RAD ZA KOMPJUTEROM - Znate li da sjaj monitora vašeg kompjutera usporava lučenje melatonina, hormona sna? Stoga nije preporučljivo da radite za kompjuterom jer ćete teško zaspati, lošije spavati i ujutro se probuditi umorni. Najbolje je da pre odlaska na počinak čitate ili slušate muziku, a sve poslove vezane za kompjuter završite sat - dva ranije.

TELEFONIRANJE - Osobe zaposlene u telefonskim centralama ili u tzv. kol-centrima, poslovne sekretarice ili oni koji dobar deo poslova obavljaju telefonirajući gube mnogo telesne tečnosti jer mnogo pričaju. Glavni razlog njihovog zamora je dehidratacija koja dovodi do zgušnjavanja krvi i smanjenja dovoda kiseonika u ćelije celog organizma. Stoga, ako u toku radnog vremena mnogo telefonirate, potrudite se da pijete više vode nego obično, jer ćete se bolje osećati.

ZRAČENJE ELEKTRIČNIH APARATA - Pozitivni joni koje emituju električni ili klima-uređaji, izazivaju pojačano lučenje hormona koji nas čini umornim i depresivnim. Zato stručnjaci preporučuju korišćenje jonizatora koji povećavaju koncentraciju negativnih jona u vazduhu, što popravlja raspoloženje i podiže energiju.

SKLONOST KA PLANIRANJU - Ako spadate u ljude koji prave spisak stvari koje toga dana treba da urade, imate više šanse da se osećate umornijim od osoba koje nemaju tu naviku. Istraživači sa Univerziteta Tilburg u Holandiji otkrili su da su osobe koje unapred razmišljaju o tome šta sve treba da obave više sklone zamoru, jer ih teret tih obaveza previše pritiska.

Na svim naplatnim stanicama će od 1. juna biti pojačano dežurstvo radnika obezbeđenja Puteva Srbije i prisustvo saobraćajne policije.

Dokumentaciju potrebnu za registraciju vakcine zajednički će pripremati stručnjaci oba instituta, a tokom leta očekuje se da će predstavnici sa Kube ponovo posetiti "Torlak". Kako se navodi, registraciona dokumentacija bi trebalo da bude pripremljena do oktobra meseca, kada će biti predata Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije.

U razgovorima su učestvovali predstavnici kubanskog Instituta za molekularnu imunologiju CIMAB - direktorka za istočnu Evropu Nijuvis Perez i komercijalni direktor Ejnard Blanko, prvi sekretar Ambasade Kube zadužen za ekonomska pitanja Hilfredo Fernandes Molina i direktor firme "Vama", koja je zastupnik instituta iz Havane.

Tom prilikom predstavljeni su proizvodni programi i potencijali oba instituta, a razgovaralo se o mogućnostima saradnje Instituta Torlak i kubanskog Instituta za molekularnu imunologiju CIMAB.

Prezentacija Instituta sa Kube pokazala je vrlo visok naučni i tehnološki nivo kubanskih dostignuća u oblasti imunologije i vakcinologije, a pre svega u oblasti kancerogenih oboljenja.

Uslov da bi vakcina mogla da se distribuira u Srbiji je njena registracija u Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije, a po zakonu od momenta predaje kompletne dokumentacije do dobijanja registracionog rešenja potrebno je maksimalno 210 dana, navodi se u saopštenju.

Uhapšeni policajci su pripadnici Specijalne jedinice kosovske policije, koja se smatra najjačim stubom bezbednosnih snaga. Izvori prištinskog dnevnika navode da su uhapšeni komandir Specijalne jedinice kosovske policije u Uroševcu, Bekim Suma, kao i pripadnici iste jedinice, Fadilj Sadiku iz Štimlja i Ljuan Ćerkini. Isti izvori navode da policija traga za još jednim pripadnikom Specijalne jedinice policije koji se trenutno nalazi van Kosova.

Ovo je samo nastavak hapšenja povodom slučaja "Sekirača'', u kojem su Besnik Hasani i Špend Ćerimi, u novemrbu 2009. godine dinamitom razneli lokal u centru Prištine kao odmazdu zbog ubistva njihovog druga, takođe tadašnjeg pripadnika specijalnih jedinica Triumfa Rize. Zbog tog ubistva Enver Sekirača se nalazi na Interpolovoj poternici.

