Pa da nabrojim neke: naliti se, opiti se, nacvrcati , natočiti , naljuljati , nabokati , ožderati , razbiti , ukrmačiti , natreskati , nazvizgati, nalupati, ušljemati , ošljemati, našljemati , našljokati, ovlažiti grlo i na posletku, iako se sigurno ovde niz ne završava, staviću reč NAČUKATI, jer će ona biti temelj za ostatak priče.

Kako ovo ne bi bila još jedna uobičajena priča o alkoholizmu , pokušaću celu problematiku da zamaskiram pričom o sportu, tačnije o fudbalu. One koji su skloni da se načukaju alkoholom, zamislićemo kao igrače u FK Čukarički.
U Srbiji mlad čovek veoma rano dodje u kontakt sa loptom. Najčešće na slavama, rođendanima i sličnim veseljima, gde stariji govore sve najbolje o igri sa loptom i hrabre mlade da počnu sa sticanjem veštine baratanja istom.
U početku mlad čovek se tek upoznaje sa igrom, pomalo sam pimpluje loptu i vrlo brzo otkriva čari tog sporta i ulazi u mlađe kategorije FK Čukaričkog. Najčešće trenira samo vikendom kad nema obaveza u školi ali napredak je iz vikenda u vikend sve vidljiviji što se tehnike i kondicije tiče. Početnik gleda iskusne igrače, stare prekaljene lavove i uči od njih, želeći da jednog dana postane kao oni.

Ubrzo stasava i za prve utakmice. U početku nema baš preveliku minutažu, ali u utakmicama sa slabijim i neiskusnijim timovima kao što je recimo FK Mladost, dolazi do izražaja upornost, talenat i želja za dokazivanjem. Dobrim igrama izbori se za minutažu i sve češće je u igri i protiv jačih timova kao što su FK Napredak ili FK Rad.Sve je bolji na terenu, savladava tehnike dugih pasova, kratkih pasova , kontrola lopte je na zavidnom nivou i sve češće postiže golove. Jedina mana do kraja karijere najčešće ostaje igra glavom. Sjajnim igrama, zalaganjem i sve češćim pogotcima, mlad igrač se ustaljuje u timu FK Čukaričkog. Počinje ozbiljnije da trenira, ne samo vikendom nego i svaki dan. Sve češće su nove utakmice i nova dokazivanja. Nije bitno na strani ili kod kuće. Uvek se ide na pobedu i na pružen maksimum. Igra punu minutažu. Potrebna mu je samo lopta i malo prostora da bi dokazao svu svoju veštinu. Izvodi kojekakve vragolije sa loptom i publici je zanimljiv. Podržavaju ga i tapšu mu. Ceo svet je njegov i ništa ga ne može zaustaviti. Loptu ne koristi samo kao oruđe da bi zabavio sebe i mušku publiku ,ona mu je sve češće potrebna i da bi impresionirao žensku populaciju. One još uvek misle da je slatko to što radi.

Nakon nekoliko dobrih sezona shvata da je perfektno ovladao veštinom, ponekad dolazi i sam na treninge, mimo tima. To su takozvani individualni treninzi. I u igri postaje sve više okrenut solo akcijama. Publika ga sve manje voli jer ima loše mišljenje o igračima koji soliraju. Sve više mu je lopta u nogama i odbrambeni igrači imaju sve više grubih startova nad njim. Više vremena provodi na zemlji nego na nogama. Stižu i prve povrede. Stiže i umor nakon mnogo napornih odigranih sezona. Počinju problemi sa sudijama zbog nesportskog ponašanja. Polako dolazi do zamora ''materijala'' i igrač se seli u slabiji klub u nižem rangu. Igra nekvalitetnije utakmice, sa lošim loptama na još lošijim terenima. I saigrači nisu više istog kvaliteta kao u ligi u kojoj je do juče igrao. I publike je sve manje. Pokušava da trenira istim tempom ali mu telo više ne dozvoljava. Nije više onaj stari as. Sada je samo senka. Ali mu još uvek ostaje ljubav prema lopti koja ga sve više uništava. Jer duša hoće a telo na može. Oseća da mu je vreme da okači kopačke o klin, ali jednom sportista uvek sportista, teško je odjednom ostaviti pola života iza sebe i promeniti duboko ukorenjene navike. I dok se, sam i odbačen, okružen trofejima svoje karijere priseća utakmica protiv FK Napretka, FK Rada i FK Mladosti, polako počinje da shvata da su zapravo to bile pobede protiv FK Budućnosti. Koja je ni kriva ni dužna, nažalost zauvek, ispala iz lige.