Ima određenih nesuglasica i različitih tumačenja onoga što je dogovoreno, ali je bitno da je budžet koji je dogovoren u smislu prihoda, rashoda i deficita ispoštovan, rekao je Vučković za Tanjug.
"Ostaje da se vidi šta su konkretne zamerke MMF-a i još uvek ne znamo kakav će biti odgovor Vlade Srbije kao i koliko će ozbiljno MMF shvatiti te nesuglasice i razlike koje trenutno postoje", kazao je Vučković.

Prema njegovim rečima, sadašnji problemi ne izgledaju veliki u poređenju sa ranijim razmimoilaženjima oko krupnih pitanja ekonomske politike.
„Vreme se menja, situacija se zaoštrava, ostaje da se vidi da li sada i manje stvari mogu da budu krupnija prepreka nego što je to ranije bio slučaj", naveo je Vučković i dodao da čak i produžavanje zamrzavanja aranžmana ne bi imalo preveliku negativnu ocenu.

"Ipak, nikada se ne zna šta će međunarodna javnost da stavi u prvi plan jer ovo je vreme kada se svaki negativni korak stavlja pod lupu i u tom smilu moguće da bi došlo do nekih negativih dešavanja, ali nadam se ne preterano značajnih", mišljenja je član Fiskalnog saveta.

Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) stigla je danas u Beograd na razgovore sa predstavnicima Vlade Srbije. U razgovorima predstavnika Misije MMF i Vlade Srbije trebalo bi da budu razjašnjene sve nedoumice o aranžmanu iz predostrožnosti i budžetu za 2012.

Kancelarija MMF u Beogradu saopštila je 20. januara da je revizija aranžmana iz predostrožnosti sa Srbijom odložena, jer nivo zaduživanja u budžetu za 2012. premašuje dogovorene granice. Vlada Srbije i MMF su krajem septembra 2011. godine dogovorili kreditni aranžman iz predostrožnosti, vredan oko 1,1 milijardu evra.

Prema dogovorenom programu, budžetski deficit Srbije u 2012. trebalo bi da bude 4,25 odsto BDP, a rast 1,5 odsto, ali će, prema najavi, MMF tu procenu rasta korigovati naniže.

Cene osnovnih životnih namirnica brašna, hleba, mleka, svežeg mesa, ulja ipak su stabilne ili nešto niže zbog ograničenja trgovačke marže na 10 odsto.

Kako nam je rečeno u nekoliko trgovinskih lanaca, početkom februara mogu se očekivati nove cene mesnih prerađevina više oko 10 odsto za koliko će poskupeti i alkoholna pića, smrznuti proizvodi, instant kafa, dok će cene kućne hemije i sredstava za ličnu higijenu biti veće sedam i više procenata.

Trgovci najavljena poskupljenja pravdaju novim cenovnicima dobavljača i proizvođača koji pak kao razloge za više cene navode skuplje sirovine i rast kursa dinara.

Od početka januara već je poskupeo benzin, cigarete, slatkiši, med, konzervirana hrana i prerađevine od voća i povrća.
U januaru benzin je poskupeo nekoliko procenata, slatkiši, pretežno iz uvoza, do 15 procenata, konzerve do 28 odsto, med pet odsto, a prerađevine od voća i povrća od pet do deset odsto.

Cigarete "Filip Moris operejšnsa" od 16. januara skuplje su za pet do 10 dinara po paklici, a maloprodajne cene većine cigareta iz portfolija "Britiš amerikan tobako" (BAT) od 18. januara takođe su više za 10 dinara po paklici.

Japan tobako internešnl 23. januara povećao je cene cigareta iz svog asortimana za 10 dinara.

Proizvođači cigareta poskupljenje objašnjavaju povećanjem minimalne akcize po paklici cigareta sa 61 na 71 dinar od 1. januara 2012. godine.

Vlada Srbije je 30. decembra 2011. donela uredbu kojom se najviša ukupna stopa marže u prometu osnovnih životnih namirnica ograničava na 10 odsto, a koja se odnosi na pšenično brašno tip 400 i 500, suncokretovo ulje, termički obrađeno kravlje mleko, jogurt, beli kristalni šećer, svinjsko, goveđe i kokošje sveže meso i slatkovodnu ribu.

Nakon početka primene uredbe o ograničenju marže trgovci su snizili cene tih osnovnih životnih namirnici od nekoliko do čak stotinu dinara za pojedine proizvode, a najviše su snižene cene mesa, mleka i mlečnih proizvoda.

