Društvo

08. 11. 2009

Poglašenje epidemije gripa u Srbiji?

Epidemiolozi najavljuju da bi tokom sledeće nedelje, najverovatnije u utorak, mogla biti proglašena epidemija gripa tipa A H1N1 na teritoriji Srbije, i da će ona biti prioritet za državu u odnosu na sve druge obaveze, ali da neće doneti ništa novo u smislu zdravstvenih aktivnosti.

Član Radne grupe za praćenje pandemije Branislav Tiodorović rekao
je da je moguće proglašnje epidemije u Srbiji "nije
ništa posebno u smislu zdravstvenih aktivnosti".

"Na osnovu već proglašenih epidemija u Užicu, Požegi, Kraljevu,
Čačku, u Južno-bačkom okrugu i u školama u Nišu, može se reći
da imamo sve elemente da proglasimo epidemiju", kazao je Tiodorović.

On je naveo da će se, u slučaju proglašenja epidemije, pored
zdravstvenog sistema, u suzbijanje epidemije uključiti svi
materijalni i ljudski resursi u državi.

To, prema njegovim rečima, znači nabavku osnovne opreme, koje za
sada ima dovoljno, ali je potrebno pripremiti se "za pravi pandemijski
udar koji će kasnije doći".

Prema Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti "epidemija
zarazne bolesti jeste porast broja obolelih od zarazne bolesti veći
od uobičajenog u odredjenoj populaciji i odredjenom vremenu".

"Kod gripa, pošto se radi o uobičajenoj sezonskoj bolesti, ta
definicija (veći broj od uobičajenog) je tačna", rekao je on i
pojasnio da je vrlo teško proceniti o kom broju je reč.

"To je teško proceniti, niko u svetu nije mogao da proceni. Na
primer, Amerikanci su objavili da je zvanično 120.000 obolelih, ali
da je obolelih verovatno više od milion", rekao je on.

Prema zakonu, proglašavanje epidemije spada u vanredne mere zaštite
stanovništva, proglašava je ministar zdravlja koji naredjuje mere
koje se u tom slučaju moraju sprovoditi.

Ministar odluku donosi na predlog Instituta za zaštitu zdravlja
Srbije, najkasnije pet dana od dana dostavljanja predloga.

Predlog sadrži naziv zarazne bolesti, područje zahvaćeno
epidemijom, mere koje se u tom slučaju moraju sprovoditi, način
njihovog sprovodjenja i sredstva potrebna za obezbedjivanje
sprovodjenja tih mera.

Na predlog ministra zdravlja, medjutim, Vlada može odlučiti da se za
zaštitu stanovništva od nove bolesti primenjuju mere propisane ovim
zakonom, a Vlada je obavezna da na odgovarajući naccin obaveštava
javnost.

Mere zaštite mogu biti opšte, posebne i vanredne.

Opšte mere za zaštitu stanovništva su: obezbedjivanje ispravne vode
za piće, životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe; uklanjanje
ljudskih i životinjskih izlučevina, leševa, organa i tkiva,
otpadnih voda i drugih otpadnih materija na način i pod uslovima koji
ne ugrožavaju zdravlje stanovništva, izvorišta vode za piće i
životnu sredinu;

Takdje u opšte mere spadaju dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija
u naseljenim mestima, na javnim površinama, u stambenim objektima, u
sredstvima javnog saobraćaja, u objektima pod sanitarnim nadzorom i
njihovoj neposrednoj okolini i u drugim objektima u kojima se obavlja
društvena, odnosno javna delatnost.

Posebne mere su: postavljanje dijagnoze zarazne bolesti;
laboratorijsko ispitivanje uzročnika zaraznih bolesti;
prijavljivanje; epidemiološko ispitivanje; zdravstveno vaspitanje;
prevoz, izolacija i lečenje lica obolelih od zaraznih bolesti;
karantin i zdravstveni nadzor; zdravstveni pregledi odredjenih
kategorija zaposlenih, drugih lica i kliconoša; imunizacija i
hemioprofilaksa.

Stanovništvo se imunizira vakcinama i specifičnim imunoglobulinima,
a ministar propisuje uslove, način i indikacije za sprovodjenje
imunizacije. U njegovoj je nadležnmosti i način vodjenja evidencija
o izvršenoj imunizaciji, kao i način zaštite lekovima.