Šoškić je istakao da je bankarski sistem u zemlji stabilan, inflacija u padu, a inflatorna stopa ostaće tokom ove godine u granicama cilja - četiri odsto plus minus jedan i po odsto.

Šoškić je rekao, na konferenciji "Finansiranje rasta u Srbiji", da se u aprilu očekuje najniži nivo inflacije, podsetivši da je u decembru prošle godine inflacija iznosila sedam procenata.

On je ukazao da su cene poljoprivredno - prehrambenih proizvoda stabilne na šta su uticale administrativne mere Vlade Srbije, dok bi budući rast inflacije trebalo da bude ograničen i zbog pozitivnog uticaja poljoprivredne proizvodnje.

Guverner je rekao da se može desiti da se pojave rizici koji dolaze iz okruženja i sa međunarodnog tržišta, ali ako sve bude u skladu sa fiskalnim zakonom ne bi trebalo da bude negativnih posledica.

Prema rečima Šoškića, bankarski sektor u Srbiji ima visok nivo likvidnosti i kapitala i sve više ide u pravcu dugoročnog finansiranja, dok se kratokoročno fianasiranje smanjuje.

Šoškić je ukazao i na značaj dinarizacije koja će u narednom periodu, ukoliko se bude povećavala, uticati na stabilnost privrednog sistema i povećanje zaposlenosti.

Šoškić je rekao da problem predstavljaju problematični krediti koji u proteklim mesecima beleže rast i iznose 19 procenata.

On je dodao da su kratkoročna sredstva finansiranja u padu i da su sa 45 procenata u januaru 2010. pala na 21 odsto u novembru 2011.

On je, takođe, podsetio da je u padu referentna kamatna stopa koja iznosi 9,5 odsto i naveo da će ako se poveća nivo zajmova u dinarima to povećati efikasnost, što će dalje uticati na smanjenje repostope.

EU:Ekonomska situacija nije "ružičasta"

Zamenik šefa delegacije EU u Srbiji Adriano Martins izjavio je  da ekonomska situacija u Srbiji "nije ružičasta" i da ima značajan broj zabrinjavajućih signala.

On je rekao da planirani rast BDP-a za ovu godinu značajno smanjen, sa tri na 1,5 odsto.

Postoji opasnost i od slabljenja domaće valute, visokog budžetskog deficita, dogovor sa MMF je doveden u pitanje, a ono što zabrinjava je i to što raste dug koji je već na nivou od 45 BDP-a, ako ne i iznad tog procenta, istakao je Martins.

On je rekao da je za Srbiju veoma važan 8. mart kada će Savet EU odlučivati o kandidaturi Srbije za članstvo u EU.

Martins je naglasio da bi dobijanje statusa kandidata bio pozitivan signal građanima Srbije, ali i ulagačima da zemlja ostvaruje napredak i da je dovoljno "poštuje" EU.

On je ukazao da je ovo trenutak da se Srbija konačno pozabavi strukturnim problemima i efikasnošću "sa kojima se godinama bori".

Ukazujući da je ovo godina izbora, on je naveo da bi ova godina bila i ona koja nosi novu energiju za potrebne reforme.

Uspostavljanje slobodnog tržišta i konkurentnost, manje oslanjanje na sistem subvencija, regulisanost cena samo su neke od preporuka Martinsa, a smanjenje birokratskih troškova kao i regulisanje pitanja javnih nabavki je takođe ono na čemu treba raditi.

"Mi insistiramo da dođe do izmena Zakona o javnim nabavkama i da sigurni budemo da je vlada posvećena borbi protiv korupcije", rekao je Martins.

Stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda  u Srbiji Bogdan Lisovolik je na konferenciji rekao da će odstupanje Vlade Srbije od dogovorene politike sa MMF dovesti do kršenja principa fiskalne stabilnosti koja je oličena u zakonu i upozorio da javni dug u odnosu na zemlje regiona, gde je prosek između 25 do 30 odsto BDP-a, najviši izuzimajući Mađarsku, što je za zemlju u tranziciji kao što je Srbija veliki teret.

Stalni predstavnik MMF u Beogradu je rekao da Srbija ima malo prostora za menjanje dogovorene politike i ukoliko želi da ide putem održivog rasta to može da joj bude veliki problem.

Kada je reč o rashodima budžeta, Lisovolik je ukazao da davanje subvencija privredi nije rešenje, kao i davanje podsticaja investitorima jer to stvara nejednake uslove za učesnike na tržištu.

Srbija mora, prema Lisovolikovim rečima, da nastavi strukturne reforme, jer će nadolazeća kriza u Evropskoj Uniji, za koju je srpska privreda izuzetno vezana, značiti i dodatni rizik.

On je objasnio da je rizik za domaću privredu to što se procenjuje da će nafta ove godine poskupeti iznad sto dolara po barelu.

Kao povoljnu okolnost Lisovolik je naveo cene hrane na međunarodnom tržištu, što može da popravi platni bilans Srbije, pod uslovom da ekonomska politika bude adekvatna.

Nezaposlenost povećana 10 odsto za tri godine

Potpredsednica vlade Verica Kalanović izjavila je  da je globalna ekonomska kriza na srpsku ekonomiju imala veoma negativne posledice i da je jako pogodila "običnog" čoveka.

Ona je, na konferenciji "Finansiranje rasta u Srbiji", izjavila da je samo 2008. godine do danas nezaposlenost u Srbiji povećana za 10 odsto te se naša zemlja nalazi u grupi zemalja sa najvećih procentom nezaposlenih.

Prema njenim rečima plate u realnom sektoru rastu sporije nego u prethodnom periodu, oseća se pad standarda što je dovelo do smanjenja tražnje i to sve je pogodilo jako puno običnog čoveka.

Da kriza ne zaobilazi Srbiju pokazuje i najsvežiji primer odlaska velike kompanije Srbije kao što je "Ju es stil " (US Steel), istakla je Kalanović.

Ona je navela da je teško povući granicu između uticaja ekonomske krize i sa druge strane nedovršenosti ekonomskog sistema i tranzicije u Srbiji, ali je sigurno to da su ta dva uticaja i ta dva faktora u sinergiji doveli do toga da je srpska ekonomija u velikim problemima.

I pored toga što je vlada reagovala donošenjem antikriznih mera od kojih su neke dale rezultate a neke nisu, Kalanović je još jednom ukazala na rešenja - završetak privatizacije, reforma u javnom skektoru, javnim preduzećima, profesionalizacija menadžmenta, reforma obrazovanja pravosuđa, svega što je vezano za poslovni ambijent.