Blog
Ovo je Srbija!
„Sve što je u daljini postaje poezija“ rekao je neki mudar čovek jednom. Neverovatno istinito. Kao osećaj ljubavi na daljinu. Kao kad recimo ne vidite roditelje dugo i ne primećujete kako u pričama i mislima postaju romantični heroji iz idiličnog detinjstva…a onda kad treba da provedete više od tri dana sa njima uhvatite sebe kako panično zaključujete da ste sve najgore što vas proganja u životu pokupili nehotice od njih, a četvrtog dana shvatite da su uspomene na detinjstvo izgubile epitet „idilično“i gledate da se brže bolje vratite u onu udaljenu bazu, gde sve to opet, posle nekog vremena, postaje poezija. E tako i Srbija…u daljini je polako postala poezija. I onda jednog dana…
Nedavno dođem da uživo „otpevam" tu pesmu jednom važnom Vanbalkancu, koji već neko vreme želi da vidi odakle sam to ja i šta je to tako posebno u gradu koji toliko volim i sa kojim se poistovećujem. Ja, vrlo samouvereno rešim da mu ga pokažem i odlučim se da i ja budem više turista a manje lokalac pa da i meni dožvljaj bude jači. Posle milion godina kročim u Beograd iz auto-voza iz Bara i samim tim, nažalost propustim priliku da našem Vanbalkancu napravim solidan prvi utisak Srbije. Stanica je bruka! Potpuno je oronula, korov raste iz streha na peronima, fasada, beton i sve što privuče oko je ruševina i vrišti nebrigom...Malo me je to sve rastužilo, ali pomislim: „ Pa, to je samo železnička stanica, idemo dalje, nema veze, bar će sve biti bolje od ovoga".
Odseli smo u hostelu na Dunavu, sa pogledom na Kalemegdan i ratno ostrvo. To mesto mi je ostalo drago u sećanju sa žurki i dobrih provoda i stalno sam ga preporučivala strancima kad dođu u Beograd. I još naivno Vanbalkancu objavim da je to mesto na kojem sam oduvek želela da odsednem! Stigli smo tamo u kasne jutarnje sate, puni nade da će nam uskoro slika stanice biti zamenjena tim magičnim, bogomdanim mestom, gde se dve predivne reke sreću u debelom zagrljaju, gde su neki stari razlozi sagradili impresivno utvrđenje, a uspeli i da sačuvaju divlju prirodu. Mesto gde neki kreativan čovek ima čast da napravi splav hostel, koji u prozorima svojih soba može da ima uramljeno upravo to blago prirode i istorije! Prilaz hostelu me je užasnuo! Nikad ga ranije valjda nisam videla po danu. Drvena staza koja vodi od šetališta do ulaza a koja je ranije bila u mraku i osvetljena romantičnim bakljama, sad je u potpunom rastrojstvu vijugala kroz močvaru punu otpada, žabokrečine i smrada! Steglo mi se u stomaku kad sam shvatila da naša „specijalna" „romantična"soba, sa odvojenim kupatilom, gleda upravo na tu stranu! Potencijal enterijera hostela, simpatičnih domaćina i dobre ideje pića dobrodošlice, momentalno su uprskali stolovi umazani flekama od čaša i razlupane šolje za kafu sumnjive čistoće ...sve u svemu, junački se mi smeškamo i stoički podnosimo sve. I onda ja ne izdržim nego pitam vrlo diskretno i ljubazno domaćicu: „ Izvini, moram da te pitam, što je ovoliko prljavo ovde, na primer na prilazu hostela? Što to neko ne očisti? Stvarno šteta..." a ona meni odgovara malo zbunjena kako ne znam: „ Pa, ovo je Srbija!"
