Prva Srpska Televizija :: Život priča http://www.prva.rs/program/emisija/zivot-prica/rss.html sr http://www.prva.rs/sw4i/thumbnail/zivot oprica 480x270.jpg?thumbId=585621&fileSize=95573&contentType=image/jpeg&lastModified=1446131417000 Prva Srpska Televizija :: Život priča http://www.prva.rs/program/emisija/zivot-prica/rss.html NOVA SEZONA - Život priča: Priča o ljubavi i slobodi http://www.prva.rs/program/emisija/zivot-prica/140738/nova-sezona---zivot-prica-prica-o-ljubavi-i-slobodi.html Ovo je neverovatna priča o ljubavi kojoj se na putu ostvarenja našla politička diktatura. Ovo je priča o Rumunki Kameliji koja je živela u Rumuniji za vreme Čaušeskuove diktature, i koja se zaljubila u Jugoslovena Vladu , koji je u to vreme na rumunskoj pijaci prodavao vegete i cigarete.

Kako je Čaušesku između ostalih sumanutih odluka, doneo i onu kojom je zabranjivao brakove sa strancima, Kamelija i Vlada su morali da nađu način kako da ona pobegne iz Rumunije. Rešila je da prepliva Dunav , u novembru mesecu, a rumunska vojska je imala naređenje da odmah puca i na najmanji zvuk na obalama Dunava. Zajedno sa dvojicom potpuno nepoznatih ljudi, Kamelija je pod okriljem novembarske noći ušla u Dunav i počeli su da plivaju, gurajući traktorske gume isperd sebe… Tri dana kasnije je uhapšena… Od života pod diktaturom Čaušeskua, bilo je samo gore kada pokušaj bega iz Rumunije ne uspe i kada migrante uhapse i vrate na raspolaganje tajnoj službi Sekuritatea…

Sreda, 19. septembar u 22.00

]]>
Tue, 11 Sep 2018 15:54:00 +0100 Život priča http://www.prva.rs/program/emisija/zivot-prica/140738/nova-sezona---zivot-prica-prica-o-ljubavi-i-slobodi.html
Život priča: Šta je bilo posle? http://www.prva.rs/program/emisija/zivot-prica/136597/zivot-prica-sta-je-bilo-posle.html U poslednjoj epizodi u ovoj sezoni emisije “Život priča” podsetićemo se priča koje smo gledali prethodnih meseci.

Napravićemo osvrt na epizode koje su emitovane V i VI sezoni, i informisati gledaoce šta se desilo sa sudbinama junaka Život priča nakon emitovanja.

U studiju će se neki od gostiju pojaviti ponovo : Slavica Burmazović ( kojoj su oteta deca i odvedena za Tursku ), Kristina iz Paraćina koja pokušava da sprovede sudske odluke u praksu i da joj bivši partner po presudi vrati maloletno dete, student medicine Milan Jevdjić; Nurdor, rodjena sestra mladića koji je izgoreo u fabrici „ MIlan Blagojević Namenska „ Lučani, sa novim informacijama i razvojem dogadjaja nakon emitovanja i po tužbi porodice protiv odgovornih…

Podsetićemo se i priča koje su ostaviile veliki utisak na gledaoce i o kojima se i danas priča u javnosti.

Sreda, 20. jun u 22:00

]]>
Tue, 19 Jun 2018 11:38:00 +0100 Život priča http://www.prva.rs/program/emisija/zivot-prica/136597/zivot-prica-sta-je-bilo-posle.html
Život priča: Gospođa kapetan http://www.prva.rs/program/emisija/zivot-prica/136130/zivot-prica-gospodja-kapetan.html Ana Perišić je pripadnica 241. lovačko-bombarderske avijacijske eskadrile 98. vazduhoplovne brigade, pilot borbenog aviona "Galeb 4". Oduvek je volela vojsku. Kada je slučajno saznala da te godine Vojna akademija prvi put ikada prima žene, pomislila je: "Zašto baš ja ne bih bila prva žena pilot borbenog aviona u Srbiji?" Prijemni je trajao dva i po meseca. Kada se pojavila izrazila je želju da bude pilot, međutim rekli su joj da devojke ne mogu da budu piloti. Ipak, nije odustajala. Celo leto 2007. Ana je polagala matematiku, test opšte kulture, ali i testove opterećenja, padobransku obuku i skakanje, selektivno letenje, preživljavanje u teškim uslovima. Jedan po jedan kandidat i kandidatkinja su otpadali. Ana je opstajala. Prošla je i rigorozne preglede na VMA.

U večerašnjoj epizodi Ana priča o teškim obukama i proceduri za prijemni, o tome kako je bilo na preživljavanju za vreme obuke, kako je hvatala kornjače za gulaš, kako izgledaju pripreme za padobransku obuku, kako je izgledalo kada je prva generacija žena kročila na vojnu akademiju, da li mogu da se šminkaju, kako je prihvaćena u potpuno muškoj sredini, i o tome kako se zaljubila u svog sadašnjeg supruga na akademiji...

Kapetan Perišić ima samo 30 godina, uz teške obuke, studije na akademiji, posao kojim se bavi, stigla je da se ostvari i kao majka. Ima sina od 3 godine, a u "Život priča" je došla pravo sa trudničkog, pošto trenutno čeka drugog sina.

Ana i njene koleginice postale su tri prve žene piloti, koje će samo time biti upisane u anale srpske avijacije.

]]>
Mon, 11 Jun 2018 16:16:00 +0100 Život priča http://www.prva.rs/program/emisija/zivot-prica/136130/zivot-prica-gospodja-kapetan.html
Život priča: Drugari su mu dali noge, srce da se istrči polumaraton dele već godinama http://www.prva.rs/program/emisija/zivot-prica/135776/zivot-prica-drugari-su-mu-dali-noge-srce-da-se-istrci-polumaraton-dele-vec-godinama.html Porodjajne muke mama Suzane Petrović iz Jagodine nisu bile samo puka floskula i svakodnevna metafora. Težina samog čina porođaja je odredila Aleksin život sa cerebralnom paralizom, ali I život njegove porodice.