Prištinski dnevnik prenosi danas i da su se od početka godine 84 pripadnika kosovske policije našla pod istragom Inspektorata kosovske policije. Oni se, prema navodima lista, sumnjiče za razna dela, između ostalih za zlostavljanje građana, krađe, organizovani kriminal, flasifikovanje ili nasilje u porodici. Čak je jedan pripadnik kosovske policije uhapšen zbog sumnje da se bavio trgovinom ljudima i prostitucijom.

Od početka 2012. godine 84 pripadnika kosovske policije su pod istragom Inspektorata kosovske policije, prenosi prištinski dnevnik "Expres".

Kako se navodi, prosečna neto plata u aprilu, u odnosu na isti mesec prošle godine, zabeležila je rast od 3,8 odsto. Iz Monstata je saopšteno da je prosečna plata u Crnoj Gori u aprilu iznosila 491 evro.

Minimalna potrošačka korpa 787 evra

Vrednost minimalne potrošačke korpe u Crnoj Gori na kraju aprila iznosila je 787 evra, što je za 2,2 odsto više nego u istom periodu prošle godine, saopšteno je iz Zavoda za statistiku (Monstat).

Kako se navodi, u ukupnoj strukturi minimalne potrošačke korpe na hranu i bezalkoholna pića odnosi se 256 evra, na neprehrambene proizvode i usluge 344 i na vrednost imputirane rente 186 evra.

Vrednost minimalne potrošačke korpe u aprilu 2012. godine je, u odnosu na isti mesec lani, povećana za 2,2 odsto, dok je u u odnosu na decembar 2011. godine povećana za 2,3 odsto, navodi se u saopštenju.

Ona je podvukla da su govor mržnje i nasilje nad pripadnicima LGBT populacije neprihvatljivi i da svi moraju da učine da se osećaju bezbedno. "Moramo da razvijemo svest o tome da svi u Srbiji moraju uživati ista prava i osećati se bezbedno", rekla je Petrušić i ocenila da je to odgovornost čitavog društva.

Ona je izrazila očekivanje da će buduća strategija za borbu protiv diskriminacije, koja je u pripremi, veliki deo posvetiti borbi protiv diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije.

Petrušić je dodala da bi taj dokument trebalo da definise i aktivnosti koje predviđaju uključivanje svih društvenih aktera koji treba da rade na prevazilaženju homofobije i razvijanju tolerancije. "To je put do tolerantnog i demokratskog društva u kome će svako moći da kaže da uživa ista prava kao svi građani", istakla je poverenica.

Jovanka Todorović iz organizacije "Labris" naglasila je da isticanje zastave duginih boja treba da skrene pažnju javnosti na važnost 17. maja, kao i na to da su LGBT osobe u srpskom društvu diskriminisane. Kako je istakla, u svetu se već 20. godina 17. maj obeležava kao Međunarodni dan borbe protiv homofobije i transfobije. Todorović - Savović je podsetila da je tog dana 1990. godine sa liste SZO skinuta homoseksualnost kao bolest, a da je to Srpsko lekarsko društvo to učinilo 2008. godine.

Očekuje se da će se mnogi od ovih potrošača u narednim godinama opredeliti za pakovano mleko umesto neupakovanog. "Potrošači sa niskim prihodima su jedna od najvećih mogućnosti za rast industrije mleka. Ključ sutrašnjeg uspeha je u dopiranju do ovih potrošača danas", izjavio je predsednik i izvršni direktor "Tetra Paka" Denis Jenson. On je dodao da oni čine gotovo 40 odsto svetskog stanovništva i žive u ekonomijama koje pokreću rast mlekarske industrije i postaju sve imućniji.

Ističući da su današnji potrošači s niskim prihodima sutrašnja srednja klasa", Jenson je ocenio da je "ovo zlatna prilika za prerađivače mleka i mlečnih proizvoda da neguju lojalnost potrošača među novom generacijom potrošača mleka i mlečnih proizvoda u zemljama u razvoju." Ovi potrošači s niskim prihodima žive sa dva do osam dolara na dan i praktično su potpuno neiskorišćeni od današnjih prerađivača mlečnih proizvoda.

Nazvani potrošačima koji su pozicionirani niže u piramidi, oni čine oko 50 odsto stanovništva zemalja u razvoju i troše 38 odsto tečnih mlečnih proizvoda u zemljama u razvoju.

