Blog
O Pradi, Čapljincima i malim sirotim prodavačicama
Princa imam, Pepeljuga nisam, pa mi nije jasno zašto se prodavačice ponašaju kao da su mi maćeha.
Kad smo nedavno Ivana i ja krenule u šoping u Italiju, prvo što me je pitala bilo je da li ću i tamo da maltertiram prodavačice. Svašta, pa ne idem u pohod na beogradske prodavnice. Da razjasnimo: po prirodi sam vrlo nervozna, mrzim da čekam i ne podnosim bezobrazluk, a posebno ne podnosim da mi neko uvaljuje muda za bubrege. A ko je imao posla sa beogradskim prodavačicama, jasno mu je o čemu pričam.
Kad su cipele u pitanju, tu sam stvarno problematična. Danju sam obično u patikama, čizmama ili bordo „kikersicama", a kad se uparadim nosim štikle. To je vrlo retko, zato i cipele moraju da budu posebne. A posebne cipele se kupuju u posebnim radnjama. I, da se razumemo, ne pitam šta košta.
Kad sam jurila šta ću da obujem za svadbu, skoknula sam do jednog ekskluzivnog tržnog centra na Vračaru. Dođem ja, prodavačica divna jedna devojka, ja objasnim šta tražim, ona me posadi u fotelju i donese kapućino. Ma, milina. Kad, eto nje sa zlatnim cipelama u špic. Ja se zblanula, pa tuc-muc, objasnim joj da neću zlatne cipele. Ona me pogleda ispod oka, pa mi ponudi jedne manje zlatne i manje skupe. Kažem: „Izvinite, nije stvar u ceni, ja stvarno ne volim zlatne cipele! Dajte mi, molim vas, da probam one bež satenske". Ona kaže: „One su 400 evra". „Jao, šteta, ja sam htela da platim 600. Hvala, prijatno". I izađem. Posle me je muž iznenadio „prada" sandalama za kojima sam uzdisala tri meseca. Svaki put nas obaveštavaju o novim kolekcijama i sniženjima. Veoma su slatki i ljubazni.
Odem do jedne ekskluzivne italijanske prodavnice, tu radi jedna bakuta, od onih što tripuju da su beogradske gospođe. E, takve baš ne volim jer je moja baka bila prava gospođa, pa znam kako to izgleda. Elem, bakuta mi da cipele od 70 000 din. Ja kažem da su ružne i da neću da ih kupim, taman koštale i 70 dinara. Kad nije uspela da me ubedi, frknula je onako snobovski i okrenula mi leđa. Mojoj mami je nekoliko meseci kasnije ista ta gospođa za čizme koje malo šljampaju oko nogu rekla: „Odnesite obućaru da vam suzi!!!!!". Helou!!!!!
Onda je jedna gunđala što mora da mi traži farmerke dok ne nađem odgovarajuće, druga je stajala ispred ogledala i pušila i ni trepnula nije kad sam ušla u radnju. Treća je jela picu nad jednim divnim kožnim mantilom koji sam pikirala, u mojoj omiljenoj prodavnici na Bulevaru, čekala sam 20 minuta, DVADESET minuta, prodavačicu da je pitam je l' ima moj broj. Na kraju sam zafrljačila čizmu na onaj tabure i izašla. Jedna ćuskija je htela da mi za 45 000 dinara proda čizme od skaja koje su lepljene. OK, provalim da je iz neke selendre i da ne razlikuje kožu od skaja. Čekaj, ima još, samo da se setim...A, da! Odlepila sam na neku majicu, a na rafu samo S veličina. Pitam prodavačicu je l'ima M. Na sekund je prekinula olajavanje sa koleginicom, preletala raf pogledom i rekla da nema. Onda sam ja iskopala M i rekla da ima. Ona kaže: „Eto, super da si našla". Ja kažem „Jeste, ali šteta što neću da je kupim". I izađem. Samo mi se jednom desilo da sam probala jednu divnu crnu haljinu i da mi je prodavačica rekla da mi loše stoji i polomila se da mi nađe drugu. I našla mi je, i dan danas je čuvam, iako već dugo ne mogu da se uvučem u nju.
Maltertiram ih zato što su drske, nezainteresovane, apsolutno neinformisane, namrštene, kao da ONE MENI pune džepove, a ne JA NJIMA! Zato u Italiji nisam imala apsolutno nikakvu primedbu. Žena mi je izula čizmu, obula mi je cipelu i još se izlomila da mi nađe još jedan model. Nasmejana, pristojna, mirišljava, polomila se da mi proda cipele. I prodala mi je. I čak nam je vrata otvorila i tri puta rekla „Arivederči". Osetile smo se kao Ljudi, još nas drži osećanje da može i tako.
