Na benzinsku stanicu koja šljašti kao Las Vegas i izgleda kao centar za svemirske letove, polako ali uz puno buke ušunjao se mali, crveni automobil, marke ''Zastava 101''. Ovaj broj 101 pored imena mogao bi lako da simboliše i broj trenutnih kvarova na njemu, a što se ''Zastave'' tiče, u ovom slučaju bila je odavno na pola koplja. Proćelavi mršavko koji je upravljao ovim vozilom šrafcigerom je otvorio poklopac za rezervoar i sramežljivo pozvao debeljuškastog pumpadžiju.

-     Koliko da sipam? - pitao je pumpadžija uperivši crevo kao revolver u sirotana.

-     Do pola - promrmljao je mršavko- Prodao sam neku zemlju, pa mi se može.

     Možda je uzbuđenje zbog velike investicije učinilo svoje, ali sirotanu vozaču se učinilo da mu je više vremena  trebalo da otvori rezervoar, nego  što je debeljku trebalo da sipa gorivo. Kada je završio svoj posao, pumpadžija je odložio crevo i prišao vozaču, pri tom šireći sa obe ruke najveći džep koji je ovaj ikada video. Sirotan je drhtavom rukom primakao svoj novčanik pumpadžijskom džepu.

 -     Koliko da sipam?- pitao je sa strahom u očima.

-     DO KRAJA! - osmehnuo se pumpadžija.