Iza nečega što jeste teško, stoji njihovo veselje i tolika pozitivna energija, što opet, u njihovom slučaju nije samo floskula već njihova svakodnevica.
Nije im bilo lako, ali nećete ih čuti da kažu da je teško. Svoj život su sagradili na temeljima da niko nije ni pomislio šta bi bilo da je drugačije bilo. Jednostavno je tako. Iz te savršene jednostavnosti Aleksa nikad nije bio uskraćen ni za jednu životnu radost, ni ekskurziju, ni pozorište ni koncert ni žurku. Iako ne može da kontroliše ruke, našao je način i da igra kompjuterske igrice. I da pobeđuje. Školu je završio redovno, fakultet takođe.


Uradio je više od mnogih njegovih vršnjaka kojima je samo mrsko da izađu iz svoje statičnosti, iako je od rođenja dobio upravo taj teret, da se kreće samo ako mu neko pomaže. I kako je sam život predodređen da se krećemo napred, eto nam u suret ide još jedna floskula koja u slučaju Alekse Petrovića to prestaje da bude.

Odlučio se i za jednu ludost - sa dvojicom najboljih prijatelja, istrčao je polumaraton na ovogodišnjem Beogradskom maratonu. Sa rezultatom 2 sata, 36 minuta, Aleksa Petrović je ispunio uslov i zvanično je registrovan kao polumaratonac. Njegovi prijatelji su mu dali svoje noge. Srce već dele godinama.

]]>
Tue, 5 Jun 2018 12:10:00 +0100 Život priča http://www.prva.rs/program/emisija/zivot-prica/135776/zivot-prica-drugari-su-mu-dali-noge-srce-da-se-istrci-polumaraton-dele-vec-godinama.html
Život priča: Stefan je gej koji se javno deklarisao putem novina. Iako je tada nastao haos, nije mu žao! http://www.prva.rs/program/emisija/zivot-prica/135217/zivot-prica-stefan-je-gej-koji-se-javno-deklarisao-putem-novina-iako-je-tada-nastao-haos-nije-mu-zao.html “Iako sam preživeo pakao, nije mi žao što sam se javno deklarisao. Sada sam dovoljno odrastao da znam da to što sam ,,drugačiji'' je zapravo samo dar, čast i velika privilegija. Bavim se LGBT aktivizom, a moj primer je podstrek i drugima da budu ono što jesu i da ne žive živote u strahu, u četiri zida”. Tako svoju ispovest počinje Stefan Radović iz Kuršumlije, koji je za Život priča otvorio dušu.

U porodičnoj kući se o njegovom problemu uopšte nije govorilo, sve dok Stefan nije odlučio da svoju priču obelodani u novinama. Nastao je haos. Otac ga je tada isterao iz kuće. Utočište je pronašao kod tetke koja je shvatala njegov problem na svoj način, tvrdila je da ga je neko uvukao u to, neka sekta i da treba da ga izleči.

Problemi se nastavljaju, a posle promene nekoliko adresa, Stefan donosi najvažniju odluku, da se vrati u Kuršumliju, u malu sredinu i da nastavi svoj život.

Kakve je sve poteškoće morao da prevaziđe, ko mu je pomogao i izašao u susret i, šta poručuje mladima koji se suočavaju sa sličnim problemima, saznaćete u ovoj epizodi „Život priča“.

Sreda, 30. maj u 22.00

]]>
Fri, 25 May 2018 14:39:00 +0100 Život priča http://www.prva.rs/program/emisija/zivot-prica/135217/zivot-prica-stefan-je-gej-koji-se-javno-deklarisao-putem-novina-iako-je-tada-nastao-haos-nije-mu-zao.html
Život priča: Bivše žene istog čoveka govore o nasilju koje su doživele s njim, problemu koji ih je spojio http://www.prva.rs/program/emisija/zivot-prica/134922/zivot-prica-bivse-zene-istog-coveka-govore-o-nasilju-koje-su-dozivele-s-njim-problemu-koji-ih-je-spojio.html Ovo je priča o dve žene koje imaju decu sa istim čovekom. Obe su bivše partnerke i obe pokušavaju da urede odnose dece i oca uz pomoć institucija. Tako su se i upoznale u svojevrsnom zajedničkom problemu.

Maja Mladenović svedoči o nasilju koje je preživela u toj zajednici, o svemu što je pretrpela i kako se sa tim nosila, o tome kako je morala da stoji mirno po nekoliko sati, da dočekuje svog partnera isključivo stojeći, o tome šta se dešavalo kada je nasilje prijavila, o postupanju institucija i sopstvenom osvešćivanju da je žrtva.
U jednom momentu ove dve žene su se upoznale, tako su počele da ukršataju svoje priče i svoja iskustva sa institucijama, kao i svedočenja svoje dece koja se sada istovremeno vidjaju sa ocem, odnosno, njihovim bivšim partnerom.

Za Život priča, govore obe žene, predstavnici nadležnog Centra za socijalni rad , lekar specijalista koji je primetio da je jedna od žena zlostavljana.


Obe žene svedoče o ponašanju svoje dece koja, po njihovim tvrdnjama takodje svedoče nasilju njihovog bivšeg partnera. I obe pokušavaju da dokažu da se nisu udružile u svojim pričama, kako ih pojedine institucije optužuju. Obe pokušavaju da ukažu na to da su deca žrtve nasilja ako prisustvuju scenama nasilja i da je nužno da se razmatranje roditeljske kompetencije njihovog bivšeg partnera ne može posmatrati odvojeno od nasilja koje je vršio nad bivšom partnerkom, majkom deteta, i koje i sada po njihovim tvrdnjama vrši nad svojim članom porodice.

Pitanja koja se nameću su :
Da li se nečija roditeljska sposobnost može posmatrati odvojeno od nasilničke prirode prema partneru?
Da li je nužno i dobro da se sudski procesi koji se tiču regulisanja vidjanja dece od strane roditelja vode odvojeno od procesa za nasilničko ponašanje istog roditelja?
Da li je potrebno ujednačavanje sudske prakse kako se takvi procesi ne bi vodili odvojeno?
Da li se činjenica da je jedan od partnera bio nasilan prema drugom otežavajuća okolnost kada se nasilnik posmatra kao roditelj ili se to ne uzima u obzir?
Da li se nasilje prema majkama dece olako shvata kada se razmatra roditeljska sposobnost ?

