U rezoluciji, koju je okupljenima na mitingu "Za poštene izbore" pročitao opozicionar Vladimir Riškov, zahteva se hitno oslobađanje, kako se navodi, političkih zatvorenika, poništavanje rezultata decembarskih izbora za Državnu dumu, ostavka predsednika Centralne izborne komisije Vladimira Čurova i istraga njegove aktivnosti.

Traže se i registrovanje opozicionih partija, reforma političkog sistema i "sprovođenje prevremenih, slobodnih i poštenih parlamentarnih i predsedničkih izbora".

Riškov je posebno uputio poziv da se na predsedničkim izborima "ne da nijeda glas Vladimiru Putinu", kao i da se građani prijave za posmatrače na izborima.

On je ocenio da se na mitingu opozicije okupilo više od 120.000 ljudi i pozvao okupljene da dođu na novi miting 26. februara.

Pre njega govorili su i spisateljica Ljudmila Ulicka i lider partije Jabloko Grigorij Javlinski, kome je odbijena registracija za kandidata na predsedničkim izborima.

"Nas sve žele da odbiju od izbora. Ništa od toga neće biti. Branimo budućnost naše zemlje", poručio je sa bine Javlinski.

"Naši oponenti će možda shvatiti: za nas sve počinje, za njih se završava", istakao je on.

Miting opozicije održava se paralelno sa mitingom podrške Putinu u zapadnom delu ruske prestonice, uprkos tome što je u Moskvi temepratura minus 19 stepeni.

"Sve što se dogovore Albanci na Kosovu i Srbi u Beogradu može biti implementirano samo ako na to pristanu velike sile", rekao je predsednik Tadić na Jahorini u intervjuu za "Al Džaziru" koji je ova TV mreža emitovala sinoć.

Predsednik Srbije je objasnio da njegov plan podrazumeva uviđanje realnosti i poziv za pronalaženje rešenja, najpre jer je "podela Kosova nemoguća pošto je ne žele velike sile", a s druge strane na severu Kosova očigledno postoji problem koji ni Priština ni međunarodna zajednica ne mogu da reše.

"Plan je prezentiran manje-više u svim glavnim gradovima u kojima se kreira međunarodna politika. Odgovor nije negativan, ali nije baš ni pozitivan, dobro je da nije negativan. To je prvi put da kada predlog dolazi iz Beograda da odgovor nije negativan, da li će biti pozitivan, videćemo...", rekao je Tadić.

Tadić je rekao da za Kosovo postoje mnoga rešenja koja su zanimljiva, poput Severne Irske, Južnog Tirola, Olandskih ostrva i da od svih tih rešenja treba uzeti ono što je korisno, ali da mora da se pronađe jedno rešenje koje može da se primeni za sever Kosova.

Na pitanje da li će pristati da se ukinu ono što zapadne zemlje zovu paralelnim institucijama na severu Kosova, ukoliko to bude i zvaničan uslov za napredak na evropskom putu, Tadić je odgovorio: "Naravno da ne", postavljajući sam pitanje šta su to paralelne institucije.

"Školstvo, zdravstvo? Ko to može da ukine, sa kakvom odgovornošću? Da deca ne idu u škole? U koje škole da idu, u novokreirane iz Prištine? Ko će da nametne srpskoj deci ili roditeljima te dece da idu u te škole, kojom tehnikom će to da se desi? Nek mi neko objasni tako nešto", rekao je Tadić.

On je istakao da je poslednjih godina definisana politika koja ima "središnju komponentu", jer nije ni ekstremna u smislu da negira sve što hoće kosovski Albanci, niti govori da treba završiti sa Kosovom odmah i "krenuti u svetlu budućnost", ističući da i jedna i takva politika ima "sistemsku grešku".

"Ne možemo živeti u zaleđenom konfliktu jer će taj zaleđeni konflit pre ili kasnije eskalirati i ponovo će neki ljudi gubiti živote na nekim barikadama ili ko zna gde, kao što ne možemo živeti ni u ovakvom trenutku u kome konflikt na niskom intenzitetu postoji, već moramo pronaći rešenje", istakao je predsednik Srbije.

