Blog
O pitanjima koja mi najčešće postavljaju u Mađarskoj kad kažem da sam iz Srbije….
Evo, poslednji put mi se desilo sad za vikend, i stvarno ne preterujem ako kažem da ne prođe mesec dana da me neko ne pita bar jedno od tih nekoliko suludih pitanja, a živim ovde već tri godine... i već tri godine nikako da oguglam na njih i da smislim jednostavan i moćan odgovor. Odgovor koji ne zvuči kao pravdanje krivca, odgovor koji neće biti prepotentan i uvredljiv. Odgovor koji će biti istinit i odgovoran. Ne polazi mi za rukom da svu ovu kompleksnost smestim u jedan odgovor….i ne polazi mi za rukom da me ova pitanja svaki put bar malo ne izbace iz takta.
Tako da ću vam ja ispričati kako do tih pitanja dolazi, a vi me molim vas posavetujte šta biste odgovorili na mom mestu...ja više nisam pametna...
Prilike su razne: u taksiju, na otvaranju izložbe, u pozorištu, u kafiću, u redu u prodavnici, za vreme ručka u firmi, na žurkama...
Ljudi koji pitaju su razni: taksisti, umetnici, kolege, slučajni prolaznici iz raznih slojeva društva, obrazovani, neobrazovani...
Ja, po prirodi prilično pristupačna i ljubazna, lako krenem u prijatno mlaćenje prazne slame sa nepoznatim i polu-poznatim ljudima. I sad, već prepoznajem rutinu: posle nekoliko minuta simpatičnog ćaskanja, sagovornik me uz širok osmeh, pun nekog prijatnog očekivanja, pita odakle sam. I ja tako, uz širok osmeh uzvratim: „Iz Srbije.", i svaki put imam osećaj da im svima bar malo zaledim taj osmeh na licu svojim odgovorom! Kao da ih prepadnem ili razočaram...a ja stvarno mrzim da razočaravam i plašim ljude! I nikako, al nikako, već tri godine na to da se naviknem, da iskuliram...Ovde se razgovor uvek pomalo traljavo nastavlja. Taj nastavak je takođe neverovatno sličan iz situacije u situaciju, a male razlike uglavnom zavise od namere sagovornika.
Tako da su otprilike varijacije na temu sledeće:
- Ako je flert u pitanju: „Ja bih se kladio sa si Španjolka ili u najmanju ruku Italijanka", kao da su devojke iz Srbije po pravilu grobovi, kuvane noge ili nešto podjednako neprivlačno!
- Ako je samo prijateljska dobronamerna osoba u pitanju, nastavak je ovako nekakav: „Pa dobro, nije strašno...to je skroz OK", i sve u tom maniru. Teše me kao da je to neka duboka nesreća biti iz Srbije.
- I nekad se, ne tako često, ta prva zbunjena reakcija pretvori u konspirativno šaputavo oduševljenje..." Srbija! Kul! Kako ste spalili Američku ambasadu, carevi!! (ovde ide širok, zastrašujući osmeh)....Srpski huligani su stvarno zakon, posle engleskih oni su..." nastavak ove priče ja i ne mogu da ispratim... Jednostavno nisam u tim tokovima. Razočarana, što ne mogu napokon da delim oduševljenje svojom zemljom sa nekim, samo slušam i smeškam se i gledam da nestanem odatle što pre i patim negde u samoći...
Nego, da se vratim na ova prva dva scenarija. Oni malo oprezniji ovde kreću da se raspituju o Beogradu, a ja vidim da oni mene ne slušaju i kao da već imaju svoje mišljenje o „čitavoj stvari". Ubrzo, čim ja zastanem da uhvatim vazduh, dolazi prvo pitanje koje mi se ponavlja kao noćna mora: „A šta bi mi se desilo da odem kolima u Srbiju sa mađarskim tablicama?" ili još bolje „Šta bi mi se desilo da kažem u Beogradu da sam Mađar?". Ali ubedljivo najveći hit od pitanja dolazi od onih malo nacvrckanih, opuštenijih ili naprosto direktnijih i ide doslovce ovako: „ Izvini ako je ovo malo neprijatno pitanje, al' vidim kul si pa rekoh da te pitam...što vi Srbi nas toliko mrzite?"
