Blog
Kakva ste vi kuća?
Jeste li primetili da su ljudi kao kuće? Neke su velike, neke male. Neke nas privuku na prvi pogled i bude želju u nama da virnemo unutra, a neke i ne primetimo koliko su neupadljive i skromne spoljašnjosti. Neke su nove, modernog dizajna i sređenih fasada, dok su neke vremešne i oronule, al’ odišu minulom lepotom i mudrošću. Neke su kitnjaste i nacifrane i naprosto nam upadaju u oči. Neke deluju tako zastrašujuće na prvi pogled, da nas podiđu žmarci i smrkne nam se kad pomislimo da nedajbože treba da uđemo unutra. Od takvih kuća gledamo da što pre, što dalje odmaknemo. Takvi su i ljudi…razni, sa raznim fasadama.
Kad nas privuče neka od fasada mi kuckamo na vrata te kuće i zavirujemo kroz prozore. Radoznali smo. 'Šta je unutra? Ko je unutra?' Neke rado otvore vrata i pokazuju svoju unutrašnjost s lakoćom i bez ustezanja. Neke su pak misteriozne i dešava se da uprkos kucanju, lupanju, dozivanju, dugo stojimo ispred njihovih zabravljenih vrata i pitamo se: 'Što nam niko ne otvara? Da li ova kuća lepe i zanimljive spoljašnosti krije neko blago ili je jednostavno prazna?' I onda, u zavisnosti od toga u koju opciju poverujemo i ubedimo sebe, ili čekamo i čekamo da nam se vrata otvore (i u tom slučaju saznamo tek kasnije, nekada i godinama posle, da li nam je strpljenje nagrađeno skrivenim bogatstvom ili tvrdoglava lakovernost kažnjena prazninom), ili jednostavno odemo i kucamo na vrata neke druge kuće...
A jeste li primetili da šta god ljudi da kažu ili ne kažu, šta god da urade ili ne urade, a trebalo bi da urade, kao da otškrinu prozor na sebi i mi vidimo deo njihove unutrašnjosti...
Na primer, kada čujemo iskrene reči ljubavi, ponosa, prijateljstva, kajanja, izvinjenja, zrele mudrosti ili detinje razdraganosti, kao da kroz prozor vidimo neku toplu atmosferu, prijatnu, meku svetlost, smeh ili suze okupljenih oko kamina i porodične trpeze...i poželimo da gledamo dugo u taj mir i nemir koji nas ispunjava sigurnošću i verom u prave vrednosti. Poželimo da postanemo deo te priče i damo svoj doprinos. U ovom slučaju čak i ako smo za fasadu mislili u početku da je malo neugledna, vremenom nam postaje draga ili jednostavno manje bitna...
Al` na primer, kad čujemo reči prezira, mržnje, osvete, surovosti, agresije i zlobe, iako nekad spolja privlačne, kuće kao da odškrinu prozor u neke neočekivano hladne, prazne sobe ili tamne podrumske prostorije gde se kriju gomile krša, gde protrčavaju pacovi, a zli duhovi prošlosti čame po ćoškovima. Naježimo se od tog jezivog prizora i pitamo se kako je uopšte moguće da iza takve spoljašnjosti postoji takav mrak. I onda, u zavisnosti od toga koliko smo ludi ili opsednuto vezani za tu neku fasadu i prijatne sobe u istoj toj kući pomislimo:' Daj molim te, jedna, dve mračne sobe ...ma sredićemo mi taj krš'. I često dok tako vagamo i analiziramo umesto da slušamo svoj instinkt i bežimo, uhvatimo sebe kako sizifovski sređujemo prostorije i borimo se sa tuđim pacovima i duhovima...to je nažalost uvek opasna i uvek nemoguća misija. Niko ne može uspešno da sredi tuđu mračnu sobu! A ponajmanje ako ti ljudi, te kuće, i ne vide da je imaju, ili ne vide koliko je grozna. To bude još veća muka - kako popraviti nešto što suštinski i ne postoji? Realnost je samo percepcija i ništa više, ono šta ne vidite ne postoji. Je l' tako?
