Blog
Priča o tome šta ima smisla a šta nema
Jednom prilikom sam ispričala kolegama nešto što mi se desilo u detinjstvu i na šta sam skroz zaboravila u međuvremenu. Ta priča, koja je meni u tom trenutku delovala davna, ostavila je jak utisak. Jedan od njih me je zamolilo da je zabeležim i da se potrudim da je što više ljudi pročita u ovo doba svetske ekonomske krize (a kod nas malo-malo pa je kriza kako god okreneš) sa namerom da postane još jedan glas protiv bilo koje ludačke politike u svetu koja priziva i koristi zlo u ljudima. Ide priča...
Mesto: Budimpešta.
Scena: Omanji, zadimljeni budžak odmah do kancelarije; omiljeno mesto za korporativno napijanje petkom.
Ta standardna ekipa je jedna šarolika grupa ljudi, sa raznih strana sveta: iz Engleske, Australije, Novog Zelanda, Južne Amerike, Mađarske i Srbije. Okupili su se tu posle naporne nedelje da se malo nasmeju i opuste.
Bio je januar 2009. i finansijska kriza je tek počela ovde u to vreme da divlja i zbunjuje nenadanim otkazima i opštim gubitkom kontrole. Sva ta drama se naravno uvukla i u ovaj kafanski razgovor. Bilo je tu žestokih debata, spekulacija na osnovu toga šta mediji kažu i šta stručnjaci predviđaju i šta zdrav razum nalaže. Naravno da su jedino mogli da se slože oko toga da se niko ni sa kim ne slaže u svojim predvidjanjima budućnosti. U pokušajima da definišu neizvesnost počeli su da kopaju po svojim iskustvima u nadi da će neka od svih tih internacionalnih anegdota imati dovoljno mudrosti i utehe.
Sanja iz Srbije, inače poznata u grupi po pozitivnom entuzijazmu, slušala ih je i onda bojažljivo, da ne zvuči previše ominozno, a opet da podeli svoj osećaj, rekla je: "Ja se samo bojim da ne bude rata. Meni kao da se sve ponavlja pred očima ....totalni déjà vu. Prvo ide ekonomska kriza, onda se nacionalne emocije uzburkaju do potrebne mere tako da ih je lako manipulisati i onda, ništa lakše nego okrenuti ljude jedne protiv drugih kad se osećaju siromašno, kad su uplašeni i traže krivca."
Novozelandjanin Kevin je sa energičnim samopouzdanjem odbacio ovu bojazan:" Ma nema šanse! Ljudi nisu ludi, to nema smisla! O čemu ti pričaš!"
Ali Sanji je ta rečenica zazvučala kao eho iz prošlosti i očiju uprtih u ugao, kao da se tamo emituje film iz davnih dana, počela je da se priseća:
"Užasno me sad sve podsetilo na jedan trenutak iz 1991. kad je moja zemlja bila još Jugoslavija i kad sam bila još dete. Bilo je leto i kao i svake prethodne godine kampovala sam na moru, sa porodicom u Crnoj Gori. Tokom cele godine sestra i ja smo maštale o letovanju, o trenutku kada ćemo se okupiti sa starom ekipom. Bila je to velika, divna ekipa klinaca približnih godina iz raznih gradova Jugoslavije, al` uglavnom iz Bosne i Srbije. Imali smo gomilu zajedničkih dogodovština koje su nas spajale iz godine u godinu. Bilo je u njima avantura, smeha i naravno more strasnih ljubavi ...i nikad nismo uspevali da se zasitimo jedni drugih, pa su svi rastanci uvek bili plač i tuga, a susreti ludilo smeh i vriska. Tokom godine smo razmenjivali pisma, pozive i posete. I napokon, opet je bilo leto i bili smo zajedno, bezbrižni i srećni. Jedne noći ležali smo na plaži, svako sa svojom listom želja nažvrljanom na parčetu papira, u napetom iščekivanju meteorske kiše. Bili smo uzbuđeni, piljeći u nebo, spremni da, kako se koja zvezda padalica pojavi, brže-bolje poželimo želju sa liste. Nebo je bilo predivno, čisto sa rojem zvezda koje su tako iznenada padale i brzo nestajale da smo se dogovorili da ćutimo, da se koncentrišemo i da ne propustimo nijednu zvezdu. Bili smo tihi. Samo su se čuli zrikavci, neki nerazgovetni žamor iz daljine i blaga muzika sa radija...Muzika je naglo bila prekinuta zvaničnim obaveštenjem. Dogodio se krvavi incident u Hrvatskoj. Počeo je rat. Krenuli smo da ustajemo u sedeći položaj, jedan po jedan, polako, zbunjeni, gledajući jedni druge u pokušaju da razumemo šta smo čuli. Nije imalo smisla... čekaj, sta sad...? I onda, tek onda ...počela sam da razmišljam ko je ko. Davor - je l' on beše Hrvat? Damir - čini mi se da je on Musliman, sestra i ja smo Srpkinje i tako redom.. I šta sad to znači? Je l' smo mi na različitim stranama?!! Onda je neko rekao, prekidajući tišinu: "Ovo je glupost, nema teorije da se to razbukti, a pogotovo ne u Bosni. Ljudi, mi rastemo u mešanim brakovima, kod nas Srbi, Hrvati i Muslimani žive na istom spratu i svi zajedno slavimo Bozić i Ramadan! Ma nema šanse! Ljudi nisu ludi, to nema smisla!"