Ja ne znam da li ste vi zbunjeni i zapanjeni kao što sam ja još uvek i kao što je more mojih prijatelja bilo kad sam im ispričala. Al` meni je ovo stvarno fascinantno. Mi njih mrzimo!? Svarno?!
I ovde nikad ne pali moj iskreni instinktivan odgovor : „ Ne znam zbog čega to misliš. Evo, ja sam iz Srbije i ja vas ne mrzim, čak naprotiv! Živim ovde, i obožavam svoje prijatelje i kolege Mađare i Mađarice", sumnjičavo me merkaju kao da dajem neku blabla politički korektnu izjavu za štampu i gledaju me ispod oka kao da sam im još jednom priredila razočarenje, jer neću da im kažem pravu istinu.
Dugo sam razmišljala odakle im ta ideja. Počela sam da se preispitujem. Da nisam ja u nekom svom mehuriću gde ne vidim to što svi ovde vide. Pitala sam se koje na primer mi, u Srbiji stereotipe, imamo o Mađarima (pošto ruku na srce imamo po dirljiv stereotip o svakom komšiji). U cilju pravde i istine započela sam jedno omanje amatersko istraživanje i jednostavno pitala ljude, moje prijatelje i poznanike šta oni misle kad kažem Mađarska i Mađari. Sve do čega me je to istraživanje dovelo je bilo sledeće: odlična klopa, ružan jezik (sem kad Mađarice pričaju), 'vruće' Mađarice i prelepa Budimpešta. I još nešto mi je usput palo na pamet kao dodatna otežavajuća okolnost za Srbe - izreka na koju ranije nisam obraćala pažnju: 'ružan k'o gabor'. Ako znate da je Gabor jedno od najčešćih muških imena ovde, onda ćete se složiti da je ova izreka politički nekorektna i jedan običan prepotentni bezobrazluk. To je kao da neko iz okolnih zemalja ima izreku 'ružan k'o npr. milan'...zamislite šta to onda govori o našim muškarcima, našim Milanima...užas! Moram da kažem da od kako mi je to palo na pamet ne koristim više tu narodnu mudrost, pogotovo što mogu odgovorno da tvrdim da nije tačna (ovde može da vam zapadne neki mnogo, mnogo dobar Gabor, verujte mi:). Al` čitav ovaj rezultat 'istraživanja' stavljen na gomilu, uz sve otežavajuće okolnosti i bezobrazluke opet ne daje za zbir mržnju.
Pitala sam i sve svoje prijatelje Mađare iz Vojvodine, da li ja ne znam nešto što u Vojvodini svi znaju. I stalno dobijam isti odgovor - za vreme Jugoslavije je bilo najbolje, al' čak i posle za vreme divljanja nacionalnih emocija nije bilo mržnje, pogotovo ako se uporedi sa situacijom Mađara u Rumuniji ili Slovačkoj, gde nije bilo ni govora o ratu. Ne znam da li im je neprijatno da mi kažu nešto drugo...jer vide da me ovo sve pogađa...stvarno ne znam.
Podsećala sam se i istorije u svojoj potrazi za odgovorima. Tu je bilo svega i svačega naravno i niko nikome nije ostao dužan, i svako je pomalo drugačije pisao istoriju, al' to je nekako bilo davno...mnogo davno. Izgleda da je skorašnja burna istorija srpskog naroda i države formirala neke 'Crne liste' na kojima već mnogo decenija Mađari baš i nemaju 'počasno' mesto...