Polovina ovih potrošača živi u Indiji i Kini, a "Tetra Pakova" istraživanja su se usredsredila na šest zemalja koje čine oko 76 odsto potrošnje tečnih mlečnih proizvoda u zemljama u razvoju: Indiji, Kini, Indoneziji, Brazilu, Pakistanu i Keniji.

"Tetra Pak" je u izveštaju prepoznao tri ključna izazova za prerađivače mleka i mlečnih proizvoda koji žele da dođu do potrošača u ovom rastućem tržištu. Ti izazovi se odnose na pravljenje proizvoda koji su pristupačni, dostupni i privlačni za potrošače sa ograničenim prihodima, njihovu raspoloživost u malim tradicionalnim prodavnicama u udaljenim seoskim područjima i inovacije i efikasnost.

Troškove dijalize snose sami pacijenti u inostranstvu, a po povratku u zemlju oni se refundiraju u visini troškova dijalize koja se plaća u Srbiji, objasnila je Mirosavljević.

Po povratku u zemlju pacijenti bi trebalo najpre da se jave matičnoj filijali sa neophodnom kompletnom medicinskom dokumentacijom o usluzi koja im je pružena u inostranstvu i fiskalnim računom i obrate svom lekaru, kazala je Mirosavljević.

Podsećajući da cena dijalize u zdravstvenim ustanovama iznosi više od 7.000 dinara, dok je u kućnim uslovima nešto skuplja, ona je rekla da su standardi dijalize u Srbiji na svetskom nivou i da je kapacitet u KBC u ustanovi "Dragiša Mišović" proširen sa 68 novih dijaliznih mesta.

Upitana o poražavajućem rezultatu Evropskog zdravstvenog potrošačkog indeksa, prema kojem je zdravstvo u Srbiji na poslednjem mestu u Evropi, Mirosavljević je odgovorila da je reč o istraživanjima koja su nerealna, jer se u Srbiji po stanovniku odvaja u toj oblasti 240 evra, od čega polovina odlazi za zaposlene u zdravstvu i za njihove plate.

Budžet fonda za ovu godinu je 205 milijardi dinara, od čega polovina novca odlazi za zaposlene u zdravstvu, energente, bolničke dane i kompletnu zdravstvenu zaštitu i malo novca ostaje za lečenje, rekla je Mirosavljević.

"Po glavi stanovnika imamo 125 evra", rekla je ona i dodala da je, ako se uzme u obzir ta činjenica, standard u toj oblasti izuzetno dobar.

I u Evropi se zdravstvo susreće sa krizom i u Danskoj, gde se po glavi stanovnika odvaja po 3.000 evra, opao je nivo zdravstvene zaštite, kaže Mirosavljević. "Ako nema novca, a opet imamo standarde kakve imamo, ne možemo da se svrstamo nikako na poslednje mesto", rekla je Mirosavljević.

Gaon je dodao da će i ovoga puta izbore sprovoditi samo predstavnici ove misije, njih oko 500, koji će nakon zatvaranja glasačkih mesta, izborni materijal dostaviti do Raške i Vranja gde će se glasovi prebrojavati.

Drugi krug predsedničkih izbora na Kosovu biće sproveden po istom principu kao i izbori 6. maja, a biračka mesta biće otvorena od 7 do 20 časova ali, kao i prošli put, ukoliko bude gužve na biračkim mestima OEBS će nastaviti rad dok svi ne glasaju, kazao je Gaon.

On je kazao da za sada nema razloga da se očekuju kašnjenja pri otvaranju nekih biračkih mesta kao što je to bio slučaj 6. maja kada su na Kosovu održani srpski predsednički i parlamentarni izbori takođe u organizaciji OEBS-a.

Na izborima može glasati svaka punoletna osoba koja poseduje validan dokument kojim se dokazuje srpsko državljanstvo, ponovio je Gaon.

Tužba Tatonovih, smatra Dačić, treba da bude upozorenje za našu državu da mora bolje da reaguje i kada su u pitanju napadi na naše navijače u drugim zemljama."Napadani su i naši navijači, pa niko nije reagovao, pa kada je ko iz Srbije reagovao. Nisam čuo da je Srbija dobila obeštećenje za bilo koji slučaj", istakao je Dačić.