Ubrzo krenemo preko reke da pokušamo da se oporavimo i damo šansu trećem utisku. Dorćol i koncept radnja sa restoranom i odličnim primenjenim dizajnom zaista odiše svetskom maštom, dobrom lokalnom atmosferom i odličnom muzikom. Ljudi su zanimljivi, prodavačice simpatične, od pomoći, ima svega i svačega i sve je uzbudljivo i novo. Moj Vanbalkanac se uhvati za neki CD i naivno poželi da ga presluša pre nego što ga debelo plati. Odemo kod prodavačice i ona kroz ljubazan osmeh kaže da to nije moguće. Ja je pitam da li može da proveri da ipak ne postoji način, jer nije mi logično da na ovakvom mestu nešto tako jednostavno nije moguće. A ona opet krajnje ljubazno sleže ramenima i kroz mio osmeh, na dobrom engleskom sa srpskim jakim r kaže „ Sorry, this is Serbia..."
Bez CD-a i sa jakim déjà vu -om sedamo u auto da se sretnemo sa mojim prijateljima. Znala sam da tu razočarenja sigurno neće biti, ali nisam znala da imamo još prepreka na putu! Negde kod Vuka nas je dohvatila nezemaljska kiša koja je napravila u sekundi potpuni kolaps u saobraćaju. Zaglavljeni smo kroz smeh raspravljali fenomen kiše i snega na Balkanu. Sirene oko nas su brujale, a nervozni vozači su još dodatno gestikulirali jedni drugima kad sirene nisu govorile dovoljno jasno. Sve je do tog trenutka još uvek moglo da prođe kao simpatičan i temperamentan kulturološki prizor. Ali onda su stvari kulminirale munjevitom brzinom. Taksista koji nam je išao u susret, ugrabio je trenutak nesmotrenosti i nekako se ugurao ispred nas u pokušaju da skrene ulevo. Mi smo ga naravno propustili, iako je čitav manevar bio čisti bezobrazluk, ali kamiondžija do nas nije imao nameru da ga propusti. Zaglavljeni taksista je poskakivao od besa na sedištu. Počeo je da urla na kamiondžiju i pokazuje mu srednji prst. Kamiondžiji je ubrzo puk'o film. Iskočio je sa sve stomakom i belom atlet majicom iz kamiona i pokušao da dohvati taksistu za gušu kroz poluotvoren prozor. Taksista, bitno sitnije građe, nekako se ipak izmigoljio na suvozačeva vrata i tu, na nepunih pola metra od nas, kreće jurnjava oko taksija - k'o u crtanom filmu. Da smo mogli da ubrzamo taj film bilo bi još mnogo smešnije! U svoj toj jurnjavi taksista pokušava naizmenično da beži i da dohvati nešto iz suvozačeve kasete, i meni sve to prestaje da bude smešno. Ispostavlja se da ipak nije pištolj. U jednom od tih pokušaja je u stvari uspeo da otvori gepek i onda su se on i kamiondžija malo otimali oko neke prangije koja je tamo stajala. Mislim da je svima nama u okolnim automobilima, pogotovo u prvom redu ovog reality show-a, laknulo da je samo prangija bila u pitanju. U tom trenutku u scenu utrčavaju tri ogromna policajca, sa još većim stomacima od kamiondžijinog, i bacaju obojicu aktera kao slamu na haubu taksija. Stavljaju im lisice a jedan od policajaca počinje namršteno da mlati rukama tamo-vamo u pokušaju da razmrsi saobraćaj. I u jednom trenutku ugleda nas, sa vanbalkanskim tablicama i širom razrogačenim očima, u VIP redu čitave gungule. Prišao nam je i na licu mu se videlo da smo mu simpatični i pomalo zabavni. Malo se nagnuo i rekao glasno i polako da bolje razumemo ako slučajno ne govorimo srpski: „ Ovo je Srbija!"