I ne znam što me sve to toliko potresa! I što se ja osećam pozvanom da dajem odgovore na ta pitanja, kao da sam ja ovde neki vajni predstavnik srpskog naroda! Toliki su ljudi plaćeni da budu glasnogovornici ove države...to je njihov posao! Ja treba da nađem sebi drugi hobi! Je l' tako?
Mada...volela bih jednostavno da se meni drage nacije i pojedinci u njima poštuju i vole, pogotovo kad već ne postoji razlog za mržnju. A kako može neko da vas poštuje i voli ako misli da vi njega mrzite?
Tako da stvarno ne znam šta da odgovorim kad me pitaju što ih mi Srbi toliko mrzimo i šta bi im se desilo da kažu da su Mađari u Beogradu?
Šta vi mislite? Šta biste vi odgovorili da ste na mom mestu?
komentari [28] pošalji komentar
Jovana [neregistrovani]
23:03:56, 25. 05. 2010
daju sebi na znacaju
Ma ko ih mrzi. Cista izmisljotina.Vecina ljudi uopste nema definisan odnos prema Madjarima, iako su nam prvi susedi. Otprilike tu su, tako su se geografski zadesili, nismo ih birali. Niti smrde nit`mirisu. Na ovaj nacin samo sebi podizu cenu, kao eto neko ih mrzi.I to su price za navlacenje. Ne treba reagovati.
Odgovoriodgovori na komentar:
Sanja K [neregistrovani]
14:35:45, 27. 05. 2010
Jenostavno - hvala
A znas na sta me podstetio tvoj komentar: mozda nije tako lose u neku ruku da ljudi imaju tako niska ocekivanja....samo mogu da se oduseve kad shvate da je sve bolje i Beograd i Srbi nego sto su ocekivali...a to za 1%...zanimljivo:)
Hvala za komentar!!!!
Sanja K [neregistrovani]
00:02:06, 28. 05. 2010
Daju sebi na znacaju - hvala
Cao Jovana, hvala za komentar. To sto kazes 'nit smrde nit mirisu'...iskreno, meni to moze da vazi za sve ljude nevezano za nacionalnost koji su drugacijeg temperamenta od mene dok ih malo bolje ne upoznam. I naravno ima nas svuda raznih, na kraju krajeva, tako da su svi stereotipi uvek na kraju omanje klopke. I slazem se da je deo stereotipa Srba prema Madjarima pre ta neka indiferentnost nego bilo sta priblizno mrznji. I verujem da malo vise znamo jedni o drugima da bismo videli koliko smo slicni i koliko smo dobri:) i jedni i drugi, a cesto i koliko smo losi/nazalost.
I jos jedna misao - zanimljivo je to sto kazes 'daju sebi na vaznosti' - to je zaista jedna nova perspektiva na citavu stvar, projekcija velikog ega jednog naroda, isto kao sto se kod nas pricalo da nas ceo svet mrzi ili da nas Amerikanci mrze a Amerikanaci, bar vecina, i ne zna za nas. Palo mi je na pamet da to ima neke slicnosti...sta mislis? pozdrav Sanja
Tara [neregistrovani]
00:08:08, 02. 06. 2010
predrasude
....da se ne oslanjaju na predrasude nego samo na licno iskustvo, bice veci ljudi i lepsi ce im biti zivot
Odgovoriodgovori na komentar:
olja [neregistrovani]
16:58:44, 05. 06. 2010
ma izmisljotina!
upravo tako,mi uopste nemamo stav o Madjarima.a ti svima lepo kazi da dodju u Srbiju.nek potrose malo pare kod nas
Odgovoriodgovori na komentar:
Sanja K [neregistrovani]
18:07:53, 07. 06. 2010
predrasude - hvala
Cao Tara, dopada mi se taj odgovor...hvala
OdgovoriSanja K [neregistrovani]
18:09:09, 07. 06. 2010
Izmisljotina - hvala
Cao Olja, malo je tesko sa ovakim imidzom da privucemo tosadzije para....:) hvala za komentar!
pozz
Rada [neregistrovani]
11:51:25, 09. 06. 2010
Sloboda izbora
Posebno me raduje humanistička dimenzija ovog teksta. Čovek je zaista uslovljen sopstvenim genetskim potencijalom i okolnostima u kojima živi, ali on ipak ima slobodu izbora, mogućnost da menja sebe i napušta kaveze usvojenih predrasuda. I bude čovek sa čovekom ma koje vere i nacije!
