Cela Evropa je inspirisana Leboajeom već pre dvadesetak godina krenula
sa reformom unutar porodilišta i pristupa porodjaju....čak i Hrvatska u
vreme kad sam se ja prvi put poradjala, imala je znatno bolje
porodilište nego prestonica Beograd....sećam se posebnog stola,
nabavljenog iz Italije za porodjaj, gde trudnica u polusedećem
položaju, ima kao u teretani papuče metalne za guranje i šipke sa
strane za držanje i lakše napinjanje....kad sam sa drugim detetom stigla
na porodjaj u Gradsku bolnicu u Beogradu, rekli su mi doslovno da se
prilikom napinjanja, "uhvatim za butine". Pa to mogu i kod kuće! Ne
mogu da vam opišem razočaranje....ubedjena sam da je bela kuga kod nas u
mnogome ubrzana zbog totalno zastarelih i traumatizovanih porodjaja...pa
tek od nedavno su ukinuli pušenje u bolničkom porodiljskom WC-u! Šta
vredi politika baby friendly, kada se I dalje brzinom munje bebi seče
pupčana vrpca, a reflektori zaslepljuju novorodjenče....
Danas znamo da se beba i te kako traumatizuje standardnim porodjajem,
jer iznenada dolazi na svet gde je zaslepe jakim svetlom, zagluše
urlanjem i vikom, poremete osećaj ravnoteže dižući je za noge u
vazduh, seku pupčanu vrpcu koja je deo njenog tela i još pulsira
dragocenom majčinom krvlju, udare je po dupetu da otvori usta, udje
iznenada prvi vazduh u pluća što BOLI do suza, pa zato beba plače, što
mi smatramo znakom zdravlja! Ni jedno mladunče u prirodi se ne radja
u takvim mukama....pogledajte slike novorodjenčadi....tresu se, stisnutih
očiju, crvena u licu, u potpunom šoku!
A sve što treba uraditi, po Leboajeu je - dočekati bebu sa ljubavlju
i poštovanjem i pažnjom. Dakle, prigušeno svetlo, jer beba je bila u
polumraku i mraku 9 meseci, tihi zvuci, šaptanje i disanje a ne
urlanje i vika i dreka, bodrenje majke, koja je okružena onima koji je
vole (Leboaje se zalaže za kućni porodjaj ili stvaranje uslova u
porodilištima za kućni porodjaj), koja se poradja u vodi (naša
porodilišta su odavno nabavila bazene za vodeni porodjaj i NIKADA ih
nisu upotrebila), kako bi beba što bezbolnije prešla iz tečnog u
vazdušno okruženje....staviti novorodjenče majci na grudi i pustiti da
do kraja pupčana vrpca ispulsira, a beba spontano prodiše, koristeći
istovremeno i kiseonik iz pupčane vrpce i dati bebi da sisa ono prvo
kolostrum mleko iz tek porodjene majke u prvih 45 minuta života. Tu je
sva snaga i mudrost vaseljene, sva zaštita koja je detetu potrebna!
.....tako rodjena deca se smeju posle dva sata, a ne posle 40 dana kao
kod nas, odmah gledaju svet otvorenim a ne stisnutim očima i ne plaču
iako su zdrava.....Zar je to mnogo što možete da ZAHTEVATE i s punim
pravom tražite od svog akušera i babice? I verujte, postoje divni
ljudi, kao što je babica Divna koje se decenijama zalaže za ovo i
izvodi neverovatno prijatne porodjaje uz pomoć masaže majke, disanja i
brige.....sestra jedne moje studentkinje se porodila u Švajcarskoj na
ovaj način u državnoj bolnici, a dat joj je spisak patronažnih sestara
za kućnu posetu u narednim danima, koje su specijaliste za joga
masažu, šijacu masažu, homeopatiju, akupunkturu, dakle sestre koje ne
previjaju samo rutinski bebin pupak, već brinu i o novoj, tako
osetljivoj majci koja je obavila takav rudarski posao da joj je
potrebna sva pažnja i ljubav ovog sveta.....ovo se u celoj Evropi i
svetu odvija i na nivou DRŽAVNIH ustanova te nije privilegija bogatih
već prihvatanje iskustva starih.....tako su se poradjale naše prababe...a
psihička stabilnost naših dedova je bila mnogo veća od psihičke
stabilnosti mladih generacija....