Cvetković je posle potpisvanja ugovora istakao da Vlada nema nameru da bude vlasnik i upravljač Železare Smederevo, već će u narednom periodu učuniti sve da nađe stratškog partenra i obezbedi budućniost za tu fabriku.

"Vlada će učiniti maksimalne napore da održi proizvodnju, nađe strateškog partnera i načina da nakon krize, fabirka počne da posluje sa profitom, rekao je premijer.

Cvetković je naglasio da se na primeru Železare Smederevo, u punoj meri pokazalo, koliko je svetska ekonomska kriza jaka i koliko utiče na Srbiju.

On je ukazao i da je Vlada zaključila i da je opcija preuzimanja Železeare manje loša od zatvaranje te fabrike i dodao da ta mera ima socijalni karater, jer čuva radna mesta i brine o ekonomiji države.

Domaći mediji su ranije ovog meseca spekulisali da bi strateški partner za smederevsku železaru, ukoliko ona ponovo postane domaće vlasništvo, mogao doći iz Kine ili Japana, dve azijske privredne sile koje kontrolišu međunarodno tržište čelika, jer imaju ogromnu domaću proizvodnji veliki izvoz, a i ne libe se da investiraju u inostranstvu.

Međutim,današnji Blic piše da je ukrajinski "kralj čelika" Rinat Ahmetov, vlasnik nekoliko čeličana u Evripi i Ukrajini, zainteresovan je za kupovinu smederevske železare.

List piše da je najbliži saradnik Ahmetova boravio u ponedeljak u Beogradu i sa državnim vrhom Srbije razgovarao o preuzimanju železare u Smederevu koji je Vlada Srbije otkupila od američke kompanije "Ju-Es Stil" za jedan dolar.

Poznavalac njegovog biznisa iz Ukrajine tvrdi da je reč o najznačajnijem proizvođaču čelika u Evropskoj uniji, kao i ozbiljnom trgovcu električnom energijom.

"Njegova najveća konkurencija su nemačke čeličane, ali i 'Ju-Es Stil' u Srbiji. Otuda i tolika zainteresovanost. S druge strane, ispunjava sve uslove koje postavljate. Proizvodi sve moguće vrste rude, među kojima i gvožđe i koks. Kroz rudarstvo i metale u 2010. godini je prihodovao 9,4 milijarde dolara. istovremeno je proizveo 35 miliona tona gvožđa", kaže izvor "Blica".

Isti izvor navodi da Ahmetov u Ukrajini važi za čoveka koji u proizvodnju konstantno uvodi nove tehnologije i čiji radnici redovno primaju plate.

''Država nije imala želju da postane novi vlasnik i svesna je da železara u naredom periodu treba da bude u privatnim rukama. Ali, u trenutku kada se povlači njen vlasnik, koji je podigao tehnološki proces, zar je bilo razumno da država nemo stoji, gleda da sve propadne i da počnemo da gajimo pečurke, pa da zatim 50 godina traži strateškog partnera, i da 20.000 ljudi ostane bez posla'', rekla je Kalanovih novinarima na skupu "Finansiranje rasta u Srbiji"

Ona je istakla da je uverena da je država uz ovom trenutku morala da interveniše i da nije bilo drugog rešenja.

Ocenjujući da država ne bi trebalo ni po svaku cenu da traži starteškog pratnera, Kalanović je objasnila da njeno iskustvo govori da je bolje sačekati pravog, nego srljati nesmotreno u privatizaciju.

Ozbiljan partner bi trebalo da omogući fabrici da sačuva proizvodnju, kooperante i dobavljače (koje je imao Ju-Es stil Srbija), i da bude lider u izvozu, a Kalanovićka je uverena da će se takav partner i naći, kada svetska ekonomija počne da oporavlja.

Na pitanje odakle će se naći novac za fabriku, ona je ponovila da bi ta sredstva bila obezbeđenja preraspodelom u budžetu.

Novinari su bili zainteresovani i da li bi taj novac bio iz njenog sektora, na šta je Kalnovićka upitala ''šta vi podrazumevate pod mojim sektorom?'', i nastavila odgovorom da bi loše bilo da se ne nastave infrastrukturni projekti i da se ponovo štedi na najsiromašnijima.

Ona je rekla da će Radna grupa Ministarstva finansija sagledati celokupnu analizu troškova plasmana i da će tek nakon toga znati kolika je tačno suma potrebna za smederevsku železaru.