Odgovoriodgovori na komentar:
Marko Kovandžić [neregistrovani]
15:05:47, 09. 06. 2010
Mrzim
Od danas ja mrzim Mađare... Zato što mi nerviraju sestru.
Odgovoriodgovori na komentar:
Marija [neregistrovani]
09:29:54, 10. 06. 2010
:))))
Od danas, Marko vise nije moj omiljeni kolega:)))))
Sanja, fenomenalan tekst:)))
odgovori na komentar:
Zdravka [neregistrovani]
10:15:24, 12. 06. 2010
Čardaš
Pročitavši tekst O pitanjima... i sama sam ostala zapitana da li je moguće da u Mađarskoj postoje takvi stereotipi o srpskom narodu. Nisam do sada puno razmišljala ni o našim predrasudama kada su u pitanju Mađari. Tvoj tekst pomaže da ih se oslobađamo. Bilo bi dobro da ga objaviš i na mađarskom.
Odgovoriodgovori na komentar:
Sanja K [neregistrovani]
15:31:57, 19. 06. 2010
Sloboda izbora - Hvala
Rado moja draga, hvala na komentaru. I jako JAKO mi je drago da ta dimenzija dominira i jasno govori u tekstu.
pozzzzzzzzz
Sanja K [neregistrovani]
15:36:03, 19. 06. 2010
Mrzim - Hvala
Maki moj:) Hvala ti sto me stitis...samo da znas ima SUUUPER Madjara koje obozavam. koji me cuvaju i stite skoro isto kao sto bi me i ti stitio. Tako da ne treba da mrzis Madjare:)
a mozda ja samo nisam ukapirala da se malo salis...super provokativan komentar u svakom slucaju!
Ljubim te
Sanja K [neregistrovani]
15:39:27, 19. 06. 2010
:)))) - Hvala
Marija, :) vas dvoje ste sad upravo odigrali (mozda nenamerno, a mozda namerno:) mali skec o tome kako se na brzaka napravi bezrazlozan, brzoplet razdor medju kolegama koji se super slazu i vole...:))) a sve iz najboljih namera.
Nego, hvala za pohvalu i sto me pratis:)
Nadam se da cemo jednom i uzivo da pricamo price!
Pozdrav
Sanja K [neregistrovani]
15:43:33, 19. 06. 2010
Cardas - Hvala
Draga moja Zdravka,
Hvala za misli i za predlog...stalno negde jurcam i nemam puno vremena, al u planu mi je da prevedem tekst i da pisem jos o nekim zabludama sa ove i one strane.
Mnogo mi je drago da ovaj tekst pomaze rusenju predrasuda - Predrasude su moje vetrenjace na neki nacin...i eto nekad iimam uspeha u toj borbi:)
Ljubim
Nemanja D. [neregistrovani]
22:59:28, 07. 07. 2010
Istorijski kontekst
Postovana Sanja i draga zemljakinjo,
iscitao sam pazljivo, sa zadovoljstvom i sa interesovanjemi ovaj i nekoliko prethodnih Vasih tekstova. I svaki je smislen, odmeren i nadasve pitak.
Pa ipak, ovaj tekst mi posebno skrece paznju i izaziva zelju za diskusijom, jer zadire u polje zanata koji pecem.