On je kazao da "treba pogledati realnost da bismo pronašli praktična rešenja" i da građani moraju da razumeju da stvari "ne mogu preko noći da se reše".

Govoreći o odnosima u regionu, Tadić je kazao da su se od prošlog sastanka lidera Srbije, BiH i Hrvatske stvari promenile samo na bolje, ističući da "bez BiH, Srbije i Hrvatske nema trajne stabilnosti na Balkanu".

"Moj suštinski pokušaj jeste da se izmeni kod u politici, da ne postoji agresivna i mrziteljska reč. Makar to da učinimo, pa da vidimo šta ćemo dalje oko zaposlenja, izgradnje infrastrukture, mostova, svega ostalog...", kazao je Tadić.

Povlačenje tužbe Hrvatske za genocid i kontratužbe Srbije je moguće samo kroz dogovor, to je jedino realno dok je unilateralno rešenje malo verovatno, kazao je predsednik Srbije.

Povodom najavi Zagreba i Sarajeva da verovatno neće podržati kandidaturu šefa diplomatije Vuka Jeremića za predsedavajućeg Generalne skupštine UN, Tadić je kazao da se takav stav "Srbija ne gleda sa odobravanjem", ističući da bi "bilo poželjno da imamo što više zajedničkih regionalnih inicijativa, ne samo u sportu".

"Ako Hrvatska i BiH ne budu podržali ovakvu vrstu kandidature, to neće ostaviti najbolje posledice po neko buduće kandidovanje iz Hrvatske i BiH za neke međunarodne institucije", kazao je Tadić.

Komentarišući nedavne napade na hrvatske navijače u Novom Sadu, Tadić je rekao da je to "sramota" koja nema veze sa sportom, već "najmračnijom stranom ljudske prirode" i da su za te napade odgovorni huligani povezani s organizovanom kriminalom.

Povodom fotografije zagrljenog hrvatskog i srpskog navijača, objavljene na Fejsbuku, Tadić je rekao da to predstavlja njegov ideal i da bi voleo da se to desi u budućnosti.

On je još rekao da je njegovo prisustvo na obeležavanju Dana RS bilo "logično, korisno i normalno" i u skladu sa specijalnim i paralelnim vezama Srbije i RS i Dejtonskim sporazumom, a da takve veze Srbija želi da ima i sa Federacijom BiH, čije uspostavljanje ne zavisi od Srbije, koja je u svakom trenutku spremna za to, već od Federacije.

"Mislim da BiH mora da bude društvo u kojem se na otvoreniji načini, koji ne podseća stalno na ratnu retoriku, diskutuje o svim problemima ove zemlje. Samo u tim okolnostima moguće je naći rešenje, a rešenje svakako nije u tome da jedna strana prevlada", istakao je Tadić, naglašavajući da je iznalaženje rešenja u BiH i u interesu Srbije.

Vanredna situacija, odnosno vanredno stanje je proglašena zbog posledica elementarnih nepogoda, snežnih padavina i hladnog vremena koje su onemogućile normalan život ljudi.

Vlada Srbije je odlučila da najugroženijim opštinama hitno uputi pomoć u gorivu i sredstva za čišćenje puteva a o situaciji u zemlji Marić iz časa u čas izveštava i predsednika Srbije Borisa Tadića, koji je  odložio povratak za Beograd sa Jahorine zbog snega koji otežava saobraćaj u BiH i regionu.

Kabinet premijera takođe je preporučio preventivne mere za otklanjanje problema u snabdevanju energijom i energentima i omogućavanju rada energetskog sistema u zemlji u uslovima ekstremno niskih temperatura.

Istovremeno, ministar prosvete i nauke Žarko Obradović preporučio je lokalnim samoupravama u Srbiji da obustave rad u predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama od ponedeljka 6. februara do petka 10. februara, kao i univerzitetima da tokom ispitnog roka donesu nove planove održavanja ispita i da se ispiti ili odlože, ili grupišu i održe u istom danu.

