda dozvole, što sve nije urađeno“, ističe se u saopštenju.

„Uvođenjem servisa koji podrazumeva 26 digitalnih televizijskih kanala koji se terestrički emituju bez dozvole, urušava se kompletan sistem javnog informisanja u oblasti elektronskih medija, tako što se odluka o tome ko će emitovati program korišćenjem radio-frekvencijskog spektra, kao javnog dobra, izmešta iz nadležnosti nezavisnog regulatornog tela osnovanog zakonom kao funkcionalno i finansijski nezavisnog od državnih organa i organizacija, pružalaca medijskih usluga i operatora, članove čijeg Saveta je izabrala Narodna skupština i koje Narodnoj skupštini i odgovara, te poverava privrednom društvu koje je upravo suprotno, funkcionalno i finansijski zavisno, budući da je nastalo kao rezultat njihovog zajedničkog ulaganja, od dva operatora mreža za distribuciju medijskih sadržaja, pri čemu je jedan od tih operatora i javno preduzeće“, dodaje se u saopštenju.

Popunjavanje slobodnih mesta za tv kanale u digitalnim zemaljskim multipleksima koji koriste radio-frekvencijski spektar koji se, kao javno dobro, u smislu Zakona o elektronskim komunikacijama mora koristiti racionalno i ekonomično, trebalo bi da se realizuje kroz konkurse koje raspisuje REM, u fukciji razvoja medijskog pluralizma i boljeg informisanja građana, a ne na osnovu diskrecije bilo kog pojedinačnog privrednog društva, ističu televizije u saopštenju.

„Deo kanala obuhvaćenih servisom ’Antena plus’ nema nikakvu dozvolu za emitovanje programa u Srbiji, dok pojedini tu dozvolu imaju, ali samo za kablovsko emitovanje, za koju se plaća niža naknada, čime se kao rezultat ovakvog modela emitovanja, ne samo narušava konkurencija, već se i regulatoru uskraćuje naknada koja bi, da je sve sprovedeno u skladu sa zakonom, bila plaćena“, navodi se u saopštenju.

Drugi deo kanala obuhvaćenih servisom „Antena plus“ su prekogranični kanali, za koje je Savet Regulatornog tela za elektronske medije nedavno objavio tumačenje u kome potvrđuje opredeljenost da poštuje slobodu prijema i reemitovanja zajemčenu Zakonom o elektronskim medijima (član 46) i ratifikovanom Evropskom konvencijom o prekograničnoj televiziji (član 4). Poštovanje slobode prijema i reemitovanja prekograničnih televizijskih kanala, ne sme, međutim, ići na štetu odredbe člana 92. Zakona o elektronskim medijima u skladu sa kojom je dozvola izdata na osnovu javnog konkursa neophodan uslov za pružanje komercijalne usluge televizijskog emitovanja putem terestričkog digitalnog prenosa.

„Naime, sloboda prijema i reemitovanja, ne podrazumeva sama po sebi i obavezu Republike Srbije da strane programe reemituje korišćenjem radio-frekvencijskog spektra, kao ograničenog prirodnog resursa, mimo uslova propisanih za korišćenje tog spektra nacionalnim propisima, odnosno bez dozvole izdate na javnom konkursu koji bi raspisao REM“, ističe se u saopštenju.

Svako drugo rešenje, osim što bi bilo u suprotnosti s važećim propisima, nesumnjivo ugrožava i ulogu javnih medijskih servisa i interese komercijalnih kanala sa nacionalnim i regionalnim frekvencijama koji imaju velike finansijske obaveze prema JP Emisiona tehnika za pristup multipleksu i uslugu emitovanja svojih programa digitalnim signalom, a komercijalni kanali i prema REM-u, na ime naknade za dobijeno pravo na pružanje medijske usluge, dodaju oni.

RTS i nacionalni komercijalni emiteri podržavaju uvođenje novih servisa i usluga u oblasti elektronskih komunikacija, odnosno distribucije medijskih sadržaja, ali na način koji ne remeti ulogu javnih medijskih servisa u Republici Srbiji i interese nacionalnih, regionalnih i lokalnih televizija, i samo ako je uvođenje novih servisa i usluga u oblasti elektronskih komunikacija, odnosno distribucije medijskih sadržaja u skladu sa važećim propisima. Sa iznetog, od Vas kao Regulatornog tela za elektronske medije u čiji delokrug, u skladu sa Zakonom, spada da kontroliše rad pružalaca medijskih usluga i starate se o doslednoj primeni odredaba Zakona o elektronskim medijima, zahtevamo i očekujemo da bez odlaganja sprečite dalje pružanje usluge televizijskog emitovanja putem terestričkog digitalnog prenosa bez odgovarajućih dozvola izdatih na osnovu javnog konkursa“, zaključuju televizije.

2 Komentari

Ukoliko želite da komentarišete sa svojim korisničkim imenom, molimo vas da se ulogujete.

Ostali komentari