Sreda, 23. maj u 22.00

]]>
Mon, 21 May 2018 14:09:00 +0100 Život priča http://www.prva.rs/program/emisija/zivot-prica/134922/zivot-prica-bivse-zene-istog-coveka-govore-o-nasilju-koje-su-dozivele-s-njim-problemu-koji-ih-je-spojio.html
Život priča: Žene žrtve ratne torture 2. deo http://www.prva.rs/program/emisija/zivot-prica/134477/zivot-prica-zene-zrtve-ratne-torture-2-deo.html I u drugom delu potresnog serijala nastavljaju se svedočenja žena o zlostavljanjima koja su preživele tokom rata u bivšoj Jugoslaviji. Žene koje će svedočiti su članice Udruženja žena žrtava rata iz Republike Srpske. Kada su počele svoja svedočenja, imale su priliku da se opredele da li će sakriti svoje identitete. Nisu to želele. Želele su da govore javno, da bi sačuvale istinu. Same se bore već 23 godine za donošenje zakona koji bi ih prepoznao kao žrtve ratne torture. Sve ove žene I još stotine njih, čekale su od kraja rata pa do skoro da se napravi nacrt izmene Zakona o zaštiti žrtava ratne torture, i da se usvoji. Tek krajem 2017. godine nacrt je usvojen. Neće odustati od istine i prava dok dišu.

U drugom delu svedoče:

Zora Kuljanin iz Bratunca, rođena 23. novembra 1963. Živela u Bradini, opština Konjic kada su započeli napadi u tom mestu. Zarobljena od strane muslimanskih snaga kao Hrvatica jer nije htela da oda položaje Srba. Niko od onih koji su je zlostavljali nije pocesuiran za zločine koje su počinili.

Andja Obradović iz Zvornika jedna je od onih žena koja je znala imenom I prezimenom svog mučitelja. Bio je drug njenog muža, sad živi u Americi i nikada nije odgovarao za svoja zlodela. 

Sreda, 16. maj u 22.00

]]>
Mon, 14 May 2018 13:40:00 +0100 Život priča http://www.prva.rs/program/emisija/zivot-prica/134477/zivot-prica-zene-zrtve-ratne-torture-2-deo.html
Život priča: Žene žrtve ratne torture 1. deo http://www.prva.rs/program/emisija/zivot-prica/134116/zivot-prica-zene-zrtve-ratne-torture-1-deo.html Ni danas se ne znaju tačni podaci o broju žena koje su preživele u ratui BiH, svaku vrstu torture. Većina ih je bila zatvorena u privatnim stanovima i kućama koju su postajali improvizovani zatvori i logori. Mnoge su zlostavljane u prostorijama javnih ustanova, kao što su škole, hoteli ili stadioni. Jedini metod utvrdđvanja istine jesu njihova svedočenja. Medjutim mnoge žrtve ćute, jer nemaju institucionalnu ili porodičnu podršku, bivaju diskreditovane čak i pred sudovima, neke su raseljene, neke umrle, a neke nespremne da svedoče zbog straha od odmazde ili stigmatizacije od strane društva.

Ove žene još nisu dočekale pravdu pred domaćim sudovima a na hašku pravdu više ne mogu da računaju. Pred haškim tribunalom niko nikada nije odgovarao za seksualno nasilje u ratu u BiH nad ženama srpske nacionalnosti. Pred sudom u BiH za ovaj zločin do sada je osuđeno samo 5 lica na ukupno 36 godina i 6 meseci zatvora.

Žene koje će večeras svedočiti su članice Udruženja žena žrtava rata iz Republike Srpske. Kada su počele svoja svedočenja, imale su priliku da se opredele da li će sakriti svoje identitete. Nisu to želele. Hoće da govore javno, da bi sačuvale istinu.

Same se bore već 23 godine za donošenje zakona koji bi ih prepoznao kao žrtve ratne torture.

Procene napravljene na osnovu popisa i kasnijih svedočenja govore da je u BiH za vreme rata, bilo 536 logora za srpski živalj.

U prvom delu svedoče:

Božica Živković Rajilić, rođena 6. janura 1962. godine u Gradišci. Početkom rata radila je kao nastavnica istorije i geografije. Živela je sama u sopstvenom stanu u Podorašju, opština Srebrenik. Provela je 322 dana u zarobljeništvu u Srebreniku. Čovek koji je zlostavljao je osuđen na tri godine zatvora. Ovih dana treba da bude pušten na slobodu.

Zora Kuljanin iz Bratunca, rođena 23. novembra 1963. Živela u Bradini, opština Konjic kada su započeli napadi u tom mestu. Zarobljena od strane muslimanskih snaga kao hrvatica jer nije htela da oda položaje Srba. Niko od onih koji su je zlostavljali nije pocesuiran za zločine koje su počinili.

]]>
Mon, 7 May 2018 16:14:00 +0100 Život priča http://www.prva.rs/program/emisija/zivot-prica/134116/zivot-prica-zene-zrtve-ratne-torture-1-deo.html
Život priča: Srbija čeka Aleksin zakon http://www.prva.rs/program/emisija/zivot-prica/133768/zivot-prica-srbija-ceka-aleksin-zakon.html U ovoj epizodi Život priča , čućemo priče 4 porodice, koje su sve vezane za istu školu, isto odeljenje i istu učiteljicu. Sve priče se odnose na vršnjačko nasilje i otpor na koji nailaze roditelji od strane zaposlenih u školi pri svakom pokušaju da problem nasilja reše. Takodje ćemo čuti i priču bivše učenice škole i njenih roditelja koja je svih osam godina u ovoj školi ( „ Vuk Karadžić“ u Zrenjaninu ), trpela brutalno nasilje od strane vršnjaka koji su je pogotovo zlostavljali zato što je usvojena.

Ove porodice se nisu poznavale izmedju sebe, pre dogadjanja u školi.

Govoriće o svojim, vrlo sličnim iskustvima i modelima koji se u školi ponavljaju, o načinima na koje su pokušavali da se izbore sa nasiljem, o nerazumevanju ne koje su nailazili od strane prosvetnih radnika o posledicama koje njihova dece imaju zbog zlostavljanja.