Načelnik Sektora MUP-a za vanredne situacije izjavio je  da se zbog vremenskih prilika razmatra mogućnost proglašenja vanredne situacije u celoj Republici.

"Razmatramo opciju da se vanredna situacija proglasi na području cele Republike, ali u ovom trenutku, po meni, je rano za to i sačekaćemo još 24 sata", rekao je on.

Marić je istakao i da je odluka Vlade da za 15 opština opredeli materijalna sredstva, a za 31 pomoć iz robnih rezervi u ovom trenutku "više nego dobrodošla".

On je naveo da će pomoć, u čijoj distribuciji će učestvovati resorni Sektor MUP-a, pomoći da se plati i mehanizacija za raščišćavanje snega.

Marić je naveo da je pomoć Vlade "taj zamajac koji pokreće mehanizaciju u mestima gde su budžeti opština prazni i gde treba platiti ljude".

U čišćenje ulica od snega i probijanje smetova u planinskim područjima uklučili su se i pripadnici Vojske Srbije koji će sa tim sa tim aktivnostima nastaviti i tokom vikenda.

 Najjača zima u poslednjih nekoliko decenija spustila je temperaturu u nekim regionima i do minus 30 stepeni Celzijusa i niže, što je dovelo do prekida u električnoj mreži, saobraćajnog haosa i zatvaranja škola, vrtića i aerodroma, prenela je agencija AFP.

Podgorički aerodrom zatvoren je za saobraćaj, zbog snega koji pada u glavnom gradu Crne Gore, potvrđeno je Tanjugu. U Podgorici su otkazani svi letovi kompanije "Montenegroerlajnsa" i Jata iz i ka glavnom gradu Crne Gore. Pored otežanog saobraćaja, južni sused suočava se sa problemom u snabdevanju strujom, zbog izuzetno hladnog vremena i snegom koji od sinoć ponovo pada u centralnim i južnim delovima Crne Gore.

Visina snežnog pokrivačana na Žabljaku je premašila metar, u Podgorici ima 32 centimetra, dok na Primorju ima oko pet centimetara snega. Zbog snega i velikih hladnoća skraćeni su časovi u većini škola u Crnoj Gori, a u pojedinim na severu je nastava i odložena, jer je u škole došlo malo đaka.

Nove snežne padavine, koje su ponovo zahvatile Republiku Srpsku, povećale su debljinu belog pokrivača, najviše u opšinama Han-Pijesak - 91 santimetar, Istočni Kupres -80, Kneževo -70 i Sokolac -49 santimetara, prenose tamošnji mediji.

Neprohodni su lokalni putevi u opštini Istočni Kupres i škole ne rade, a u opštinama Han-Pijesak, Sokolac, Istočni Stari Grad i Srebrenica ostali su nepročišćeni putevi do samo nekoliko sela. Iz Hidrometeorološkog zavoda najavljeno je da će danas i sutra sneg nastaviti jako da pada na području Hercegovine i na planinama na istoku RS, gde se očekuje novi snežni pokrivač od 50 do 80 centimetara, uz jak vetar koji će stvarati smetove.

U Hrvatskoj najteže je na obali Jadrana i delu Gorskog kotara gde duva jak i ponegde olujni vetar i gde su neki gradovi, poput Splita, paralisani zbog snega, kao i na ostrvima gde ima oko 30 centimetara snega. U prekidu je više brodskih i trajektnih linija, a zimski uslovi proglašeni su u celoj Splitsko-dalmatinskoj županiji sa ostrvima, u Vrgorcu, Metkoviću, Pločama i na poluostrvu Pelješcu, kao i na širem području Đakova, Osijeka i Požege u Slavoniji.