Da se razumemo, ne mislim ja da je krš, pokoji pacov i duh iz prošlosti razlog da nekoga pod obavezno ostavite ili nedajbože osuđujete. Retka je ta kuća, ako uopšte postoji, koja ima sve besprekorno čiste i javno prihvatljive prostorije sve vreme svog postojanja. I ko je taj koji daje sebi za pravo da kaže šta je dovoljno čisto, šta je krš a šta kreativni nered i da li je ta životinjica koja trčkara nečijim sobama kućni ljubimac sa specijalnim moćima ili opasni pacov?
Samo želim da kažem da je svako odgovoran za svoj krš.
...I da se još uvek kajem što nisam poslušala svoj instinkt nedavno...već sam izgubila vreme i energiju u jednoj tuđoj kući, punoj mračnih soba i duhova iz prošlosti pokušavajući nemoguće. Nadam se da sam se opametila od tad, i da sve što je ostalo u mojoj kući od tog neuspelog pokušaja sad uredno spakovano leži u nekoj fioci pogrešnih procena, i da se nije pretvorilo u nekog ružnog duha prošlosti. Eto...ja sam vam odškrinula prozor moje kuće...
A kakva ste vi kuća?
komentari [17] pošalji komentar
Ivana Manic [neregistrovani]
14:26:51, 22. 03. 2010
Odlicno poredjenje :)
Pa mi onda ti Sanjo :) kazi kakva sam ja kuca....
Odgovoriodgovori na komentar:
Rada [neregistrovani]
17:45:43, 22. 03. 2010
Kuća kao metafora
I ovo mi se baš dopada. Odškrinula si vrata sopstvene mentalne kuće i dozvolila mislima da poteku. Samo nastavi! Ponosim se tobom!
Odgovoriodgovori na komentar:
Sanja K [neregistrovani]
09:07:43, 23. 03. 2010
Suncica
Draga Suncice, hvala za komentar i svidja mi se tvoj mudar pristup:). Kad odlucis da za nekoga otvoris vrata i prozore sirom? I je l se desilo nekad da pustis osobu koja ne zasluzuje u svoju kucu?
pozdrav
Sanja
Sanja K [neregistrovani]
09:17:20, 23. 03. 2010
Mancekuca...
Ima jedna kuca, zove se Mance. Primetis sa meseca nju i Kineski zid. Kad kuckas na vrata moze da se desi da ti otvori neko malo opasan:) i moze da ti se ucini da ces da nadrljas....al' sto si hrabriji i vise kuckas sve su ti vece sanse da vidis pravo srce od zlata, odmah kako udjes na sred kuce. I onda ti bude jasno sta Mancekuca stiti:)
Odgovoriodgovori na komentar:
Ivana Manic [neregistrovani]
12:04:36, 23. 03. 2010
Mancekuca..
O promucurna jedna glavice :).... O kako si ti to se prostudirala, i bogami sve spoznala. A samo da t sapnem jos nesto :)
Samo hrabrice su to videle i samo hrabrice su pustene da vide to srce. Inace tu je, o da )
Hvala Sanjo, nedostajes mi ovde, tvoja energija i lucidna kreativnost.
xxx
Mina bombasica [neregistrovani]
23:12:09, 23. 03. 2010
na kraj sela zuta kuca titi...:)
Odlicno poredjenje, bas, bas mi se svidja! Mracne i svetle sobe kao uglovi duse...Ja sam sigurno trospratnica :) ali me je autorka vise podstakla da razmisljam o onim drugim "nasim" kucama, hm....
Odgovoriodgovori na komentar:
Bebe [neregistrovani]
02:17:36, 24. 03. 2010
Nekom kuca a nekom okucnica...