Roditelji jedne od učenica će ispričati kako ih je škola, kada su krenuli u bitku pritov zlostavljanja njihive ćerke, prijavila Centru za socijalni rad sa sumnjom da oni svoje dete zlostavljaju i fizički i psihički, i šta su sve prošlli da bi na kraju dobili mišljenje Centra za socijalni rad da ne postoje sumnje da je dete zlostavljano u porodici.

U emisiji ćemo videti koliko je nepravilnosti vezano za postupanje odgovornih u školi u vezi vršnjačkog nasilja , ustanovila gradska i prosvetna inspekcija.
Ekipa Život priča se obratila i resornom ministrastvu prosvete u potrazi za odgovorom, šta će preduzeti u odnosu na sve ustanovljene nepravilnosti od strane nadležnih inspekcija.

u razmaku od godinu dana, tri devojčice su ispisane iz drugog razreda OŠ Vuk Karadžić u Zrenjaninu, od iste učiteljice, jer su roditelji doneli takve odluke nemogavši da se izbore sa problemom nasilja u školi.

Sreda, 2. maj u 22.00

]]>
Mon, 30 Apr 2018 13:18:00 +0100 Život priča http://www.prva.rs/program/emisija/zivot-prica/133768/zivot-prica-srbija-ceka-aleksin-zakon.html
Život priča : Dobila je dete sa 15 godina, a sada se bori da ostvari svoje pravo da bude majka http://www.prva.rs/program/emisija/zivot-prica/133366/zivot-prica--dobila-je-dete-sa-15-godina-a-sada-se-bori-da-ostvari-svoje-pravo-da-bude-majka.html Kristina Blagojević pripada malom procentu devojaka u Srbiji koje iskuse maloletničku trudnoću. Odrastajući u porodici u kojoj je bila željna ljubavi i pažnje, ostaje u drugom stanju sa starijim muškarcem kad je imala samo 15 godina. Vrlo brzo shvata da mladalačka odluka nije donela očekivanu ljubav i sklad i ostaje sama sa detetom.

Osim težine posledica mladalačkih zabluda, Kristina se godinama bori sa insititucijama ove zemlje da ostvari svoje pravo da bude majka. Uprkos svim sudskim presudama da se Kristini poveri dete na brigu negu i staranje, veštačenjima i mišljenjima stručnih komisija i Centra za socijalni rad, dete i dalje živi kod oca.

U ovoj emisiji pokušali smo da odgovorimo na pitanja: Šta da rade građani sa sudskim presudama koje su samo mrtvo slovo na papiru? Kako je moguće da su pojedinci jači od sistema i sudskih odluka? Postoje li ikakvi rokovi u ovoj zemlji koji određuju koliko građani moraju da čekaju da sud izda naloge za izvršenje sudske presude? Zašto sud u Paraćinu za cele dve godine ni jednom nije izdao nalog za izvršenje? Kako institucije pritiskaju majku da radi u korist oca koji krši sve zakone i donete presude? Da li sud može da uradi nešto samo ako hoće? 

Sreda, 25. april u 22.00

]]>
Mon, 23 Apr 2018 13:21:00 +0100 Život priča http://www.prva.rs/program/emisija/zivot-prica/133366/zivot-prica--dobila-je-dete-sa-15-godina-a-sada-se-bori-da-ostvari-svoje-pravo-da-bude-majka.html
Život priča: Rečenica "vaše dete umire" pokrenula je borbu za život male Teodore. Ona je danas živa i zdrava http://www.prva.rs/program/emisija/zivot-prica/132975/zivot-prica-recenica-vase-dete-umire-pokrenula-je-borbu-za-zivot-male-teodore-ona-je-danas-ziva-i-zdrava.html Svaki dan u Srbiji jedno dete oboli od raka, a svake nedelje jedno dete premine. Porodica Đurović prošla je kroz tešku borbu i izborila se za život male Teodore.

Đurovići pred odlazak na more odlazi na još jedan lekarski pregled, iako su dobili mišljenje lekara da je njihova dvoipogodišna devojčica Teodora zdrava. Na Institutu za majku i dete doktor im saopštava da njihova devojčica umire.“To je osećaj kao kad vam neko zabode najveći nož u srce i vrti ga levo, desno, gore, dole”, objašnjava Marija, Teodorina majka taj osećaj kada je prvi put čula dijagnozu.

Uz odredjeni tretman I hemioterapije, doktori prognoziraju da Teodora može da izdrži osam meseci do transplantacije. Đurovići se nisu pomirili sa onim što je izgovoreno.

U traženju rešenja da dete preživi i da se spase bar jedan bubreg, porodica Djurović dobija kontakt bolnice St Jude u Memfisu, koja je jedna od retkih u svetu koja bi mogla da pomogne Teodori. Njihova odluka da, uprkos odgovaranjima naših lekara, ipak odu u Ameriku, bila je presudna.

Ova priča ima srećan kraj. Teodora je danas zdrava osmogodišnja devojčica koja se jedva seća šta je sve preživela. Ali, njena porodica ne može da zaboravi. Zato je porodica Đurović sve svoje slobodno vreme posvetila tome da pomogne drugoj oboleloj deci i njihovim roditeljima da se suoče sa dijagnozom, da se bore i da veruju da šansa za izlečenje uvek postoji.

Majka male Teodore priča o iskustvima sa dečije onkologije u Srbiji i iskustvima iz Amerike, o uslovima lečenja, odnosu medicinskog osoblja, odnosu ljudi prema deci koja izgube kosu zbog hemioterapija. O tome kako je porodica ostala na okupu uprkos svoj težini situacije u kojoj su se našli.


O tome na kakve jezive komentare ljudi su nailazili kada je počelo skupljanje novca za malu Teodoru i na kako su je karakterisali kad se vratila u Srbiju sa programom bolnice iz Amerike koja je spremna na svaku vrstu saradnje i razmene iskustava sa našim lekarima

U emisiji će biti reči i o tome - može li Srbija da promeni zakon po kome majke imaju pravo na bolovanje u trajanju od 4 meseca, uz nadoknadu od 65% plate, i da se donese novi zakon koji bi omogućio majkama čija su deca bolesna od kancera da budu na bolovanju onoliko koliko traje lečenje dece ? Jer deca u tom periodu ne mogu i ne traba da budu bez prisustva roditelja.