Naravno da je ovaj akcioni film još više začinio uobičajene priče na temu "balkanske metafizike" sa mojim prijateljima, koji su mi osvetlali obraz kao što sam i očekivala. Ipak kad smo krenuli lošim putevima Srbije nazad u daljinu, osećala sam se čudno i pomalo opljačkano. Kao da su mi začuđenost i neizrečeni zaključci ovog bitnog vanbalkanskog svedoka doveli u pitanje potrebu da se poistovetim sa takvim mestom. Kao da mi je niz ovih impresija u najavi poremetio rimu poezije iz daljine. A nešto što me je najviše ostavilo bez teksta je izgovor nad izgovorima. Izgovor za lenjost, neinventivnost i agresiju - „Ovo je Srbija"!
komentari [24] pošalji komentar
Sanja K [neregistrovani]
15:32:29, 06. 08. 2010
Za njega Srbija nije - hvala
Cao Caco, hvala ti za komentar. Mada, nije poenta u tome sta je njemu smetalo. Meni smeta sto se strokavost, nehigijena, nemarnost, agresija i lenjost pravdaju recenicom Ovo je Srbija - pa nije! Moji prijatelji koji bi mi dusu dali, i ljudi koji umeju da se dogovore ko ljudi a ne da se hvataju za gusu, lezernost, gostoprimstvo, inventivnost, temperament, snalazljivost - to treba da bude pod recenicom Ovo je Srbija. A ne sve sto nekoga mrzi da popravi da svaljujemo na Srbiju. I posle se pitamo sto ljudi u svetu misle sve najgore o nama...
pozzz
odgovori na komentar:
Marija [neregistrovani]
20:08:40, 06. 08. 2010
:))
Sanja, jako lepa prica :)
Imam i ja slicna iskustva sa jednim Vanbalkancem :)
Vidim da cemo imati o cemu pricati kada se jednom upoznamo :)
odgovori na komentar:
vlada [neregistrovani]
21:17:25, 06. 08. 2010
This is NY
U gradu o kome svi mastaju, i za sve slicne gluposti, isto kazu "This is NY". Tako da iskuliraj, verovatno je tebe vise pogadjalo jel zivis u tudjini pa si se malo "ispokondirila". A tom strendzeru je verovatno bilo interesantno.
Odgovoriodgovori na komentar:
Rada [neregistrovani]
14:18:33, 10. 08. 2010
Mladost Srbije
Valjda je u prirodi čovekovoj da se silno obraduje kada sretne istomišljenika, a ja sam ga srela u tebi, Sanja, čitajući ovaj tekst. Čovek, i kao individua i kao pripadnik jednog naroda, ponekad donese pogrešne odluke, ali što pre to shvati i prepozna prave vrednosti, biće bolje i njemu i njegovom narodu.
Treba ponovo pronaći nadu, kaže pesnik Miodrag Pavlović. Tekst Ovo je Srbija! nudi nadu: Srbija će biti i lepša i bolja jer ima mladost koja želi i može da je učini takvom.
odgovori na komentar:
Sanja K [neregistrovani]
21:21:08, 10. 08. 2010
:))) - hvala
Draga Marija,
Hvala ti za komentar. Svakako se ispostavlja da imamo dosta zajednickog, tako da kad se jednom vidimo....to ce biti duuugoooo kafenisanje:)
pozdrav veliki
Sanja K [neregistrovani]
21:30:20, 10. 08. 2010
This is NYC - hvala
Cao Vlado,
Hvala ti za komentar, deluje utesno...mada mislim da je imidz male Srbije mnogo osetljiviji nego imidz jednog NYC. Njima se moze da budu arogantni, ne treba im niko, nama trebaju i investicije i turisti i nasi ljudi/mozgovi koji su otisli zbog svega sto se desava/lo u Srbiji, a zeleli bi da se vrate itd...znas na sta mislim?
pozdrav
Sanja
Sanja K [neregistrovani]
09:01:16, 16. 08. 2010
Mloadost Srbije - hvala
Draga Rado,
Hvala na komentaru! Verujem da sto vise govorimo kako jeste na konstruktivan nacin i ne trosimo snagu na pravdanje loseg i zmurenje pred istinom vise cemo se kretati napred, menjati i popravljati se....i ne samo mladi, svi.
