Blog
Ovo je Srbija!
Sanja Kovandžić komentari (24)
„Sve što je u daljini postaje poezija“ rekao je neki mudar čovek jednom. Neverovatno istinito. Kao osećaj ljubavi na daljinu. Kao kad recimo ne vidite roditelje dugo i ne primećujete kako u pričama i mislima postaju romantični heroji iz idiličnog detinjstva…a onda kad treba da provedete više od tri dana sa njima uhvatite sebe kako panično zaključujete da ste sve najgore što vas proganja u životu pokupili nehotice od njih, a četvrtog dana shvatite da su uspomene na detinjstvo izgubile epitet „idilično“i gledate da se brže bolje vratite u onu udaljenu bazu, gde sve to opet, posle nekog vremena, postaje poezija. E tako i Srbija…u daljini je polako postala poezija. I onda jednog dana…
detaljnijeOn i Ja
Sanja Kovandžić komentari (17)
Novi Zeland se prostire na dva ostrva. Zauzima 268.679 kvadratnh metara. U statistikama je pribeleženo da tu živi 2.900.000 stanovnika, al ja smem da tvrdim da broj nije tačan. Garantujem da ima bar dva stanovnika više, da to nisu Novozelanđani ni Maori, i da oni žive na Južnom ostrvu, u istočnom delu, gde je klima umerenookeanska i da smo ta dva stanovnika On i Ja.
detaljnijeO pitanjima koja mi najčešće postavljaju u Mađarskoj kad kažem da sam iz Srbije….
Sanja Kovandžić komentari (28)
Evo, poslednji put mi se desilo sad za vikend, i stvarno ne preterujem ako kažem da ne prođe mesec dana da me neko ne pita bar jedno od tih nekoliko suludih pitanja, a živim ovde već tri godine... i već tri godine nikako da oguglam na njih i da smislim jednostavan i moćan odgovor. Odgovor koji ne zvuči kao pravdanje krivca, odgovor koji neće biti prepotentan i uvredljiv. Odgovor koji će biti istinit i odgovoran. Ne polazi mi za rukom da svu ovu kompleksnost smestim u jedan odgovor….i ne polazi mi za rukom da me ova pitanja svaki put bar malo ne izbace iz takta.
detaljnijePosed
Sanja Kovandžić komentari (11)
Tresem nogu i nervozno shvatam da mi prošlost krade ovaj sadašnji trenutak, a da mi sadašnjost truje budućnost istom navikom i da NEMAM VREMENA!!!
detaljnijeIz nekog drugog ugla…
Sanja Kovandžić komentari (24)
Hodali su ulicom jedno pored drugog. Svako u svojim mislima. Dan je bio sunčan i topao. Bili su pozvani te večeri na neki maskenbal na Balatonu kod njegovih prijatelja. Samo što su izašli iz radnje sa kostimima. Hodali su ka parkingu zavučenom među stoletne zgrade Budimpešte. Nisu našli odgovarajuće kostime.
detaljnijeIspovest beskućnika
Sanja Kovandžić komentari (27)
Posmatram te. Svaki dan prolaziš ovuda u žurbi. Nekad sa ostatkom zadovoljstva na licu iz neke prethodne priče. Nekad sa nabranom brigom među obrvama. Uvek negde žuriš. Nekad u poslovnom odelu, nekad u večernjoj toaleti, sama, u društvu, sa kesama punim namirnica, sa putnim torbama, zimi, leti, neprestano. I stalno nekuda žuriš. Ništa se oko tebe preterano ne menja, iako stalno nešto prividno menjaš. Svo to kretanje u raznim pravcima nagoveštava haos, koji kao da ti ne smeta. Brzina, sumanuta brzina. A ja, ja sam tu. Neprestano. Svojom nepomičnošću anuliram tvoju gomilu kretanja. Gledam te već godinama, a mislim da sam počeo da postojim za tebe tek pre nekoliko nedelja. Od tada vidno ubrzavaš korak kad prođeš pored mene. Pokušavaš da skratiš moje postojanje u svom životu. Ali ne uspevaš, jer nisam bitan ja, nego ono što ja predstavljam za tebe... Nažalost.
detaljnijeKakva ste vi kuća?
Sanja Kovandžić komentari (17)
Jeste li primetili da su ljudi kao kuće? Neke su velike, neke male. Neke nas privuku na prvi pogled i bude želju u nama da virnemo unutra, a neke i ne primetimo koliko su neupadljive i skromne spoljašnjosti. Neke su nove, modernog dizajna i sređenih fasada, dok su neke vremešne i oronule, al’ odišu minulom lepotom i mudrošću. Neke su kitnjaste i nacifrane i naprosto nam upadaju u oči. Neke deluju tako zastrašujuće na prvi pogled, da nas podiđu žmarci i smrkne nam se kad pomislimo da nedajbože treba da uđemo unutra. Od takvih kuća gledamo da što pre, što dalje odmaknemo. Takvi su i ljudi…razni, sa raznim fasadama.
detaljnijeTe male razlike...
Sanja Kovandžić komentari (34)
Beograd…mmmm... obožavam ga. Nedostaje mi, kao što nedostaje najbolji drug. Kako kročim u njega, kao da mi se duša proširi i udahne baš onaj neki posebni, tajni sastojak koji joj je neophodan….Isto kao kad bateriju na izdisaju staviš u punjač.
detaljnijePriča o tome šta ima smisla a šta nema
Sanja Kovandžić komentari (28)
Jednom prilikom sam ispričala kolegama nešto što mi se desilo u detinjstvu i na šta sam skroz zaboravila u međuvremenu. Ta priča, koja je meni u tom trenutku delovala davna, ostavila je jak utisak. Jedan od njih me je zamolilo da je zabeležim i da se potrudim da je što više ljudi pročita u ovo doba svetske ekonomske krize (a kod nas malo-malo pa je kriza kako god okreneš) sa namerom da postane još jedan glas protiv bilo koje ludačke politike u svetu koja priziva i koristi zlo u ljudima. Ide priča...
detaljnije