Sreda, 18. april u 22.00

]]>
Mon, 16 Apr 2018 15:01:00 +0100 Život priča http://www.prva.rs/program/emisija/zivot-prica/132975/zivot-prica-recenica-vase-dete-umire-pokrenula-je-borbu-za-zivot-male-teodore-ona-je-danas-ziva-i-zdrava.html
Život priča: Kao devojčice preživele su konc logore, sada svedoče o slikama koje su im se urezale koje se nikada neće izbrisati http://www.prva.rs/program/emisija/zivot-prica/132589/zivot-prica-kao-devojcice-prezivele-su-konc-logore-sada-svedoce-o-slikama-koje-su-im-se-urezale-koje-se-nikada-nece-izbrisati.html Nezavisna Država Hrvastka je za vreme II Svetskog rata imala logore za decu. Tačan broj stradalih se nikada neće ustanoviti jer su bacani u reke i spaljivani u specijalno dizajniranim krematorijumima.

Hitlerova nacistička partija je uzdižući arijevsku rasu kao nadljude, napravila i zakonski okvir koji je ozvaničio progon, mučenje, pa i smrt ostalih koji su proglašeni manje vrednim.
Tzv “ Rasni zakon “ ili “ Nirnberški zakon” koji je u Nemačkoj usvojen 1935. godine, je kasnije usvojen i prilagodjen u tadašnjoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj ( NDH) , te su i Srbi označeni kao niža rasa.

Preživelih svedoka stradanja u logorima je sve manje.


U novoj epizodi "Život priča" svedoče Nevenka Stanković i Jelena Radojčić rodjena Buhač.


Obe su imale 7 godina kada su završile u logorima. Jednu je od sigurne smrti, spaljivanja u krematorijumu za decu, spasao SS oficir a drugu Dijana Budisavljević, austrijanka iz Insbruka za koju se tvrdi da je je tokom II Svetskog rata spasla više od 12.000 dece iz logora.

Nevenka i Jelena, svedoče o svemu što su preživele kao malene devojčice, kroz jasne slike koje su im obema ostale urezane i koje kako kažu , je nemoguće nikada zaboraviti ni izbrisati.

Sreda, 11. april u 22.00

]]>
Tue, 10 Apr 2018 13:15:00 +0100 Život priča http://www.prva.rs/program/emisija/zivot-prica/132589/zivot-prica-kao-devojcice-prezivele-su-konc-logore-sada-svedoce-o-slikama-koje-su-im-se-urezale-koje-se-nikada-nece-izbrisati.html
Život priča: Može li jedan telefonski poziv iz Srbije da vrati Slavici Burmazović decu kidnapovanu još 2015. godine http://www.prva.rs/program/emisija/zivot-prica/132200/zivot-prica-moze-li-jedan-telefonski-poziv-iz-srbije-da-vrati-slavici-burmazovic-decu-kidnapovanu-jos-2015-godine.html Jedan od najpoznatijih slučajeva kidnapovanja dece u Srbiji. Slavica Burmazović, treći put u emisiji „Život priča“ govori o svemu što se dogodilo u medjuvremenu. Čitavih 11 meseci nije čula ni glas svoje dece.

Dok se spremala ova epizoda u kancelariji "Život priča“, Slavici se javila jedna ćerka i to u momentu dok je na turskoj televiziji gledala njihovu verziju emisije „Sve za ljubav“ - o susretu majke i kćeri nakon 30 godina.

Kako smo došli do toga da je majka dužna da locira gde joj se nalaze deca i da adresu javi policijskim organima Turske? Šta naši organi rade po tom pitanju? Ekipa emisije Život priča je kontaktirala kolege iz turskih medija, kako bi razmenili infomacije koje imamo. Kolege sa turske televizije su zvale policiju Turske.

Zašto deca nisu isporučena u Srbiju, ako turska policija tvrdi da je stan otmičara bio pod stalnim nadzorom? Kako je puč u Turskoj uticao na slučaj ove dece?

U emisiji će biti emitovan snimak razgovora sa Ejupom koji tvrdi da uživa zaštitu turske policije. Može li samo jedan telefonski poziv iz Srbije da vrati ovo troje dece majci?

GENEZA DOGADJAJA

18. avgusta 2015. Ejup Sabri Jundžu kidnapovao je troje maloletne dece iz Sribije i odveo za tursku.

Ministarsvo spoljnih polsova Republike Srbije  je ovaj slučaj zvanično proglasilo  medjunarodnom otmicom. 

 Nakon što je prijavila policiji otmicu dece, i podnela krivičnu prijavu protiv Ejup Sabri Jundžua zbog krivičnog dela oduzimanje maloletnih lica, i III osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu, Ejup Sabri Jundžu se pojavio u Srbiji 10. septembra , 23 dana nakon otmice. U Srbiju je ušao nesmetano, čak započeo posao u Beogradu. Iz Srbije je izašao nesmetano.. Niko ga nije priveo.

Prilikom tog dolaska u Srbiju, Ejup Sabri Jundžu je imao informaciju da je prijavljen policiji za strance i znao je tačno šta je Slavica izgovorila u policiji, odnosno, znao je tekst iz policijskog zapisnika.

U slučaj se uključuje Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo pravde Republike Srbije.

23. septembra 2015. godine Uprava granične policije MUP RS je sačinila izveštaj o prelasku troje dece preko granice. U izveštaju stoji pogrešan datum kada su deca napustila Srbiju. Takodje u zvaničnom policijskom izveštaju je izostavljeno jedno dete i stoji da je Ejup napustio Srbiju sa dvoje umesto sa troje dece.

13.10.2015.  III Osnovni sud u Beogradu donosi rešenje po kome Ejup Sabri Jundžu da odmah po prijemu ovog rešenja preda decu majci. U tom periodu Ejup je bio u Beogradu. Rešenje mu nikad nije uručeno jer sud nije mogao da nadje adresu na koju da rešenje uruči.

