Stefanović je rekao novinarima da ne očekuje lake razgovore i da nije isključeno da se oni nastave i u četvrtak.

"Mi smo potpuno spremni za dogovor i kompromis, koji će biti u interesu obe strane. Kao i do sada, kretaćemo se u okviru Rezolucije 1244, Ustava Srbije i nacionalnih interesa", rekao je Stefanović.

Kad je reč o tehničkom protokolu o integrisanom upravljanju administrativnim prelazima, on je uveren da neće biti nikakvih problema ukoliko taj protokol bude pratio duh sporazuma koji su dve strane postigle prošle godine.

"Naš stav je da ti prelazi budu funkcionalni, ali da nemaju elemente državne granice", istakao je šef tima Beograda.

Na pitanje o izgledima Srbije da dobije status kandidata, u martu, on je odgovorio:

"Sada se očekuje da Zapad dokaže da Zapadni Balkan neće biti talac bilo kog političkog projekta, pa ni prištinskog. Ako ne bude dogovora - svi su na gubitku, pa i Priština".

 Dijalog timova Beograda i Prištine, koje predvode Borislav Stefanović i Edita Tahiti, trebalo je da bude održan u utorak, ali je odložen za sredu, zbog nedolaska prištinske delegacije.

Diplomatski izvori navode da je do odlaganja došlo iz tehničkih razloga, jer je let kojim je šefica prištinskog tima Edita Tahiri trebalo iz Beča da doputuje u Brisel otkazan.

Uprkos odlaganju jučerašnje runde dijaloga u Briselu čvrsto veruju da će krajnji ishod biti povoljan za Srbiju i ceo region, a zvaničnici i analitičari podsećaju da je reč o rundi koja je odlučujuća po pitanju odluke o statusu kandidata za EU za Srbiju.

Postizanje sporazuma o regionalnom predstavljanju i sprovođenje sporazuma o prelazima - o kojima bi timovi koje predvode Borko Stefanović i Edita Tahiri trebalo da razgovaraju - ključni su uslovi koje je Evropski savet zadao 9. decembra prošle godine da bi Srbija dobila status kandidata.

Treći uslov - saradnja sa Euleksom u smislu omogućavanja pune slobode kretanja - takođe nije ispunjen, ali u Komisiji smatraju da "ima prostora" da se do 28. februara, kada će Ministarski savet EU saopštiti svoje mišljenje, učine koraci u tom pravcu.
Diplomata iz Evropske komisije rekao je uoči nastavka dijaloga da je optimista u vezi sa postizanjem sporazuma o regionalnom
predstavljanju Kosova.
"Nadamo se ne povoljnom, nego veoma povoljnom ishodu", rekao je ovaj diplomata Tanjugu.

U međuvremenu javne izjave iz Beograda i Prištine i dalje ukazuju na značajne razlike u stavovima, mada je juče na sednici Saveta za bezbednost u Prištini konstatovano da kosovska vlada izražava spremnost da nastavi tehničke razgovore sa Beogradom.

U saopštenju se navodi da vlada u Prištini uprkos suprostavljanju nekih političkih subjekata u ostvarivanju svojih obaveza prema međunarodnoj zajednici vodi principijelnu politiku i izražava spremnost da nastavi dijalog u Briselu.

Kada je reč o prvoj tački dnevnog reda - nazivom pod kojim će se Kosovo pojavljivati na regionalnim skupovima - u načelu je dogovoreno da pored naziva Kosovo stoji zvezdica, ali postoji spor o tome šta će ta fusnota sadržati.

Priština je, nakon što je odustala od početnog stava da na tabli piše "Republika Kosovo", nevoljko prihvatila da se u fusnotu uključi i referenca na Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN, što je predlog Beograda, a sto je Pristina do nedavno odlučno odbijala.

Za Srbiju je, prema rečima šefa beogradskog tima Borislava Stefanovića, uključivanje kosovske rezolucije, sto je predlog Prištine, sasvim neprihvatljivo.

U Briselu kažu da se pitanju sadržaja fusnote pridaje previše pažnje. "Fusnota je fusnota" izjavio je juče visoki zvaničnik Evropske komisije, dodajući da je važna suština, a to je da se pitanje regionalnog predstavljanja konačno reši. I on je izrazio optimizam kada je reč o ishodu dijaloga.

Tokom današnje runde biće reči i o sporazumu o integrisanim prelazima na administrativnoj liniji, koji je postignut krajem novembra prošle godine, ali još nije počeo da se primenjuje.

Priština je u pismu koje je nedavno upućeno na adrese država članica EU, optužila Beograd da namerno odbija da primeni sporazum, ali u Briselu ne dele to mišljenje. "Neke sporazume je moguće primeniti potezom pera, a primena drugih zahteva vreme i novac", rekao je visoki evropski zvaničnik.

On je ukazao da se radne grupe za primenu ovog sporazuma redovno sastaju, ali da primena zahteva obimne tehničke i logisticke pripreme. "Politički deo sporazuma ima samo 11 tačaka, a tehnički više od četrdeset", rekao je on.

U svakoj varijanti, današnja runda pregovora biće odlučujuća, kažu u Briselu, po izglede Srbije da na samitu šefova država i vlada 1. i 2. marta zvanično postane kandidat za članstvo u EU, a evropski, ali i američki zvaničnici ocenjuju da je cilj Srbije nadohvat ruke.