Premijer je precizirao da će saradnja biti nastavljena preko kancelarije MMF u Beogradu, kao i nove misije koja bi trebalo da dođe sredinom godine ili "kada se za to stvore uslovi".

Cvetković je izjavio da je apsolutno netačno da su razgovori sa MMF-om propali jer cilj dolaska predstavnika te institucije u Beograd nije bila revizija aranžmana već da se vidi kako je završena 2011. i kakva su tekuća kretanja u 2012.

Ističući da je stvoren pogrešan utisak da će vlada u ovoj godini trošiti neograničeno, zbog toga što su pregovori navodno propadali, on je dodao da će se ona, u pogledu trošenja sredstava iz budžeta, držati dogovora.

Netačno je da je vlada pri usvajanju budžeta sakrila od MMF i Skupštine Srbije neke podatke, rekao je premijer i istakao da je ona, naprotiv, do zadnjeg trenutka bila u komunikaciji sa MMF-om, koji je bio svestan različitih mišljenja o pojedinim stavkama budžeta.

Cvetković je naveo da su tri glavne tačke neslaganja sa MMF - pitanje dokapitalizacije Komercijalne banke, odnosno izdvajanje 100 miliona evra iz budžeta za tu svrhu, zatim predviđena suma izdatih garancija, kao i pitanje vezano za procenu rizičnosti u 2012. godini i sume predviđene u tu svrhu.

Što se tiče dokapitalizacije Komercijalne banke, Cvetković je podsetio da je ona u svojini države ali i određenih privatnih investitora, među kojima je jedan od najznačajnijih Evropska banaka za obnovu i razvoj (EBRD) i država bi, u slučaju da ne obezbedi sredstva za dokapitalizaciju od 100 miliona evra, izgubila kontrolu nad tom bankom.

Premijer je naveo da je to stavljeno u budžet ali da je MMF bio zabrinut da bi, zbog manjeg privrednog rasta, država morala da se za ta sredstva zaduži, što bi povećalo javni dug Srbije.

Cvetković je ukazao da je za državu značajno da ostane vlasnik Komercijalne banke i dokapitalizacija bi bila bez posledica po tekući budžet jer bi trebalo da bude realizovana tek krajem godine, međutim, prema njegovim rečima, MMF je imao rezerve prema tome.

Kada se radi o garancijama kao jednoj od spornih stavki, premijer je objasnio da one znače da država prihvata da garantuje za određene kredite koji se povlače za javna preduzeća ili neke projekete.

Prema njegovim rečima, u praksi se pokazalo da je stepen iskorišćenosti tih garancija nizak pa je, recimo, u 2011. suma garancija bila oko 70 milijardi dinara, a iskorišćene su 23 milijarde dinara.

On je naveo da su za 2012. predviđene garancije od 44,7 milijardi dinara, a MMF je tražio da one budu 30 milijardi i nije prihvatio stav vlade da sve te garancije neće biti iskorišćene, ali da moraju biti navedene u budžetu jer se ne zna koji će se od planiranih projekata realizovati.

Osvrnuvši se na planirana budžetska sredstva za nepredviđene situacije, Cvetković je istakao da su ona u 2011. bila 200 miliona evra, a da su za ovu godinu planirana na nivou od 300 miliona evra. Od toga bi 150 miliona evra išlo "u recirkulaciju", odnosno vratilo bi se za šest, sedam meseci čime bi se opterećenje svelo na 150 miliona evra.