Šoškić je istakao da je bankarski sistem u zemlji stabilan, inflacija u padu, a inflatorna stopa ostaće tokom ove godine u granicama cilja - četiri odsto plus minus jedan i po odsto.

Šoškić je rekao, na konferenciji "Finansiranje rasta u Srbiji", da se u aprilu očekuje najniži nivo inflacije, podsetivši da je u decembru prošle godine inflacija iznosila sedam procenata.

On je ukazao da su cene poljoprivredno - prehrambenih proizvoda stabilne na šta su uticale administrativne mere Vlade Srbije, dok bi budući rast inflacije trebalo da bude ograničen i zbog pozitivnog uticaja poljoprivredne proizvodnje.

Guverner je rekao da se može desiti da se pojave rizici koji dolaze iz okruženja i sa međunarodnog tržišta, ali ako sve bude u skladu sa fiskalnim zakonom ne bi trebalo da bude negativnih posledica.

Prema rečima Šoškića, bankarski sektor u Srbiji ima visok nivo likvidnosti i kapitala i sve više ide u pravcu dugoročnog finansiranja, dok se kratokoročno fianasiranje smanjuje.

Šoškić je ukazao i na značaj dinarizacije koja će u narednom periodu, ukoliko se bude povećavala, uticati na stabilnost privrednog sistema i povećanje zaposlenosti.

Šoškić je rekao da problem predstavljaju problematični krediti koji u proteklim mesecima beleže rast i iznose 19 procenata.

On je dodao da su kratkoročna sredstva finansiranja u padu i da su sa 45 procenata u januaru 2010. pala na 21 odsto u novembru 2011.

On je, takođe, podsetio da je u padu referentna kamatna stopa koja iznosi 9,5 odsto i naveo da će ako se poveća nivo zajmova u dinarima to povećati efikasnost, što će dalje uticati na smanjenje repostope.

EU:Ekonomska situacija nije "ružičasta"

Zamenik šefa delegacije EU u Srbiji Adriano Martins izjavio je  da ekonomska situacija u Srbiji "nije ružičasta" i da ima značajan broj zabrinjavajućih signala.

On je rekao da planirani rast BDP-a za ovu godinu značajno smanjen, sa tri na 1,5 odsto.

Postoji opasnost i od slabljenja domaće valute, visokog budžetskog deficita, dogovor sa MMF je doveden u pitanje, a ono što zabrinjava je i to što raste dug koji je već na nivou od 45 BDP-a, ako ne i iznad tog procenta, istakao je Martins.

On je rekao da je za Srbiju veoma važan 8. mart kada će Savet EU odlučivati o kandidaturi Srbije za članstvo u EU.

Martins je naglasio da bi dobijanje statusa kandidata bio pozitivan signal građanima Srbije, ali i ulagačima da zemlja ostvaruje napredak i da je dovoljno "poštuje" EU.

On je ukazao da je ovo trenutak da se Srbija konačno pozabavi strukturnim problemima i efikasnošću "sa kojima se godinama bori".

Ukazujući da je ovo godina izbora, on je naveo da bi ova godina bila i ona koja nosi novu energiju za potrebne reforme.

Uspostavljanje slobodnog tržišta i konkurentnost, manje oslanjanje na sistem subvencija, regulisanost cena samo su neke od preporuka Martinsa, a smanjenje birokratskih troškova kao i regulisanje pitanja javnih nabavki je takođe ono na čemu treba raditi.

"Mi insistiramo da dođe do izmena Zakona o javnim nabavkama i da sigurni budemo da je vlada posvećena borbi protiv korupcije", rekao je Martins.

Stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda  u Srbiji Bogdan Lisovolik je na konferenciji rekao da će odstupanje Vlade Srbije od dogovorene politike sa MMF dovesti do kršenja principa fiskalne stabilnosti koja je oličena u zakonu i upozorio da javni dug u odnosu na zemlje regiona, gde je prosek između 25 do 30 odsto BDP-a, najviši izuzimajući Mađarsku, što je za zemlju u tranziciji kao što je Srbija veliki teret.

Stalni predstavnik MMF u Beogradu je rekao da Srbija ima malo prostora za menjanje dogovorene politike i ukoliko želi da ide putem održivog rasta to može da joj bude veliki problem.

Kada je reč o rashodima budžeta, Lisovolik je ukazao da davanje subvencija privredi nije rešenje, kao i davanje podsticaja investitorima jer to stvara nejednake uslove za učesnike na tržištu.