I u Makedoniji protok saobraćaja je usporen zbog snega. Kašnjenja ima u autobuskom, železničkom i avio saobraćaju, a teškim vozilima su zabranjena na nekoliko puteva. Ohridski aerodrom je zatvoren za saobraćaj. Hidrometeorološka uprava Makedonije najavljuje da će sneg padati povremeno, uz južni vetar i temperature koje će se kretati između minus 1. i minus 4 stepena.

Uglavnom oblačno i hladno je i u Sloveniji gde će snežne padavine biti jače tokom noći u južnoj Sloveniji, uz severoistočni vetar i jaku buru i do 180 kilometara na čas na Slovenačkom primorju i temperaturom između minus 15 i minus 8 stepeni, odnosno minus 4 stepena na moru. Škole i obdaništa u Ajdovščini i Vipavi su zatvorene, a u Novoj Gorici ponovo otvorene, dok je jedina morska luka Kopar i dalje zatvorena za teretni saobraćaj.

U Bosni i Hercegovini je, usled obilnih snežnih padavina, zatvoreno više graničnih prelaza, a na mnogima se saobraćaj obavlja veoma otežano, saopštila je Granična policija BiH.

Kako su javili sarajevksi mediji, na svim kopnenim graničnim prelazima saobraćaj se odvija otežano, a nadležne zimske službe na terenu nastoje da uspostave normalan protok vozila.

Granični prelazi koji su trenutno zatvoreni za saobraćaj su Radež - Vukov klanac u nadležnosti Jedinice granične policije Neum, granični prelaz Kaldrma u nadležnosti JGP Strmica, granični prelaz Šćepan polje u nadležnosti JGP Hum i granični prelaz za pogranični promet Drinovci u nadležnosti JGP Gorica.

Na graničnim prelazima Doljani i Deleuša obustavljen je saobraćaj za teretna vozila, a granični prelazi Uvac i Vardište su prohodni, ali slabo očišćeni. Aerodrom Sarajevo je u funkciji, ali je otkazan veći broj letova, dok na aerodromima u Banjaluci, Mostaru i Tuzli nema letova.

U saopštenju se navodi da je, na primer, snabdevanje Austrije smanjeno za 30 odsto, a Italije za 24 odsto, ali se ističe da situacija još nije alarmantna s obzirom na to da je poboljšana koordinacija između zemalja koje pomažu jedna drugoj i da su modernizovana postrojenja za skladištenje gasa, prenela je agencija AP.

Portparol Komisije Marlen Holcer je izjavila da i sama Rusija trenutno ima problema sa izuzetno niskim temperaturama i da joj je potrebno više gasa da greje svoje građane.

U proteklih deset godina je spor između Rusije i Ukrajine dva puta rezultirao gasnom krizom u Evropi, usled čega su milioni
ljudi na starom kontinentu ostali bez grejanja.

Izvršni direktor "Gasprom eksporta" Aleksandar Medvedev ponovio je juče da je ruski energentski gigant, "u uslovima surove zime u Rusiji i Evropi, povećao isporuke gasa do maksimalnih mogućnosti, ne samo u evropske zemlje, već i u članice ZND, pre svega u Belorusiju i Ukrajinu".

Ukrajinski ministar za energetiku Jurij Bojko optužio je Rusiju da je umanjila isporuke gasa i da evropski potrošači zbog toga dobijaju smanjene količine tog energenta.

"Tehničkim sporazumom dogovorena je isporuka 490 miliona kubnih metara na dan, dok se faktički doprema 415 miliona kubika", precizirao je Bojko, dodajući da Ukrajina za svoje potrebe uzima strogo dogovorne količine, ali pošto iz "Rusije pristiže manje gasa, prirodno da to oseća Evropa".

Informativna služba "Gasproma" juče je naglasila da Ukrajina preuzima znatno veće količine od dogovorenih. Umesto dnevnih isporuka koje odgovaraju količini od 52 milijarde kubnih metara na godišnjem nivou, koliko je predviđeno sporazumom, Kijev povlači količine koje odgovaraju godišnjoj potrošnji 60 milijardi kubika, što je i dovelo do manjih isporuka Evropi, prenela je ruska agencija RIA Novosti.

