Blog
On i Ja
Novi Zeland se prostire na dva ostrva. Zauzima 268.679 kvadratnh metara. U statistikama je pribeleženo da tu živi 2.900.000 stanovnika, al ja smem da tvrdim da broj nije tačan. Garantujem da ima bar dva stanovnika više, da to nisu Novozelanđani ni Maori, i da oni žive na Južnom ostrvu, u istočnom delu, gde je klima umerenookeanska i da smo ta dva stanovnika On i Ja.
Mi živimo potpuno bez pravila, zato nas se okolina kloni. Potpuno smo različiti pa se i samo klonimo jedno drugog, povremeno. On voli sve da računa da svodi na brojeve, geometrijske oblike i naukom potvrđene činjenice. Ja sve to prezirem, smatram za okrutno i bogohulno. Zbog toga retko pričamo, jer kad god pričamo mi se svađamo. Ali najbolja stvar u svemu tome je što se jako dobro kapiramo kad ćutimo. Zato i živimo zajedno. Dobro je i to što se odlično dopunjujemo i umemo da stvaramo lepe i praktične stvari. Tako smo jednom na ostrvu Fidži sagradili vikendicu od drveta i slame, bez ičije pomoći. Ispred nje smo napravili globus od kokosovog drveta koje smo dobili na poklon sa obale Cejlona. Globus nam je bio potreban za našu omiljenu igru (zato imamo jedan i na Južnom ostrvu). Kada sebe uhvatimo u nostalgiji, letargiji ili ne daj bože dosadi, igramo se na sledeći način: ja zavrtim globus, a on ga gađa pikadom. Pogođeno mesto predstavlja cilj našeg predstojećeg putovanja. Nijednom nije pogodio Evropu, iako smo ponekad tajno želeli da se vratimo tamo, da osetimo miris onog smešnog i divnog milionskog grada na Balkanu.
Poslednji put kad smo se igrali naše igre, došlo je do svađe, besmislene svađe. Pikado je prvo pogodio Antartik, a onda se odbio i pao. On je insistirao da ponovo gađa, a ja se nisam slagala sa tim. Sledeći put je pogodio Kinu i sad sigurno, osećam to, prelazi hiljade kilometara Kineskog zida i trazi mesto visoko 20 metara da bi se bacio, iako zna da je Kineski zid visok samo 16 metara. A ja čučim na Južnom polu i čekam najniži minus da svu moju krv zaledi i svede na prezrene kocke, piramide i trouglove.
Jedino me teši to što znam da 2 900 000 nije tačan broj i da onih nekoliko kvardatnih kilometara zvrji upražnjeno, pa možda jednog dana...(kad Zeland bude 1. u proizvodnji vune )...ko zna...
(Priča je napisana 1993. godine na času srpskog jezika, inspirisana temom moje drage profesorke Rajne koja je dala sledeće reči iz Pavićeve pripovetke kao temu pisanog zadatka: On, Ja, Beograd i profesor matematike. Možete zamisliti koliko je različitih priča nastalo u tih 45 minuta...Ova mi je priča kasnije 1998. objavljena u zbirci kratkih priča Mamihlapinatapei u Beogradu. Ime knjige predstavlja verovatno najkraću priču na svetu- na jeziku naroda Ognjene zemlje mamihlapinatapei znači: gledajući jedno drugo u oči u nadi da će onaj drugi reći ono što oboje misle a niko se ne usuđuje da kaže.
Meni je priča još uvek draga i pitam se da li je svevremena, ili ja nikako da odrastem!
Šta vi mislite o svim tim kineskim zidovima, antarticima i proizvodnji vune na Novom Zelandu? Baš me zanima...)
komentari [17] pošalji komentar
Marijana Maja Vasiljevic [neregistrovani]
10:47:26, 21. 06. 2010
San I java
Kakva divna sanjarska priča . Toliko mašte na jednom mestu , u jednoj đačkoj klupi ...Verujem da ti srce ponavlja ritam uzbuđenja istom silinom svaki put kada pročitaš ovu priču iznova, kao meni sada !Predivno , prava si sanjarska duša !
Odgovoriodgovori na komentar:
Sanja K [neregistrovani]
12:43:08, 22. 06. 2010
IV1 - HVALA
Maso,
kako smo samo mastali i visoko pucali, a sve na detinjast i mastovit i zabavan nacin, a neki profesori su nas u tome sa uzivanjem podrzavali....A sad, kad se odraslo, slazem se sa tobom sto da ikad menjamo strategiju i stil kad pali:)
MNOGOOOOO mi znaci tvoj komentar!
