Blog
Iz nekog drugog ugla…
Hodali su ulicom jedno pored drugog. Svako u svojim mislima. Dan je bio sunčan i topao. Bili su pozvani te večeri na neki maskenbal na Balatonu kod njegovih prijatelja. Samo što su izašli iz radnje sa kostimima. Hodali su ka parkingu zavučenom među stoletne zgrade Budimpešte. Nisu našli odgovarajuće kostime.
Poslednjih nekoliko dana igrala je jednu te istu igru: obraćala je pomno pažnju na to kako se oseća pored njega. Koncentrisala se i oslušnula sebe: grudi, stomak... Ništa se tu nije događalo...Sva aktivnost se isključivo odvijala u glavi. Zamislila je kako izgledaju iz ptičije perspektive. Hodali su jedno pored drugog kao da su u toj paraleli sasvim slučajno. Praznina među njima je zjapila. Ogromna. Dva potpuna stranca često imaju veću povezanost u jednom blesku sudbine nego njih dvoje akumuliranu za sve ove mesece. A u tom trenutku, u ulici Rakoci, dok su prolazili ispred radnje sa mađarskim porcelanom, kao da je taj nedostatak emocija među njima, svakim narednim korakom kopao veću i veću rupu po čijoj ivici su oboje hodali pretvarajući se da su par.
U radnji za kostime pokušala je da im bar bude zabavno, ako ništa drugo. Stavila je periku male sirene a kostim kaluđerice i počela je da trepće i vrcka pevušeći "Like a virgin". Bila je sebi baš simpatično smešna, al` on je samo kiselo odmahnuo glavom..."Ne valja", i mrzovoljno nastavio da kopa po gomili kostima. To ju je žacnulo. Ona njemu nikad ne bi tako odbrusila! Bar bi se nasmešila i na neki način podržala trud, čak i da joj nije do zezanja.
I tako, dok su i dalje hodali, uz značajan napor, pokušala je da celu situaciju pogleda iz nekog drugog ugla. Pitala se da li je možda ona ipak previše nerealna u potrazi za bliskošću, zabavom, strašću i ljubavlju u ovoj vezi, na ovom mestu, u ovom trenutku, u ovom životu. Možda je tačno to što joj u poslednje vreme često govore prijatelji i roditelji, da je u nekom svom filmu i da previše očekuje. Možda je to ovako u zrelim vezama, ozbiljno, staloženo, svako za sebe. Možda je vreme da se uhvati sa pravim životom u koštac. Možda taj pravi život baš ovako izgleda. Možda su sve te priče o toj nekoj strasti i ljubavi ipak samo bajke...Možda je ovaj čovek ovde, severniji i jednostavno uzdržaniji po prirodi, u stvari taj koji njoj treba. Obestrašćen, racionalan, uravnotežen i suzdržan. Možda je ovo trenutak odrastanja.
I onda, umesto da, po svom dotadašnjem pravilu "što na um, to na drum", započne tu škakljivu temu njihove veze (koja nije veza) i tog osećaja u njoj (kojeg zapravo nema), rešila je da pokuša da se ponaša kao što pretpostavlja da bi se u zrelim vezama ljudi ponašali - skrenuće temu.
Pogledala je oko sebe. Sunce se poigravalo sa mrljama na izlozima. Dan je bio božanstven. Niz fasade zgrada su se naizmenično slivale senke i svetlost Ulice su bile prilično puste. Svi su već negde pobegli, u parkove, na porodične ručkove, van grada. Na pragu ulaza jedne od zgrada ležali su sklupčani čovek i pas, okruženi gomilom prnja, praznim bocama i tanjirima. Setila se jednog beskućnika iz Beograda i počela je da priča o njemu. Eto, skrenula je temu. Osetila je blagu zainteresovanost kod svog saputnika. Nastavila je priču. Priču nevezanu za njih dvoje, priču o beskućniku koji je stalno bio na istom uglu pored kojeg je prolazila gotovo svaki dan, i kojeg je uglavnom žalila, mada ga se i povremeno, krišom od sebe, gnušala. I sve tako naizmenično do jednog trenutka kad su im se pogledi sreli i promenili taj ritam. Od tada, od kada je u njegovim očima osetila mržnju, prezir i nešto neodređeno što ju je i najviše