Ukrajinski premijer Nikolaj Azarov izjavio je da je zbog jakih mrazeva u zemlji potrošnja gasa u prethodna tri dana dostigla milijardu kubnih metara.

Generalni direktor izvozne podružnice ruskog holdinga, "Gasprom eksport", Aleksandar Medvedev, ponovio je u četvrtak da je Rusija "maksimalno povećala isporuke gasa ne samo evropskim već i zemljama ZND, posebno Belorusiji i Ukrajini".

On je istakao da su dnevne isporuke Evropi ekvivalentne količini od 180 milijardi kubnih metara gasa godišnje, u poređenju sa 150 milijardi isporučenih u 2011. godini.

Visina snežnog pokrivačana na Žabljaku već je preko metar, u Podgorici je 32 centimetara, dok je na primorju oko pet centimetara.

Zbog snežne mećave više sati kasnili su autobusi iz Srbije u Podgorici, kao i odlasci iz glavnog grada Crne Gore, ali za sada nema otkazivanja polazaka.

Iz policije je saopšteno da teretnim vozilima trenutno nije dozvoljeno kretanje na putevima Nikšić-Ilino brdo, Nikšić-Vraćenovići, Plužine-Šćepan Polje, Podgorica-Kolašin, Tuzi-Božaj i Mojkovac-Bijelo Polje, preko prevoja Krstac.

Policija strahuje da bi zbog klizavog terena neki kamion mogao da se prevrne, što bi blokiralo saobraćaj za ostala vozila.

Iz Auto-moto saveza Crne Gore upozoravaju vozače na poledicu na mostovima i prilazima tunelima, kao i na sneg i led u višim planinskim predelima.

Apeluje se na vozače da vožnju prilagode uslovima na putu i podseća se da je posedovanje zimske opreme obavezno.

Meteorolozi za naredne dane prognoziraju dalje snežne padavine na području čitave države.

Iz Meteorološkog zavoda je saopšteno da će sever Crne Gore biti u svakodnevnom temperaturnom minusu, a umeren mraz očekuje se i na crnogorskom primorju.

Najavljen je i jak vetar, severni i severoistočni, olujne jačine.

Temperatura vazduha u Crnoj Gori, prema najavama meteorologa, biće u konstantnom padu.

Snežne padavine dovele su do otežanog snabdevanja električnom energijom, posebno u seoskim područjima.

Zbog snega i velikih hladnoća skraćeni su časovi u većini škola u Crnoj Gori, a u pojedinim na severu došlo je i do odlaganja nastave, jer se u učionicama pojavio samo mali broj đaka.

Podgorički aerodrom ponovo zatvoren zbog snega

PODGORICA - Podgorički aerodrom ponovo je zatvoren za saobraćaj, zbog snega koji je pada u glavnom gradu Crne Gore, potvrđeno je jutros Tanjugu u toj vazdušnoj luci.

Otkazani su svi letovi Montenegroerlajnza i JAT-a iz Podgorice i ka glavnom gradu Crne Gore.

Iz Službe za informisanje podgoričkog aerodroma naveli su da će ta vazdušna luka biti zatvorena za saobraćaj do daljnjeg, odnosno zavisno od vremenskih prilika biće procenjeno da li će i kada ponovo biti
uspostavljen vazdušni saobraćaj.

Aerodrom Golubovci je zbog snega bio zatvoren i juče veći deo dana.

Aerodrom u Tivtu nije zatvaran za saobraćaj.

Vanredno stanje je proglašeno u opštinama Svrljig, Gornji Milanovac, Blace, Aleksinac, Tutin, Kuršumlija, Sokobanja i Surdulica. 

U Crnoj Travi i dalje postoji manji problem sa električnom energijom koju nema 50 domaćinstava.

Sneg otežava saobraćaj na regionalnim i magistralnim putevima koji su uglavnom prohodni, a problema i dalje ima na lokalnim putevima u višim planinskim predelima, koji se rasčišćavaju.