Pozdrav
Sanja
DANIJELA [neregistrovani]
15:44:45, 17. 08. 2010
MI NOSTALGICARI
Svi smo mi nostalgicni, Srbi izuzetno. Tvoja prica se svima iznova ponavlja. Kada govorimo o mestima na kojima smo ziveli a koja su vec daleko vremenski iza nas u svoje price unosimo i deo sebe i to je ono sto drugi ne mogu neposredno osetiti. Ipak, utisak koji ti ljudi ponesu sa sobom sa Balkana, bar oni otvorenog srca, ne ostavlja ih ravnodusnim. Cinjenica da je Srbija takva kakva jeste i da se moze mnogo toga uraditi u njoj postoji i mora se nesto uraditi tim povodom. Jednom cemo moci da kazemo ponosno - Ovo je Srbija!
Do tada, gledajmo u nju - Ocima deteta - i sve ce biti mnogo lepse.
odgovori na komentar:
Sanja K [neregistrovani]
10:19:11, 19. 08. 2010
MI NOSTALGICARI - hvala
Draga Danijela,
Hvala
za komentar
za empatiju
za nadu
i mnogo mi se svidja ovo 'ocima deteta'
bas me je dirnuo komentar.
hvala
Sanja
nenad [neregistrovani]
12:22:32, 07. 10. 2010
i mene to nervira
a sta vredi nervirati se...sta uraditi po tom pitanju?
odgovori na komentar:
Dragan [neregistrovani]
19:38:56, 10. 10. 2010
:(
Ja hocu da vas pitam nesto! Nazivate se prva srpska televizija a na vasem blogu pise sve latinicom nema smisla .I kako mozete biti 1. kada je РТС прва !Imate isti TV program kao sto je Hrvatski RTL ! Sve kupite od drugih aj smislite nesto svoje!
Odgovoriodgovori na komentar:
Ivan S. [neregistrovani]
23:51:36, 14. 10. 2010
virgin
Sećam se samo kakvo je za mene otkrovenje predstavljao odlazak u Virgin radnju u Beču. Sestra bi me odvela tamo, a ja bih na nekom vertikalnom držaču diskova slušao albume koji su bili poređani.
Onda sam otišao u Zurich pa se još više iznenadio sitnicama koje olakšavaju ljudima život. Naravno naposletku sam se vratio u Beograd i shvatio da za iste pare, u Švajcarskoj sam kupovao četiri litre njhovoog đusa a kod nas dve litre domaćeg.
Posle toga mi je bilo svejedno da li sam ovde ili sam u inostranstvu jer negde pročitah Beograd je svet ; )
Nemoj često da dovlačiš strance u velegrad, mogao bi neki od njih da se oduševi ili neizmerno ražočara što su valjda identična stanja jer počivaju na frustraciji ljudskih potreba ; )
odgovori na komentar:
Sanja K [neregistrovani]
13:32:29, 16. 10. 2010
I mene to nervira - Hvala
Dragi Nenade, hvala za komentar. Mozemo da ne budemo kao oni koji nas sramote i kriju se iza te recenice. Onda mozemo da im ukazemo na to kad ih uhvatimo da kazu tu recenicu itd,...ne mozemo da promenimo svet preko noci ali mic po mic pogaca:)
pozdrav
pozdrav
Sanja
odgovori na komentar:
Sanja K [neregistrovani]
13:34:20, 16. 10. 2010
Virgin
Ivane S,
Bas me je obradovao tvoj komentar! Hvala.
A ova poslednja recenica koja iznenadjujuce izjednacuje odusevljenje i razocarenje,....hmhm bas me je nagnala na razmisljanje...
hvala ti
pozzz
odgovori na komentar:
kant [neregistrovani]
01:50:36, 17. 10. 2010
u cudu
to sam ja bese rekao?