Ubrzo, rat se razbuktao, a u Bosni je bio najkrvaviji, verovatno zato što u ratu ne postoji smisao. Mi, ekipa sa mora, završili smo na različitim stranama. I dalje smo se voleli i brinuli jedni za druge, čuli smo se redovno i razmenjivali informacije jedni o drugima, uvek sa velikim olakšanjem kad saznamo da su svi OK, da su nam porodice zdrave i žive. Ti razgovori bili su pomalo nedorečeni i sve vreme su oprezno plivali po površini: "Kako je, šta ima? Ej, što čitam knjigu... i pazi kad je prohodala beba Mica".Bavili su se što manje "rizičnim" temama, i trudili se da ne predju nevidljivu granicu gde bi debata o tome ko je u pravu i šta se to stvarno dogadja otvorila vrata u nagomilan potisnut detinji bes, krivicu i pre svega konfuziju sa kojom nismo znali kako da se nosimo. Jednog jutra, saznala sam da je jednom iz ekipe otac streljan jer mu je pronadjena municija u podrumu kuće, iste kuće u koju smo leto pre toga svratili na putu za Beograd i smejali se, pili kafu, gledali u šolju i jeli baklave. Prestala sam da zovem. Nisam više znala sta da kažem. Ti naši razgovori su izgubili smisao. Sve je izgubilo smisao.'
Kevin sa Novog Zelanda ćutao je neko vreme. Onda je tihim, napuklim glasom zamolio Sanju da napiše ovu priču. I ona je to učinila.
komentari [28] pošalji komentar
Sanja [neregistrovani]
14:47:20, 08. 03. 2010
Hvala
Draga Nadice, hvala na podrsci.
pozdrav
Sanja
natasa tolic [neregistrovani]
15:46:21, 08. 03. 2010
ponosna na tebe
i had no doubt that you were going to succeed in whatever you wanted to do in your life, dear. proud of you.
Odgovoriodgovori na komentar:
Rada [neregistrovani]
17:09:16, 08. 03. 2010
Impresivno
Sjajna priča! Čestitam i radujem se tvojim novim tekstovima.
Odgovoriodgovori na komentar:
Vlajko [neregistrovani]
19:52:13, 08. 03. 2010
tuzno ali istinito...
hvala za pricu... vidimo se...
Odgovoriodgovori na komentar:
Sanja [neregistrovani]
13:03:43, 09. 03. 2010
Hvala
Rado, Hvala puno i nadam se da ce Vam i sledeca biti zanimljiva.
pozdrav
Sanja
Sanja [neregistrovani]
13:04:46, 09. 03. 2010
Vidimo se
Vlajko, hvala za komentar
Pozdrav
Sanja
Olivera Obradović [neregistrovani]
15:56:45, 09. 03. 2010
BRAVO :)
Draga Sanja,
’’Razbila’’ si me svojom iskrenošću, jednostavnošću... Divno je to što radiš... posebno mi se sviđa kako si predstavljena... kao ’’aktivni receptor ljudi, emocija i života’’! TI to JESI :) ...
TI to i jesi J
Nedostaješ verujem mnogima poput mene...ali sam uvek presrećna kada se setimo jedni drugih i kada znam da ti je put za tvoje čisto srce i iskrene emocije raskrčen...da si SLOBODNA...