Na Fruškoj Gori kod Iriškog Venca jutros od četiri sata zabranjen je saobraćaj za šlepere i kamione, a u Zaječaru prema skijalištu "Crni Vrh" i hotelu put je neprohodan i zatvoren zbog snega za saobraćaj.

Goran Nikolić iz Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije rekao je da je tokom jučerašnjeg dana obavljeno više od 30 akcija spasavanja ili zbrinjavanja, dok je noć bila "mirnija" i tokom protekle noći nije bilo novih slučajeva smrzavanja ljudi.

Nikolić je istakao da se radi na tome da se pruži potrebna pomoć području Sjenice.

On je dodao da nadležne službe i štabovi rade i da su spremni da po potrebi ponovo intervenišu radi spasavanja i zbrinjavanja ljudi.

Sneg izazvao velike teškoće u saobraćaju u Beogradu

 Sneg koji intenzivno pada izazvao je velike teškoće u funkcionisanju saobraćaja u Beogradu i stvorio gužve u celom gradu, izjavio je jutros Tanjugu dežurni dispečer Žutog taksija Mileta Lukić.

Lukić je rekao da je, prema najnovijim informacijama, sada situacija u funkcionisanju saobraćaja zbog jakog snega koji intenzivno pada znatno gora nego što je bila rano jutros i da je "praktično nastao kolaps".

On je naveo da su ulice, pogotovu one drugog i trećeg prioriteta, ostale nerasčišćene i poručio vozačima da izbegavaju saobraćajnice na kojima ima uspona.

Lukić je naveo da je problem u funkcionisanju saobraćaja izazvao i autobus koji se preprečio na kolovozu u Jug Bogdanovoj ulici. Zato su putnici na linijama Gradskog saobracjajnog preduzeća koje do Zelenog venca stižu iz Ulice Gavrila Principa morali autobuse da napuste na stanici kod Ekonomskog fakulteta.

Snage bezbednosti bacile su juče suzavac na demonstrante koji su pokušavali da stignu do ministarstva unutrašnjih poslova, zahtevajući smenu vojnog lidera feldmaršala Huseina Tantavija, a čuli su se zahtevi za njegovim pogubljenjem, preneo je AFP.

Na svaki ispaljen kanister suzavca, demonstranti bi se razbežali, a zatim ponovo okupili.

Stotine navijača fudbalskog kluba Al-Ali iz Kaira, noseći majce kluba i mašući zastavama pridružilo se demonstrantima.

"Ovo nije bila sportska nesreća, već vojni masakr!", čuli su se uzvici iz gomile.

Prema saopštenju egipatskog ministarstva zdravlja, u sukobima je povređeno 388 ljudi.

Vlada Egipta je posle krvoprolića na fudbalskoj utakmici u Port Saidu, smenila rukovodstvo fudbalskog saveza i šefa službe bezbednosti tom gradu, dok je gradonačelnik podneo ostavku.

Premijer Kemal al-Ganzuri je, na vanrednoj sednici parlamenta, izjavio da su smenjeni direktor i menadžment Fudbalskog saveza Egipta zbog njihove odgovornost za nemire u Port Saidu.

Nasilje je izbilo ubrzo pošto je sudija odsvirao kraj utakmice, kada su navijači lokalnog kluba Al-Masri, koji je pobedio goste iz Kaira sa 3:0, utrčali na teren i počeli da bacaju kamenje, flaše i petarde na protivničke navijače.

 Barni:Trčao sam da spasem život

Član stručnog štaba kairskog Al Ahlija, Portugalac Pedro Barni, rekao je da je paničnim trkom jedva uspeo da spase život kada su navijači upali na teren stadiona u Port Saidu, gde su juče u neredima nakon meča prvenstva Egipta stradale najmanje 74 osobe.

Barni, pomoćnik trenera Manuela Žozea, naveo je u izjavi portugalskoj televiziji da policija "nije ništa uradila" kako bi sprecila nasilničko ponašanje navijača domaćeg Al Masrija.