Odgovoriodgovori na komentar:
Ivan S. [neregistrovani]
11:25:15, 17. 10. 2010
maniri
Dok sam se sinoć vraćao sa placa razmišljao sam se kako je bezmalo besmisleno pisati blog ukoliko interaktivno ne učestvuješ u njegovom životu, stignem kući i iznenadim se da odgovaraš na komentare neznanaca. To je krajnje pohvalno rekao bih.jer onda blog ne deluje na intelektualnu onaniju i dobija prizvuk ljudskosti.
Ne bih sada da razlažem, sopstvenu bravuru...salim se za ovo bravura...kada se potrebe uključe kao spona uz malo razmišljanja primetićeš da mnoge oprečnosti možeš da nivelišeš njom bez da rizikuješ da zvučiš kao oksimoron : )
I nikada mi neće biti jasni ljudi koji sa nekom ostrašćenošću govore o nekome, ili nečemu što njih na indirektan način kudi. Recimo prvi komentar upravo reprezentuje taj svet. To je nešto tipa mi smo nepopravljiva stoka a vama kojima smeta nemojte da dolazite ; ) urnebesan stav...zapravo ovo nije stav, ovo je tzv. maloumna reflkeksna reakcija...ovo maloumna ne koristim u svrhu vređanja već jezičke preciznosti.
odgovori na komentar:
MAJKA JUGOVICA [neregistrovani]
23:42:12, 17. 10. 2010
NAS DIVNI BEOGRAD
Draga Sanja,
u potpunosti se slazem sa tobom da su neki delovi i neka mesta naseg grada zapusteni i da ne prikazuju Bg u pravom svetlu ali i sama znas da su ipak ljudi ti koji ga cine velikim i nezaboravnim. Stoga, kada budes sledeci put dovodila nekog strendzera u nas divni grad, organizuj svoje prijatelje da vam prirede docek jos na samoj stanici i veruj mi da nema toga ko ce stanicu uopste i primetiti :-) I jos nesto...da li si se pitala zasto je bas sa njim sve to tako izgledalo...
odgovori na komentar:
Sanja K [neregistrovani]
10:48:01, 19. 10. 2010
:) - reakcija
Cao Dragane,
Ja ne radim za ovu televiziju - ja sam nesto kao nezavisni dopisnik, tako da nemam relevantne informacije vezano za tvoj komentar.
Savetujem ti da pises nekome iz redakcije (tab 'O nama'). Oni ce pre moci da odreaguju adekvatno.
Pozdrav
Sanja
Sanja K [neregistrovani]
11:25:48, 19. 10. 2010
U cudu:)
Kante, je l tako?:))))
izvinjavam se za nehoticnu kradju
poz
Sanja K [neregistrovani]
11:30:50, 19. 10. 2010
Maniri - hvala
Cao Ivane S,
opet hvala za komentar:)
i trebalo bi i vise i cesce da reagujem na komentare, jer slazem se jedina poenta bloga je ova diskusija, slaganje i neslaganje. Moj izgovor sto to ne radim cesce i opsirnije je potpuno neoriginalan:): vreme. Ali kad vidim okako da ljudima to znaci i da mi odgovaraju kao ti, obecavam da cu se popraviti:)
Sto se komentara na komentar Cece tice, zanimljivo, predlazem da napises komentar na njen komentar, vece su sanse da ga uoci i odreaguje.