Ejup Sabri Jundžu poziva Slavicu iz Turske i govori joj da ne želi da deca odrastaju u Srbiji zbog srpske kulture i zbog toga što su Srbi razvratan narod.

U medjuvremenu je jedno od dece, sa svojih 10 godina, iz Turske, samostalno poziva Ambasadu Srbije u Ankari i traži pomoć. Devojčice su molile učiteljicu u školi da im omogući da se čuju sa svojom majkom.

 9.3. 2016 godine počinje sudski proces pred porodičnim sudom u Mersinu u Turskoj.

U medjuvremenu deca nalaze način da krišom komuniciraju sa majkom

Ejup Sabri Jundžu odlazi u školu kod nastavnica i preti im da će ih ubiti ako još jednom dozvole deci da ostavre telefonski kontakt sa majkom.

Predstavnici srpske ambasade u Ankari izjavljuju za Život priča da decu više ne vidaju jer su im nastavnice u školi rekle da  ne dolaze zbog toga što dobijaju pretnje od Ejupa. Na naše pitanje da li su deca uopšte krenula u školu iz ambasade smo dobili odgovor da oni uopšte namaju informaciju da li su deca i dalje u Mersinu.

Od te 2015. godine do dana današnjeg, Slavica šalje mailove, dopise, molbe, zove, moli. Sa decom gubi i telefonski kontakt.

Ambasador Srbije u Ankari govori majci da je sve pokušao i da mirno spava.

26.maja 2016 godine Slavica uz ogromne peripetije odlazi u Tursku da se sretne sa decom koju nije videla od otmice. U hotelu se pojavljuju 4 policajca u civilu naoružani sa po dva pištolja. Jedan od turskih policajaca u lobiju hotela preti Slavici. 

Centar za socijalni rad turske odbija predlog našeg ministarstva da se primopredaja dece izvrši u njihovim prostorijama.

Ejup je doveo decu u hotel i nasrće fizički na majku u sred lobija hotela, pred policijom i obezbedjem hotela.

Slavica ostaje sa decom u hotelu. Deca su u lošem stanju i svedoče o zlostavljanju koje preživljavaju.

Do današnjeg dana više nije videla decu. Dobijala je informacije da više nisu u Turskoj, da su Iranu ili čak u Siriji. Slavica je nastavila sa da se prepisuje sa institucijama i srpskim i turskim. Od tog perioda do današnjeg dana Ejup preko dece vrši pritisak na Slavicu da dodje u Tursku i potpiše dokument da ih se odriče. Ejup je deci rekao da, ako ih majka voli da će pristati da potpiše dokument.

Konačno 15.11.2016  Vrhovni sud u Mersinu donosi presudu po kojoj deca moraju da se vrateu Srbiju i predaju majci. Nakon donošenja ove presude ni turskini ni srpski organi nisu mogli da daju odgovor na pitanje gde se deca uopšte nalaze.

Slavica od srpskog ambasadora dobija informaciju da je raspisana poternica za Ejupom, dok naše Ministarstvo spoljnih poslova za Život priča kaže da ne znaju da li je za njim raspisana medjunarodna poternica

Juna meseca 2017. godine Slavica je preko turskih medija zamolila da se policiji javi svako ko pepozna njenu decu. Protestovala je ispred Vlade Republike Srbije

Sve žalbe na presudu Ejup Sabri Jundžua su odbačene. Presuda je pravosnažna.

Do današnjeg dana nije sprovedena u praksu i deca se nalaze kod oca.

]]>
Mon, 2 Apr 2018 16:43:00 +0100 Život priča http://www.prva.rs/program/emisija/zivot-prica/132200/zivot-prica-moze-li-jedan-telefonski-poziv-iz-srbije-da-vrati-slavici-burmazovic-decu-kidnapovanu-jos-2015-godine.html
Život priča: Sazdani od ljubavi http://www.prva.rs/program/emisija/zivot-prica/131802/zivot-prica-sazdani-od-ljubavi.html Ovo je priča o dečaku Luki koji je do šeste godine života napolju bio ukupno oko dva sata i znao je da kaže samo jednu jedinu reč - sok. Do osmog meseca se razvijao normalno, a onda su počeli problemi…

Prohodao je, ali nije progovorio. Roditelji su zatim primetili preteranu uznemirenost zbog zvukova, kao i zaokupljenost okretanjem točkova. Tada je u ovu divnu porodicu, punu sklada i ljubavi, došao pas Viktor, štene koje se sa posebnom pažnjom odnosilo prema malom Luki. Majka Milica je primetila da je Luka prvi put posle 6 godina sa nekim uspostavio kontak očima, i to sa psom Viktorom. Prvi put je primetila nekakvu emocionalnu reakciju kod njega, i tada, uz dotadašnje veliko strpljenje i posvećenost roditelja počinje Lukin napredak. Međutim tada roditelji upadaju u vtrlog sistema, procedura, resornih odluka, pravilnika o ličnoj pratnji inkluzivne dece, vezano za boravak Luke u školi, pa sve do prijave da su nesavesni roditelji. Tada Luka koji je toliko napredovao, propušta peti razred zbog administrativnih zavrzlama u sistemu, i porodica Veselinović kreće u borbu za dete kroz institucije sistema.

Da li autistična deca stvarno nemaju potrebu za spoljnim svetom ili spoljni svet ustvari ne prihvata ovu decu? Ko smo i kakvi smo kao društvo? Imamo li sluha jedni za druge? Jesu li procedure krojene po meri potrebe dece i porodice ili je nužno da se građani uklapaju u procedure? U studiju govore Lukina mama Milica, tata Ninoslav i sestra Sara, kao i mali Luka, koji je toliko napredovao da je dao intervju za “Život priča”.

U znak zahvalnosti psu Viktoru, koji je toliko pomogao Lukinom napretku, porodica Veselinović je otvorila pekaru za pse, a pas Viktor je zaposlen na mestu kontrolora kvaliteta.