Srbija mora, prema Lisovolikovim rečima, da nastavi strukturne reforme, jer će nadolazeća kriza u Evropskoj Uniji, za koju je srpska privreda izuzetno vezana, značiti i dodatni rizik.

On je objasnio da je rizik za domaću privredu to što se procenjuje da će nafta ove godine poskupeti iznad sto dolara po barelu.

Kao povoljnu okolnost Lisovolik je naveo cene hrane na međunarodnom tržištu, što može da popravi platni bilans Srbije, pod uslovom da ekonomska politika bude adekvatna.

Nezaposlenost povećana 10 odsto za tri godine

Potpredsednica vlade Verica Kalanović izjavila je  da je globalna ekonomska kriza na srpsku ekonomiju imala veoma negativne posledice i da je jako pogodila "običnog" čoveka.

Ona je, na konferenciji "Finansiranje rasta u Srbiji", izjavila da je samo 2008. godine do danas nezaposlenost u Srbiji povećana za 10 odsto te se naša zemlja nalazi u grupi zemalja sa najvećih procentom nezaposlenih.

Prema njenim rečima plate u realnom sektoru rastu sporije nego u prethodnom periodu, oseća se pad standarda što je dovelo do smanjenja tražnje i to sve je pogodilo jako puno običnog čoveka.

Da kriza ne zaobilazi Srbiju pokazuje i najsvežiji primer odlaska velike kompanije Srbije kao što je "Ju es stil " (US Steel), istakla je Kalanović.

Ona je navela da je teško povući granicu između uticaja ekonomske krize i sa druge strane nedovršenosti ekonomskog sistema i tranzicije u Srbiji, ali je sigurno to da su ta dva uticaja i ta dva faktora u sinergiji doveli do toga da je srpska ekonomija u velikim problemima.

I pored toga što je vlada reagovala donošenjem antikriznih mera od kojih su neke dale rezultate a neke nisu, Kalanović je još jednom ukazala na rešenja - završetak privatizacije, reforma u javnom skektoru, javnim preduzećima, profesionalizacija menadžmenta, reforma obrazovanja pravosuđa, svega što je vezano za poslovni ambijent.

On je naveo primer da, ako se očekivao privredni rast reda veličine 1,5 posto, sasvim je jasno da će to biti niže od toga.

Bogetić je kazao da bi obaranje deficita i javnog duga moglo osnažiti ekonomsku, budžetsku i opštu spoljno-finansijsku situaciju u zemlji.

Govoreći da Srbija ne treba da očekuje mnogo od ekonomskog oporavka do 2013. godine, Bogetić je kazao da bi moglo više da se uradi na planu aktivnih mera, pre svega, podršci zapošljavanja mladih.

Na tome bi trebalo raditi više nego do sada, rekao je on, ističući da je to mera koja bi bila korisna u ovakvim uslovima.

Na području Zrenjanina i okolnih sela trenutno su u toku 3D seizmička ispitivanja. Projekat je započet u oktobru 2011. i radovi će trajati do februara ove godine. Tokom 2012. će 3D seizmika biti izvođena i na području Kikinde na prostoru od 350 kvadratnik kilometara (km2) i Itebeja (250 km2). Pored toga, 2D seizmička ispitivanja će biti izvođena na istražnim prostorima Srem (200 km2), Bačka-Srem (150 km2), Kovačica (150 km2) i Moravski rov (500 km2).

Cilj sprovođenja ovih istraživanja, koja predstavljaju osnovnu metodu istraživanja nafte i gasa, je da se sagleda geološka građa i definiše geološki model, odnosno izdvoje najperspektivnije lokacije za buduća detaljna istraživanja nafte i gasa, kazali su u NIS. Na osnovu rezultata tih istraživanja biće definisani potencijalni lokaliteti za istražno bušenje.

U Srbiji se za istraživanje nafte i gasa najviše koristi metod vibracije, gde se na osnovu uređaja koji vibriraju na površini zemlje, i na osnovu talasa koji se na taj način proizvode, utvrđuje da li i na kojim dubinama ima nafte i gasa. Nafta se uglavnom, kako objašnjavaju stručnjaci, nalazi u sedimentnim stenama u kojima su se taložili organski ostaci iz kojih nastaje ta sirovina, a teže se može naći u brdovitim predelima gde je dolazilo do različitih nabiranja i tektonskih poremećaja.