Btw sta se uzgaja na placu, ako nije tajna?:)
Veliki pozdrav
Sanja
odgovori na komentar:
Sanja K [neregistrovani]
11:50:07, 19. 10. 2010
Nas divni Beograd
Draga Majko Jugovica,
Potpuno se slazem da su ljudi najbitniji i da sam se bolje organizovala i napravila docek ne bi niko obracao paznju na pukotine i korov, sve bi to palo u zasenak...al' zar ne mislis da ne bi bilo lose i da i okolina 'javno dobro' bude na nekom prihvatljivom nivou. Taj nemar odaje neku tugu...zamisli npr (malo extremni primer:) da vidis da ti neka drugarica/sestra/majka ima strava telo, i da je super osoba, znaci sustina postoji, a ne zna da se obuce da ostavi dobar utisak, nosi neke pocepane stvari i jos uspyt i ne vodi racuna o higijeni....zar te ne bi bilo zao da to vidis? I onda vidis kako mora mnogo vise da se trudi u drustvu da ljudi koji je ne poznaju provale koja je carica. Znam da je primer extreman, al' eto usudih se da ga napisem:))) kritikuj me slobodno!:)
A prihvatam 'challenge':zasto sam se bas sa njim tako osecala? razmislicu:) dobro pitanje
Hvala za komentar!!! i pucaj nazad hhahah
pozzzzzzzzzz
odgovori na komentar:
Ivan Stefanovic [neregistrovani]
15:47:43, 19. 10. 2010
nema hvala
Jedna dama cak ni iz krajnje uctivosti ne bi trebalo da se ikome zahvaljuje, narocito ne medju kulisama virtuelnog sveta : )
I ne slazem se da je komentar kojim sam dotakao ceciliju trebalo da bude upucen njoj. Svakako, daleko vise ima smisla reci nekome ono sto ce te pribliziti njemu, nego reci to isto onome od koga ce te te reci jos vise udaljiti : )))
Interakcija izmedju onoga ko pise tekst I onih koji ga citaju pa time I tumace, treba da bude lisena velike zelje da se neke stvari pojasne, pa u tom kontekstu uparivanje misljenja moze da preraste u gnjavazu. Ovo znam posto I ja pisem blog . Zato se treba lagano doticati svega po malo ali se ni na cemu ne zadrzavati. Vajld bi rekO da je to preduslov za dug I kvalitetan odnos : )) Obecanja nas vezuju u svakodnevnici, a reci u virtuelnom svetu, I bas zato pazi koliko kvalitetno pises jer postoji sansa da se nekome obecas : ))
Iako mi je preduzetnicki duh jedino sto imam (draga zbog ovoga ocajava) uz par kontakta u Shenzhenu, na placu se iskljucivo gaji prijateljstvo I duhovitost, mada tik uz ogradu ima svega sto karakterise ornamentiku sela : )
Pozdrav relativno mladoj dami : )
MAJKA JUGOVICA [neregistrovani]
23:32:24, 19. 10. 2010
RAZUMEM JA TEBE
Draga Sanja,
kao sto napisah u naslovu, shvatam sustinu tvoje price i znam sta je pisac, tj. ti, hteo da kaze i sto se tice mnogo stvari si u pravu, ali bih, za ovu priliku, citirala vec dobo poznate recenice da " odelo ne cini coveka" i " sta te briga sta drugi kazu". Zar negde ne mislis da je to tako?
Ti znas da je tvoja sestra/majka/drugarica dobra osoba i zbog toga je ti volis (da zanemarimo higijenu :-)) i znas da je ona neko TVOJ i da ce uvek biti tu, da ti je sa njom divno i da te cini srecnom, i da li bi trebalo da neciji prvi utisak o njoj umanji tvoju ljubav?! Ajd sad.
Pitam se pitam da li si razmislila i da li imas spreman odgovor na moje "challenge" pitanje?
pozzzzzzzz
Caca [neregistrovani]
13:33:56, 06. 08. 2010
Za njega Srbija nije
Ako ti se frajer razocarao, a ti nemoj vise da mu pruzis priliku da baza po Srbiji. Obicno su stranci odusevljeni Srbijom. Vrate se puni pozitivnih utisaka kuci. Nase gostoprimstvo, lezernost, dobar provod, ostavljaju u drugom planu sve ovo sto je njemu zasmetalo.
Odgovoriodgovori na komentar:
Za njega Srbija nije - hvala