On je dodao da se "pesnicama i nogama" odbranio od podivljalih huligana, a da su igrači i članovi stručnog štaba Al Ahlija spasli pojedine povređene pristalice svog kluba tako što su ih uveli u svlačionice.

Povodom jučerašnjeg tragičnog događaja na fudbalskom stadionu u Port Saidu vladajući Vrhovni savet Oružanih snaga Egipta proglasio je trodnevnu žalost u zemlji.

 Glavna tema susreta bila je borba protiv organizovanog kriminala, kojoj su lideri tri države dali punu podršku.

Na zajedničkoj konferenciji za novinare nakon sastanka trilaterale to je potvrdio i predsedavajući Predsedništvu BiH, koji je bio i domaćin susreta.

Na sastanku je bilo reči i o zajedničkom apliciranju za fondove EU za prekograničnu saradnju, o međusobnom zastupanju u konzularnim pitanjima u trećim državama, o pripremama za promenu graničnog režima i zajedničkim kandidaturama za sportska dešavanja.

Jedna od tema razgovora bila je i inicijativa predsednika Hrvatske Ive Josipovića da se procesuiranje odgovornih za ratne zločine olakša međudržavnim sporazumom.

Tu ideju podržao je predsednik Srbije Boris Tadić, koji je s Josipovićem razgovarao o sklapanju bilateralnog sporazuma o tom pitanju, dok BiH nije podržala inicijativu hvatskog predsednika.

Predsednik Tadić pozvao je na skupu na Jahorini države regiona da u uslovima svetske ekonomske krize iskoriste sve unutrašnje ekonomske resurse, ali i da učine sve da pomognu državama evrozone da se izbore sa problemima.

"Danas se svi borimo za nova radna mesta i svi se suočavamo sa krizom zapošljavanja. Procenjuje se da je nezaposlenost u regionu između 14 i 23 odsto i ta činjenica preti stabilnosti naših društava. Ako ne pronađemo rešenje u dogledno vreme, ako u EU ne pronađu rešenje u dogledno vreme, mi ćemo biti u izuzetno teškom položaju", upozorio je Tadić.

On je precizirao da su na sastanku predstavnici tri države, iako su konkretni ekonomski projekti pre svega pitanje za vlade, prodiskutovali o mogućnosti saradnje u velikim saobraćajnim infrastrukturnim projektima i oblasti energetike, odnosno iskorišćavanja vodnih potencijala.

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da bi bilo dobro da države u regionu podrže kandidaturu srpskog ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića za funkciju predsednika Generalne skupštine UN.

"U politici i u diplomatiji postoji 'nevidljivo knjigovodstvo', o kome je pisao i Ivo Andrić, naš zajednički pisac", rekao je Tadić u razgovoru sa novinarima.

On je, na konferenciji za novinare posle sastanka trilaterale BiH, Srbije i Hrvatske na Jahorini, istakao da bi bilo najbolje da u svim regionalnim pitanjima, pa i pitanju kandidature Jeremića, glasovi iz regiona budu objedinjeni, ali nije osporio pravo i država i pojedinaca da po bilo kom pitanju imaju svoj stav.

Na sastanku trilaterale, prema rečima domaćina, predsedavajućeg predsedništvu BiH Željka Komšića, nije bilo reči o Jeremićevoj kandidaturi.

Tadić je rekao da ima poverenja u šefa srpske diplomatije, a Komšić da - nema.

Komšić je objasnio da je protiv kandidature Jeremića iz ličnih razloga:

"Ja sam protiv te kandidature. To je moj lični stav. Nisam siguran da je zaslužio moje poverenje", rekao je Komšić.

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da se ne slaže sa stavom lidera Liberalno demokratske partije Čedomira Jovanovića da je Repubika Srpska genocidna tvorevina, ali da nikome ne osporava pravo na politički stav.

