Ekonomija
MK grupi zabranjena kupovina grčkog Helenik šugara
Komisija za zaštitu konkurencije objavila je rešenje kojim zabranjuje sprovođenje koncentracije između preduzeća "Sunoko" iz Novog Sada i grčke kompanije "Helenik šugar industri".
Kompanija "Sunoko" sastavni je deo "MK grupe" u vlasništvu biznismena Miodraga Kostića i konkurisala je prošle godine na tenderu za kupovinu grčke kompanije za proizvodnju šećera "Helenik šugar industri" i sve do sada je čekala dozvolu Komisije za zaštitu konkurencije o koncentraciji.
Komisija je međutim, rešenjem koje je objavila na svom sajtu, odbila predlog strukturnih mera koje je predložio "Sunoko" i zabranila koncentraciju, što praktično onemogućava kupovinu grčke šećerane.
Postupak odobrenja koncentracije pred tom državnom institucijom podrazumevao je da podnosilac prijave za odobrenje koncentracije da neke predloge, što je na kraju "Sunoko" i učinio suštinski predlažući - da izjednači veleprodajnu cenu šećera na stranom i na domaćem tržištu i da proda jednu ili dve šećerane u svom vlasništvu u narednom periodu.
Međutim, Komisija za zaštitu konkurencije je odbila sve te predloge.
U rešenju je precizirala da je "Sunoko" predložio da se obaveže da, po sopstvenoj odluci, otuđi jedan od proizvodnih kapaciteta šećera koji se nalaze u Vrbasu, Pećincima, Kovačici, Baču (trenutno u vlasništvu "Sunoka"), Žablju ili Crvenki (koji se trenutno nalaze u vlasništvu "Helenika").
Kostićeva kompanija je predložila i da se obaveže da otuđi jedan od šest prozvodnih kapaciteta šećera u roku od tri godine od dana registracije "Sunoka" kao većinskog vlasnika "Helenika" u registru privrednih subjekata u Grčkoj.
U slučaju da "Sunoko" ne uspe, uz sve razumne napore, da otuđi jedan od navedenih objekata u roku od tri godine od momenta uspostavljanja većinskog vlasništva nad grčkom šećeranom, produžava se rok za otuđenje za dodatnih godinu dana.
"Sunoko" je, takođe, predložio da mera ponašanja kompanije radi odobrenja koncentracije bude izbor jedan od dva navedena kriterijuma.
Prvi kriterijum je da cena po kojoj "Sunoko" prodaje šećer kupcima u Srbiji (u tonama) treba da bude uravnotežena sa prosečnom izvoznom cenom, uvećanom za transportne troškove do kupca u Evropskoj uniji u gradovima gde se šećer najviše prodaje (Milano, Atina, Keln) i sve zavisne troškove (sertifikati, špediterski troškovi, osiguranje robe, skladištenje, itd..).
Imajući u vidu razlike tržišta EU i Srbije, cena u Srbiji u relevantnom periodu može biti viša za najviše deset odsto.
Komisija je međutim, rešenjem koje je objavila na svom sajtu, odbila predlog strukturnih mera koje je predložio "Sunoko" i zabranila koncentraciju, što praktično onemogućava kupovinu grčke šećerane.
Postupak odobrenja koncentracije pred tom državnom institucijom podrazumevao je da podnosilac prijave za odobrenje koncentracije da neke predloge, što je na kraju "Sunoko" i učinio suštinski predlažući - da izjednači veleprodajnu cenu šećera na stranom i na domaćem tržištu i da proda jednu ili dve šećerane u svom vlasništvu u narednom periodu.
Međutim, Komisija za zaštitu konkurencije je odbila sve te predloge.
U rešenju je precizirala da je "Sunoko" predložio da se obaveže da, po sopstvenoj odluci, otuđi jedan od proizvodnih kapaciteta šećera koji se nalaze u Vrbasu, Pećincima, Kovačici, Baču (trenutno u vlasništvu "Sunoka"), Žablju ili Crvenki (koji se trenutno nalaze u vlasništvu "Helenika").
Kostićeva kompanija je predložila i da se obaveže da otuđi jedan od šest prozvodnih kapaciteta šećera u roku od tri godine od dana registracije "Sunoka" kao većinskog vlasnika "Helenika" u registru privrednih subjekata u Grčkoj.
U slučaju da "Sunoko" ne uspe, uz sve razumne napore, da otuđi jedan od navedenih objekata u roku od tri godine od momenta uspostavljanja većinskog vlasništva nad grčkom šećeranom, produžava se rok za otuđenje za dodatnih godinu dana.
"Sunoko" je, takođe, predložio da mera ponašanja kompanije radi odobrenja koncentracije bude izbor jedan od dva navedena kriterijuma.
Prvi kriterijum je da cena po kojoj "Sunoko" prodaje šećer kupcima u Srbiji (u tonama) treba da bude uravnotežena sa prosečnom izvoznom cenom, uvećanom za transportne troškove do kupca u Evropskoj uniji u gradovima gde se šećer najviše prodaje (Milano, Atina, Keln) i sve zavisne troškove (sertifikati, špediterski troškovi, osiguranje robe, skladištenje, itd..).
Imajući u vidu razlike tržišta EU i Srbije, cena u Srbiji u relevantnom periodu može biti viša za najviše deset odsto.
pošalji komentar
Nema komentara.