Hvala ti
XXXXXXXX
Sanja K [neregistrovani]
12:46:09, 22. 06. 2010
San i Java - HVALA
Draga Majo,
Mnogo ti hvala za komentar, za divne reci...dusa, sanjarenje...san i java...sve je to muzika za moje usi na cardaku ni na nebu ni na zemlji:)
VELIKI pozdrav! Divna si
Nikola [neregistrovani]
09:40:05, 23. 06. 2010
...
"Ali najbolja stvar u svemu tome je što se jako dobro kapiramo kad ćutimo" - jedan mali dodatak bi bio dodatak slova "i" ispred "kad"... ma genijalna prica, sad bi ti dodao onu foru jos iz djackih knizica - Sanja i u ovom dobu pokazuje istancanu naklonost prema pisanju :)))
Odgovoriodgovori na komentar:
Sanja K [neregistrovani]
17:15:48, 24. 06. 2010
..... - hvala
Profesore, lepo sto vidite potencijal u mladjanoj Sanji :)
pozz
Rada [neregistrovani]
10:51:33, 26. 06. 2010
Mamihlapinatapei
Ne znam da li su i druge priče na istu temu bile inspirisane Pavićevim stilom, ali ova jeste. Poput proročice sa Delfa, ti naslućuješ putovanja, daljine (geografske i one druge), svoje odnose s Njim, svoju čežnju za Beogradom...
Odgovoriodgovori na komentar:
BG [neregistrovani]
19:45:06, 28. 06. 2010
IV2
Mislim da opasno smaras kao i u svim prethodnim pricama...
Odgovoriodgovori na komentar:
Sanja K [neregistrovani]
16:46:10, 29. 06. 2010
Mamihlapinatapei - hvala
Rado, velika mi je cast da me porede sa Pavicem...:)
hvala puno
Sanja
Sanja K [neregistrovani]
16:49:05, 29. 06. 2010
IV2 - hvala
BG,
Hvala za komentar. Ukusi su razliciti:) tako da je sve legitimno....a mnogo bi mi bilo drago da znam sta te konkretno smara?
hvala
pozdrav
Sanja
odgovori na komentar:
DANIJELA [neregistrovani]
18:43:39, 07. 07. 2010
MODERNA BAJKA
S obzirom na vreme kada je prica napisana, mislim da je to bila tvoja vizija
buducnosti. Daljine su te oduvek vukle, to je ocigledo. Da si ovo sada napisala, rekla bih da si ti dete u zeni, ali posto prica datira iz srednje skole, mislim da je i u tvom tinejdzerskom dobu -cucala- jedna samosvesna zena.
odgovori na komentar:
Ljiljana [neregistrovani]
22:57:41, 07. 07. 2010
Maša IV1
Sviđa mi se priča ali i komentar pomenute Maše u naslovu.
Odgovoriodgovori na komentar:
Sanja K [neregistrovani]
14:36:45, 30. 07. 2010
Moderna Bajka
Draga Danijela,
Hvala na komentaru...samo sad moram da se reprogamiram...mnogo su me neke daljine odvukle:) pa mi je blizina daleka i strana
hvala jos jednom poz Sanja
poz
Sanja K [neregistrovani]
14:39:12, 30. 07. 2010
Masa IV1 - hvala
Draga Ljiljo, hvala na komentaru. Masi ce sigurna sam biti drago:)
pozdrav
Sanja
Milan [neregistrovani]
23:45:07, 03. 08. 2010
Novi Zeland
ja zamalo da upitam kao otići sa porodicom na Novi Zeland kad ono priča za pismeni ipak bih voleo ako neko ikako zna kako je najbolje otići tamo iz mesta bih krenuo gušim se više ovdi unapred hvala
Odgovoriodgovori na komentar:
Sanja K [neregistrovani]
21:36:17, 10. 08. 2010
Novi Zeland - Hvala
Milane,
Ne znam nazalost odgovor na vase pitanje. Al ako neko cita pa zna, je l planirate odmor ili selidbu tamo? U svakom slucaju - sve najbolje vam zelim!
pozdrav
Sanja
zeljqtin [neregistrovani]
12:17:48, 29. 07. 2011
sta ga smara?????
jednom se moj brat od ujaka pozalio svom ocu kako mu je dosadno, na sta mu ujka Sava, ni 5 ni 6 nego: "a da nisi ti sine dosadan?". Tako je i ovaj "lik" BG dosadan i isprazan. Njegov zivot cini ono sto je pojeo i popio. Masta mu ne treba
Odgovori
Maša [neregistrovani]
20:26:45, 20. 06. 2010
IV 1
Ja mislim i da je savremena i svevremena i da ti odbijaš da odrasteš, i da smo srećom u školi imali neke profesore koji su znali šta rade!
OdgovoriI divna je priča, i mnogo ljubavna!
I ja mislim dabi bilo dosadno odrasti.
:-*
I
odgovori na komentar:
IV1 - HVALA