]]>
Tue, 27 Mar 2018 14:25:00 +0100 Život priča http://www.prva.rs/program/emisija/zivot-prica/131802/zivot-prica-sazdani-od-ljubavi.html
Život priča: Radnička klasa 2. deo http://www.prva.rs/program/emisija/zivot-prica/131307/zivot-prica-radnicka-klasa-2-deo.html U drugom delu epizode "Radnička klasa" pogledajte potresno svedočenje porodice Milivojević koja je u eksploziji u fabrici "Milan Blagojević -namenska" u Lučanima izgubila sina i brata Milomira.

Roditelji govore o tome kako im je direktor fabrike Radoš Milovanović u razgovoru posle nesreće priznao da je znao da u fabrici ima nepravilnosti, kao i da im je rekao da je posle nesreće kupio zaštitna odela za radnike. O nesrećama koje se već godinama dešavaju u fabrici, neadekvatnim uslovima rada, ali i o tome kako je nakon Milomirove pogibije njegovoj majci i sestri nuđeno da rade u fabrici, govoriće članovi porodice Milivojević.

Njihovu priču potvrdio je Nikola Živković, Milomirov prijatelj koji je takođe bio zaposlen u fabrici,a ugovor mu nije produžen jer je imao hrabrosti da digne glas protiv rukovodstva. Osim njih, u drugom delu emisije govori i Milan Davdović, koji je pre 20 godina u sličnoj nesreći , kada je poginulo osam radnika fabrike, izgubio suprugu Vesnu. Milan je ostao udovac, sa dvoje male dece i dan danas vodi spor sa fabrikom i institucijama Srbije. To je prvi i jedini slučaj, u kome je utvrđena pojedinačna odgovornost dvojice rukovodilaca u fabrici, kojima su, za smrt osmoro ljudi, izrečene kazne od 12 i 14 meseci zatvora.

Sreda, 21. mart u 22.00

]]>
Mon, 19 Mar 2018 14:30:00 +0100 Život priča http://www.prva.rs/program/emisija/zivot-prica/131307/zivot-prica-radnicka-klasa-2-deo.html
Život priča: Radnička klasa 1. deo http://www.prva.rs/program/emisija/zivot-prica/130878/zivot-prica-radnicka-klasa-1-deo.html Milomir Milivojević, 26-godišnji mladić koji je bio zaposlen u fabrici "Milan Blagojević- namenska" iz Lučana, nastradao je u eksploziji koja se u julu 2017. godine dogodila na njegovom radnom mestu.

U toj nesreći nastradao je i njegov kolega Milojko Ignjatović. I to je 20. incident u kome su poginuli ili povređeni radnici od kada se na čelu fabrike nalazi direktor Radoš Milovanović.

Porodica nastradalog Milomira sada pokušava da dokaže da njihov sin i brat, kao i njegov kolega, nisu nastradali sopstvenom nepažnjom i greškom, već da u fabrici, već dugo godina, ne postoji adekvatna procedura zaštite na radu.

Naime, fabrika "Milan Blagojević- namenska" je najveća fabrika za proizvodnju baruta u Srbiji, a radnici koji rade na izuzetno rizičnim poslovima, kao što je magacin za skladištenje barutnog otpada, nemaju protivpožarna odela. Tačnije, nisu ih imali do posle pogibije Milomira i Milojka, u julu prošle godine. Takođe, u trenutku eksplozije, u pomenutom magacinu bilo je uskladišteno daleko više baruta nego što je to dozvoljeno.

Međutim, to nije samo priča o jednoj porodičnoj tragediji i neadekvatnim uslovima rada, što u fabrikama u Srbiji nije redak slučaj. Ovo je priča i tome kako je sudbina čitavih Lučana i okoline u rukama jednog čoveka, koji se već decenijama nalazi na čelu preduzeća, u kome radi trećina stanovnika.

]]>
Tue, 13 Mar 2018 14:57:00 +0100 Život priča http://www.prva.rs/program/emisija/zivot-prica/130878/zivot-prica-radnicka-klasa-1-deo.html
Život priča: Momak za desetke uprkos životu koji mu je zapao http://www.prva.rs/program/emisija/zivot-prica/130546/zivot-prica-momak-za-desetke-uprkos-zivotu-koji-mu-je-zapao.html Prvu emisiju nove sezone serijala “Život priča” otvara priča o Milanu Jevđiću, mladiću neverovane energije i volje uprkos životu „ koji mu je zapao“.

Milanovi roditelji su se razišli kada je imao 20 dana. Živeo je sa majkom i očuhom, ali kada je sa četiri godine dobio batine od kojih su mu popucali krvni sudovi na nogama, odlučuje da se preseli kod bake. Ona ga je podizala, doživljavao ju je kao majku. Zato mu je njena smrt, kada je imao 16 godina, teško pala. 

Tada je shvatio da više nema oslonca, da ga više niko neće pratiti I dočekivati, I da je ostao sam.

Iz Severova, gde je živeo, bez dinara odlazi u Užice sa željom da jednog dana postane lekar. Nije znao kako, ali je bio siguran da će to ostvariti.

Medicinski fakultet, koji je upisao, mu ide kao od šale, ali ono što mu teže ide, jeste da uz studije i radi i zaradi za život. Kirija, režije, hrana, odeća, obuća… Sve to mora da obezbedi. Kao I knjige za fakultet, koje su veoma skupe. Kad god može, uči u biblioteci gde postoje knjige. One kojih nema u biblioteci, pozajmljuje, snalazi se.

Trenutno živi u kući koja nema ni osnovne uslove za život. Tu dodje samo da prespava, a preko dana, kada nije u biblioteci i na fakultetu, luta ulicama, šeta… I razmišlja...

Ekipi emisije “Život priča” Milan je do detalja opisao svoj mukotrpan život, i posle svega poručio: maštajte, verujte u sebe i nikada ne odustajte, jer vam mašta daje snagu da svoje snove i ostvarite. 

Sreda, 7. mart u 22.00

]]>
Mon, 5 Mar 2018 14:53:00 +0100 Život priča http://www.prva.rs/program/emisija/zivot-prica/130546/zivot-prica-momak-za-desetke-uprkos-zivotu-koji-mu-je-zapao.html
Život priča: Vera u Olivera Ivanovića http://www.prva.rs/program/emisija/zivot-prica/113947/zivot-prica-vera-u-olivera-ivanovica-.html Podsetimo se šta je za “Život priča” govorio jedan od najpoznatijih srpskih zatvorenika Oliver Ivanović. On je od februara 2017. bio u kućnom pritvoru u Kosovskoj Mitrovici, a juče ujutru, 16. januara 2018. je ubijen ispred svoje kancelarije u istom gradu.