Na pitanje novinara na Jahorini da li se na sastanku sa predsednicima BiH i Hrvatske izvinio u ime Skupštine Srbije, budući da je Jovanović poslanik u njoj, Tadić je odgovorio da ne vidi zašto bi se izvinjavao u bilo čije ime.

"Neobično bi bilo da se izvinjavam u ime parlamenta, svako od učesnika u političkom procesu ima pravo na stav i to je suština demokratije. Ne slažem se sa stavom gospodina Jovanovića, ali bilo bi bizarno da se izvinjavam u njegovo ime", rekao je Tadić.

Sastanak na Jahorini bio je drugi susret neformalne trilaterale, koja je prvi put zasedala prošlog jula na Brionima, kada je dogovoreno da se predsednici tri države sastaju dva puta godišnje.

Tadić: Spreman samo za konstruktivan razgovor s Tačijem

Predsednik Srbije Boris Tadić spreman je da se sastane sa predsednikom Kosova Hašimom Tačijem samo ukoliko bi taj razgovor bio u funkciji rešavanja problema na Kosovu i Metohiji, a ne u funkciji promocije kosovske državnosti, simboličnog nadgornjavanja ili političkog folklora.

Tadić je objasnio da ima prostora za razgovor ukoliko postoji spremnost druge strane da razgovara o planu u četiri tačke ili nekom drugom planu.

Predsednik Srbije je, na konferenciji za novinare posle sastanka trilaterale BiH, Srbije i Hrvatske na Jahorini, rekao da nije spreman da sa Tačijem razgovara samo da bi se sreli i da bi mediji o tome mogli da izveste, već da je nužno da razgovor bude efektivan i da donese neku korist.

On je podsetio da je sa Tačijem u prošlosti već razgovarao tokom pregovora vodjenih u vreme vlade Vojislava Koštunice, tako da ne postoji "personalna prepreka" za takav razgovor.

Ima određenih nesuglasica i različitih tumačenja onoga što je dogovoreno, ali je bitno da je budžet koji je dogovoren u smislu prihoda, rashoda i deficita ispoštovan, rekao je Vučković za Tanjug.
"Ostaje da se vidi šta su konkretne zamerke MMF-a i još uvek ne znamo kakav će biti odgovor Vlade Srbije kao i koliko će ozbiljno MMF shvatiti te nesuglasice i razlike koje trenutno postoje", kazao je Vučković.

Prema njegovim rečima, sadašnji problemi ne izgledaju veliki u poređenju sa ranijim razmimoilaženjima oko krupnih pitanja ekonomske politike.
„Vreme se menja, situacija se zaoštrava, ostaje da se vidi da li sada i manje stvari mogu da budu krupnija prepreka nego što je to ranije bio slučaj", naveo je Vučković i dodao da čak i produžavanje zamrzavanja aranžmana ne bi imalo preveliku negativnu ocenu.

"Ipak, nikada se ne zna šta će međunarodna javnost da stavi u prvi plan jer ovo je vreme kada se svaki negativni korak stavlja pod lupu i u tom smilu moguće da bi došlo do nekih negativih dešavanja, ali nadam se ne preterano značajnih", mišljenja je član Fiskalnog saveta.

Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) stigla je danas u Beograd na razgovore sa predstavnicima Vlade Srbije. U razgovorima predstavnika Misije MMF i Vlade Srbije trebalo bi da budu razjašnjene sve nedoumice o aranžmanu iz predostrožnosti i budžetu za 2012.

Kancelarija MMF u Beogradu saopštila je 20. januara da je revizija aranžmana iz predostrožnosti sa Srbijom odložena, jer nivo zaduživanja u budžetu za 2012. premašuje dogovorene granice. Vlada Srbije i MMF su krajem septembra 2011. godine dogovorili kreditni aranžman iz predostrožnosti, vredan oko 1,1 milijardu evra.

Prema dogovorenom programu, budžetski deficit Srbije u 2012. trebalo bi da bude 4,25 odsto BDP, a rast 1,5 odsto, ali će, prema najavi, MMF tu procenu rasta korigovati naniže.