Zahvaljujući opsežnim 2D seizmičkim istraživanjima, urađenim tokom 2010, locirane su četiri istražne bušotine u Srbiji na kojima se radilo tokom prošle godine - Majdan i Turija u Vojvodini, a u Srbiji južno od Save i Dunava, Ostrovo i Jelica-1 (kod sela Vrdila, u blizini Kraljeva), koja se još uvek buši. Na tom prostoru je ove godine u planu bušenje još jedne istražne bušotine, Jelica-2 kod mesta Samailo.

U ovoj godini u planu je bušenje i četiri istražne bušotine na prostoru Vojvodine - Velike Livade, Itebej, Srbobran i Lokve. Osim istraživanja, NIS otvara i nove, razradne bušotine na već postojećim naftnim poljima u Srbiji.
Na jednom od radilišta koje je posetila ekipa Tanjuga, radnici, NIS-ovi stručnjaci, inženjeri i geolozi rade punom parom u potrazi za naftom.

Platforma sa bušaćim postrojenjem i oko 15 radnika i stručnjaka NISa završavaju rad na jednoj bušotini, posle čega se ona oprema uređajima za proizvodnju nafte i pušta u eksploataciju.

"Železara nema nikakva zaduženja i kredite prema bankama", rekao je Cvetković.

Upitan šta će biti sa radnicima i da li će biti smanjenja plata, vetković je rekao da "za sada nema planova da se menja status
radnika" i da se oni neće "naći na ulici", ali nije mogao da kaže ništa u vezi sa platama.

Premijer je rekao da je Vlada u poslednje tri godine održavala edovne kontakte sa kompanijom Ju-es stil koja im se požalila na
teškoće u poslovanju zbog svetkse ekonomske krize.

"Ju-es stil je zbog toga odlučio da ode iz Srbije, a Vlada je rešila da otkupi Železaru jer će mnogo lakše pronaći strateškog partnera
ako Železara radi", rekao je Cvetković. On je istakao da je Železara Smeredevo jedan od najvećih izvoznika u
Srbiji. Premijer je rekao da je otkup Železare bio "iznuđen potez" i da je cilj vlade da održi proizvodnju i pronađe strateškog partnera.

"Bili bismo srećni kad bismo u roku od 15 dana mogli da pronađemo trateškog partnera", rekao je Cvetković.

Od dve visoke peći u smederevskoj železari jedna je stavljena u režim takozvanog tihog hoda, a od 9. januara zaposleni u fabrici rade 4 dana sedmično, dok za peti dan dobijaju 60 odsto plate.

Ju-es stil Srbija zapošljava oko 5.500 radnika, ima učešće od pet odsto u ukupnoj srpskoj proizvodnji, a oko 14 odsto u izvozu.

Lokalna vlast u Smederevu je krajem prošle godine, da bi pomogla Ju-es Stilu smanjila taksu za korišćenje obale Dunava u poslovne
svrhe, kao i ekološku taksu.

        "Spremni smo da se fokusiramo isključivo na dalji razvoj kompanije, na naše korisnike, modernizaciju mreže, unapređenje kvaliteta usluga. Bićemo još inovativniji i još konkurentniji i samim tim će kompanija vredeti više i više", rekao je Radujko za RTS.
        Radujko će danas taj dokument potpisati sa predednikom i izvršnim direktorom "Ote" Majklom Camasom, u prisustvu predsednika Srbije Borisa Tadića i premijera Mirka Cvetkovića.
        Grčkom operatoru će biti isplaćena kupoprodajna cena od 380 miliona evra, a istog dana će biti obavljen i prenos akcija u Centralnom registru, sa grčkog OTE-a na srpski Telekom, u kome će država imati 80 odsto akcija, a Telekom Srbije 20 procenata.
        Za finansiranje otkupa akcija Telekom Srbija je uzeo kredit od 470 miliona evra, od konzorcijuma banaka.  
        Radujko je objasnio da će, što se tiče novca koji će biti uplaćen kompaniji "OTE",  320 miliona evra biti isplaćeno iz tog kredita, a 60 miliona evra sa sopstvenih računa.
        Razlika od 150 miliona evra, kada je kredit u pitanju, prema najavi Radujka, biće upotrebljena za refinansiranje poslednje tranše kredita uzetog za kupovinu "Telekoma Srpske".
        "Time će konačno i ta obaveza biti sanirana", rekao je Radujko, navodeći da za uzeti kredit banke nisu tražile nikakvu garanciju, već da im je bio dovoljan bilans uspeha "Telekoma Srbije".