Odnosi izmedju dva naroda, pogotovo susedna, pogotovo sa onakvom istorijom bolesti kakva postoji izmedju Srba i Madjara kroz vekove unazad, ne mogu se pojednostaviti i analizirati sa lakocom.
Mozda je neumesno praviti poredjenja, ali srpski narod je na tlu Ugarske, posebno od 18. veka, strahovito stradao. Ne znam da li su Vam poznate istorijske okolnosti vezane za ustanak Ferenca Rakocija u Ugarskoj od 1703. do 1711? U danasnjoj Madjarskoj tada je stradalo, po procenama madjarskih istoricara, oko 120.000 Srba. I tu nije bio kraj, zapravo to je bio tek pocetak, koji za rezultat ima danasnju srpsku manjinu u Madjarskoj, u tolikom broju i sa takvim statusom.
Razmisljanje i postavka teksta su meni (laiku) jako simpaticni i zanimljivi, ali je istorijski kontekst, cini mi se, malcice zapostavljen. A on je, za ovu pricu, nezaobilazan.
Konacno, ne mislim da Srbi danas mrze Madjare. Iako su mi sva stradanja i sukobi dobro poznati, siguran sam da ne bih ni pogledao popreko nekoga ko bi mi se predstavio kao Madjar u Beogradu.
Zrtve i potomci iz poslednjeg rata, i sa jedne i sa druge strane, svakako pamte. U to sam se i licno uveravao. Neki od njih, sasvim je izvesno i mrze. Ali, to je neminovnost. Bilo bi samo dobro da ih nema u velikom broju.
P. s. Podrzavam predlog da tekst objavite i na madjarskom jeziku.
Srdacan pozdrav!
odgovori na komentar:
Sara [neregistrovani]
19:30:12, 29. 07. 2010
Strasno
Ne razumem zasto svi misli da su ljudi iz Srbije najgori ljudi na svetu...Ja bih im preporucila da dodju u Srbiju i vide kakvi smo mi stvarno,sasvim normalni ljudi....Najvise me je povredio komentar:" Pa dobro nije to strasno",kao sti si ti rekla kao da nas sazaljevaju jer smo iz Srbije...meni je ovde lepo i ne bih se menjala ni sa kim...
Odgovoriodgovori na komentar:
Sanja K [neregistrovani]
12:17:46, 03. 08. 2010
Istorijski kontekst - hvala
Dragi Nemanja D,
Hvala puno na komentaru i izvinjavam se na zakasnelom odgovoru (bila sam na odmoru). Stil kojim ste napisali komentar mi je dodatni kompliment!
Što se istorijskog konteksta tiče, ja sam ga namerno preskočila, ali ne zato što mislim da je nebitan, već zato što nisam htela da ga linijom manjeg otpora koristim kao izgovor za sadašnji trenutak dva naroda koji su pre više od sto godina imali poslednji konflikt. Dodatni razlog je što nisam ni stručnjak a ni strasni amater u toj oblasti (i stoga još jednom zahvaljujem na intervenciji!), ali uprkos tome sam se zainteresovala za nju i došla do nekih uznemirujućih zaključaka. Istorije nam se razlikuju! Postoje neke činjenice koje niko naravno ne spori ali tumačenja, objašnjenja kako je do njih došlo i kontekst su potpuno različiti. Kao kad je svojevremeno isti događaj tokom građanskih revolucija u Srbiji bio opisivan potpuno na različit način na b92 i na RTS-u i to na na naše oči, oči aktera. Posle tog iskustva i ovog ovde, istorija mi deluje kao odabrani svežanj tadašnje štampe koju je smisleno jedna strana u konfliktu odabrala zarad očuvanja samopoštovanja, promvisanja svoje pravde, skrivanja krivice, ….zarad profitiranja….i ko zna zbog čega još.
A činjenica da ljudi ne opraštaju i ne zaboravljaju bol i nepravde istoriju ponavlja i ponavlja i ponavlja u besvest…to je ovako više emotivno i intuitivno istorisanje, šta Vi mislite o tome?