Ja uvek pratim onaj prvi instinkt koji mi kaze da li da udjem ili da ne udjem...i ako odlucim da udjem da budem spremna na to sta me unutra ocekuje....Krs ili kreatvni nered. A onda ili pobeci od takve kuce ili prihvatiti nesredjenost. Sredjivanje je nemoguce...
Odgovoriodgovori na komentar:
Sanja K [neregistrovani]
18:56:24, 26. 03. 2010
Kuca kao metafora - imam pitanje
Rado, kakva ste vi kuca?
hvala na komentaru!
Sanja
odgovori na komentar:
Sanja K [neregistrovani]
18:58:24, 26. 03. 2010
Mina Bombasice
Mina B, da te druge kuce u kojima provodimo vreme ...ili bolje reci tracimo su malo nezgodne...slazem se.
A sto imas 3 sprata? Bas me to zanima
Sanja K [neregistrovani]
19:08:42, 26. 03. 2010
Bebe - u pravu si!
Bebe, samo sto mi kroz ceo zivot savremenog coveka ucimo da budemo logicni, da budemo analiticni, da donosimo odluke kad smo dovoljno napravili pro i con exel sheet-ova, a niko nas ne uci kako da razvijamo verujemo u instikte...to se u ovom nasem svetu vise smatra nekom vudu stranputicom...a u sustini -tu je nasa snaga i mudrost...i sto ih vise slusamo i sto bolje poznajemo sebe sve bolje razumemo sta nam instikt govori i recimo pravimo razliku izmedju straha od nepoznatog, koji ako pobedimo postajemo mudriji i recniji ili straha od prave opasnosti koji treba poslusati i bezati ili neceg vec treceg....ma znas na sta mislim, Je l da:)? cmooook
OdgovoriLabe [neregistrovani]
23:29:43, 27. 03. 2010
Kućo moja!
Sanjalo, pa ti si sjajna!
Odgovoriodgovori na komentar:
Rada [neregistrovani]
13:04:42, 17. 04. 2010
Kakva sam ja kuća?
Njčešće sam u nekom dograđivanju i sređivanju pretrpanih ormana. I tada mi je dobro.
Priznajem, dogodi mi se da me blokira pitanje čemu sve to. Tada, čak i moji moćni učitelji nemušto zure iz knjiga. Ipak neko od njih uvek uspe da izroni iz naslaga moje memorije i da mi, po ko zna koji put, došapne: "Odspavaj ovo, samo si malo umorna!"
Ja imam 63 godine. Priželjkujem da što duže ovako trajem.
odgovori na komentar:
Sanja - k [neregistrovani]
10:35:05, 19. 04. 2010
Hvala
Draga, divnan komentar - hvala puno!
xxx
Zdravka [neregistrovani]
14:04:28, 13. 05. 2010
Fasada i kuća
Fasada je samo fasada, najmanje bitna. Znam, ona ume da podstakne želju čoveka da uđe u kuću, čak i da ostane u njoj iako nema svetlosti koju fasada obećava.
Tvoja junakinja je i mudra i hrabra. Priželjkujem da je smestiš u priču u kojoj će se radovati sopstvenom otkriću jedne svetle kuće, samo njene.
odgovori na komentar:
Sanja K [neregistrovani]
14:45:19, 16. 05. 2010
Fasada i kuca - hvala
Draga Zdravka,
Hvala za komentar - radim na toj prici:))) pa videcemoo
cmok cmok
Suncica [neregistrovani]
12:47:25, 22. 03. 2010
kucica
Svidja mi se poredjenje. Kad sam bila mladja bila sam kuca sa sirom otvorenim vratima i prozorima. A sada kako se godine nizu, polako pritvaram prozore, barem za prolaznike, ne moraju svi da zaviruju i zure u unutrasnost. Ali ipak nisu do kraja zatvoreni. Za stare prijatelje i nove uvek je u mojoj kucici dan otvorenih vrata.
Odgovoriodgovori na komentar:
Suncica