Resorni ministar je ponovio da postoji odgovornost policije u slučajevima kada ima najave i zahteva za obezbeđenjem navijačkih grupa i podsetio da kada god je to bilo slučaj nikada nije bilo povređenih."Besmisleno je tužiti Ministarstvo za nešto što se dogodilo u gradu. Zahtevam od naše države da se prema dogovorima ove vrste ne odnosi olako i da ne obećava obeštećenja", rekao je Dačić zapitavši zašto Srbija još nije dobila obeštećenje čak ni za bombardovanje 1999. godine.
Tužba je podneta u ime Tatonovih oca, majke i sestre - Alana, Suzan i Veržin.

Bris Taton na smrt je pretučen u centru Beograda na Obilićevom vencu 17. septembra 2008, neposredno pred fudbalsku utakmicu Partizan - Tuluz, koju je kao navijač francuskog tima došao da prati.
Zbog tog zločina su huligani, mahom navijači Partizana, osuđeni na kazne zatvora od četiri do 15 godina.

Prethodno je rano jutros saopšten sastav nove privremene vlade koju će činiti 16 ministara, u kojoj nisu predviđene funkcije zamenika ministara.

Prelaznu vladu u Atini čine uglavnom univerzitetski profesori, bivši ministri i diplomate. Za ministra finansija imenovan je Jorgos Zanijas, jedan od ključnih učesnika u pregovorima oko vraćanja grčkog duga.

Novi šef diplomatije je Petros Molivijatis, dok će na čelu ministarstva unutrašnjih poslova biti Antonios Manitakis.

Najavljeno je da će se za sat vremena biti sazvana sednica grčkog parlamenta, koji je raspušten u aprilu uoči majskih izbora.

Predsednik Grčke Karolos Papuljas juče je poverio mandat za sastav prelazne "tehnokratske vlade" Pikramenosu (67), predsedniku Državnog saveta i predsedniku Vrhovnog upravnog suda.

Pikramenos je izjavio da je svestan velike odgovornosti koju preuzima na sebe, iako će biti "isključivo tehnički premijer", i da se nada da će se pokazati vrednim zadobijenog poverenja.

Grci će tačno za mesec dana izaći ponovo na birališta posle vanrednih parlamentarnih izbora održanih 6. maja, na kojima nijedna partija nije osvojila dovoljno glasova da samostalno formira vladu, i niza neuspelih pokušaja da se formira nova koaliciona vlada.

Posle neuspeha višednevnih razgovora sa grčkim predsednikom o formiranju koalicione vlade, lideri tri grčke najjače političkih partija su se međusobno optuživali za neuspeh pregovora.

Demonstranti su, pevajući i skandirajući, prošli ulicama Santjaga i skup završili u centru grada.

Tokom noći, međutim, došlo je do sukoba studenata i policije, koja je odgovorila suzavcem i vodenim topovima, i uhapsila 70 učesnika.

"Nastavićemo da se bunimo, jer studentski pokret ne uspeva da reši nekoliko bitnih pitanja. Želimo da ih rešimo sve do jednog", rekao je Gabrijel Borik, lider studentskog sindikata, koji tvrdi da je na demonstracijama učestvovalo 100.000 ljudi.

Policija je broj demonstranata procenila na oko 20.000.

Studenti, profesori i radnički sindikati zatražili su da konzervativna vlada predsednika Sebastijana Pinjere reformiše obrazovni sistem i zagarantuje slobodno obrazovanje, jednako za sve Čileance, preneo je Frans pres.

U Uputstvu za sprovođenje izbora navedeno je da je u tom periodu na biračkom mestu i na 50 metara od biračkog mesta zabranjeno isticanje simbola podnosilaca izbornih lista, odnosno političkih stranka, koalicija, grupa građana i drugog propagandnog materijala.

Pošto nijedan od predsedničkih kandidata u prvom krugu izbora nije dobio većinu glasova birača koji su glasali, na ponovljenom glasanju učestvuju dva kandidata koja su dobila najveći broj glasova, a to su Boris Tadić ispred koalicije "Izbor za bolji život" i Tomislav Nikolić ispred koalicije "Pokrenimo Srbiju".

Prvi na glasačkom listiću, koji će biti svetlo drap boje, biće Tadić, koji je prema konačnim rezultatima u prvom krugu predsedničkih izbora u Srbiji osvojio 25,31 odsto, odnosno 989.454 glasova, a drugi će biti Nikolić, koji je osvojio 25,05 odsto, odnosno 979.236 glasova.

Za drugi krug predsedničkih izbora štampano je 6.803.863 glasačka listića.

Na ponovljenom glasanju za predsednika Republike, kako piše u Zakonu o izboru predsednika, biće izabran kandidat koji dobije najveći broj glasova, a ako osvoje pođednak broj glasova birači će ponovo izaći na birališta u roku od 15 dana.