A tekst ću definitivno prevesti i dati da se objavi negde lokalno….javljam vam kad I gde.
Veliki pozdrav
Sanja
Sanja K [neregistrovani]
09:09:00, 05. 08. 2010
Strasno - hvala
Ćao Saro,
Razumem osećaj...i slažem se da pomaže kad ljudi dođu u Srbiju i imaju pozitivno lično iskustvo. Ali to u slučaju Srbije nije dovoljno. Izgleda mi kao da je neko ko treba da misli o imidžu srpskog naroda mnogo nonšalantan ili neuk u svetu medija, PR/a i tehnologije i smatram da taj neko (ako ne postoji treba ga nominovati) treba da se prihvati korekcije užasne slike koju ljudi u svetu imaju posle jugoslovenskog raspada i ratova. Ljudi napolju se ne sećaju istorije pre ove najnovije, a i što bi? Ovo će možda da zvuči grubo, ali mislim da ne preterujem kad kažem da je vladavina Slobodana Miloševića učinila za Srbe isto što i Hitlerova vladavina za Nemace, naravno srazmerno veličini nacije i zločinima. Narodu je i jedna i druga vladavina donela gomilu stranputica, zabluda o nadmoći prema drugima, neprijatnost kolektivne odgovornosti i krivice i na kraju krajeva težak udarac na sliku o sebi na duže staze. Nemci su i dan danas poistovećivani sa užasima iz drugog svetskog rata, hteli oni to ili ne, a kad je to bilo….u prošlom veku…..a naša priča se desila pre tek nekoliko decenija i Srbi su ostali u sećanjima zlikovci, ubice, silovatelji, agresori itd
U proteklih godinu dana mogu da nabrojim gomilu knjiga i filmova u kojima se Srbi pominju samo u negativnom kontekstu. Npr, potpuno prosečan američki film u kojem je Robert de Niro policajac, ni naslova se ne sećam....ali se sećam da kad je došao u svoju rodnu ulicu na Long Ajlandu posle dužeg vremena gde je video nesređene kuće i okućnice, kao da su porušene i šta ce reci : 'Užas, ovde kao da je prošla srpska vojska'. Drugi primer: popularna spisateljica knjige Eat, Pray, Love se kroz svoju junakinju hvali kako je toliko komunikativna i sposobna da ume da se zgotivi čas posla sa raznim likovima, da je čak jednom pričala opušteno i sa srpskim ratnim ubicom. Ta knjiga je još uvek best seller i ceo svet je čita…Onda još jedan primer toga šta se vezuje za imidž srpskog naroda. Za vreme opsade Sarajeva, a sigurno još uvek, sinonim za snajperistu u Holandiji je postala reč srbin. I tako, lošim primerima nikad kraja….
Tako da razumem osećaj. Loše mi je kad o tome mislim. I pitam se šta možemo mi, obični ljudi da uradimo…
Pozdrav
Sanja
odgovori na komentar:
Srdjan [neregistrovani]
20:28:28, 24. 08. 2010
Još nešto o Srbima i Mađarima
Pošto živim u Vojvodini, mogu da kažem nešto o odnosu Srba prema Mađarima. Moje lično iskustvo je da nikakve mržnje nema, a Srbi uglavnom poštuju Mađare kao vredan narod i uglavnom se mađarska sela ističu kao primer urednosti i čistoće. Srbi južno od Save i Dunava nemaju uglavnom nikakav stav prema Mađarima pošto ih ne poznaju.
Odgovoriodgovori na komentar:
Sanja K [neregistrovani]
11:51:43, 01. 09. 2010
Još nešto o Srbima i Mađarima - Hvala
Dragi Srdjane,
Hvala za komentar. Slican je onome sto sam ja uglavnom u tom svom amaterskom istrazivanju cula...
pozdrav!