zbunilo i neovlašćeno se ugmizalo u nju, shvatila je da ga se plaši i da ga gotovo mrzi. Zbog tog njegovog pogleda zaključila je da on mora da je loš čovek i da je zaslužio sve što mu se dešava. Ta priča je bila mnogo duža i imala je sve odlike drame sa mnogo finih nijansi gađenja, sumnje, saosaćanja i krivice...al' znala je da njen sagovornik nema sluha za dramu, pa se fokusirala na akciju. Ispričala mu je kako je uskoro posle tog susreta pogleda, slučajno saznala da je baš taj "njen" beskućnik bio na televiziji i da je govorio o tome kako je završio na ulici. Ukratko, nekada pre, bio je kao i svi "normalni" ljudi, imao je život. Onda je jednog dana zatekao svoju ženu sa drugim i ubio ju je. Kad je izašao iz zatvora hteo je da umre i legao je na ulicu, gde još uvek neuspešno umire. Tu je preskočila implikacije te ispovesti na nju samu, slojeve krivice, kajanja, straha i sažaljenja koje je otkrila u svojoj duši....Al' čak i ovako kratka i oskudna priča uspela je da probudi nešto u njenom saputniku. Pogledala ga je u očekivanju komentara. Videlo se da će ga biti. Očekivala je neki zdravorazumski, umereni komentar. Komentar koji će potvrditi pretpostavku da u svetu balansa i zrelosti nema velikih amplituda, nema izliva ljubavi i nežnosti, al' onda nema ni mržnje nasilja i osvete...Nije ni najmanje očekivala ono što je čula: " I ja bih učinio isto, pa nek idem u zatvor, nek umrem!" Onda su neko vreme ćutali dok su i dalje hodali u paraleli. U glavi joj je odzvanjala svaka reč onoga što je rekao, a smisao u njoj se mučio da se formira. Onda se okrenula ka svom sagovorniku. Stala je na ivicu provalije koja se dubila između njih. Pogledala ga je, pomalo škiljeći u neverici. I on je zastao. I kao da su se prvi put pogledali duboko u oči. Doviknula je preko provalije: "Ja tebe ne mogu da zamislim u izlivu strasti i emocija prema bilo kome ili bilo čemu..." Reči su dobile eho dok su putovale do njegove strane provalije. Kad su stigle tamo, dok je on pravio svoj smisao od njih i dok je do nje stiglo nešto tipa: " Nisi ti još mene imala prilike da upoznaš...", ona se već lagano udaljavala od svoje ivice. Odluka se donela sama. Svaki sledeći korak je bio lakši. Grudi i stomak su se polako ispunjavali olakšanjem. Slobodna je.
Kod kuće se malo pokunjila. Pustila je koju suzu. Skuvala sebi kafu i odgledala film Odmor, sa Kamerun Diaz i Džud Loom. Opet slobodna i ranjiva zagrlila je čvrsto svoj život ispunjen bliskošću, ljubavlju, strašću, poštovanjem, iskrenošću i hrabrošću u velikodušnoj neravnoteži sa svim onim s' druge strane medalje, iz kojeg kod ugla da ga pogledaš!
komentari [24] pošalji komentar
srdjan [neregistrovani]
09:41:02, 21. 04. 2010
a kako su se upoznali?
...a kako su se ONA i SAPUTNIK upoznali uopste...i sta je ona ocekivala od njega?
Pozz
odgovori na komentar:
Zivana [neregistrovani]
11:19:05, 21. 04. 2010
kako?
I mene zanima kako su se upoznali i koliko je trajao taj probni period?
Odgovoriodgovori na komentar:
radmila jovanovic [neregistrovani]
12:16:18, 21. 04. 2010
razmisjane
Sanja,prica je topla,obicna,ljudska.A ja bih htela i da ima prave ljubavi,bliskosti i da zivot ima punocu.poz. rada jovanovic
Odgovoriodgovori na komentar:
Slavko [neregistrovani]
13:24:55, 21. 04. 2010
Zlatni rudnik
Čitajući i ovu tvoju priču otkrivam zlatni rudnik tvojih novih književnih ostvarenja.
Piši, piši, piši...
odgovori na komentar:
Sanja K [neregistrovani]
13:30:07, 21. 04. 2010
Zagrlimo svoj zivot - hvala
Rado, dviiiiiiiiiiiiiiina si hvalaaa:)
OdgovoriSanja K [neregistrovani]
13:38:37, 21. 04. 2010
Kako su se Ona i Saputnik upoznali?