Mandat budućem predsedniku počinje da teče od dana polaganja zakletve pred Skupštinom.

Tekst zakletve glasi: "Zaklinjem se da ću sve svoje snage posvetiti očuvanju suverenosti i celine teritorije Republike Srbije, uključujući i Kosovo i Metohiju kao njen sastavni deo, kao i ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava i sloboda, poštovanju i odbrani Ustava i zakona, očuvanju mira i blagostanja svih građana Republike Srbije i da ću savesno i odgovorno ispunjavati sve svoje dužnosti".

Najjeftiniji benzin u svetu je u Venecueli i košta 0,10 evra.

Francuska je na jedanaestom, Belgija na desetom a Velika Britanija, sa cenom od 2,30 evra po litru, na devetom mestu liste zemalja sa najskupljim benzinom.

Ako se uzmu u obzir prošečne plate u ovim zemljama, situacija se drastično menja, pa tako onda Indija izbija na prvo mesto gde litar benzina košta 1,60 evra uz prosečnu dnevnicu od 3,75 evra, a Norveška na 48. mesto sa prosečnom dnevnicom od 200 evra.

Mladićeva odbrana je saopštila da u ovoj fazi postupka neće držati uvodnu reč i da se optuženi neće obraćati sudskom veću.

Optužnica tereti Mladića (70) u dve tačke za genocid, i to za etničko čišćenje sa ciljem nasilnog i trajnog uklanjanja bosanskih muslimana i Hrvata sa velikih delova teritorije BiH 1992. godine, koje je u nekoliko opština doseglo razmere genocida, dok se druga tačka za genocid odnosi na događaje u Srebrenici u julu 1995. godine.

Zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja su sadržani u preostalih devet tačaka optužnice i to za progon, istrebljenje, ubistva, deportaciju, prisilno premeštanje, terorisanje i nezakonite napade na civile i uzimanje talaca.

Ukoliko bude proglašen krivim, Mladić bi mogao da bude osuđen na doživotnu zatvorsku kaznu.

"Na osnovu ostataka od municije može se zaključiti da su u napadu učestvovala tri napadača i da su pucali iz automatske puške, puškomitraljeza i snajpera velike razorne moći", rekla je Čolić novinarima na licu mesta.

Ona je ukazala da su se napadači približili policijskom punktu na 30 do 50 metara i da su pucali sa administrativne linije sa Kosovom i Metohijom, koristeći protivpancirnu municiju."Na osnovu toga može se zaključiti da je namera napadača bila, ne da zastraše već da likvidiraju četvoročlanu policijsku patrolu na punktu", rekla je istražni sudija.

U trenutku napada četvorica policajaca, dva Srbina i dva Albanca, spasili su se tako što su se bacili na pod, a živote im se spasila i gomila drva složena uz policijski punkt.Čolić je rekla da je na punkt ispaljeno oko 30 projektila.

Četvorica Albanaca, meštana Dobrosina, koji su danas oko podneva prolazili pored policijskog punkta, odbili su da razgovaraju sa novinarima, kao i pripadnici policije na licu mesta, jer za to, kako su rekli, nisu imali ovlašćenja.

Etnički čisto albansko selo Dobrosin, u kome je i kontrolni punkt prema Kosovu, nalazi se oko 16 kilometara jugozapadno od Bujanovca.

Selo je poznato po tome što je tu početkom januara 2000. godine, stvorena takozvana Oslobodilačka vojska Preševa, Medbeđe i Bujanovca.

U Dobrosinu ima oko 150 domaćinstava i 450 stanovnika. Najveći broj stanovnika toga sela živi u zemljama zapadne Evrope ili na Kosovu i Metohiji, jer prosečna porodica, po popisu iz 2002. godine, ima 5,7 članova.

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić potvrdio je da su nepoznati napadači albanske terorističke grupe iz pravca KiM izvršili napad na policijsko odeljenje Dobrosin policijske stanice Bujanovac i dodao da "nećemo mirno gledati kako neko napada policajce".
 

Ne navodeći o kojim državama je reč kosovska vlada je saopštila da je izbor zemalja prema kojima će se uvoditi režim viza izvršen na osnovu pretnje koje predstavljaju za sigurnost države Kosovo i za međunarodni mir i stabilnost.

Na spisku su i zemlje, kako se navodi, koje su na crnoj listi Šengena.