...ovde nam to nekako bude ’’uskraćeno’’ ni sama ne umem sebi da objasnim zašto ’’ovo’’ nije pogodno tlo za sve VELIKE STVARI I LJUDE J a ova sredina ih je UVEK imala i nekako ih se jezivo lako odricala!
Baš si me obradovala i volela bih da te sretnem...makar u tom tvom ’’trku’’ kroz Bgd. sledeći put...
Budi nam NAJsvetlija damica i širi dobrotu, ljubav i tu životnu radost oko sebe...
p.s.BTW. J PRELEPA SI ...fotka sjajna!
Dobila si def. još jednog ’’čitača’’ J
Voli te tvoj mali bgd. HRčak J
odgovori na komentar:
kum nije dugme [neregistrovani]
23:04:10, 09. 03. 2010
nije moralo tako biti
Pravo u centar! Ekonomska kriza, uzburkane emocije, strah, neizvesnost... I onda sve to neko iskoristi za svoj krvavi film. A mi, naturscici, glumimo svoju rolu na vec postavljenoj sceni! Tragicno je to sto nas ni ovakvo uzasno iskustvo nece spreciti (ni nauciti, vec dokazano) da sve to, jednom, opet ponovimo... Zamisli kad ti ovo pise nepopravljivi optimista :) :(
Odgovoriodgovori na komentar:
Ljiljana [neregistrovani]
09:36:44, 11. 03. 2010
o ratovima
Draga Sanja, prvo sam pročitala tvoju priču na engleskom koji ne znam i sve mi je bilo jasno o čemu si pisala, kako, pojma nemam. Samo finese su mi se pojasnile kada sam pročitala sad.
Nažalost svaka generacija računa vreme između ratova.
odgovori na komentar:
ljiljana [neregistrovani]
09:42:24, 11. 03. 2010
obamrlost
Bojim se rata...kako ti napisa, zaista se bojim... svako je protiv svakoga, svi u sopstvenom kavezu, omeđeni zidovima...Antologija urbane poezije sa naslovom ,,Zvezde su lepe ali nemam kad da ih gledam"...strašno
Odgovoriodgovori na komentar:
Sanja [neregistrovani]
10:43:44, 11. 03. 2010
Hvala
Draga Olja, hvala ti mnogo na podrsci i vidimo se nadam se uskoro pa cemo da se inspirisemo dalje:)
xxx
Sanja [neregistrovani]
16:15:36, 11. 03. 2010
Nije moralo tako biti zaista...
Dragi ' kum nije dugme'
To, koliko sve vidimo i opet kroz zid i opet u propast...i svakih 50 godina sve ponovo....i da li ista ucimo...ne znam...mislim da to moze da bude citava nova prica. U svakom slucaju i mi optimisti imamo pravo na zalbu:)
Hvala za komentar i dodatnu inspiraciju
Pozdrav
Sanja
Sanja [neregistrovani]
18:50:32, 11. 03. 2010
Obamrlost - Hvala
Draga Ljiljana,
Hvala za komentar i preporuku. Strah je OK do neke granice i cim ga priznamo i podelimo sa nekim postaje manji, sto smo nas dve uradile:)....tako da se samo nadam da ce covecanstvo ipak jednom nauciti da bude vodjeno ljubavlju a ne strahom, sto Albert Ajnstajn kaze ' Ili smo puni ljibavi ili straha...' i valjda te nijanse izmedju i ne postoje nego im mi dajemo drustveno prihvatljiva imena. Srdacan pozdrav
Sanja
Sanja [neregistrovani]
18:52:46, 11. 03. 2010
o ratovima - hvala
Draga teta Ljiljo,
Secam se da sam se divila Vasoj intuiciji...svaka cast! I hvala sto pratite moje misli i komentarisete:)
Srdacan pozdrav
Sanja
majka Jugovica [neregistrovani]
22:45:11, 11. 03. 2010
NE PONOVILO SE
Draga Sanja,
u vreme, o kojem pricas,i ja sam imala godina koliko i ti i, posto sam igrala za nasu reprezentaciju u odbojci, imala sam dosta bliskih prijatelja i prijateljica iz citave Jugoslavije. I ja sam, ni sama ne znam kako, dozivela i prezivela taj uzasni period razdvajanja, otudjenja i straha, ali eto, nikada nisam uspela da svoje osecaje pretocim u reci i stavim na papir. Tebi to nikada nije bio problem i zato se iskreno unapred radujem tvojoj novoj prici.
ljubim te!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
odgovori na komentar:
Sanja [neregistrovani]
16:39:15, 17. 03. 2010
Hvala
Draga Majko Jugovica,
Hvala za impresiju za podrsku!