Arivederči, Beograde, neće mi više studentkinje iz Čapljinaca trenirati živce. Moja fina noga zaslužuje ekskluzivni tretman.komentari [9] pošalji komentar
Mrgud [neregistrovani]
12:30:29, 11. 03. 2010
Čarape
Ja kad cipele kupujem u inostranstvu najviše volim da obujem bušne čarape jer znam da će prodavačica da klekne i izuje me bez grimase. To mi posebno hrani sujetu.
OdgovoriMaja [neregistrovani]
12:53:29, 12. 03. 2010
usluzni italijani
Znam jednu zenu koja se toliko odusevila kada joj je Italijan natukao fine, elegantne cipele na njene debele, otecene noge, da je u momentalno pomutio zdrav razum u tolikoj meri da je bila spremna da ih kupi. A kad joj je jos rekao belisima, kupila ih je. Tek je u Beogradu shvatila da je zuljaju do bola. Nisu vredeli ni kalupi, ni kreme kojima ih je mazala. Stoje u ormanu i moze samo da se seca talijanca.
Odgovoriodgovori na komentar:
Zorana [neregistrovani]
13:02:07, 12. 03. 2010
:)
Bravissimo! Mi smo, na zalost, na zgodne Italijane naletale na ulicama, ali nisu izostajali komplimenti :))) A posle kazu, Italijani seljaci. E, u TOM selu bih zivela bez da zucnem :)
OdgovoriNevena [neregistrovani]
21:55:00, 19. 08. 2010
U svakom slucaju...
Recimo da ta studentkinja radi za 15000 hiljada dinara, a ne kao ona u Italiji za 1000-1500e. Pa je gazda jos i nije prijavio jer je ovih mesec dana na probnom radu, a vec sledeceg meseca ce na njenom mestu biti neka druga studentkinja sa sela koja ce i pored studija morati da radi, zaradi, bar za klopu i koju knjigu njenomestu biti neka druga jos manje Recimo da mi je muka da citam o tome kako neko moze da se hvali da ima novaca za cipele kolika je moja plata. Kako
Odgovoriodgovori na komentar:
:) [neregistrovani]
19:56:00, 29. 08. 2010
aha
Ovde se na radi ni o ceni ni o jadnim neprijavljenim studentkinjama. nego o drskim i bezobraznim osobama koje ne poštuju kupca. Ako ti se ne svidja,idi na pumpu pa peri šoferšajbne, iste ćeš pare zaraditi,a svoj si gazda. Reč je o vaspitanju.
Odgovorimilica [neregistrovani]
00:53:04, 09. 01. 2011
free
slucajno se nadjoh na Vasoj strani i procitah sva Vasa pisanija i nikako ne mogu da shvatim ko ste Vi i o cemu zapravo govorite i kakve su to gluposti o kojima pisete. Dramaturg? predivno... napisite nesto novo, nesto pametno. jedna Keri Bredso je sasvim dovoljna, Vi to niste i prestanite da trosite slova na ovakve gluposti... znate, ima nas koji i dalje citamo, ima nas koji znamo i kao takvi, ocekujemo da cemo na blogu dramaturga naci nesto pametno, bar interesantno...
srdacan pozdrav
marina [neregistrovani]
16:22:02, 06. 06. 2011
Tolerancija
Jeste da umemo da budemo, nevaspitani, besni, nezainteresovani i suvise umorni da nekome potrazimo "veci broj" ali ne govorim o prodavcima nego o Srbima. I jedna osoba koja se u drugim clancima predstavlja kao "nervozna" i dere se "vrati se u svoju selendru" trebala bi to da razue. A ako imas novca da sopigujes u Italijanskim ekskluzivnim buticima znaj da ne pripadas vecini ljudi u ovoj zemlji. Pa nemoj ni da sudis o istima.
P.S. Ocekivala sam nesto vise od jednog dramaturga.Novije i zanimljivije. svi znamo mane nasih ljudi jer i mi smo isti, neki manje neki vise.
sonja [neregistrovani]
14:26:23, 01. 04. 2012
..........
Gospodjo, Vi ste jedan nevidjeni snob.
Slazem se da su prodavacice neljubazne i drske, ali Vi ste umislili sa svojom gospodja-bakom, cipelama od 400 evra i kupovinama u inostranstvu da vredite vise nego sto mislite.
Seka [neregistrovani]
12:20:36, 11. 03. 2010
znam o cemu pricas
Boze koliko puta sam imala susret sa nekulturnim i nezainteresovanim prodavacicama. U stvari, vecina njih, uglavnom su to vrlo mlade, namontirane devojke, imaju manir da te odmere od glave do pete i da na osnovu toga donesu sud da li treba da potrose svoje vreme na tebe ili ne. Ako si lezerno obucen i ne licis na njih, odlucice da je bolje da nastave telefonski razgovor sa svojim sponzorom. Iz takvih radnji izletim i vise se ne vracam.
Odgovori