Odluka o uvođenju viza se pominje u kontekstu evropskih integracija i stabilnosti Kosova, a premijer Hašim Tači je na sednici rekao da će Kosovo nastaviti aktivnosti na ostvarivanju kriterijuma za integraciju u Evropsku uniju i za liberalizaciju viza.

Ona je zamenila na vrhu kontroverznu pop divu Lejdi Gagu, a iza sebe je ostavila dugogodišnju najmoćniju poznatu ličnost, američku voditeljku Opru Vinfri.

Kako prenosi Rojters, 42-godišnja pevačica i glumica, koja je uspela da se iz skromne njujorške sredine vine u sam vrh šoubiznisa, prošle godine je bila na 51. mestu liste koju Forbs sastavlja na osnovu nekoliko faktora kao što su lično bogatstvo, uticaj u medijima, pogotovu društvenim mrežama i ugovori sa sponzorima.

U saopštenju magazina Forbs se ističe da je Lopez u protekloj godini zaradila 52 miliona dolara zahvaljujući ulozi sudije u popularnoj emisiji "American Idol", sopstvenoj modnoj liniji i najavljenoj svetskoj turneji.

Opra Vinfri, koja se bori da održi TV mrežu OWN koju je osnovala po završetku svog čuvenog "Opra Vinfri šoua", zadržala je svoju prošlogodišnju poziciju na listi, sa zaradom od 165 miliona dolara.

Kao i prošle godine, na trećem mestu je 18-godišnji kanadski pevač Džastin Biber, sa zaradom od 55 miliona dolara. Forbs navodi da je mladi zabavljač u međuvremenu postao ozbiljan investitor koji poseduje značajnu imovinu.

Pop zvezda Rijana beleži svoje prvo pojavljivanje na Forbsovoj listi sa zaradom od 53 miliona dolara koju pre svega duguje hitovima poput "We Found Love" i "Talk That Talk", ali i ugovorima sa poznatim brendovima kao što je Nivea.

Prošlogodišnja najmoćnija "selebriti", Lejdi Gaga, pala je za četiri mesta, dok se Britni Spirs nakon jednogodišnje pauze vratila na listu, zauzevši šesto mesto.

Na sedmom mestu je još jedan novajlija - Kim Kardašijan sa zarađenih 18 miliona dolara, što je najniži iznos u top 10, ali se visoka pozicija rijaliti kraljice obrazlaže ogromnom pažnjom medija koju je privukla svojim raskošnim venčanjem i još više brzopoteznim razvodom.

Među prvih deset su još pevačica Kejti Peri (8), glumac Tom Kruz (9) i reditelj Stiven Spilberg (10), a među onima koji su prvi put na Forbsovoj listi je Ešton Kučer koji je debitovao na 51. poziciji.

U obraćanju predsedniku Karolosu Papuljasu, pošto mu je poverio mandat za formiranje vlade, Pikramenos je izjavio da je svestan velike odgovornosti koju preuzima na sebe, iako će biti "isključivo tehnički premijer" i rekao da se nada da će se pokazati vrednim zadobijenog poverenja, prenela je grčka novinska agencija ANA.

"Grčka prolazi kroz teška vremena...moramo da izbegnemo opasnosti i izvedemo lak prelaz ka političkoj vladi", rekao je Pikramenos.

Grci po drugi put, za nešto više od mesec dana, izlaze na birališta posle vanrednih parlamentarnih izbora održanih 6. maja i niza neuspelih pokušaja da se formira nova koaliciona vlada.

Posle neuspeha višednevnih razgovora sa grčkim predsednikom Karolosom Papuljasom o formiranju koalicione vlade, lideri tri grčke najjače političke partije su se međusobno optuživale za neuspeh pregovora.

Portparol predsednika Papuljasa juče je saopštio da su poslednji pokušaji formiranja vlade doživeli neuspeh i da će biti sazvani novi izbori, a da će u međuvremenu biti formirana prelazna vlada.

Lideri tri grčke vodeće partije nisu uspeli da postignu dogovor ni o sastavu tehničke vlade koja će voditi Grčku do izbora u junu, pa je prema grčkom Ustavu u takvom slučaju predsednik države dužan da imenuje tehničkog premijera iz redova predsednika tri glavna suda - Vrhovnog upravnog suda, Vrhovnog građanskog suda i Vrhovnog krivičnog suda, odnosno Sud revizora, navodi ANA.