Moja najbolja drugarica Ivana i ja nemamo veliku kilometražu u druženju- ovog septembra punimo četiri godine- ali to je onaj fazon: kao da se znamo ceo život. Upoznale smo se u septembru kad sam ja ušla u redakciju jednih dnevnih novina, sva zblanuta jer u životu nisam radila u novinama i sramežljivo pitala je l'mogu da zauzmem mesto za jedninim praznim kompjuterom. Sećam se kako me je pogledala, noge su mi se oduzele: ona ljude strelja pogledom, ispod namrštenih obrva. Kad je procedila „Možeš", pomislih „bože, kakva budala!".

Elem, svakog jutra ulazila je u redakciju nadrndana, kad progovori grmi, niko joj nije bio po volji i uvek je poslednja ulazila na kolegijum. Moje mišljenje s početka nisam menjala sve dok se jednom nismo slučajno zadesile u hodniku na cigari. I odmah postale prijateljice. Posle smo zasmejavale celu redakciju i baš se lepo zabavljale. Kad sam otišla odande, već je imala obezbeđeno mesto u mom srcu.

Ivana ima lepe plave oči i plavu kosu. Ja imam crnu kovrdžavu i crne oči. Kad me uhvati sentiment, zovem je Grejs, po princezi. Inače se nazivamo „kokoško", „budalo", „babo". Ona je stalno namontirana i na štiklama, u punoj kozmetičkoj opremi. Ja volim starke i široke farmerke. Ona podriguje dok repuje sa svojim malim sinom, ja urlam uz Brejkerse. Ona se sita izđuska kad izađemo uveče, ja stojim sa strane i mrko gledam oko sebe. Ona se raduje kad ujutru vidi sunce, ja sam smrknuta i kad je vedro i kad je oblačno. Nju ne mrzi da se vere po skalameriji u Avantura parku, ja nisam htela da idem jer nema gde da se sedne. Kad me neko naduva, ja cmizdrim. Ona mu skreše pa je niko ni ne naduvava. Ja nisam htela da vukljam slaninu autobusom od Vidikovca do Karaburme, a ona ju je suptilno prenela u brendiranoj kesi. Po njenom mišljenju, aerobik oplemenjuje duh i telo. Ja radim jogu pet minuta godišnje.

Obe smo dozlaboga lenje, umemo da opsujemo bolje od kočijaša, omiljena reč nam je „neću", a „hoću" izgovaramo samo s debelim razlogom (shopping, putovanja, knjige). Beskrajno smo duhovite, maštovite i tvrdoglave, nervozne i lajave, inteligentne i lepe. S tim što ja naglas kažem da mi sevaju kolena pred kišu, a ona bi pre crkla nego tako nešto rekla. Ona zavidi Vanesi Paradi, a ja Moniki Beluči, ne zbog njih nego zbog njihovih muževa. Obe verujemo u ljubav i bolje sutra.

Što se mene tiče, uvek sam imala više sreće sa muškim nego sa ženskim prijateljima. Tako da mu dođe da je ona moj najbolji prijatelj u ženskom telu. A evo i zašto:

-ona je Mlada („Kill Bill") u telu Grejs Keli.

-kad sam bila u bolnici donela mi je kroasan sa čokoladom

-kad sam krišom ponovo propušila, dala mi je cigare

-kad sam htela da kupim skupe krpice usred besparice, rekla je „Kupi!"

-nikad ne vređa u društvu

-sve što ima kaže u lice

-sve što nema, ne traži

-ne kuka kad joj je teško, ali je srećna kad si tu za nju

-kad je meni teško, ne da da kukam, ali je tu

-zasmeje me bar šest puta dnevno, naglas

-daje mi da joj pričuvam klinca, pod uslovom da ne zapalim kuću

-ne pravi kompromise

-pridikuje, ali samo jednom rečenicom: „Neću ništa da kažem"  

-ne voli da ogovara, ali voli da komentariše

-ne osvrće se unazad

-i ne analizira. Odmah seče.

-nosi burek u najlon kesi, obučena u crvenu koktel haljinu i na štiklama

-traži lepog i uspešnog muškarca, neće samo uspešnog

-uvek je spremna da pravimo gluposti

Uostalom, ko bi te, osim najbolje drugarice, naterao da ceo dan juriš u neudobnoj obući za jednim parom savršenih cipela? A da ne kukaš?