Sanja
odgovori na komentar:
plasticna [neregistrovani]
13:45:24, 12. 09. 2010
Mani ih u 3 lepe
Obzirom da zivim u Subotici iliti Szabadki kako je "neki" zovu mogu ti reci da te potpuno razumem.Blago receno-GADE MI SE DJARMANI...ko misli da je sve ok,vara se...neka dodje tamo pa nek proba...uzas
Odgovoriodgovori na komentar:
Jasmina [neregistrovani]
18:58:48, 19. 09. 2010
ne brini
Draga moja, ja u Madjarskoj zivim vec jedanaest godina. Tvoj prica mi je jako poznata i prezivljena. Ne mrzim ih, ali Madjare ne vole strance-znaci bilo koje strance. Uvek ce pokusati da te prevare, okrenuti ledja i ako ti i pomognu imace dobar plan, koju ce korist od toga imati.
Ja se upravo spremam za povratak u Srbiju. Nisu se smirili dok me iz mog posla nisu izbacili. Prvo su me opljackali-da ne pricam o tome kako od policije i prituzbi nema nikakve vajde- to kao da se podrazumeva. Zato, ako vec moras biti tu gde jesi, osmeh na lice, glavu gore i ne trudi se da im postanes priatelj, tako te nikada nece dozivljavati.
zao mi je sto te jos vise moram razocarati. Ne uzimaj to isuvise personalno, oni su jednostavno takvi.
Pozdrav!
odgovori na komentar:
Gastos [neregistrovani]
20:20:55, 07. 10. 2010
Ne volim da vidim...
da bilo ko koga mrzi. nije lako ziveti sa tim osecajem u dusi
pozdrav
odgovori na komentar:
Sanja K [neregistrovani]
20:26:14, 07. 10. 2010
Ne brini - hvala
Draga Jasmina,
Jako mi je zao sto ti se to dogadja. I stvarno se nadam da ce ti biti bolje i da ce te krenuti dobra sreca, gde god da si.
Ja imam potpuno obrnuta iskustva u mojoj najblizoj okolini, na svu srecu. Stvarno imam odlicne ljude oko sebe, bliske prijatelje Madjare i druge nacionalnosti. Pored svega moj zakljucak je da su ljudi ljudi i neljudi nevezano za naciju i poreklo.
A inace, zanimljivo je da od kako sam napisala pricu niko me vise nije pitao ni jedno od gore navedenih pitanja:) Kao neka cudna terapija situacije:)
Sve najbolje!!!
pozdrav
Sanja
Sanja K [neregistrovani]
10:55:14, 19. 10. 2010
hvala za komentar
Cao Plasticna,
Hvala za komentar. Ipak zao mi je da se tako osecas.
Zamisli kako bi bilo lepo da se desi da se prbudis jednog dana i da sve sto ti se lepo i sustinski desi u njemu utice na promenu tog osecaja i vidis da nema veze da li su Madjari ili Srbi, nego da ima veze kakvi su ljudi:) Koliko god da ti moja zelja deluje naivno, ja ti je zelim:)
Pozdrav
Sanja K [neregistrovani]
10:56:27, 19. 10. 2010
Ne volim da vidim - Hvala
Cao Gastos,
ni ja ne volim da vidim...to me rastuzuje
pozz
Sanja
Nikola [neregistrovani]
17:48:08, 25. 05. 2010
jednostavno
jedini komentar odnosno odgovor koji sa 100% sigurnoscu mogu dati je samo na prvo pitanje - rekao bih im da odu do Beograda...i lagano razvukao osmijeh od uha do uha...
Odgovorina ostalo bih upalio ignore. Znas i sama moj opci dojam Madjara da misle o svima sa ex YU podrucja da ih mrze ali isto tako misle da su totalno superiorni u odnosu na nas. Ma mislim da ih najvise boli to sto ih nitko od nas ne dozivljava al ni 1%...
odgovori na komentar:
Jenostavno - hvala