Srdjane, Zivana, ne znam da li da vam u kratkim crtama odam 'fabulu radnje' ili da to bude neka sledeca prica:) Sta kazete?
dobro pitanje u svakom slucaju - mogu vam reci da je svasta moralo da se desi da dodje do tog susreta sto je podiglo ocekivanja... al ko sto je neki mudar covek jednom rekao - some people are in our life for a reason, some for a season and only some for life... zahvaljujuci ovom Saputniku npr Ona je upoznala svoju najbolju drugaricu u 'tudjini':)
hvala na komentarima i inspiraciji!
pozzz
odgovori na komentar:
Sanja K [neregistrovani]
13:39:42, 21. 04. 2010
Razmisljanje - hvala
Draga Rado, hvala na komentaru i zeljama. Bice i takvih prica uskoro...sigurna sam :)))
veliki pozdrav
Sanja K [neregistrovani]
13:59:21, 21. 04. 2010
Zlatni rudnik - HVALA
Slavko, hvala puno , hocu, pisacu sad i jos vise i bolje, obecavam:)
OdgovoriMina [neregistrovani]
15:14:09, 21. 04. 2010
Predlog
Ne znam da li je to u planu ali bih jako volela da cujem da li Sanja sprema knjigu, steta bi velika bila da nije tako.
Veliki pozdrav!
odgovori na komentar:
Jelena Jugović [neregistrovani]
18:23:49, 21. 04. 2010
Petnaestogodišnjakinja
Draga Sanja,
Uživala sam u tvojoj priči. Eh kad bi takve bile u školskoj lektiri! Nikako sebe da nagovorim da pročitam ono što moram. Daj neki savet!
odgovori na komentar:
Sanja - K [neregistrovani]
11:52:57, 22. 04. 2010
Predlog - Hvala
Draga Mina,
Hvala puuuunooo na komentaru i predlogu. Palo mi je na pamet, al nista nisam preuzela vezano za to...mada bih jako volela, sva ova komunikacija me inspirise i vrvim od ideja...samo mi fali sponzor(eeee doslo je krajnje vreme....pod stare dane postadoh sponsorusa::))) trebalo bi da sednem, odvojim vreme i da pisem....
u svakom slucaju hvala na ideji, ponavljam, jakooo je podsticajna!
Veliki pozdrav
Sanja K [neregistrovani]
12:19:32, 22. 04. 2010
Petnaestogodisnjakinja - Hvala
Draga Jelena,
Tvoj komentar mi je bas podigao rep:)...ma sad moze 5 dana svet da se rusi, ja cu se dobro osecati:) Ja sam u tvojim godinama sam verovatno bila najzahtevnija publika, tako da verujem da si i ti:) sto mi je jos veci kompliment...sto se saveta tice, bilo bi super da se ispricamo i da malo vise znam o tebi, jer bi tad savet bio adekvatniji, al' moze i ovako- imam dva saveta, a ti mi reci kako ti se cine, je l imaju smisla:
1. Dok sam citala lektiru, bilo je nekih MNOOOgo dosadnih komada, za moj uzrast, al sam ih tvrdoglavo citala da vidim sta je tu bitno, i sto je bitno da ih bas ja procitam:) i sad ih se secam...i imaju smisla, mozda tek kasnije doduse.... Iako su teski, ti tekstovi ti formiraju kriterijume i ukus - i bices veca faca kasnije u zivotu i u drustvu:))) jer kad pocnes da radis itd nema vremena za klasike ili vrlo malo...tako da savet je da se nateras nekad i da mozda od preporucenog pisca procitas nesto o njegovom zivotu, neka druga dela da vidis sta moze da te zainteresuje da bi ti bilo lakse da ga svaris. (npr Gi De Mopasan - divan je! apsolutno, al mislim da je prica u selekciji za lektiru (bar bila ranije) jedna od njegovih najdosadnijih komada...covek je genije:) Taj izbor lektire je uglavnom znacajan, samo ne izgleda uvek vezan za tvoj zovot, i onda ti je dosada. Tako da ako uspes da nadjes nesto sto tebe, Jelenu zanima tu, onda ce ti biti vredno iskustvo.
2. Savet. Vezano za zivot, generalno...nikad ne gubi previse vremena na 'ivicama raznih provalija', u vezama u kojima ne osecas ono sto smatras da zasluzujes i sto te cini srecnom, bez obzira na to koliko ti je godina, bez obzira na to sto te sredina podseca na to da je vreme da se skrasis, udas, rodis decu etc. Slusaj samo sebe. Najbitnije je da se ti osecas dobro - na kraju krajeva to je tvoj i samo tvoj zivot!
