Tako je u Smederevu gde deo odbornika lokalne skupštine koči investiciju od 300 miliona dolara. Uzalud gradonačelnik Predrag Umičević pokušava da im objasni da bi nova rafinerija nafte u Smederevu bila "Ferari", a ne "fića" kao pančevačka.

Američki Komiko gradio bi rafineriju koja je vakuumska, a ne atmosferska i svi gasovi bi se iskorišćavali u procesu proizvodnje, umesto da idu u vazduh. Ali, i pored tih argumenata opozicija, zajedno sa jednom grupom građana koja participira u vlasti u Smederevu, najverovatnije će tražiti raspisivanje referenduma pre nego što ugovor Komiko oil-om bude ratifikovan.

Ako se izgradi, rafinerija će zaposliti oko 500 ljudi i omogućiti gradu Smederevu da utrostruči prihode u budžetu po osnovu različitih taksi.

Novac nije problem za Komiko oil. Ta firma ima spreman budžet i tehnologiju koju koriste njeni osnivači u svojim brojnim rafinerijama u Teksasu. Iza Komiko oil-a stoji drugi najveći snabdevač gasom na istočnoj obali SAD, kompanija Global gas. Njihovo interesovanje za Smederevo objašnjavaju time što je grad strateški savršeno pozicioniran. Sirova nafta iz Komikovih bušotina u Turkmenistanu i Azerbejdžanu bila bi transportovana trasom Kaspijsko more - Volga - Donski kanal - Crno more - Dunav, a rečni prevoz je ubedljivo najjeftiniji. U Smederevu već postoji luka koja može da prihvati brodove. Odvoz gotovih proizvoda takodje bi bio jeftin jer je autoput samo nekoliko kilometara udaljen od rafinerije, grad je mostom povezan sa Banatom, a železnička infrastruktura već je izgrađena za potrebe US Steel Srbija. Dakle, Komiko nije tek tako odlučio da plati 4.2 miliona dolara za zakup zemljišta u Smederevu. Investitor je dao i garancije za 15 miliona dolara koje je spreman da uloži u gasovod od Pančeva do Smedereva koji bi gradio zajedno sa javnim preduzećem "Transnafta". Tako bi bila obezbeđena još jedna ruta za snabdevanje sirovom naftom sa terminala Omišalj na Krku.

Sa naftovodom, investicija bi dostigla 320 miliona dolara. To bi bilo najveće "green field" ulaganje u Srbiji i to u vreme krize.

Zapravo bi efekat mogao da bude mnogo veći od pomenute sume. Prvi put u istoriji u Srbiji bi postojala konkurencija u preradi nafte, što bi nateralo NIS da spusti prerađivačke cene. Sa prerađivačkom cenom od 39 dolara po toni nije ni čudo što je gorivo u Srbiji ubedljivo najskuplje u regionu (Mada, visoke akcize i porezi svakako imaju veci uticaj). Osim toga, konačno bismo mogli da točimo kvalitetno gorivo, jer bi nova rafinerija proizvodila goriva od euro 7 pa na dalje, kakva danas proizvodi retko koja rafinerija u Evropi.

U međuvremenu, upravi grada Smederevo već se obratio i drugi američki investitor, kompanija čije ime za sada gradonačelnik Predrag Umičević drži u tajnosti, koja bi ukoliko Komiko bude imao pozitivno iskustvo, bila spremna da gradi fabriku biološkog goriva - etanola, što bi podrazumevalo uzgoj 10 hiljada goveda na farmama oko Smedereva i otkup 650 tona kukuruza dnevno.

Međutim, sve navedeno mogao bi da zaustavi referendum građana kojima u ušima odzvanjaju priče o zagađenju i sirene iz obližnjeg Pančeva. Da bi ih pridobio Komiko je ponudio da zameni sve velike kotlove na mazut koji su zapravo najveći izvor zagađenja u Smederevu i da autobuse u tom gradu konvertuje za korišćenje tečnog naftnog gasa.

Ako ni to ne bude dovoljno, Komiko će potražiti neku drugu zemlju i neki drugi grad, koji će imati više sluha.