Nova prica je izasla
Ljubiii te
Sanja
Maša [neregistrovani]
20:10:50, 19. 04. 2010
Pozdrav
Sanja, lepe su priče :). Uživala sam. Hvala.
Odgovoriodgovori na komentar:
Sanja K [neregistrovani]
07:45:27, 20. 04. 2010
Masho - Hvala
Hvala - mnogo mi je drago i znaci mi:)
OdgovoriKAMPERKA [neregistrovani]
13:41:19, 06. 05. 2010
Dugo toplo leto :)
Pričalice draga moja,
šaljem ti cmokišu i
najveće Supika za priče i pričice!
Vesna kamperka :)
odgovori na komentar:
Zdravka [neregistrovani]
14:09:02, 13. 05. 2010
Doživljaj iz rane mladosti
Dobro osmišljen početak i kraj priče. Uverljivo, realno, bez strasti prema sopstvenom narodu iako je doživljaj iz rane mladosti kad često ne mogu da se sagledaju realno događaji, kad obično postoji navijačka strast, u smislu „mi smo bolji“, mada sve to tada najčešće biva izrečeno kroz šalu i smeh.
Odgovoriodgovori na komentar:
Zdravka [neregistrovani]
22:14:09, 16. 05. 2010
Doživljaj iz rane mladosti
Dobro osmišljen početak i kraj priče. Uverljivo, realno, bez strasti prema sopstvenom narodu iako je doživljaj iz rane mladosti kad često ne mogu da se sagledaju realno događaji, kad obično postoji navijačka strast, u smislu „mi smo bolji“, mada sve to tada najčešće biva izrečeno kroz šalu i smeh.
OdgovoriSanja K [neregistrovani]
16:09:59, 19. 05. 2010
Kamperka - Hvala
Vecooooo, co-kamperko moja!
hvala za komentar!
ljubim!!!
Sanja K [neregistrovani]
16:14:10, 19. 05. 2010
Dozivljaj iz detinjstva - hvala
Draga Zdravka,
Drago mi je da je to utisak koji ostavlja prica. Znaci mi da prica ne izaziva te takmicarske emocije, koje malo izmanipulisane i vode ljude u besmislene konflikte. Puno o tome razmisljam i neka od sledecih prica ce sgurno imati tu nit.
Hvala puno za komentar!!!!!
Ljubim
Milos [neregistrovani]
18:20:38, 18. 08. 2010
LOS SERRANO ZAUVEK
Molim vas ako je ikako moguce da pustite Seranove na tv FOX.To je jedna od najbolji serija na svetu za mlade , a takodje i za odrasle.Veoma je gledana u svetu i siguran sam da ce privuci veliku gledanost.Pozdrav najboljoj televiziji FOX i nadam se da ce Seranovi ponovo zaigrati.....
Odgovoriodgovori na komentar:
Sanja [neregistrovani]
13:26:14, 16. 10. 2010
serano
dragi milose, ja nisam zaduzena za program, najbolje da se javis nekome iz redakcije...ako odes na 'o nama' tu ces videti vec ko bi mogao time da se bavi
pozdrav
Sanja k
Milica [neregistrovani]
14:44:50, 12. 05. 2011
predlog
Bilo bi divno da slicnu pricu, istine koja boli , a zakaci uvek najneduznije,posvetite i coveku koji je zbog tadasnjeg rezima otisao u tudj svet, a ni dan danas nema razumevqanja za njega u svojoj domovini! Zasto? Pitace te se i sami , zbog pesme i pogresnih tekstova koji govore ISTONU! Aleksandar Cvetkovic-Leki, legenda, edan od kraljeva i zacetnika rock and rolla!
Odgovori
Nadica [neregistrovani]
11:00:22, 08. 03. 2010
super
Draga Sanja,
Odgovorivrlo potresna, i lepo napisana prica. Taj rat nam je svima pomrsio racune, i upropastio detinjstvo. Poucno i opominjuce.Dobro je da je sve to za nama.
odgovori na komentar:
Hvala