Eto. Nadam se da nisam totalno promasila temu saveta:)
veliki pozdrav
odgovori na komentar:
Srdjan [neregistrovani]
15:36:55, 22. 04. 2010
ocekivanja
Mene zanima kako je junakinja ove price formirala ocekivanja vezana za "junaka" - na osnovu cega je ona procenila da bi on mogao biti taj, da je poseban...da bi posle shvatila da je pogresila. Igrom slucaja, mislim da znam da je glavna junakinja jedno pametno celjade sa jako dobrom percepcijom i intuicijom. Kako je onda pogresila? Da nije lagala sebe, ocekujuci da se u medjuvremenu desi neko cudo (kupovala vreme prakticno), ili...da li je teze trpeti sebe ili lagati sebe?
Odgovoriodgovori na komentar:
Sanja k [neregistrovani]
17:15:39, 27. 04. 2010
ocekivanja - odgovor
Dragi Srdjane,
Ja verujem da su nam ljudi bitni onoliko koliko im pripisemo znacaja, i ni trunku vise ili manje
Tako da je Ona bila sama odgovorna za svoja ocekivanja i pripisivanje znacaja etc. On joj je pomogao u pocetku jer se, kao i mnogi drugi, pravio malo da je neko ko nije – to je ta druga prica o susretima i kako to ide na pocetku…mozda jednom. I bez obzira na pamet i na intuiciju, jeste...na neki nacin je lagala sebe jer je zelela da joj se nesto lepo desi….srecom nije dugo verovala u tu laz. Ona ima dovoljno pravih ljudi oko sebe da brzo uoci razliku
Pozdrav
Sanja
Jelena Jugovic [neregistrovani]
16:07:19, 03. 05. 2010
Prijemni ispit
Draga Sanja,
Hvala na savetima! Izvini što se nisam pre zahvalila, spremam prijemni ispit za srednju školu. Još nisam sasvim sigurna ni šta da upišem.
Puno, puno te pozdravljam!
sima [neregistrovani]
13:27:42, 05. 05. 2010
...
Kod kuće se malo pokunjila. Pustila je koju suzu. Skuvala sebi kafu i napisala odličnu priču...
odgovori na komentar:
Sanja K [neregistrovani]
09:58:40, 10. 05. 2010
.....pretpostavka
Dragi Simo,
zanimljiva pretpostavka.....:)
hvala puno za komentar. svidja mi se
pozz
Sanja
Zdravka [neregistrovani]
13:52:25, 13. 05. 2010
Iskustvo
I u zrelosti ima izliva ljubavi i nežnosti, samo u nekom drugom obliku. I ima brige za drugoga.
I u zrelosti ima mržnje, nasilja i osvete. Svaka rana sve više boli jer se pitamo gde nam je i s kim prošao život.
Kvalitet tuđeg karaktera ne možeš promeniti!
odgovori na komentar:
Sanja K [neregistrovani]
14:43:28, 16. 05. 2010
Iskustvo - hvala
Draga Zdravka, hvala sto si podelila iskustvo. Zvuci jako istinito i duboko.
ljubim te
Sanja
odgovori na komentar:
Marija [neregistrovani]
21:23:29, 02. 08. 2010
:)))))
Po ko zna koji put citam ovu pricu i opet joj se vracam:)))
Pronasla sam sebe u ovoj prici:)))
odgovori na komentar:
Sanja K [neregistrovani]
10:11:25, 05. 08. 2010
:)) - hvala
Marija, drago mi je da smo se nasle:) hvala na komentaru
pozdrav
verica [neregistrovani]
11:13:54, 12. 09. 2010
provalija
na mene je najjaci utisak ostavila ta provalija na cijoj ivici njih dvoje stoje...na suprotnim stranama.Mnogo parova stoji na takvoj ivici i jos se nesto da uciniti kad su na istoj strani i svesni problema koje imaju...ali vec kad jedan predje preko ...to je kraj.
Odgovoriodgovori na komentar:
Sanja K [neregistrovani]
11:10:10, 19. 10. 2010
Provalija
Cao Verice,
Pitam se kad treba napustiti tu ivicu, a kad jos moze nesto da se uradi...jer provalija nekad samo znaci da su ljudi otisli na razlicite strane...i pitam se da li neka sustina izmedju njig, zajednicka istorija ili nesto drugo moze da napravi mostove...
hvala za komentar i dodatni podstrek za razmisljanje...:)
pozzz
Rada [neregistrovani]
23:10:47, 19. 04. 2010
Zagrlimo čvrsto svoj život!
Junakinja tvoje priče zrači optimizmom, impresionira zrelošću. Ona poručuje: „Zagrlimo čvrsto svoj život!“
OdgovoriUživala sam, Sanja, i u ovoj priči. Ponosim se tobom!
odgovori na komentar:
Zagrlimo svoj zivot - hvala