Oliver Ivanović, predsednik Građanske inicijative” Sloboda, Demokratija, Pravda” uhapšen je 27. januara 2014. godine pod sumnjom da je izvršio ratni zločin. Iako je prvostepeno bio osuđen na devet godina zatvora, Apelacioni sud je posle tri godine odlučio da ukine tu presudu I slučaj vrati na početak. Ponovno suđenje je počelo u martu, a Oliver ga je pratiio iz kućnog pritvora.

O tome kako je uhapšen i optužen za događaje za koje ne zna ni da su se dogodili, kako se cela porodica suočila sa tim - da je čovek kojeg su sugrađani poznavali samo po dobru, koji je Albancima pomagao tokom rata, našao u situaciji da dokazuje da nije ratni zločinac, za “Život priča” govore sestra i brat Olivera Ivanovića, Nataša Ivanović Ilić i Miroslav Ivanović. Oni nam objašnjavaju ceo apsurd sudskog procesa, objašnjavaju kako su izmišljani svedoci, događaji, sve u cilju predstavljanja Olivera kao ubicu Albanaca.

Oliverovoj porodici pomoć su nudile mnoge ugledne ličnosti iz Ujedinjenih nacija, Međunarodne zajednice, novinari I funkcioneri koji su sa njim sarađivali tokom bombardovanja 1999. godine. Jedan od političara koji je nudio pravnu pomoć bio i je i Toni Bler, koji je na raspolaganje porodici Ivanović stavio ceo svoj pravni tim, uveren u Oliverovu nevinost. Za našu emisiju pričao je i Oliver Ivanović, o tome kako je izgledao život u zatvoru, kako su se ophodili prema njemu, kako je tešio očajnu porodicu da će sve biti u redu, jer je njegovo oružje istina. Oliver kaže da nikada neće odustati od borbe, ali da je ubeđen da se taj proces može završiti samo oslobađajućom presudom. Zato što je, kaže Oliver, ceo moj život i sve što sam radio upravo suprotno od onog za šta me optužuju.

Kako se javila žena Tonija Blera da pomogne njegovoj odbrani? Da li je neko nudio novac Oliverovom bratu da poprečno izadje iz zatvora? Šta se dešavalo u sudnici pri svedočenjima? Koje su sve nelogičnosti u svedočenjima na osnovu kojih je Oliver optužen? Pokušaćemo da saznamo i da li je nekom smetalo to da kosovski Srbi imaju jakog lidera pa je Oliverovo zatvaranje posledica tog plana?

Sreda, 17. januar u 22.00

]]>
Tue, 16 Jan 2018 12:25:00 +0100 Život priča http://www.prva.rs/program/emisija/zivot-prica/113947/zivot-prica-vera-u-olivera-ivanovica-.html
Život priča: Momak koji menja svet http://www.prva.rs/program/emisija/zivot-prica/127163/zivot-prica-momak-koji-menja-svet.html Kada je imao 15 godina, nakon što je porodica izašla iz teškog siromaštva, Jovan je jedne večeri doneo odluku da promeni svet. Priča o životu ovog dvadesetjednogodišnjeg mladića koji je iz teškog siromaštva dospeo do trenutka da njegovo predavanje slušaju ministri, predsednici i ambasadori, vođen je devizom da „čovek sa malo hleba i čašom mleka može da promeni svet”.

Odluku koju je doneo sa 15 godina počeo je da sprovodi u delo. U svoju ideju da nijedno dete ne sme da ide u školu pocepano i gladno „uvukao" je i svoje vršnjake i prijatelje. Vođen sećanjem na detinjstvo, kada je molio Boga samo da procveta trešnja u dvorištu jer će tako bar imati da jedu te trešnje, Jovan je paralelno sa školom, sada fakultetom, krenuo na svoj zacrtani put.
„Neka mi kažu da nisam normalan, ali ja smatram da mogu da promenim svet” - je jedna od njegovih rečenica koja ga vodi u životu koji će ispričati večeras.

]]>
Wed, 27 Dec 2017 11:11:00 +0100 Život priča http://www.prva.rs/program/emisija/zivot-prica/127163/zivot-prica-momak-koji-menja-svet.html
Život priča: Beskućnik sa bogatstvom http://www.prva.rs/program/emisija/zivot-prica/126740/zivot-prica-beskucnik-sa-bogatstvom.html Dalibor Anđić ima 45 godina i više od pola života je beogradski beskućnik. Majka je napustila njega i sestru bliznakinju odmah po rođenju. Od tada, on se potucao po hraniteljskim porodicama i domovima, a kao zapušteno dete iz doma upisan je u školu za decu ometenu u razvoju, mada je od malena tvrdio da njemu tamo nije mesto. Dalibor nikada nije jeo iz kontejnera, koristio ih je kao biblioteke, gde već godinama skuplja knjige i stare novine i čita sve što mu padne pod ruku.

Sa Daiborom, koji slovi za osobu ometenu u razvoju sa manjkom obrazovanja, Tanja je razgovarala o Njutnovim zakonima, Jovanu Skerliću, socijaldemokratiji Dimitrija Tucovića, neoliberalnom kapitalizmu i društvenim uređenjima. Takođe, pričali su o njegovom prvom susretu sa majkom kada je ima 14 godina, o tome kako je nakon dečijih domova i hraniteljskih porodica završio u domu za nezbrinute odrasle ljude, o tome kakav je odnos prema beskućnicima, kako izgleda kad se 12 godina živi bez struje, vode i kanalizacije, kako je kao dete maštao da ga usvoji porodica intelektualaca, kao i o tome šta mu je najveća životna želja.

Četvrtak, 21.decembar u 22.00

]]>
Thu, 21 Dec 2017 09:55:00 +0100 Život priča http://www.prva.rs/program/emisija/zivot-prica/126740/zivot-prica-beskucnik-sa-bogatstvom.html