Doduše rekao sam ja to i prekjuče, ali su juče (dan koji je prekjuče bio sutra) od ranih jutarnjih časova nekakvi majstori ''majstorisali'' po zgradi u kojoj stanujem a to donosi dosta buke koja negativno utiče na koncentraciju za učenje. Jasno je da u tim uslovima ne bih mogao da se udubim u materiju onako kako bih želeo. Bušenje, lupkanje i zujanje je završeno do 15h, ali tada mi već nije bilo do nauke jer sam postao nervozan što su upropašćeni planovi. A baš sam bio rešen da učim celo to pre podne. Barem do 15h. Ostatak dana sam već ranije isplanirao za nešto drugo. A planovi se ne smeju remetiti. Ostalo mi je samo da konstatujem ponovo: nema veze,nije smak sveta jedan izgubljen dan,ali sutra...sutra obavezno počinjem da učim.

I tako minut po minut, sat po sat, daleko brže nego što sam se nadao ,dovuklo se ovo DANAS koje je juče zvučalo mnogo bolje dok se zvalo SUTRA. A delovalo je tako daleko. Sad nema nazad, rekao sam da počinjem da učim, bogami, tako će i biti. Samo da se završi repriza kviza na TV-u. Gledao sam ga i juče ali u jednom trenutku sam otišao u kuhinju da pijem vodu pa sam propustio dva pitanja. A baš me interesovalo koji je odgovor. Nakon pola sata kviz se završio. Naučio sam šta je alhambra i po čemu je valuta Gvatemale ''kecal'' dobila naziv. Nipošto se ne može reći da sam izgubio vreme. Napokon je kucnuo čas da se okrenem učenju. Pre svega moram da prikupim sve potrebno i neophodno. Pronašao sam knjigu na polici, dunuo prašinu sa nje, kinuo i primetio kako bi mogla biti malo sažetija. Ako nešto nervira studenta to je višak nepotrebnih informacija, a koliko ih je u ovoj knjizi nepotrebnih odmah se vidi,ne mora ni da se otvara. Potrebna mi je i hemijska olovka za podvlačenje. Preturam po činiji sa olovkama,ali tamo su većinom neispravne i one koje pišu plavo. Maler. A meni baš treba neka koja piše crveno. Da se što bolje naglase bitne stvari u knjizi. Eto, sad moram da idem do prodavnice da kupim olovku. Ne mrzi me. Sve za nauku. Silazim u prodavnicu mešovite robe koja je na samo stotinak metara od mog stana. Pronašao sam crvenu hemijsku. Ali ne lezi vraže, lenjire nemaju a baš sam mislio da kupim i lenjir da podvlačim precizno i pedantno. Da, kad već učim, učim kako treba. Gospođa na kasi mi je ljubazno rekla da papirnica u centru grada drži mnogo vrsta lenjira i da je ona tamo kupila školski pribor za svog ''malog'' i da je on zadovoljan i da dobija sve petice iz geometrije. Pa, mislim se, za takav lenjir vredi utrošiti još pola sata. Odlazim do centra grada, do preporučene papirnice i kupujem komplet pakovanje sa šestarom, uglomerom, trouglom i lenjirom. Malo me je skuplje koštalo ali ne žalim. Uz takav pribor učenje će teći kao med i mleko. Pomišljam da sam sa takvim priborom mogao upisati i neki teži fakultet. Vreme je da krenem ka kući i knjizi, ali kad sam već u centru grada mogao bi prošetati i pogledati u buticima ima li kakvih patika za mene. Vreme mi je da kupim nove. Ima vremena za učenje predamnom je ceo dan. Valjda mogu sebi da priuštim pola sata, sat. Probavam desetak patika u pet različitih prodavnica ali ne kupujem nijedne jer uistinu i nisam poneo dovoljno novca. Na putu do kuće još svraćam u poslastičarnicu i častim sebe jednim kolačem. Sramota, deset godina prolazim tuda svaki dan a da nikad nisam seo da se počastim. Na putu do sticanja znanja se isprečio samo još DVD klub i naravno da sam svratio da iznajmim neki dobar film. Čisto da imam nešto da se opustim nakon napornog učenja. Uzeo sam jedan od filmova ''Pajtonovaca''. Oni me uvek zabave i vrate raspoloženje a to će mi nakon one knjižurine svakako biti potrebno.
Napokon stižem u stan i sedam za sto. Ispred mene je knjiga, hemijska olovka koja piše crveno i pribor za geometrijsko crtanje. Trebaće mi od toga za sad samo lenjir al neka se nadje. Setim se kako ću sigurno nakon nekog vremena da ožednim pa ustajem i sipam vodu u flašu i stavljam je pored sebe. Molim lepo,da kasnije ne prekidam učenje. Isto važi i za sendvič. Konačno otvaram knjigu. Zaustavljam se na uvodu. Na margini isprobavam hemijsku olovku. Baš lepo piše. Prvo povlačim samo jednu liniju. Zatim pišem svoje ime. Polako, pažljivo, slovo po slovo...Crtam prvog čovečuljka, onako jednostavnog a zatim i drugog malo kompleksnijeg, sa detaljima i osenčenog. Udaljavam malo knjigu da vidim kako izgleda iz daleka. Stvarno lepo. Baš lepo. Ali da se konačno okrenem onome zbog čega sedim na toj stolici, dok je već polako padao prvi mračak. A meni učenje po mraku nije baš najomiljenije. Čitam prvi pasus. Auh, kakva dosadna materija. Listam celu knjigu i ''odoka'' po celinama pokušavam da procenim koliko će mi vremena trebati da naučim. Zaključujem da kad se izbaci ovo, ovo,ovo i naravno ovo...Pih,pa ja to mogu da smlatim očas posla. Padaju mi na pamet oni ''Pajtonovci''. Možda je bolja ideja da promenim redosled. Da prvo pogledam film, da se razonodim i zabavim, pa onda tako opušten i zadovoljan natenane sednem da učim. Sjajna ideja, tako ću i uraditi. Film se završava nakon sat i po. Gledam u časovnik. Auh, već je 21h. Nikad u životu nisam učio posle 21h. Gledam u kalendar. Nalazim današnji datum i datum kad mi je zakazan ispit. Brojim dane od jednog do drugog. Čitavih pet. Ej, pa tu ima još CELIH 5 dana a ja se ovde sekiram. Znači bez problema stižem ako svakog dana učim toliko i toliko sati i pređem toliko i toliko stranica...Hm...naravno, sve to pod uslovom da već od sutra počnem da učim.